:: Насловна

:: Аутори

:: Језик ::

Фолклор ::

Историја ::

Уметност ::

Преводи ::

O Украјини ::

Антологија украјинске поезије
XVI – XX век

Избор, предговор и коментари – др Људмила Поповић, доцент Филолошког факултета у Београду;

Превод:
др Миодраг Сибиновић, редовни професор Филолошког факултета у Београду
и др Љ.Поповић

Поговор – проф. др М.Сибиновић

Људмила Поповић Путеви украјинске поезије

Песме

Миодраг Сибиновић У инат ветровима. Кратак осврт на дугу историју узајамних српско-украјинских књижевних и културних веза до почетка деведесетих година 20. века

Коментари

Герасим Смотрицький (перша половина 16 ст. - 1594)

* * *

Зри сія знаменія княжате славнаго,
их же содержит дом єго от вЕка давнаго,
И разумЕй, яко не тунє и не без причины,
о чом властнЕи и ширеи повЕсть ти кто иный.
Но яко достоин дЕлатель своєя заплаты,
не щаджще здравія никоєя утраты,
КрЕпко побЕждал различнях сопостат полки
и разгонял с короны драпЕжныа волки.
и єще может,
аще бог поможет.

Вооружен воин змія поправ мужественно,
копієм сего посредЕ пронзе явественно,
Яко древняго враждебника человЕческаго рода,
понеже злому з добрым не бываєт згода.
Боди, в князєх избранный, мысльнаго сопостата,
сего бо побЕждающим вячная заплата,
И иным подавай сіє непобыдимо оружіє,
острЕйшеє меча обоюдоостра слово божіє.
Во время рати
потреба дбати.

Вторый воин храбростію первому подобный,
токмо оружієм отмЕнен, и то посел гробный,
Меч бо обнажен в десницы имЕа острый обоюду,
им же крЕпціы на враги пріємлют побЕду.
ОтсЕкай, Константине, мрак идолскіа лести,
хощет бо бог всЕм человЕком ся спасти,
И отгоняй єретиков полки умовредныя,
пріидоша бо в мир волки нещадныя.
Иже не свыше щепится,
сіє скоренится.

Восіяла звЕзда ясно от востока
послЕдуя первой, возвЕщеней от пророка,
И приводит от Персиды трєх царей со дары
поклонитися со вЕрою цареви над цары.
Твоя звЕзда нынЕ тому же послЕдує цареви,
хотя всЕх сотворити жителя раєви.
И убываєт луна Ветхаго завЕта,
сіяєт бо солнце неприступнаго свЕта,
В нем же ходя, не поткинется,
но паче спасется.

Спасеніє Христово бог содЕя посредЕ земля,
на крестЕ руцЕ прострЕ, всЕ к себЕ пріємля,
На нем же рукописаніє грЕх наших растерзав,
из вЕтхаго человЕка нетлЕнно новаго создав.
И ты крестноє знаменіє не тунє носиши,
великому Константину им ся подобиши.
Он бо на небеси сіє видЕв, побЕдил сопостаты,
ты же побЕждай єретик и бЕсов тристаты.
Крест бо похвала царєм,
бЕсом же неыносный ярем.

Великоя глубины богослова, княже, соименный,
да сподобит тя господь бог вЕнец пріяти нетлєнный,
Во здравіы же телеснЕм благообразно
долгоденствовати
и во царствіи небесном со избранными радостно
ликоствовати.
Яко всЕм по чину представил єси божественное писаніє
истиннаго бога и правды єго в похвалу и познаніє,
Да всяк читаай, благолЕпно благодарит создателя
и да не забывает достойна мзды своєя дЕлателя.
Иже благую часть избираєт,
от него ся не отнимаєт.

1581

Герасим Смотрицки (прва пол. 16. века - 1594)

* * *

Погледај та знамења кнеза нашег славног
у двору која су његова од времена давног.
И појми да то има узрока дубоког,
о чему ће други једном и нашироко.
Будући достојан таквог завештања,
не штедећи ни себе, ни свога имања,
Он је разгонио супостатске пукове
и од круне одбијао грабежљиве вукове.
И још ће моћи
з Божијом помоћи.

Наоружан војин са змајем се сукоби,
јуначки га, ено, копљем оштрим проби,
Душманина што од искона прогони људе –
јер зло с добрим заједно не може да буде.
Нека ти, међу кнезовима изабраном, буде
награда вечна да сражаваш супостате худе,
А сам и друге непобедивим оружјем јачај,
речју Божијом, оштријом од двосеклог мача.
Кад војна стигне,
Множе се бриге.

Други је војин по храбрости првом подобан,
само је с оружјем скупљим, као гласник гроба,
Исукан мач му оштрицу с обеју страна има,
и двоструком снагом удара на сваког душманина.
Сеци, Константине, све док безбожне таме буде,
јер Господ спасењем жели да помогне све људе,
И пукове јеретика сишавших с ума туци,
што се устремише на свет као проклети вуци.
Без Божијег калема
ни изданка нема.

Озари се Исток једном звездом новом
што сијајући стиже за оном пророковом.
И из Персије указа пут царевима трима
да дођу да клекну пред царем над царевима.
И твоја звезда данас за тим царевима иде
у жељи да помогне сви људи рај да виде.
Луна се Старог Завета топи и нестаје
под сунцем с непојамним и невиђеним сјајем,
Ко под њим ходи неће пасти,
него ће се спасти.

Спасење Христово Господ на земљи предузе,
распростре руке по крсту и све к себи узе,
Њиховим рукописом грехове милосно разори,
од трошног човека нетрунућег новога створи.
То што крсно знамење носиш много значи,
тако се с Константином великим једначи.
Јер он, кад му се указа, порази супостате,
а ти ћеш јеретике и ђавола да затреш.
Јер крст је , хвала за цара,
ђаволу неподношљив јарам.

Кнезе-имењаче, богословски ум нека те покрене,
нек ти Бог помогне да венац примиш који не вене,
У здрављу телесном, да будеш дуговечан
и да у царству небеском потом будеш срећан,
Јер си писмо Божије дао сваком коме и треба,
да Богу ода хвалу спознавши правду неба,
Да га свак чита и очи ка Творцу да подиже,
да има на уму плату што напоследак стиже.
Ко једном крене за преблагим сјајем,
више не застаје.

1581.
Даміан Наливайко (?-1627)

* * *

Кресте, господствуяй днесь во всем мирЕ
Тобою христіяне сіяють в вЕрЕ,

Тя знаменіє имуть морскіи пловци
на кораблєх своих, и рыбныє ловци,

Внегда себе низпущають в глубину,
воини же тебе токмо имуть вину

Спасенія своєго в бранєх зЕлных,
и аз тя молю во временах раздЕльных,

Єгда от мира сего и тЕлесы моєго изыйду,
тогда спутник ми буди, да, идеже желаю, дойду,

В жилища мя небесная со святыми ти всели
и вЕчных благ причастієм душу мою возвесели. 1604
Демјан Наливајко (?-1627)

* * *

Крсте, владај данас у сваком крају,
хришћанпи тобом у вери сјају,

Тебе ко знамење носе морнари
на својим бродовима, и рибари

Кад ловећи у бездан загледају,
ратници се само теби предају

Кад у дуго војевање крену,
и ја те молим у одсудном трену,

Кад с овог света време је да пођем,
са мном да будеш, куд желим да дођем,

Да с тобом уђем у насеља света,
крај вечних блага да ми душа цвета.

1604.

З анонімного віршового полемічного комплексу 80-90-х років XVI ст.

