Vrata koja se ne otvaraju
Kada je Glavata Nata chula da se u jednom sentandrejskom podrumu na domaku njene kutje otvara izlozhba pod naslovom Deset zapovesti, odluchila je da ode da vidi. Ipak je i ona bila chuvar jedne izlozhbe svetinja, u srpskom Muzeju.
Bio je vrutj letnji dan, subota prepodne (Glavatu Natu je u Muzeju privremeno zamenjivao unuk), prijala je hladovina pod kapijskim svodom i drvetjem u avliji iz koje se ulazilo u veliki vinski podrum koji je radio kao likovna galerija.*
* Ispod starog dela Sentandreje nekada se nalazio, danas vetj neprohodan, dobrim delom urushen podrumski sistem kao lavirint, iz vinogradarske ere grada.
U guzhvi, koja je lichila na nekadashnja okupljanja hipika i chupavaca, Glavata Nata je videla svoga zeta Kuplunga, zajedno sa Ichwichem, koji je po svom obichaju okretao kameru.
* Izlozhbu je otvorio sentandrejski pisac, ali/mada ne Jakov Ignjatovitj, nego madjarski, savremeni, Laslo Krasnahorkai (jednan od ovdashnjih koautora), koji je prochitao svoj tekst o Mojsiju koji posle dugog lutanja u pustinji stizhe pred kapije Obetjane zemlje u koju, medjutim, znamo, njemu netje biti sudjeno da udje.
Tu je pisac sentandrejski prishao gvozdenim vratima podruma-galerije da skine sa njih katanac.
Kljuch, medjutim, da okrene, pisac sentandrejski nije mogao.
Probao je i rezervni, ali takodje bez uspeha, pa je izjavio da su u pitanju vrata koja se ne otvaraju.
* „Grunutju ji ja u dupe ako sam uzalud ondulirala kosu”, shapnula je Glavata Nata Kuplungu i ne bash jako tiho. (Srbi u severnom im rasejanju slobodno i iskreno govore srpski glasno, znajutji da ih vetjina ne razume.)
* Izlozhba, dakle, nije mogla da se otvori, ali je direktor galerije ponudio da se eksponati prikazhu sa slajda. „Nashao se” pri ruci aparat za projekciju dijapozitiva, a direktorove pomotjnice razapele su charshav iznad podrumskih vrata (koja se ne otvaraju).
* Tada je, medjutim, nestala struja.
* Glavata Nata je besnela i htela da napusti avliju, ali je situaciju ipak spasao autor izlozhbe, sentandrejski polihistor, slikar, vajar, pisac, pesnik i muzichar, Laslo feLugoshi, koji je rekao da, u nedostatku boljeg reshenja, on je voljan da ispricha shta se u podrumu mozhe videti.
„Ali kako da snimim to na video?”, shalio se Ichwich, snimajutji, naravno, autora izlozhbe kako pricha.
* Iz novelizacije izlozhbene postavke prisutni su saznali da se u podrumu nalaze kamene ploche sa Deset zapovesti. Desno od ulaza vidi se plocha na kojoj pishe:
„www.ne/ubij”
Itd.
* „Dobro su se setili. Otvaraju izlozhbu koje nema”, rekao je Ichwich Kuplungu. „Kako nema?” „Pa jasno: u podrumu nema nishta.” „Vraga nema nishta u podrumu! Ploche su zaista tamo. Ja sam ih doneo, kamionom”, pokvario je Kuplung Ichwichevu katarzu.
* „Onda je mozhda i nestajanje struje bila samo kamuflazha?” – Posle pokvarene katarze Ichwich vishe nishta nije smatrao iskljuchenim.
„Turi prst u shteker”, savetovao mu je Kuplung, ali ga je onda ipak na vreme sprechio. „Ne charkaj to chudo, udaritje te struja”, vucarao je Ichwicha za rukav, a ka bifeu. Shefica Dalmatinskog podruma, popularnog rok-paba u gradu, nudila je u avliji pitje, besplatno (up. sponzorisano).
