Čarobna moć sevdalinke
Sedeći na svojoj steni na Potkamenu, Ičvič je maštao o egzotičnoj lepotici za koju je čuo od Kuplunga.
– Приновио сам једну тако добру цицушку да ћеш ућерати кола у јендек кад је угледаш – pohvalio mu se vozaиjednog dana.
– А како ћу је препознати?
– Има прозирне гаће од муслимана.
– Муслина, бре!
– Све’дно! Важно је да се провидиду ко тил. А мала врти куковима ко Арпакиње у харему.
Ičvič se zbunio; uz lik nepostojeće (?) sinjore Ikone, koju je zamišljao kao lepoticu s neke freske u Studenici, sada se pridružila slika nepoznate devojke koju je zamišljao u šalvarama, kako igra istočnjačku haremsku igru pod uličnom banderom.
Jedva je čekao da se spusti sumrak i kraj puta počne večernja smena.
I onda je, jureći svojom starom “ladom”, izdaleka primetio one bele, prozirne šalvare u kojima se devojka lelujala zaista poput trbušnih plesačica kako je Kuplung rekao; ali to već nije rekao da je u pitanju koža koja deluje kao da u drugoj tečnosti osim mleka nikada nije kupana i koja ispod muslina zrači tako jakom magnetskom snagom da je Ičvičeva “lada” sama od sebe kliznula sa asfalta na šljunak i jedva se zaustavila pred uplašenomdevojkom.
“Матош! Јебо те Матош!”, setio se Iиvič, eruditno kao Crnjanski, jedne priče hrvatskog pesnika u kojoj glavni junak, ugledavši iskrivljene štikle svoje idealne drage, gubi iluzije; tako je prošao i Ičvič s trbušnom plesačicom kada je sela u kola koja je zapahnuo miris njenog specifičnog daha na osnovu kojeg ju je najzad prepoznao.
Bila je to Pro Forma, UNPROFOR-sko siroče iz Sarajeva; ko zna u kakvom je izbegličkom talasu dospela u Budimpeštu, gde su je strpali u srpsku školu. A pošto je odlično plesala, dolazila je na probe pozorišta. Nosila je veliki vojnički džemper kao haljinu, pa je Ičvič sada, u šalvarama, nije prepoznao, no mirisa se iz njenih usta odmah setio.
Nije to bio, doduše, izrazito neprijatan, samo vrlo markantan i pre svega iznenađujući miris; možda mešavina duvana i jogurta, ali svima se činilo da zadah dolazi iz dubljih, i ne samo telesnih sfera.
– Изволи жваку – rekao joj je Iиvič s predumišljajem. – Узми одмах две, купио сам их за џабе од Пољака.
Jeftine šverc-žvake ublažile su Pro Formin usmeni miris, ali su imale i nezgodnu posledicu: guma se zalepila za zube i devojka nije mogla da otvori usta, a Ičvič nije znao kako da ih odlepi; bojao se da joj s gumom zajedno ne iščupa i zube.
Rekao je da će je posle odvesti u ambulantu, a kada je ona prstima pokazala pare, Ičvič joj je objasnio da je on Kuplungov ortak s posebnim računom.
Pošto nije hteo da mu se jezik zalepi za njene zube, s poljubaca su brzo prešli na druge oblasti, i on je sa zadovoljstvom konstatovao da je utisak pod banderom bio tačan; Pro Forma je i u krevetu plenila istočnjačkom mistikom i tehnikom.
Tehnički vrhunac se poklopio sa ljubavnim; kada je osetio da se devojka koči od sreće, ona je vrisnula, jer joj se žvaka odlepila od zuba, i Pro Forma je pljunula gumu iznad Ičvičevog ramena na plafon.
A u momentu kada ga je miris iz njenih usta udario direktno u nos, Ičvič je dobio ljubavni napad.
Odmah je počeo da recituje Đuliće, a Pro Formu je grlio tako snažno da su joj pucala rebra.