СКАРГА НИЩИХ ДО БОГА

Собраніє нищих вопієт к тебЕ,
владико господи, прійми в слух собЕ.
БЕдныи нужници, але рабы твои,
иже провожають в скорби лЕта свои.
От тебе, боже наш, одержати милость
и на нечестивых мЕти справедливость.
Иже твоих людей, яко хлЕб, снЕдають
и святый твой престол, боже, ображають.
О веліа невдячность людей непобожных,
иж неблагодарни дарованій божіх.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Из анонимних полемичких стихова 80-90-тих година 16. века

ПРОСЈАЧКА ЖАЛБА БОГУ

Просјачки скуп вапи уз понизност пуну,
велики Боже, имај нас на уму.
Убоге Ти слуге са овога света,
скрушено живимо своја мирна лета.
Молимо за милост Тебе праведника
буди благ и према скупу несрећника.
Твоје људе овде ко хлеб изједају,
па Твој свети престо порузи предају.
Голема је незахвалност непобожних,
оних што не цене никакав дар Божји.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Анонімні вірші із Києво-Михайлівського збірника
(перша половина XVII ст.)

ДО ЛЕНИВЫХ

ЛЕнивые, любЕте Христу работати
и от нынЕ лЕности себе удаляти,
СмотрЕте дявола, како не лЕнится,
а вас, яко птицу половити тщится.
Злокозный мысливець заставляєт сЕти,
во дни же и в нощи, и зЕмЕ, и в лЕти.
Вы же убЕгайте от такого лову
и до бога вашу наклонЕте главу,
Роскошей и пыхи будте отчужени
и, яко вЕрныє, будете блажени...

ОСТОРОЖНОСТЬ ОТ ЄРЕСИ

Любезный народе христианских полков,
писмо оглашаєт в вас живущих волков,
Кламливоє вЕры єретицких дютей.
УтЕкайте от нея, як дяволих сЕтей.
Проклят бо имЕяй со онЕми дружбу,
бога отлученый дяволу на службу.
Иже святых таин приялисте чашу,
наклонЕте боговЕ пилно любов вашу.
Не мещЕте святого свиниям топтати,
ме мозЕте Христа два крот роспинати,
Нечистого пянства бЕгайте, молю вас,
да не приидет помста от вышнего на вас...

О КНЯЗЮ ТМЕ

Князь темности, фалшивоє науки учитель
и скверного грЕха отець и любитель,
Моє, мовить, властво нынЕ мира сего
и вси роскошници широкости єго,
Як лев, рыкая, тщится поглотити,
єретическия души половити.
Але тамо хула з ними погибаєт,
а покаяния дЕмон возбраняєт.

Анонимне песме из Кијевско-михајловског зборника
(1-ва пол. 17. века)

ЛЕЊИВЦИМА

Лењивци, заволите за Христа да радите
и лењост у себи већ данас савладајте,
Погледајте ђавола, не часи ни сата
кад вас као птичице у клопкама хвата.
Злехуди вам ловyија лукавствима прети
и дању, и ноћу, и зими, и лети.
Чувајте се његове заседе лукаве
и к праведном Богу окрените главе,
Раскоши и сујету одлучно осудите
и, ко прави верници, блажени ми будите...

ЧУВАЊЕ ОД ЈЕРЕСИ

Љубезни народе, хришћански пукови,
писмо вам дојавља – с вама су вукови,
У вери климави јеретички накот,
лукавствима ђавољим се не дајте лако.
Да буде проклет који се с њима дружи:
одметнут од Бога он ђаволу служи.
Ви, што сте дотакли светих тајни чашу,
нек осети Господ сада љубав вашу.
Не дајте да свиње тапћу тајне свете,
не можете опет Христа да распнете,
Од нечистих дела чувајте се вазда
да вас не би стигла небеска одмазда...

О КНЕЗУ ТАМЕ

Кнез тмине, свих лажних наука учитељ
и греха опаког отац и љубитељ –
Мом царству су, вели, људи подређени,
све раскоши света припадају мени,
Као лав ричући, приправан да скочи,
јеретичке душе жели да заточи.
Ал ту хуља с њим гине и нестаје,
а демон не даје нико да се каје.

Лазар Баранович (1620-1693)

СКРІЗЬ НА УКРАЇНІ
ВИДНО ЛИШ РУЇНИ

Як в морі човен хвилі хилитають,
Так Україну війни донимають,
Або і гірше: човен в морі плава,
В крові Вкраїна. В чварах гине слава!
Над морем, боже, пан ти і вітрами –
Дай, щоб затихли бурі поміж нами!

1671

Лазар Баранович (1620-1693)

ШИРОМ УКРАЈИНЕ
СВЕ САМЕ РУЈИНЕ

Ко чун у мору где вали не престају
Тако Украјину војне потресају
Али још горе: чун – у мору плива,
Украјина – у крви. Бура славу скрива!
Боже, ти си цар ветра, океана,
Дај, нек се смире буре међу нама!
1671.

У МИРУ НЕМА МИРУ

Миру без миру не владнати ладу.
Мир прагне миру, проклинає зваду,
Бо мор, а не мир на світі панує,
Брат брата в світі беы жалю мордує.
Мир – не мир, миру як в собі не маєш,
День всвіті ходиш, а вночі вмираєш.

1671.

БЕЗ МИРА НЕМА МИРА

Без мира свет не може мир да нађе
Свет хрли миру и проклиње свађе,
Помор, не мир на овом свету влада,
Где брат од руке братовљеве страда.
Мир – није мир немаш ли мере моћи.
По дану живиш, а умреш у ноћи.

1671.

МЕЧ ЗЕМЛЮ РУБНУВ,
У КРОВІ ПОТОНУВ

Над нами висів меч, нині спадає,
І крушить він нас – аж лихо волає.
Над Авеля кров’ю ыемля голосила,
А нині кров більша наш край затопила.
Зумів ти води утримати, боже! –
Твоя хай воля сю кров переможе.
Потопом землю не дав ти залити –
В поту кривавім не дай нас втопити.

1671
МАЧ ЗЕМЉУ РЕЗНУВ
У КРВИ ОГРЕЗНУ

Над нама наднет спушта се мач сада
И руби нас са вапајима јада.
Над Авељем крваво плака земља.
И наш крај сада плави крв голема.
Боже, ко воду што послушном створи,
Нек воља Твоја и ту крв пребори,
Кад води не даде да Земљу поплави,
Зној крвав не дај ни нас да подави.

1671.

Іван Величковський (? - 1701)
МИНУТИ ВСІХ ОБЩІЇ

Минет младенчество.
Минет отрочество.
Минет юношество.
Минет мужество.
Минет старчество.
Минет престарілость.
Минет весна.
Минет літо.
Минет осінь.
Минет зима.
Минуть всі літа.
Минуть всі времена.
А над все минет час покаянія.

1670-1690

Иван Величковски (? - 1701)

МИНУТИ СВАГДА ЗАЈЕДНО

Мине ти детињство.
Мине ти дечаштво.
Мине ти младост.
Мине ти старост.
Мину ти последњи дани.
Мине ти пролеће.
Мине ти лето.
Мине ти јесен.
Мине ти зима.
Мину ти сва лета.
Мину ти сва доба.
И тако за покајање час мине.

1670-1690.

ЕХО
єст вірш в котором, якоби нікоє ехо, то єст одзов, бо каждого стихов конця дві силяби, з конечних же літер уформованії, одзиваються

- Что плачеш Адаме? Земнаго ли края?

- Рая.

- Чому в онь не внійдени? Боіш ли ся брани?

- Рани.

- Не можеш лі внійти внутр його побідно?

- Бідно.

- Іли возбранен тобі вход єст херувими?

- Іми.

- Одкуду дієт ті ся сицевая досада?

- З сада.

- Кто ті в саді снідь смертну подаде од древа?

- Єва.

- Кто же Єву в том прельсти? Змій ли вертоградський?

- Адський.

- То сієши сльозами не без вини поле?

- Оле!

- Одселі вся будеши со трудом стяжати?

- Жати.

- Одселі, чаю, смерть возьмет ко гробу?

- Обу.

- То смерті уже єсте во віки предані?

- Ані.

- Одкуду же жизнь паки начнете взимати?

- Мати.

- Мати, чаю, одродить вас (чи смерть) Христова?

- (О)ва.

- Плодом ли пречистия матері ожисте?

- Істе.

- О би і нас спасл тот плод дівия утроби!

- О би.

1670-1690

ЕХО

- Што Адаме плачеш? Због земаљског краја?

Раја.

