Миодраг Сибиновић

Проф др Миодраг Сибиновић је рођен 1937. у Зајечару. После школовања у Књажевцу и Неготину, завршио је Филолошки факултет У београду. Докторат књижевних наука је одбранио 1970. Био је редовни професор на Филололошком факултету у Београду, где је предавао руску књижевност и теорију превођења. 1997. г. из протеста због новодонесеног Закона о универзитету отишао је у превремену пензију.

Објављује чланке, студије и књиге о словенским књижевностима и књижевним везама, о историји и теорији књижевног превода.

Осим на српском, радови о књижевном преводу објављивани су му на словеначком, чешком и руском језику.

Један од покретача и првих уредника београдског часописа "Књижевна историја". Дугогодишњи главни и одговорни уредник часописа за књижевност и лингвистику "Живи језици" и "Зборник Матице српске за славистику".

Рaдио је доста на пословима организације и унапређења школске и универзитетске наставе. Био је проректор Београдског универзитета и председник Просветног савета Србије (пандан министарства).

Бави се превођењем поезије, пре свега руске, али и украјинске, белоруске, чешке и грузијске.

Значајније књиге из досадашњег опуса: "Љермонтов у српској књижевности", Београд, 1971; "Оригинал и превод (Увод у историју превођења)", Београд, 1979; "О превођењу", Београд, 1983; "Евгеније Оњегин А.Пушкина", Београд, 1982; "Поетика и поезија", Београд, 1990; "Нови оригинал", Београд, 1990; "Између светова (Нови аспекти књижевног дела Десанке Масксимовић)", Београд, 1999.

Украјинистичка библиографија:

1. Украјински писци о Десанки Максимовић, Политика (Београд), 1993. Културни додатак бр.2, с.15.
2. У инат ветровима (Уз нове преводе из савремене украјинске поезије, осврт на српско-украјинске везе у 18.,19. и 20. веку), Савременик плус (Београд), 1993, бр.3/4, с. 44-48.
3. "Ког ће вам врага ти ћесари?" (Поводом 180-те годишњице Тараса Шевченка), Књижевне новине (Београд), 1994, 15. март, с. 6.
4. Велики песник Украјине. Сто осамдесет година од рођења Тараса Шевченка, Политика (Београд), 1994, бр. 28887, Културни додатак бр.51, с. 18.
5. Поговор  Антологији украјинске поезије 16.-20. века, 2001, Бања Лука (у штампи).

Преводи

• Звуци украјинске лире. Превод с украјинског песника 20. века: М.Семенко, Интерференција, Градски парк; М.Руденко, Лотос; И.Драч,Ждребе; М.Винхрановски, Хајдемо у врт, Да вам откријем; Б.Олијник , Долазак (одломак); Х.Свитлична, Чернобиљске шуме; Б.Бојчук, Гледај у лица мртвих песника; Б.Рубчак, Захтевам сва своја права; И.Малкович, Сваког дана;  Н.Кирјан, Прокрустови срећници, Савременик плус (Београд), 1993, бр.3/4, с. 49-58.
• Украјинске поетске паралеле: анонимни писац с краја 16. века, Просјачка жалба Богу; Анонимни песник 17. в., Чување од јереси; Анонимни песник 17. в., О кнезу таме; Лазар Баранович, Широм Украјине све саме рујине; Без мира нема мира; Мач земљу резнув, у земљи огрезну; Иван Величковски, Минути свагда заједно, Ехо; Григориј Сковорода, Сваки град своје обличје носи; И. Драч, Крила; В. Кордун, Славија (одломак), Негде је пала киша, Даљина пута, Српски књижевни гласник (Београд), 1993, бр.7-8, с. 35-43.
• Иван Франко, Сонет, Ништа не тајих ја пред тобом, Сикстинска мадона, Од чега песма живи, Идеалисти, Кад су у сонет Данте и Петрарка, Што ми долазиш ту?, Књижевна реч, 1994, год.23, бр.437 (25.април), с. 13.
• Тарас Шевченко, Зачарана и друге песме, Књижевне новине (Београд), 1994, гд.46, бр.882, с.6
• Тарас Шевченко, Широки Дњепар стење, пати, Политика (Београд), 1994, бр.28887, Културни додатак 51, с.18.
• Антологија украјинске поезије 16.-20. века (око 4000 преведених стихова), 2001, Бања Лука (у штампи).