Internetica

Novo (tretje) srpsko pismo
© Petar Miloshevitj, 2000.

Primeri

ch – chovek
dj – djavo
lj – ljubav
nj – njiva
sh – shofer
tj – tjorav
zh – zhena

Tipovi (novih) slova

ch, sh, zh
dj, lj, nj, tj

Jednostavnost sistema

U funkciji su-suglasnika upotrebljavaju se svega dva: h, j.

1. Slovo h uz suglasnike c, s, z ima funkciju kao „hachek” na c, s, z u latinici.
2. Uz d i t kao znak umekshavanja stoji j, po uzoru na lj, nj.

*

Ch, zh – u Rechniku srpskohrvatskoga knjizhevnog jezika Matice srpske nema nijedne rechi koja pochinje sa suglasnichkim skupom „ch” ili „zh”, pa ih verovatno vrlo retko ima i unutar rechi. Zato njihov spoj kao jedno slovo ne bi trebalo da dovodi do zbrke.

Sh – u Rechniku srpskohrvatskoga knjizhevnog jezika Matice srpske ima petnaest samostalnih rechi koje pochinju sa sh (od toga deset stranih). Nezgodna je narochito rech „shvatiti”. Za nju se nudi kao reshenje pisanje neknjizhevnog oblika „svatiti”, ili nemachko sch. Time bi, medjutim, umesto dva shablona: suglasnik+j (dj, lj, nj) i suglasnik+h (ch, zh) bilo tri schablona.

*

Internetica se mozhe koristiti za sve sloavenske* jezike (up. panslavizam).

* Oblik „sloavenski” nije greshka jer je „oa” specijalni diftong za zajednichki oblik srpskohrvatskog i hrvatskosrpskog izraza „juzhnoslovenski” i „juzhnoslavenski”.

*

Uvodje internetice ne bi trebalo a bude potresno, poshto su u istoriji srpskog jezika i pravopisa razne „recenzije” i reforme bile uobichajene i uchestale (up. Vavilon ili Azbukvica).

*

Geneza internetice

Jednog lepog zvezdanog dana* autor je primio imejl sa ovakvim tekstom: „Mis voli misa.”

* Iz paradoksa „zvezdani dan” vidi se da je u pitanju onaj deo dana kada na zemlju pada mrak i ljudi odlaze na spavanje ili u disko. U to doba dana upotreba interneta je jeftinija. U geografskom predelu gde se autor rodio i gde od tada boravi (dakle trista i kusur godina, up. „velika seoba”, „severno rasejanje” ili „sentandrejsko opredljenje”) posle deset sati (kad je pao mrak) cena upotrebe interneta je 150 forinti na sat. (Otprilike krigla piva. Za slabije informisane: malo iznad 1 DM, a malo manje od cene litra benzina.)

U poruci „mis voli misa” pisalo je da je to potpis za sliku, ali se ona na autorovom ekranu nije pojavila (up. starinski Windows 3.1 i drevni imejl-program). Na svom ekranu on je opservirao dakle samo ovo:

„Mis voli misa.”

„Ja sa svoje stane dajem prednost varijanti ako mis voli mistera”, replyrao je autor seksualno eruditno i iskreno. „A pogotovo mi odgovara varijanta mis voli mistera onda ako sam taj mister – ja. Zavisno, naravno, i od misovih parametara, up. uzrast, volumen, kilogrami itd.” Pozdrav, potpis, enter.

Najzad je zbog (radi) svog internetromana morao da menja server da bi i sam mogao da se popne na svoj sajt, pa je nabavio program Windows 98. Tada mu se iznad potpisa „mis voli misa” pojavila slika i on je video da su u pitanju i u akciji, ljubavnoj, ne mis i mis, nego – mausi! Male zveri, nekorisne, iz reda glodara, sa izduljenom facicom i dugim repom. (Nalik na spravicu koja je i za kompjuter privezana dugim repom i potrebna je za rukovanje njim.)