Шта те сневесели? Војне разигране?

Ране.

Победа те чека у време витешко?

Тешко.

Ил' ти рајске стазе као прекор стоје?

То је.

Ко ти плод забрањен пружи као нева?

Ева.

Ко Еву саблазни? Змија вертроградска?

Адска.

Изгледа, сад жањеш што си посејао?

Јао.

Ту све што имате с муком се добије?

Бије.

Ту ћете умрети у мукама тако?

Ако.

Смрт вечна вас чека због оног раније?

А, није.

Ко ће вас у живот снова поднимати?

Мати.

Мајка ће вас родити, Мајчица Христова?

Ова.

Из Матере ћете оживети, дакако?

А како?

О, спаси и нас на тој земаљској пучини!

Ој... учини

1670-1690.

Данило Братковський (друга пол. 17. ст. –1702)

УСЬОМУ ПРИХОДИТЬ КІНЕЦЬ

1697

Данило Братковски (2-а пол. 17. в. –1702)

СВЕ ИМА СВОЈ КРАЈ

1697.

ПІЮТЬ ПІВНІ

1697

ПЕТЛОВИ ПОЈУ

1697.

Феофан Прокопович (1681-1736)

ПЛАЧЕТ ПАСТУШОК В ДОЛГОМ НЕНАСТЬЇ

1777

Феофан Прокопович (1681-1736)

ПЛАЧЕ ПАСТИРЧЕ У НЕВРЕМЕНУ

1777.

Григорій Сковорода (1722-1794)

* * *

1753-1785

Григориј Сковорода (1722-

* * *

1753-1785

* * *

1753-1785.

Іван Котляревський (1769 - 1838)

УРИВОК З ПОЕМИ ЕНЕЇДА

1798

Иван Котљаревски (1769 - 1838)

ОДЛОМАК ИЗ ПОЕМЕ ЕНЕИДА

1798.

* * *

1819

* * *

Зашто је вода мутна, да од олује није?
Зашто ли сам ја тужна, да л’ ме то мајка бије?

Мајка ме није тукла - а суза сузу ваља.
Од милог нема људи, а немили их шаље.

Дођи ми, дођи, драги, да видиш моју муку!
Ти си у моме срцу, а други ће - моју руку.

Пожури, не дај, драги, невоље још да трају!
Јер мене пропаст чека, ако ме недрагом дају.

1819.
Левко Боровиковський (1808-1889)

УБІЙСТВО

На заході раннє небо
Мов кровґю залито;
Прийшли вісті до милої,
Що милого вбито...
Не на війні його вбито –
Затягнено в жито,
Червоною китайкою
Рученьки прикрито,
Зеленою оливою
Очиці залито.
Прилетіла зозуленька -
На головку пала,
Та випила оливоньку,
Та й заворкувала:
"Такі очі, такі брови,
Як у мого пана!..."
Десь узялась його мила,
Голубонька сива,
Та підняла китаєчку,
Та й заголосила
"Чи ти, любий мій упився
Чи з коника вбився
Чи за мною, молодою,
Гірко зажурився?"
- Я не впився, моя мила,
З коня не звалився
За тобою молодою
Я не зажурився
Сподобав я чужу жону -
Удівоньку милу:
Половили брати її
Та й звели в могилу!.

Левко Боровиковски (1808-1889)

УБИСТВО

Јутрос, веле, запад зором
У крв је завијен
До драге стиже глас да је
Њен драги је убијен...
Није у рату убијен,
У житу је сакривен:
Црвеном блузом од свиле
Руке прекривене,
А уљем му зеленим
Очи заливене.
Долетела кукавица -
Стоји му на глави,
Испи зејтин из очица,
Па се тужно јави:
"Какве очи,какве веђе,
Ко у оног мога!..."
Али тада стиже драга,
Голубица бела,
Склонила је ону блузу,
Над њим се наднела:
"Јеси ли се то напио,
Ил’ те коњ збацио,
Ил’ си к мени, витој јели,
Одвећ пожурио?"
- Нити сам се ја напио,
Нит’ ме коњ збацио,
Нисам к теби, витој јели,
Одвећ пожурио,
Већ поведох туђу жену -
Удовицу младу.
Стигоше ме браћа њена,
Те добих награду.

АКЕРМАНСЬКІ СТЕПИ

Наплив я на розліг сухого океану,
Ниряє в зіллі віз і, мов між хвиль човнок,
Пливе між пойних лук по килиму квіток;
Минаю острови зелені я бур’яну.

Смеркає вже. Нігде ні шляху, ні кургану.
Шукаю шляхових на небі я зірок.
Гень, блись! Чи хмара то? То зіроньки світанок?
Ні, то синіє Дністр - то світло Акерману.

Пождім... Як тихо все! Я чую журавлів;
А їх ключа б не вздрів бачніший з соколів.
Я чую, як в траві метелик колихнеться,
Як гадина слизька до зілля доторкнеться.

В тиші сій слухаю так пильно, занімів,
Що з родини б чув гук. Ніхто не одкликнеться!
s
АКЕРМАНСКЕ СТЕПЕ

Исплових на пучину сувог океана,
Мој фијакер се у трави као чамац њише,
По ћилиму расцветаном пловећи уздишем.
Док са стране промичу острва бурјана.

Ноћ се спушта. Нигде пута нити узвишења.
Тражим звезде - да ме воде, да познајем где сам.
Ал’ гле! Је ли то облачак? Или звезде бљесак?
Не, већ одсјај са Дњестра - акерманска осветљења.

Чекај ... Што је тихо! Чујем само негде ждрале;
Ал’ ни очи соколове њих сад не би догледале.
Чујем лептир кад прхне на цветићу белом,
Кад љигава змија травку само такне телом.

Из тишине зачух, тако устрептале,
Завичајни позив. А ја ћутим, онемело.

Амвросій Метлинський (1814 - 1880)

ВґЯЗОНЬКО
(Пісня)

"Ой вґязоньку молоденький,
Чому рано опадає,
Чому по полю літає
Твій листонько зелененький?
Та чи вже ж то роса з неба не спадає
Чи сонечко землю вже не пригріває?

А є вґязи вже й старії
А ще на їх зеленіє,
Й вітер по полю не сіє,
Їх листки уже сухії,
Чи то вітер на їх одних стиха віє?
Чи їх роса поливає, сонце гріє?"

"Ні, братику! Й мене роса миє,
Й мені сонце тепло посилає;
Не те, щоб долі мені немає!
Та в чужині серце мені ниє...
Того ж бо то і лист рано опадає,
Хоч, братику, мене й вітер не хитає!"

Амвросиј Метлински (1814 - 1880)

БРЕСТИЋУ

"Ој, брестићу младорасти,
Зашто рано опадају,
Лете, свуда западају
Листови ти зеленасти?
Да л’ то небо више росицу не сеје,
Или сунце више земљицу не греје?

Ено бреста остарелог,
Лишће му је још зелено
И ветар му не одува
Листа скоро сасвим сува.
Ил’ му ветар, можда, дува обеснажен,
Ил’ сунце и роса само њега траже?

"Ма не, брате! Росе имам,
И од сунца зраке примам;
Ал’ ми она која није
Из даљине срце пије...
Па ми зато лишће прерано опада
И кад га ветар не напада!"

Микола Костомаров ( 1817 - 1885)

ХМАРКА

По небу блакитному
Хмарочка плине;
Спитай її, брате,
Куди вона плине?
Чи так собі вільно
По небу гуляє,
Чи хмарочку-пару,
Невдаха, шукає.
Все небо синіє,
Одна тільки хмарка,
Мала, невеличка,
Одна собі плавле;
Не вспієш десятка
Уряд налічити -
Вже хмарки немає.
Була в мене думка.
Як хмарка по небу,
Снувалась, гулялась.
Чи чого шукала,
Чи так для утіхи
Снувалась, гулялась?
Не знаю. Забув!
Її вже немає.

