Poshto su prochitali Mi zhe Sentandrejce, tamoshnji su se Srba pitali ko je u stvari ta Glavata Nata.

Na autorovu sretju, u gradu (vishe) nije bilo nijedne zhene koja se tako zvala. (Ne samo kao „Glavata”, nego ni „Nata”. Takvih nije bilo tamo tad i tada tam.)

*

Medju pretpostavkama u vezi sa stvarnim likom Glavate Nate zamimljivo je bilo mishljenje autorovog prijatelja i kolege koji se imejlski zove Dim: on je smatrao da je model Glavate Nate bio chika Rado, Sentandrejski pojac, danas vetj pokojni.

Time je krug bio zatvoren: u romanu (autor) pishe da je chast da bude poslednji Srbin u Sentandreji pripala zheni, a Dim smatra da je to, alegorijski, ipak bio muchkarac. (S feminizmom preterati ne valja isto kao s pitjem.)

*

U reshavanju pitanja stvarnog lika Glavate Nate ne pomazhe ni uporedba s likovima Crnjanskog, patrijarha Charnojevitja, Ignjatovitja i Venclovitja.

To su u autorovim romanima glumci koji igraju te likove. Oni se tako zovu ne samo kada su na pozornici, nego i kada sidju sa nje.

Glavatu Natu je u predstavi na sentandrejskom Glavnom trgu igrala glumica koja se zove Joakimka Vujitj. Medjutim, prava Glavata Nata je za to vreme sedela kod kutje, nalaktjena kroz prozor iznad trga i gledala predstavu.

*

Posle predstave, ljubitelji realizma posegnuli su da pravu Glavatu Natu pronadju medju Srpkinjama koje zhive u baroknim jednospratnicama na sentandrejskom Glavnom trgu, u stanovima s prozorom koji gleda na trg.

*

Ali u tim zgradama vishe nije bilo srpske dushe.