—
Mi že Sentandrejci —Večnost
Na planskom putu ka ostvarivanju deteta, spavaćica im je bila semafor. Ruski Ivan je zahtevao da Glavata Nata u bezopasnim periodima spava u tankoj košulji od šlingovanog servijana, a plodnim danima morala je da oblači za noć tešku spavaćicu od parheta. I leti.
Tako Ruski nije morao da razmišlja da li sme ili ne. Jer kad ne sme, bolje i da ne pokušava. Mladog muža hvatala je požuda rapsodično, ali kad je navalila, bila je žestoka.
U parhetskoj spavaćici Glavata Nata spavala je duboko, s nabubrenim obrazima kao dete, a u šlingovanoj košulji vrebala je celu noć u polusnu.
Međutim, i u jednoj i u drugoj, bila je na svom večitom mestu. “Ođe me meto Bog, i šlus”, mislila je najčešće radosno, a samo ponekad tužno. U bioskopu je videla štošta, naročito otkad se u filmovima i govorilo, ali priče o ženama koje su se više puta zaljubljivale, smatrala je izmišljotinama.
Ona koja se zaljubi u drugog, nije volela kako valja ni onog prvog. Pre svega, svaki čovek ima svoj miris. Stranac dakle izbliza mora da smrdi. Njoj je bog dao aromu pegave kože Ruskog Ivana. To je bilo njeno, prepoznatljivo i prisno, čak i kada bi se oznojio.
Brzo se navikla i na njegove običaje. Ofanzive su počinjale naprasno, obično odmah čim se Ruski strovalio u krevet, drugi put kasnije, kada je mislila da je već zaspao.
Stvorio bi se na njoj odjednom, ponekad čak u zoru, i onda ništa nije moglo da ga zaustavi. Glavata Nata često ni košulju ne bi stigla da skine, mada se strašno bojala da će se tanka kavezlija poderati.
Ruski je mumlao, a rukama i ustima sumanuto osvajao njeno telo kao da se otima za svoj komad plena.
Sirota mlada žena, gladna i žedna ljubavi, koprcala se od zadovoljstva i u nastojanju da izbegne inkvizicijske položaje. Ruski nije vodio računa o terenu, Glavatu Natu znao bi da položi kičmom preko dasaka sastavljenih kreveta, ili na ivicu, da joj glava visi do patosa.
S tom njenom glavom bilo je samo problema. Čas bi se zagnjurila pod jastuk i dunju, ili ritmički udarala u fabrički duborez nad uzglavljem.
Kada joj je bilo najlepše, Glavata Nata bi, ispružena poleđuške, grčevito zavukla vrat i zabacila glavu, pri čemu joj se brada zarila u koščati grudni koš Ruskog Iv
ana.On bi pao sa nje kao obruč sa osušene bačve i zaspao. Svoje je obavio još u prvim trenucima. Ako se nadao da će moći još jedanput s njom zajedno, taj podmukli ubod u grudi izbacio bi ga konačno iz takta.
Tako su se prećutno sporazumeli da im zajedno ne ide, a to je po njihovom mišljenju i odgovaralo zahtevu Ruskog Ivana da o detetu zasad ne može biti ni govora.
– Dok sa državom i Južnim Slovenima malo ne sredimo poso, ja nemam časa da preskačem usrane pelene. A u ova planska vremena ni dete se ne pravi tek tako, volovski! Najpre se anališe situvacija, zatim se pravidu planovi, ponda se tek zasučedu rukavi!