Микола Костомаров ( 1817 - 1885)
ОБЛАК

По плаветном небу
Облак запловио.
Упитај га, брате,
Куда плови?
Да л’ слободно шета,
Без намере сваке,
Ил’ злосретник, жели
Свој пар да пронађе?
Небо је све плаво,
И само облачак,
Мајушан и ситан,
Усамљено плови;
Не успеш до десет
Брзо да избројиш -
Облака већ нема.
Мисао ми дође.
Ко облак по небу,
Снује, окреће се.
Да ли нешто тражи,
Ил’ тек из мерака
Снује, окреће се?
Не знам, заборавих!
А и ње нема.

Маркіян Шашкевич (1811 - 1843)

РОЗПУКА

Поза тихими водами
Сумно та й смеркалося;
О, як голос меж горами,
Щастя розбилося!

Летить ворон чорнокрилий, -
За ним загуділо;
Щастя моє, гаразд милий,
Навіки зниділо.

Тяжко голубу малому
Гори перебити,
Ой ще тяжче безродному
На сім світі жити.

Ти, зозуле сивенькая,
Закуй ми сумненько,
Най розпука та й лютая
Вирве ми серденько.

Маркијан Шашкевич (1811 - 1843)
ОЧАЈ

Изнад вода примирених
Тама све је већа.
Ко глас стењем опкољени,
Разбила се срећа.

Лети гавран црнокрили,
Нестаје у тмуши,
Срећа моја и сан мили
Занавек се сруши.

Тежак пут је кроз планину
Голубовом лету,
Још је теже самотнику
На овом свету.

Као вапај отегнути
Кукавице сиње,
Нек ми овај очај љути
Срдашце откине.

ДО МИЛОЇ

Повій, вітре-вітросеньку,
Там, де тужить мила,
Нехай несуть там пісеньку
Твої легкі крила.

Повій, вітре, в єй городець,
Де вінці сплітає;
Неси вісті, що молодець
Щиро ю кохає.

Ой погладь ю, вітросеньку,
По єй личку білім,
Нехай знає єй серденько,
Що я є ї милим.

Най не плаче, най не тужить,
Вже час ся зближає -
Прийде милий, приголубить
І з нев ся звінчає.

ДРАГОЈ

Где ми тужи мила.
Нек понесу песме дичне
Твоја лака крила.
Дуни, ветре-ветровниче,

Дуни тамо, ветре хладни,
Где сад венце плете.
Јави да је момак млади
Воли, као дете.

Помилуј је, ветре, лети
Као вИгор благи.
Нек јој срдашце осети
Да сам ја њен драги.

Нек не плаче, нек не тужи,
Куца час речени -
Све ће драги да јој пружи,
Да се њом ожени.

Олександр Афанасьєв-Чужбинський (1816 - 1875)
ПРОЩАННЯ

Прощай навіки, моя чорноброва!
Бач, я не плачу, бо й ти не заплачеш,
А з нас хтось винен... Бувай же здорова,
Вже на сім світі мене не побачиш.
Різная доля нас випровояала
На світ широкий, не в одну годину,
І моя доля з мене шуткувала
Та й одурила, як малу дитину.
А твоя доля, мов рідная мати,
Все вибирала щасливі дороги,
Убрала в щастя і, щоб легш ступати,
Все підстилала квіточки під ноги...
Ти йшла весела у квітчастім полі,
Я у пустині з сльозами і страхом,
Все ж наші стежки по чиїйсь-то волі
Зійшлись у світі перехресним шляхом.
А хто, голубко, не боявсь пустині?
А хто на путь мій квіточку покинув?
Ні, що бувало, не казать дівчині,
Бо цвіт рожевий вже давно загинув!
Бувай здорова! Пий з повної чаші
Щастя і радість, так нехай всі кажуть, -
Прощай навіки: бо вже стежки наші
Більше перехрестям на світі не ляжуть!

1855

Олександр Афанасјев-Чужбински (1816 - 1875)
ОПРОШТАЈ

Збогом знавек, моја црновеђа!
Гледај, не плачем, јер нећеш то ни ти,
А неко је крив... Окрени ми леђа,
За последњи пут - то се не да скрити.
Разне судбе пратиле нас двоје
У животу овог часа,
Са мном се гадно нашалила моја
И насамарила ме, као дете да сам.
А твоја судба, као мајчица мила,
Бирала ти је срећне стазе многе,
И, да би ти лакше на њих упутила,
Простирала ти све - цвеће пред ноге...
Ти си са радошћу ишла цветним пољем,
А ја кроз пустош - очајник све више -
Али по науму нечије воље
Наше се стазе ипак укрстише.
А ко се пустоши не побоја, мила?
Ко ми пред ноге спусти цветак бео?
Но то би свака девојка сакрила,
А нарочито кад је цвет увео.
Па, здрава била! Пиј из пуне чаше
Срећу и радост (понови то и ти) -
Занавек збогом: јер се стазе наше
Никад више неће укрстити!

1855.
Олександр Корсун (1818-1891)
КОХАННЯ

Було небо блакитнеє,
А тепера хмарне;
Була доля щасливая,
Минувала марне.

Хмари пуще набігають,
Неба вже не видко,
Зовсім доля покинула,
Стало життя гірко.

Аж ось подув буйнесенький -
Хмари розігнало;
Коханочка полюбила -
Горе минувало.

Не журись же, сиротино,
Що долі не маєш:
Як полюбить дівчинонька,
То й долю придбаєш.

Олександар Корсун (1818-1891)
ЉУБАВ

Било небо плаветно,
Сад је мутно чудно.
Било време пуно среће
И прошло улудо.

Облаци се згомилали,
Не види се зора,
И срећа се затурила,
И живот је горак.

Али дуне ветар хучни -
Растера облаке.
И драгана кад заволи -
Души одмах лакне.

Не брини се, сиротане,
Што те срећа неће:
Кад те заволи девојка,
Биће тад и среће.

Віктор Забіла (1818 -1869)

* * *

Гуде вітер вельми в полі!
Реве, ліс ламає;
Плаже козак молоденький,
Долю проклинає.
Гуде вітер вельми в полі!
Реве, ліс ламає;
Козак нудиться, сердешний,
Що робить, не знає.
Гуде вітер вельми в полі!
Реве, ліс ламає;
Козак стогне, бідолаха,
Сам собі гадає:
"Ревеш, вітре, да не плачеш,
Бо тобі не тяжко;
Ти не знаєш в світі горя,
Дак тобі й не важко.
Тобі все одно, чи в полі,
Чи де ліс ламаєш,
Чи по морю хвилю гониш,
Чи криші здираєш:
Соломґяні і залізні, -
Яку не зустрінеш,
Снігом людей замітаєш,
В полі як застигнеш.
Одірви ж од серця тугу,
Рознеси по полю!..
Щоб не плакався я, бідний,
На нещасну долю.
А коли сього не зробиш,
Кинь мене у море!
Нехай зі мною потоне,
Нехай моє горе".

Виктор Забила (1818 -1869)

* * *

Ветар завија низ поље
И крши планину,
Млад се козак расплакао,
Па куне судбину.
Ветар завија низ поље
Хара по планини,
Козак, тужан и несрећан,
Не зна шта да чини.
Ветар завија низ поље,
И крши по гори,
А млад козак растужени
Овако му збори :
"Вијеш, ветре, ал’ не плачеш,
Јер ти тешко није,
Не знаш ти за људску тугу
Коју живот крије.
Свеједно је теби - поље
Ил’ шуму да косиш,
Да валове морем ваљаш,
Ил’ кровове носиш :
И лим , ко и сламу, исто,
Кад пожелиш, дигнеш,
И на путу завејаваш
Људе кад их стигнеш.
Понеси ми с душе тугу
И распрши пољем ,
Да не плачем више, јадан,
Због судбине своје.
Ако ово не учиниш.,
Баци ме у море,
Нек’ потону у дубини
Са мном и невоље."