Ichwich je, medjutim, bio zauzet oko tehnike pred podrumskim vratima (koja se ne otvarahu). „Utisak moj ochni ako me ne vara, onda ovo nije aparat za slajdove, nego je kompjuter”, pokazivao je nedvosmislenu mashinu Kuplungu koji se vratio sa dve plastichne chashe.*
* „Podaj svojoj tashti, nek pije i ona”, rekao mu je Ichwich vaspitano. „A dje da je nadjem? Pokupila se i otishla kutji. Kazhe, ovo je govno machije, ne izlozhba.”
Gledali su kompjuter koji je, bez struje, lezhao nem, kao mrcina.
„Shta li su hteli sa tim?” razmishljao je Ichwich. „Valda su tjeli da im kompjuter doziva slajdove. Redom, kako su programirani”, pretpostavljao je Kuplung, ali je Ichwich sumnjao: „Ne verujem da su radi deset slajdova pisali program. Jednostavnije je manualno.”
* Izgledalo je da tje (nesudjena) uloga kompjutera ostati tajna.
* Umetnika izlozhbe i sentandrejskog pisca koji je izlozhbu neotvorio, Ichwich nije smeo da pita da se ne bi opet obrukao kao s pretpostavkom da je podrum prazan.
„Op!” „Pazi, bre, posrtjesh? Ta nisi ni pio.” „Koji crni pio? Vozim. Al ovaj gajtan odje.” „Ne trzaj ga, srushitjesh kompjuter.” „Koji kompjuter? Ne vidish da je ovo telefonska zhica?” „Nemam pojma. Hajde da odemo kod Huzhvika da popijem normalan shricer. Ovo je butjkurish.”
Ichwich ga, medjutim, nije slushao. „Telefonski kabel?”, pipao je zhicu koja je visila iz kompjutera.
„Hajde da se kladimo”, predlozhio je najzad Kuplungu. „U shta?” „Ko platja shpricer kod Huzhvika.” „Znam. Ali shta tvrdish ti, a shta tvrdim ja?” „Ja tvrdim da su ovi na otvarnju izlozhbe hteli da se popnu na Mrezhu. Na internet.”
* Kuplung je znao da je Ichwich u poslednje vreme, otkad je naumio da Sentandreju poshalje u svemir, poblesavio s tom nekom Mrezhom na nebu.
„Pa shta? Shta ako su tjeli da se penju na internet?”, pitao je skeptichno, i zhedan vetj jako.
„Hteli su, verujem ja barem, da nam pokazhu, emitovanjem kompjuterskog ekrana na platno ili charshav na zidu, kako iz neba stizhu Deset zapovesti. Pogledaj ovo”, ukljuchio je Ichwich svoj kompjuter u kameri i Kuplung je video kako preko snimateljskog kontrolnog ekrana preletje mali koverat. „Stihze imejl.”
Zatim je Ichwich pritisnuo drugo dugme pa je Kuplung gledao kako preko ekrana preletje Sentandreja – sentandr.doc, iz jednog sanducheta u drugo.
„To su oni hteli: da vidimo kako sletju bozhje zapovesti u stilu ’www.ne/ubij’, ’www.ne/chini/preljube’, ’www.ne/kradi’ i tako dalje.”
„Hm. I bog ji je presho? Nij jim poslo nish? Al chekaj! I nije mogo da jim pishe kad je nestala struja”, meditirao je Kuplung, ali je Ichwich odmahnuo.
„Nije bio problem sa strujom. Nego s formulom. Ono ’www’ nije znak za poruke, nego za sajt.”
„Dakle?”
„Dakle? Dakle ako poruke nisu bile fiktivne, nego ih je poslao zaista bog, onda ih je neko primio, ko zna ko, ili lebde negde u majchinoj. Uzalud trazhe adresu pod ’www’. Deset zapovesti su se izgubile. ”
Kuplung se smejao.
„Poruka ne lebdi u majchinoj. Ono s potpisom bog@nebo.ray dobila je Glavata Nata. A poslo si joj ti.”
„Ja? Onda ti ne znash da chitash. Pa sam kazhesh da si video potpis: bog.”