KNJIŽEVNOST
 
.
matična str.
projekat
istorija
umetnost
književnost
razne stvari
veze
e-mail
 

Ne bih ni nuli ćutnju oprostio
Književnost članova srpskog književnog kluba "Dimitrije Tirol" iz Temišvara
(ćirilična verzija)

Damjan Pejović

Rođen 1978, Beograd. Apsolvent Srpske teoretske gimnazije "Dositej Obradović" u Temišvaru; student političkih nauka na beogradskom Univerzitetu.


Urbana legenda

sve je samo jedno

(Marini.)

Skoro mi je život
ponovo dobio smisla
u obliku ličnoga
Sunca crvenoga
Ipak...

Zadah jednog jutra,
gorčina prekinutog sna,
izbriše osećaj smisla,
ne reče ništa o boljem sutra.
Ipak...

Kosa neka ode vlasuljaru,
dedin sat trgovcu bogatome,
zahvaliću ti se na daru,
osmeh ne mogu da nam slome.

Jer...
"Sve je samo jedno"

zaista strašno glupo

Ova pesma je,
o kako to glupo zvuči,
priča o čoveku
koji nešto uči.

To mu dođe
nekako smešno,
pored nas prođe
a mi ga ne videsmo.

Od ovoga nema koristi,
ljudima je ponekad dosadno,
dok mi previše uživamo
sa osmehom večne mladosti
kao i svi iskreni hedonisti.

O kako lepo priča ovaj čovek,
kao kakav prokleti Epikur
predavanja nam drži
već skoro čitav vek...
neće moći da vas održi.

Ti pljuckaš ovde
i treseš prokleti pepeo.
Pristojnost, kuda ode?
On je za večeras rekao sve
i ništa više nije kao pre.

bođe oćo

(Katarini)

B.O.-
nekada je značilo;
B.O.-
moje biće zbog toga je patilo.

Leptir je iz šume odleteo,
anđeo moje duše nestao,
zov ptica, miris cveća
sam prokleo,
nekada je moj život cvetao
a sada je propao.

anđeoski orgazam

Mesec je napravio put,
nesrećnim jadima već pada
u jedan bezbrižan kut.
Vera koja je još uvek mlada
Mesecu je ipak
rekla ne!

Ti si mislio da će knjiga izdržati?
Da će verom svojom pobediti sve?
Moje srce može da pati,
čak i onda kada se smeje...
Jer,
Mesecu je bilo teško da nas greje.

leti ptica koja
nosi naziv - opis smrti

Eto tako,
pa to može reći svako,
mada ni to nije preterano lako,
jedan trenutak je promako.

A, evo,
gle ga,
drugi se primako,
ni desno, ni levo,
već samo pravo,
ne bi ga zaustavio ni sam đavo,
besno gega se kao
veseli leptirići noću.

svet

(Marini)

Oko mene strah,
razbijenih lobanja krv
pije moćni crv,
približava se krah.

Vojnička čizma jedna,
preteće crne boje,
gazi ustašca čedna,
nežno lice,
mile devojčice.

Sodomija, sadizam,
čvrsti užas boja
podražava mazohizam,
lik apokalipse seva,
pada bomba koja
o propasti peva

filozofski rečeno

Istina nije laž,
a laž nije istina...
kažu ljudi.

A, ono, pak-
istina nije ni istina,
niti je laž laž...
Šta ćemo sad!


 


 All contents copyright © 1999-2001. All rights reserved