Тарас Шевченко (1814 - 1861)
ПРИЧИННА
(Уривок )

Реве та согне Дніпр широкий,
Сердитий вітер завива,
Додолу верби гне високі,
Горами хвилю підійма.
І блідний місяць на ту пору
Із хмари де-де виглядав,
Неначе човен в синім морі
То виринав, то потопав.
Ще треті півні не співали,
Ніхто нигде не гомонів,
Сичі в гаю переклипкались,
Та ясен раз у раз скрипів.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1837
Тарас Шевченко (1814 - 1861)
ЗАЧАРАНА
(Одломак)

Широки Дњепар стење, пати,
Срдити ветар урла, оре,
Повија врбе као влати,
Подиже вале као горе.
И у том часу трепераво
Месец кроз облак мрешка сјајем,
Као да чун у мору плавом
Појављује се и нестаје.
Док трећи петли кукурикну,
Све замире у муку раном,
Сове се само довикују
И каткад јасен шкрипне граном.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1837.

* * *

Думи мої, думи мої,
Лихо мені з вами!
Нащо стали на папері
Сумними рядами?..
Чом вас вітер не розвіяв
В степу як пилину?
Чом вас лихо не приспало
Як свою дитину?..
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Думи мої, думи мої,
Квіти мої, діти!
Виростав вас, доглядав вас -
Де ж мені вас діти?..
В Україну ідіть, діти!
В нашу Україну,
Попідтинню, сиротами,
А я тут загину.
Там найдете щире серце
І слово ласкаве,
Там найдете щиру правду,
А ще, може, й славу...

Привітай же, моя ненько!
Моя Україно!
Моїх діток нерозумних,
Як свою дитину.

1840

* * *

Мисли моје, мисли моје,
Часи злополучни!
Што стојите на папиру
Ко редови мучни?...
Што вас ветар не расеје
Дуж бескрајне степе?
Што вас јад тај не пригрли
Као своје дете?...

. . . . . . . . . . . . . . . .

Мисли моје, мисли моје,
Децо, цвеће младо!
Подигох вас, однеговах -
Куда ћете сада?...
Крените пут Украјине,
Наше Украјине!
Сирочићи - ја остајем,
Овде да погинем.
Тамо су вам топле речи,
Врело срце право,
Срешћете се са истином,
А, можда, и славом...

Пригрли их, Украјино!
Мајко непрегледна!
Моју децу неразумну,
Као своја чеда.
1840.

СОН
(Комедія)
-Уривок з поеми-

Піти лишень подивиться
До царя в палати,
Що там робиться. Прихожу,
Старшина пузата
Стоїть рядом; сопе, хропе,
Та понадувалось,
Як індики, і на двері
Косо поглядало.
Аж ось вони й одчинилоись,
Неначе з берлоги
Медвідь виліз, ледве-ледве
Переносить ноги.
Та одутий, аж посинів,
Похмілля прокляте
Його мучило. Як крикне
На самих пузатих -
Всі пузаті до одного
В землю провалились!
Він вилупив баньки з лоба -
І все затрусилось,
Що осталось; мов скажений,
На менших гукає -
І ті в землю; він до дрібних -
І ті пропадають!
Він до челяді - і челядь,
І челядь пропала;
До москалів - москалики,
Тілько застогнало,
Пішли в землю; диво дивне
Сталося на світі.
Дивлюся я, що дальш буде,
Що буде робити
Мій медведик! Стоїть собі,
Голову понурив,
Сіромаха. Де ж ділася
Медвежа натура?
Мов кошеня, такий чудний.
Я аж засміявся.
Він і почув, та як зикне -
Я перелякався
Та й прокинувсь... Отаке-то
Присноилося диво.
Чудне якесь! .. таке тілько
Сниться юродивим
Та п’яницям. Не здивуйте,
Брати любі, милі,
Що не своє розказав вам,
А те, що приснилось.

1844

С А Н
(Комедија)
-Одломак из поеме-

Полазим да видим опет
Цара, дворске власти,
Шта се тамо збива. Стигох:
Угледници трбушасти
Поређани - штекћу, брекћу,
Тако надувени
Ко ћурани, и на врата
Испод ока погледају.
Она се и размакоше -
Ко из јазбине мечеће
Да је медвед изашао.
Са муком се креће,
Натекао, помодрео,
Мамуран од гозбе касне
Клете. Ал кад рикну
На трбухе прве класе -
Сви у земљу попадаше !
Па кад исколачи очи -
Сви се испрепали
Преостали: он још љуће
На млађе навали -
Пропадоше; он на друге -
И они пропали !
Он на слуге - и послуга
Исто се стровали ;
На војнике Московњаке -
Они уздрхтали,
Па под земљу. Невиђено
Чудо, уистини.
Гледам шта ће даље бити,
Шта ће сад да чини
Мој медоња! Стоји тако,
Повијених леђа,
Сиромашак. Где се деде
Природа медвеђа?
Као неко маче чудно.
Прснух у смех сада.
Али он чу, па кад рикну -
Ја се испрепадах,
Па се тргох ... Ово чудо,
Значи, само снивах.
Таква чуда... то су снови
Само јуродива
Ил пијана. Не чуди се
Брате драги, брате мио,
Што не причах нешто своје,
Већ о оном што сам снио.

1844.

І МЕРТВИМ, І ЖИВИМ,
І НЕНАРОЯЕНИМ
ЗЕМЛЯКАМ МОЇМ
В УКРАЙНІ І НЕ В УКРАЙНІ
МОЄ ДРУЖНЄЄ
ПОСЛАНІЄ
(Уривок)

Аще кто речет, яко люблю Бога,
а брата своего ненавидит, ложь есть.
Соборно(е) послание Иоанна.
Глава 4, с.20

І смеркає, і світає,
День Божий минає,
І знову люд потомлений,
І все спочиває.
Тілько я, мов окаянний,
І день і ніч плачу
На розпуттях велелюдних,
І ніхто не бачить,
І не бачить, і не знає,
Оглухли, не чують;
Кайданами міняються,
Правдою торгуюту.
І Господа зневажають,
Людей запрягають
В тяжкі ярма. Орють лихо,
Лихом засівають,
А що вродить? побачите,
Які будуть жнива!
Схаменіться, недолюди,
Діти юродиві!
Подивіться на рай тихий,
На свою країну,
Полюбіте щирим серцем
Велику руїну,
Розкуйтеся, братайтеся,
У чужому краю
Не шукайте, не питайте
Того, що немає
І на небі, а не тілько
На чужому полі.
В своїй хаті своя й правда,
І сила, і воля.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1845

И МРТВИМ И ЖИВИМ
И НЕРОЂЕНИМ
ЗЕМЉАЦИМА МОЈИМ
У УКРАЈИНИ И НЕ У УКРАЈИНИ
МОЈА ПРИЈАТЕЉСКА
ПОСЛАНИЦА
(Одломак)

И смркне се и раздани,
Божији дан мине,
И опет се све умори,
Па онда почине.
Само ја, ко уклет да сам,
Без престанка ридам
Са раскршћа пуних људи,
И нико да види,
Нити види, нит’ признаје -
Сви су глуви, не чују ;
Букагије своје трампе,
Истином тргују,
Вређајући благог Бога,
И запрежу људе
У претежак јарам. Ору зло
И сеју зло свуда.
Шта да роди? Погледајте
Шта ће дати њива !
Тргните се, још не људи,
Децо јуродива !
Погледајте на рај свети,
Своју домовину,
Заволите чистим срцем
Велику рујину,
Раскујте се, збратите се !
У туђинском крају
Не тржите, не иштите
Оно што немају
Ни на небу, а не само
Сред туђинског поља.
Јер свој дом је своја правда,
И снага, и воља.

1845.

* * *

Минають дні, минають ночі,
Минає літо, шелестить
Пожовкле листя, гаснуть очі,
Заснули думи, серце спить,
І все заснуло,і не знаю,
Чи я живу, чи доживаю,
Чи так по світу волочусь,
Бо вже не плачу й не сміюсь...
Доле, де ти! Доле де ти?
Нема ніякої,
Коли доброї жаль, Боже,
То дай злої, злої!
Не дай спати ходячому,
Серцем замирати
І гнилою колодою
По світу валятись.
А дай жити, серцем жити
І людей любити,
А коли ні... то проклинать
І світ запалити!
Страшно впасти у кайдани,
Умирать в неволі,
А ще гірше - спати, спати
І спати на волі,
І заснути на вік-віки,
І сліду не кинуть
Ніякого, однаково,
Чи жив, чи загинув!
Доле, де ти! Доле де ти?
Нема ніякої,
Коли доброї жаль, Боже,
То дай злої, злої!

