Ne bih ni nuli ćutnju oprostio

Književnost članova srpskog književnog kluba
"Dimitrije Tirol" iz Temišvara

Ćirilična verzija

Sadržaj

Ovo pohvala nije (predgovor Slavomira Gvozdenovića)

• Borko Ilin (1975): Staza ponoćne grive
• Borislav Velimirović (1976): Igra senki
• Neda Petrov (1978): Čaj od mahovine
• Zoran Vuksanović (1978): Pokušaj
• Damjan Pejović (1978): Urbana legenda
• Goran Mrakić (1979): Konstantne nebuloze
• Dalibor Marković (1981): Boja stvarnosti

Internet verzija Internet izdanje: Izvršni producent i pokrovitelj Tehnologije, izdavaštvo i agencija Janus Beograd, decembar 2001 Producent i odgovorni urednik: Zoran Stefanović Digitalizacija tekstualnog i likovnog materijala: Nenad Petrović Korektura: Saša Šekarić i Dragana Vignjević

Štampana verzija Savez Srba u Rumuniji Temišvar 1999. Izdavanje ove knjige omogućio je: Departman za zaštitu nacionalnih manjina - Bukurešt Pretsednik izdavačkog saveta: Univ. prof. dr. Borislav Krstić Velimirov Za izdavača: Dragan Župunski Urednik: Slavomir Gvozdenović Lektori: B. Velimirović, Z. Vuksanović Recenzenti: Ljubinka Perinac-Stankov, Slavomir Gvozdenović Korektori: Z. Vuksanović, B. Velimirović Tehnoredaktor: Valentina Olarju Korice: Adi Nikolić, prema zamisli autora ISBN: 973-9420-39-7 Editura Hestia Tehnički urednik: Adrijan Nikolić Kompjuterski slog: 3. Vuksanović, B. Velimirović Objavljeno: 1999 Tiraž: 300

 

---

Ovo pohvala nije
(predgovor Slavomira Gvozdenovića)

Krajem 1996. godine u Temišvaru je grupa mladih Srba, studenata i srednjoškolaca, osnovala svoj književni krug. Krugu su dali ime osnivača prvog srpskog čitališta u Temišvaru, Dimitrija Tirola.

Čudna neka deca:

1. Bacaju (nas) se u zagrljaj dva para čizama i viču: Ima nale.

2. Bacaju (na nas) trice i kučine, a ono: čini (pesničke, intertekstualne)

3. Bacaju se (preko praznog mosta), sakrivajući se vešto iza dobrog starog Dimitrija (Tirola), ne shvatajući kako im, mladim "Srbotirolcima", spasa nema od crne provalije hartije.

4. Ipak dobrodošli!!!

5. Bez njih bismo izgubili. (Ovo pohvala nije. Iznenađenje, možda).

Tako smo ih susreli lecembra 1996, otvarajući im, u "Književnom životu", vrata (crne) poezije. Evo ih danas i sa prvom (SVOJOM) knjigom.

Proleće je, i ako pod besnim kaputima gaje neku čudnu jesen, po svojoj pesmi-priči o čoveku i apsolutnoj sloboli. Da kojim slučajem Crnjanski - ta naša opsesija - može prošetati, živ (!), ponovo Trgom ujedinjenja, zavideo bi im kako, laki i (s)nežni, gube potok iz šume. Ti veseli ludaci (a pomalo i ostali!).

Buknuće zatim, namah, zatočeni, iz tuđih pogleda, iz "naših zatvora strasti", da nas (s)lome: zavereničkim osmehom i besnim praskozorjem. To je, njihova, Ar(e)s(ova) P(seul)oetika. Koja zabranjuje suzi, prevazilazeći očaj očeva i otaca. To je, u istom trenu, pesma o (na)puštenom vuku i (nemoguće) plavim očima. Mračna iluzija u drugoj polovini sna. Svedok i čulesna pouka; sa najvišeg vrha ledenih stena; u bisernoj rosi mesečevih kćeri.

I, kada već prolaze, mimo (i preko) nas dani i vekovi: neka bude svetlost njihovog proleća.

Njima, Slavomir Gvozdenović