Ali u toj varijanti s mausima autor nije video sebe ni toliko koliko u onoj kada mis voli misa. „Mausi su ipak mali”, parafrazirao je Jima Morrisona koji u filmu Doors, u ekstazi na koncertu odbija da seksualno iznenadi pudlicu koja je pobegla na binu. („Jako je mala.”)

*

U celom gornjem tekstu pod naslovom Geneza internetice upotrebljeni su samo izrazi u kojima nema takvih slova kojih nema u osnovnoj kompjuterskoj abecedi.

Autor je u takvom pisanju video plus jednu varijantu za pisanje na internetu: treba prosto izbegavati izraze u kojima ima neosnovnih slova.

Ali, neko bi mogao da pita da li se time ne bi redukovalo polje slovnog izbora i smanjilo bogatsvo izraza na srpskom jeziku.

Autor je smatrao da jok. Naprotiv. „Postoje, hvala bogu, sinonimi”, mislio je eruditno on. (Studirao je, hvala bogu, i gramatiku on.)

Potraga za izrazom bez slovnog belaja, korisnike srpskog jezika gurala bi upravo u pravcu bogastva diskursa.

*

Dobro, neko bi mogao kazati da belaji sa slovima nastaju samo na internetu i u imejlu, jer prilikom pisanja rukom i u tiskanim knjigama takvih problema nema.

„Samo”, smatrao je autor poput Crnjanskog*, „tradicionalni neelektronski oblici pisanja sve intenzivnije jenjavaju, jer ih sve intenzivnije potiskuju netradicionalni elektronski oblici pisanja koji sve intenzivnije ne jenjavaju.”

* „Samo, to nisam ja, ni Venecija...” (Crnjanski: Lament nad Beogradom, 1956).

*

Sa pisanjem prezimena „Crnjanski”, u pogledu slova, autor nije imao problema. Ali, znao je da je Crnjanski u tom pogledu izuzetak, jer najznatniji deo srpskih prezimena ima deminutivni kraj, slovno nezgodan za kompjuter.

„Dobro, s’vatam i razumem i kapiram ja, i jasno mi je to, nije da nije”, nizao je autor slovno nebelajske sinonime bravurozno samo da bi pravilnost i primenljivost svoje ideje demonstrativno naglasio on.

Ali, uprkos nezgodnom deminutivu na kraju srpskih prezimena, od svoje ideje ipak nije hteo da odustane on.

S jedne strane, prezimana nisu neophodna. To i nije neka inovacija. To postoji u tradiciji. („U duhu je”.) Dovoljno je kazati „Vukove reforme” ili „Dositejeve ideje”. Ili „Brankova lirika”. Iz kojeg razloga ne bi moglo da bude, isto tako, i „Jovanova poezija”? Ne smeta ni to da imamo ne samo jednog Jovana poetu. Jedan je od njih Zmaj, drugi nije. (Taj je Duka.)

Hvala tome, srpska prezimena ipak ne treba upotrebljavati u krnjem obliku po uzoru na bugarska, na primer Jakov Ignjatov. (Premda to i rimuje.) Isto tako, izbegnuta je i opasnost skandinavizacije srpskih prezimena upotrebom skratice „sn”, koja se izgovara kao „sin” i odnosi se na potomka od oca, na primer Ivo Andrsn. (Premda bi se time naglasila veza s Hyperborejcima o kojima je pisao Crnjanski.) Ako se pak oblik Ivo Andrsn nekome ne bi dopao, taj bi mogao da koristi oblik „srpski Nobelovac”, a kasnije, eventualno, „prvi srpski Nobelovac za literaturu”. (Ovaj dodatak bi bio potreban samo onda ako bi neko dobio neku drugu Nobelovu nagradu, recimo za mir, a Srbin.)

Rechnik – Slovar

Problematichne rechi – Nebelajski izrazi

budutjnost – futur
chovek – ljud
machka – cica
objashnjenja – objasnice
zhaba – kreketica
zhivot – ljudski vek, besmrt
zhivotinja – zver
itd.