1845

* * *

Пролазе дани, иду ноћи,
Прође лето. Крошње жутих глава
Шуморе, и гасну очи,
Угаснуле мисли, срце спава,
Све уснуло, а ја се питам
Зашто ли живим, куда хитам,
Што ваздух овог света дишем,
Кад се не смејем, нит’ плачем више...
Судбо, где си?
Никог у том лицу!
Дај ми, Боже, злицу!
Не дај ходаћем да спава,
Ни смрт срцу врлом,
Ни по свету да се вучем
Као труло дрво.
Већ да срце живо буде
И да воли људе,
А без тога, нек свет проклет
У пламену буде !
Тешко је у ланце пасти,
То у ропство води,
Ал’ је горе кад се спава,
Спава на слободи -
И кад навек заспиш тако
Трага неутрта,
Свеједно је онда да л’ си
Био жив ил’ мртав !
Судбо, где си ! Судбо, где си ?
Никог у том лицу !
Ако ти је добре жао,
Дај ми, Боже, злицу!

1845.

ЗАПОВІТ

Як умру, то поховайте
Мене на могилі
Серед степу широкого
На Вкраїні милій,
Щоб лани широкополі,
І Дніпро, і кручі
Було впидно, було чути,
Як реве ревучий.
Як понесе з України
У синєє море
Кров ворожу... отойді я
І лани, і гори -
Все покину, і полину
До самого Бога
Молитися... а до того
Я не знаю Бога.
Поховайте та вставайте,
Кайдани порвіте
І вражою злою кров’ю
Волю окропіте.
І мене в сем’ї великій,
В сем’ї вольній, новій,
Не забудьте пом’янути
Незлим, тихим словом.

1845

ОПОРУКА

Кад умрем, учините ми
Да ме груди приме
Наше лепе степе
Дивне Украјине.
Да путеве моћног Дњепра
И видим и чујем,
Низ широке поле поља
Како бучно хује.
Кад плине из Украјине
У дубоко море
Крв душманска... оставићу
И поља и горе -
Да излетим и долетим
До самога Бога
Да се молим... а до тога
Не познајем Бога.
Учините, па скините
Окове свом роду.
И душманском клетом крвљу
Залијте слободу.
Па у дому многољудном,
Слободном и новом,
Спомените тад и мене
Добрим, тихим словом.

1845.

Н.Н.

Мені тринадцятий минало.
Я пас ягнята за селом.
Чи то так сонечко сіяло,
Чи так мені чого було?
Мені так любо, любо стало,
Неначе в Бога .......
Уже прокликали до паю,
А я собі у бур’яні
Молюся Богу... І не знаю,
Чого маленькому мені
Тойді так приязно молилось,
Чого так весело було.
Господнє небо, і село,
Ягня, здається, веселилось!
І сонце гріло, не пекло!
Та недовго сонце гріло,
Недовго молилось...
Запекло, почервоніло
І рай запалило.
Мов прокинувся, дивлюся:
Село почорніло,
Боже небо голубеє
І те помарніло.
Поглянув я на ягнята -
Не мої ягнята!
Обернувся я на хати -
Нема в мене хати!
Не дав мені Бог нічого!..
І хлинули сльози,
Тяжкі сльози!.. А дівчина
При самій дорозі
Недалеко коло мене
Плоскінь вибирала
Та й почула, що я плачу.
Прийшла, привітала,
Прийшла, привітала,
Утирала моЇ сльози
І поцілувала...
Неначе сонце засіяло,
Неначе все на світі стало
Моє... лани, гаї, сади!..
І ми, жартуючи, погнали
Чужі ягнята до води.

Бридня! А й досі, як згадаю,
То серце плаче та болить,
Чому господь не дав дожить
Малого віку у тім раю.
Умер би, орючи на ниві,
Нічого б на світі не знав.
Не був би в світі юродивим.
Людей і Бога не прокляв!

1847

Н.Н.

Тек што ми тринаест замакло.
Јагњад сам чувао под селом.
Да ли је сунце сјало тако,
Ил’ ми се само привидело?
Било је лепо, лепо, лако,
Као у рају .......
На доручак ме звала мати,
А ја не могу из бурјана
Где се молим... И ко ће знати
Зашто тај дечак тога дана
Молитву благу тако жели -
Шта ме је тако обузело?
Све редом, небо, јагње, село,
Изгледало ми - се весели!
Сунце ми сјало, не пламтело!
Ал није дуго тако сјало,
Те се и молитве манух...
Јер убрзо се распламсало,
И рајска башта плану.
Као пробуђен, ја се чудим :
Село потавнило,
И плаветнило Божје небо
Није што је било.
Погледах у јањце с надом -
Није моје стадо!
Окренух се пут огњишта -
Ал тамо већ ништа!
Бог ми ништа није дао!...
Сузе су ми потекле,
Тешке сузе!... А девојка
У њиви крај реке
У конопљу била,
Осетила да ја плачем,
Па ме пригрлила,
Сузе ми утрла,
Па ме још пољубила.
Сад ми је сунце опет сјало,
И све на свету ми постало
Моје... шуме, њиве плодне!...
Ми поведосмо оне мале
Туђе јагањце до воде.

Бунцам!... Ал помислих на крају -
То срце плаче, Бога криви
Што му не даде да проживи
Цео свој век у оном рају.
Да умре, орућ’, где се роди,
Да не зна ништа изван тога,
Да се не скита ко јуродив -
Не куне људе, нити Бога!

1847.

ПОДРАЖАНІЄ 11 ПСАЛМУ

Мій Боже милий, як то мало
Святих людей на світі стало.
Один на другого кують
Кайдани в серці. А словами,
Медоточивими устами
Цілуються і часу ждуть,
Чи швидко брата в домовині
З гостей на цвинтар понесуть?
А ти, о Господи єдиний,
Скуєш лукавії уста,
Язик отой велеречивий,
Мовлявший: ми не суєта!
І возвеличимо на диво
І розум наш, і наш язик...
Та й де той пан, що нам закаже
І думать так, і говорить?
- Воскресну я! - той пан вам скаже, -
Воскресну нині! Ради їх,
Людей закованих моїх,
Убогих, нищих... Возвеличу
Малих отих рабів німих!
Я на сторожі коло їх
Поставлю слово. І пониче,
Неначе стоптана трава,
І думка ваша, і слова -
Ненаше срібло куте, бите
І семикрати перелите
Огнем в горнилі, словеса
Твої, о Господи, такії.
Розкинь же їх, твої святиє,
По всій землі. І чудесам
Твоїм увірують на світі
Твої малі убогі діти!

1859

ПОДРАЖАВАЊЕ 11. ПСАЛМА

Боже мој, колико је мало
Светих људи на свету остало.
Ови, једни за друге кују
Оков у срцу. Неизлечиво,
Својим устима слаткоречивим
Љубе се, и чекају нестрпљиво
Да што пре брата у домовини
Из гостију у гроб стрпају?
А ти, о Господе једини,
Заптићеш им уста нечиста,
Зауставити речи худе
Што трубе : "Та ми сујетни нисмо !
Узнаћемо, да се сви чуде,
И разум наш, и наш језик...
И може л’ Господар притећи
Да нас у томе, можда, спречи?"
"Васкрснућу ! - он ће вам рећи. -
Васкрснућу данас! Њих ради,
Због тих људи који су јадни,
Убоги, гладни... Славе ради,
Ових малих робова немих !
За њих се моја брига веже,
Рађа се слово. И полеже,
Као да је угажена трава,
И разум ваш, и реч, и глава."
Ко да су сребро, што из пећи
Тече да се ковати може
На наковању - такве су речи
Твоје, о превелики Боже.
Ти их такве, свете разнеси
Свуда. И у Твоја чудеса
Повероваће, по свем свету,
Твоја мала убога деца.

1859.

* * *

О люди! люди небораки!
Нащо здалися вам царі?
Нащо здалися вам псарі?
Ви ж таки люди, не собаки!

Вночі і ожеледь, і мряка,
І сніг, і холод. І Нева
Тихесенько кудись несла
Тоненьку кригу попід мостом.
А я, отож таки вночі,
Іду та кашляю йдучи.
Дивлюсь: неначе ті ягнята,
Ідуть задрипані дівчата,
А дід (сердешний інвалід)
За ними гнеться, шкандибає,
Мов у кошару заганяє
Чужу худобу. Де ж той світ?
І де та правда!? Горе! Горе!
Ненагодованих і голих
Женуть (последний доплг отдать),
Женуть до матері байстрят
Дівчаточок, як ту отару.
Чи буде суд! Чи буде кара!
Царям, царятам на землі?
Чи буде правда меж людьми?
Повинна будь, бо сонце стане
І осквернену землю спалить.

1860

* * *

О, људи! Људи несрећници!
Ког ће вам врага ти ћесари?
Ког ће вам врага и ти псари?
Ипак сте људи, не кучићи!

Ноћу је клизаво, и магла,
И снег, и мраз. И Нева тихо,
Тијано некуд је носила
Танушну санту испод моста.
И ја такође по тој ноћи
Идем и кашљем хадајући.
Гледам: ко да су јагњад знана,
Девојке иду одрпане,
Дад их (инвалид правдољубив)
Гони, ноге шепрљају,
Ко да утерује у стају
Нечије стадо. Где су људи?!
Где је ту правда? Шта то раде!
Голе и неизмерно гладне
Гоне (дуг стари да се начне),
Терају мајкама ванбрачне
Девојчице, ко овце мазне.
Има ли суда! Има л’ казне!
За све цариће, суверене!
Хоће ли правда међу људе?
Њена ће бити – ако буде
Скаредна земља сажежена.

1860.

Степан Руданський (1834-1873)

НЕ МОЇ НОГИ

Серед лісу, серед гаю
У неділешній обід
Заснув мужик у чоботях,
Прокинувся без чобіт.

Прокинувся, протер очі,
Разів кілька позіхнув,
Разів кілька босі ноги
З подивлінням повернув.

"Не мої се, - каже, - ноги,
Присягаю на чім світ,
Бо мої в чоботях були,
А сі - босі, без чобіт!"

Степан Рудањски (1834-1873)
НИСУ МОЈЕ НОГЕ

Усред шуме, усред гаја
Заспа неки сељак чио,
Заспао је с опанцима,
А без њих се пробудио.

Кад прогледа, трља очи,
Крмељиве очи строге,
У чуду се забленуо,
Гледа своје босе ноге.

"Нису ово моје ноге -
У све свеце заклео се -
Јер моје су с опанцима,
А ове су, видиш, босе!"

ЖАЛІБНИЙ ДЯК

Щойно в церкві, коли дяк
"Іже" заспіває,
Бідна баба у кутку
Мало не вмліває.

Аж завважив теє дяк,
До неї забрався.
"Чого плачете ви так?" -
Стару запитався.

"Як не плакати мені,-
Стара баба каже, -
Коли мене голос ваш
Аж за серце в’яже!

Так колись моя коза
На льоду кричала,
Як там її звірина,
Бідну, розривала".

ЖАЛОСТИВИ ДИЈАК

У молитви дијак није
Дошао до „Иже",
А већ старици крај зида
Суза сузу стиже.

Када дијак то примети,
Приђе, тужна лика,
Те упита јадну жену:
„Чему жал толика?"

„Како, тужна, да не плачем? -
Старица му рекла -
Од вашега гласа, ето,
Срце ми се цепа!

Јер, тако је моја коза
Вречала крај пута
Где је курјак обалио
Кад је растргнута."

Іван Франко ( 1856-1916)
ВОЛЬНІ СОНЕТИ

І

Сонети - се раби. У форми пута
Свобідна думка в них тремтить закута,
Примірена, як міряють рекрута,
І в уніформ так, як рекрут, упхнута.

Сонети - се пани. В них мисль від роду
Приглушено для форм; вони вигоду,
Пожиток кинуть, щоб ловити моду:
Се гарний цвіт, що не приносить плоду.

Раби й пани! Екстреми ся стрічають.
Несмілі ще їх погляди, їх речі,
Бо свої сили ще раби не знають.

"Простуйся! В ряд!" Хлоп в хлопа, плечі в плечі
Гнеть стануть, свідомі одної мети,
Живі, грізні, огромнії сонети...
1880

Иван Франко ( 1856-1916)
СЛОБОДНИ СОНЕТИ
І

Сонет - то је роб. У форми пута
Слободна мисао трепти поринута,
Сва измерена, ко тело регрута,
И униформом скупом утегнута.

Сонет је - господин.Жртвоваће роду
И мисао; пренебрећи ће у ходу
Интерес, да би одржао моду:
Као мушки цвет, не робује плоду.

Роб и господин! Екстреми се споје.
Још увек су им речи одабране:
Робови нису свесни снаге своје.

"Робови, у потиљак!" Раме уз раме,
Ту скупа сви стреме ка истој мети -
А то су живи,свемоћни сонети...

1880.

* * *

Я не лукавила з тобою,
Клянуся правдою святою!
Я чесно думала й робила,
Та доля нас лиха слідила.
Що щирая любов ділала,
Вона на лихо повертала;
Що чиста щирість говорила,
Вона й брехню перетворила,
Аж поки нас не розлучила.

Ти ж думаєш, я не терпіла,
В новії зв’язки радо бігла?
Ти ж думаєш, я сліз не лила,
По ночах темних не тужила?
Не я лукавила з тобою,
А все лукавство в нашім строю -
Дороги наші віддалило
І серця наші розлучило,
Та нашої любві не вбило.

1880

* * *

Ништа не тајих ја пред тобом,
Кунем се истином и богом!
У свему искрена сам била,
Ал нас зла судба уништила.
Све сто учини љубав права,
Она је злобно извртала;
Што је искреност говорила,
Она је у лаж претворила -
Све док нас није раздвојила.

Мислиш ли да нисам патила
Када сам се с другима дружила?
Да самотна нисам тужила
И сузе проливала - сатима?
Ништа не тајих, ал тајна је
У склопу који сам живот даје -
Стазе нам она разлучила,
Душе нам она измучила,
И о љубави одлучила.

1880.

СІКСТИНСЬКА МАДОННА

Хто смів сказать, що не богиня ти?
Де той безбожник, що без серця дрожі
В твоє лице небесне глянуть може,
Неткнутий блиском твої красоти?

Так, ти богиня! Мати, райська роже,
О глянь на мене з свої висоти!
Бач, я, що в небесах не міг найти
Богів, перед тобою клонюсь тоже.

О бозі, духах мож ся сумнівати
І небо й пекло казкою вважати,
Та ти й краса твоя - не казка, ні!

І час прийде, коли весь світ покине
Богів і духів, лиш тебе, богине,
Чтить буде вічно - тут, на полотні.

1881

СИКСТИНСКА МАДОНА

Ко је смео рећи да богиња ниси -
До безбожник коме срце не задрхти
Пред сјајем лепоте, ко у ропству пути
Не осећа шта су небески обриси?

Да, богиња јеси! Цвете рајски, Мати,
Погледај у мене са висине своје!
Не нађох божанства што на небу стоје,
Ал ћу и пред тобом на колена пасти.

Бога и духове можеш негирати,
Пакао и небо можеш бајком звати...
Ал твоја лепота - то бајка не прави!

И кад време дође да се прецртају
Богови и дуси,тебе ће да знају -
Ту, на платну - свет ће вечно да те слави.

1881.

ІДЕАЛІСТИ

Під пнем перегнилим в болоті гнилому
Вертяться, клубляться дрібні черв’яки:
І вродились, виросли й гинуть у ньому,
А другі їх тілом живуть залюбки.

І сниться їм, бідним, у пітьмі кромішній:
Десь сонце горить у всім чарі весни,
А в сонця промінні, у радості вічній
Гуляють і золотом сяють вони.

Ті сни свої черви складали в системи
З заключенням: так є найліпше, як є;
Читали промови, співали поеми
Про гарне, щасливе в болоті життє.

Втім люди той пень відвалили й поперли,
І дійснеє сонце вказалось з-за мли;
На сонце те глипнули черви й померли
І, мручи, убійчеє світло кляли.

1882

ИДЕАЛИСТИ

Под пањем натрулим у мочварном крају
Мали црвићи се роје и сиве.
Ту рођени, расту и умиру на крају,
А други од њихови тела оживе.

И сањају јадни, из вечитог мрака,
Да им сунце гране свим чарима весне,
И да обасјани од умилних зрака
Доживе у глибу тренутке чудесне

Сневали су снове, увек доведене
До максиме: најбоље је оно што је.
Читали прогласе, писали поеме
О лепоти глиба живовања својег.

Ал људи пањ најзад извукли из блата,
И црвима сунце из маглине сину:
Сад их изненада поче жеђ да хвата,
Па у смртном ропцу проклеше топлину.

1882.

ЧИМ ПІСНЯ ЖИВА?

Кожда пісня моя -
Віку мого день,
Протерпів її я,
Не зложив лишень.

Кожда стрічка її -
Мізку мого часть,
Думи - нерви мої,
Звуки - серця страсть.

Що вам душу стрясе -
То мій власний жаль,
Що горить в ній - то се
Моїх сліз хрусталь.

Бо нап’ятий мій дух,
Наче струна-прім:
Кождий вдар, кождий рух
Будить тони в нім.

І дарма, що пливе
В них добро і зло, -
В пісні те лиш живе,
Що життя дало.

1884

ОД ЧЕГА ПЕСМА ЖИВИ?

Свака песма моја -
То вам је мој дан,
Део неспокоја
Што прелије ван.

Сваки стих што стоји -
Мозга је мој част;
Мисли - нерви моји,
А звуци су - страст.

Што душу захвати -
То је моја жал,
Све је што ту пламти
Мојег плача вал.

Јер струне са прима
Дарне напет дух:
Трзаји у њима
Произведу звук.

Ништа кад звук споји
И добра и зла -
У песми постоји
Све сто живот зна.
1884.

* * *

Колись в сонетах Данте і Петрарка,
Шекспір і Спенсер красоту співали,
В форму майстерну, мов рісьблена чарка,
Свою любов, мов шум-вино вливали.

Ту чарку німці в меч перекували,
Коли знялась патріотична сварка;
"Панцирний" їх сонет, як капрал, гарка,
Лиш краску крові любить і блиск стали.

Нам, хліборобам, що з мечем почати?
Прийдесь нову зробити перекову:
Патріотичний меч переркувати

На плуг - обліг будущини орати,
На серп, щоб жито жать, життя основу,
На вили - чистить стайню Авгійову.

1889

* * *

Кад су у сонете Данте и Петрарка,
Шекспир и Спенсер лепоту уписивали,
У форму мајсторску, ко у брушен пехар
Пнушаво вино, љубав су уливали.

Тај пехар је Немачка у мач прековала
Користећи врели патриотски пламен,
Њен "панцирни"* сонет, као каплар стамен,
Тражи боју крви и бљесак метала.

Шта ће нама ратарима мач бљештави дати?
Сад ћемо и ми топити метале :
Патриотска сабља да се преобрати

У плуг - да ледину будућности заоре
У срп - да би житне њиве живот дале,
И у виле - да чисте Аугијеве штале.
1889.

* * *

Чого являєшся мені
У сні?
Чого звертаєш ти до мене
Чудові очі ті ясні,
Сумні,
Немов криноиці дно студене?
Чому уста твої німі?
Який докір, яке страждання,
Яке несповнене бажання
На них, мов зарево червоне,
Займається і зновиу тоне
У тьмі?

Чого являєшся мені
У сні?
В житті ти мною згордувала,
Моє ти серце надірвала,
І з нього визвала одні
Оті ридання голосні -
Пісні.
В житті мене ти знать й не знаєш
Ідеш по вулиці - минаєш,
Вклонюся - навіть не зирнеш
І головою не кивнеш,
Хоч знаєш, знаєш, добре знаєш,
Як я люблю тебе без тями,
Як мучусь довгими ночами
І як літа вже за літами
Свій біль, свій жаль, свої пісні
У серці здавлюю на дні.

О, ні!
Являйся, зіронько, мені
Хоч в сні!
В житті мені весь вік тужити -
Не жити.
Так най те серце, що в турботі,
Неначе перла у болоті
Марніє, в’яне, засиха, -
Хоч в сні на вид твій оживає,
Хоч в жалощах живіше грає,
По-людськи вільно віддиха,
І того дива золотого
Зазнає, щастя молодого,
Бажаного, страшного того
Гріха!

1895

* * *

Што ми долазиш ту
У сну?
Што упиреш у мене
Чудесне очи јасне,
Сетне,
Дно хладног врела са стене?
Што су ти уста - мук?
Који прекор, патње које,
Жудње неиспуњене стоје
У њима, ко сутон румен
Што плане и опет утрне -
У тму?

Што ми долазиш ту
У сну?
Ти си се много поносила
И моје наде косила,
Из срца пила ко с чесме
Вапај ове потресне -
Песме.
Мене ти не знаш, кад изиђеш,
На улици ме - мимоиђеш,
Кад се наклоним - не погледаш
И отпоздрав ми никад не даш,
Ал знаш ме , и кад не приђеш,
Како те волим, без помоћи,
Како се мучим силних ноћи
И како дуго из све моћи
Свој бол, свој жал и песму ту
Скривам у срцу на дну.

Ал не, ух!
Дођи ми, звездо, ту,
Макар у сну!
У животу ћу вавек да тужим -
Уживо.
Па нек срце што се зари,
Попут бисера у бари,
Пламсај не дочека -
Кад те усни, бар тада полети,
Тад, у тузи, бар јаче затрепти,
У уздаху ко да нађе лека,
Па од сновиђења датог
Спозна срећу благодатног
Замишљеног, тог податног
Греха!
1895.

МОДЕРНЕ

Вольні!
Мов оси у літнюю спеку
З гнізда -
Лиш миг - і вже не видно;
Мов стріли з нап’ятого лука,
Мов слово, окрилене гнівом,
Сердиті,
Мов усміх дівчини, принадні,
Мов жало гадюки, отруйні -
Летіть!
"Ся хвиля - наша!" -
То наш девіз
Хвиля, мов чарка.
Повну, гей, повну!
Вермут!
Гірко, та іскри заскачуть в очах...
На погибель!

1911

МОДЕРНЕ

Слободни!
Као на летњој припеци осе
Из гнезда -
За трен - и изгубе се из вида;
Као стреле из запетог лука,
Као реч окриљена гневом,
Срдити,
Као осмех девојачки, изазивачки,
Као жалац змијуљине, отровнице -
Лете!
"Ова бура је наша!" -
То је ваша девиза.
Бура, као чаша.
Пуну, еј, пуну!
Вермута!
Горко, да светлаци заискре пред очима...
На пропаст!

1911.

// Аутори / Језик / Фолклор / Историја / Уметност / Преводи / O Украјини // [ Пројекат Растко - Кијев- Лавов\| Контакт \| Пројекат Растко - Београд ]

©1997-2006. Пројекат Растко и носиоци појединачних ауторских права.

Антологија украјинске поезије XVI – XX век

Избор, предговор и коментари – др Људмила Поповић, доцент Филолошког факултета у Београду;

Превод: др Миодраг Сибиновић, редовни професор Филолошког факултета у Београду и др Љ.Поповић

Поговор – проф. др М.Сибиновић

Људмила Поповић Путеви украјинске поезије

Песме

Антологија украјинске поезије
XVI – XX век

Превод:
др Миодраг Сибиновић, редовни професор Филолошког факултета у Београду
и др Љ.Поповић