Dejan Ajdačić

Specijalizacija svetaca u folkloru pravoslavnih Slovena

Pored zajedničkih crta svetaca u okvirima hrišćanskog pogleda na svet, u slovenskim kulturama, i još preciznije - u narodnim kulturama pravoslavnih Slovena, formirane su i u folklornoj i etnografskoj građi zabeležene i posebne funkcije svetaca,. U ovom prilogu biće reči o specijalizaciji svetaca i krugu njihovih nadležnosti u narodnim predstavama Slovena. Uzimajući u obzir mnogostrane funkcije svetaca, i ogromnu raznovrsnost geografsko-istorijskih specifičnosti njihovih moći i delokruga, nemoguće je zbog ograničenog obima teksta šire navoditi brojna narodna verovanja i umotvorine, već ćemo se ograničiti razmatranjem principi specijalizacije svetaca i izborom tipičnih i šire poznatih primera.

Teoretski, sveci i anđeli ispunjavajući s božanskom silom Božju volju, mogli bi kao posrednici da utiču na sve oblasti života. Praktično, samo mali krug svetaca (Sv. Nikola i Sv. Georgij, Sv. Dimitrije, Sv. Jovan) imaju univerzalne moći, dok se polje delatnosti ostalih pokazuje užim i specijalizovanim. Razgraničenost posebnih moći svetih konfesionalno i socijalno-psihološki objedinjuje ljude, koje svetac štiti i podržava. Pobožni ljudi usmeravaju svoje želje i očekuju pomoć svetaca specijalizovanih za konkretne životne i kalendarske prilike. Posebne moći svetaca oslanjaju se na različite potrebe ljudi koji nisu dovoljno jaki, te im je potrebna podrška više sile. Na taj način u okvirima hrišćanskog pogleda na svet stvara se i formira politeistički princip, potčinjen monoteističkoj koncepciji Boga.

Specijalne funkcije i moći svetaca oslanjaju se na magijsko-obrednu i mitsko-narativnu kulturu. Primajući sižee i motive iz Biblije, hagiografske i apokrifne književnosti, narodno hrišćanstvo preobražava pismenu tradiciju u usmenu, transformiše ili čuva opoziciju obredno-narativno. Tako se, apokrifna legenda o Sv. Georgiju zmajeborcu, raširena u narodnim legendama i duhovnim stihovima kao deo narativnog folklora, ne odražava u magijsko-obrednoj kulturi u kojoj je Sv. Georgije najčešće zaštitnik stoke. Novozavetna legenda o Sv. Lazaru u neznatnoj je meri odražena kod južnih Slovena u prolećnom ophodnom obredu devojaka zvanom lazarice. Motiv silaska Bogorodice i svetaca u pakao (Sv. Petka, Sv. Nedelja, Sv. Petar), borba arhanđela sa Luciferom, povesti o čudima i drugi motivi se ne odražavaju u narodno-obrednoj sferi. S druge strane, postoji obratni uticaj - svakodnevni i obredni elementi narodne kulture se uključuje u predstave narodnog hrišćanstva i sveci se pokazuju, na primer, kao zemljoradnici, pastiri, zanatlije, učesnici svadbe i dr. Različite funkcije jednog ili više svetaca ne protivreče pomešanim pojmovima narodne religije. Tako se dešava da jednu funkciju ispunjava nekoliko svetaca ili da jedan svetac vlada nekolikim moćima.

U folkloru se gubi istorijska dimenzija života i kanonizacije svetaca zato što se vreme starozavetnih proroka, novozavetnih apostola i svetaca posle Hrista stapa u jedno, zajedničko, mitsko vreme. Polje aktivnosti svetaca nalazi se na zemlji, a nebo i raj se ređe pominju. Lokalizacija događaja češće se određuje u svom, bliskom prostoru, u kome konkretno kamenje, vode, drveće, crkve svedoče o delima svetaca.

Crkveno hrišćanstvo se preciznim osećanjem za teološka pitanja i nijanse razlikuje od narodnog hrišćanstva. Primera za to je mnogo, a rečito je da se nekada u narodnoj usmenoj tradiciji čak i mešaju sveci istog imena, npr. Jovan - Preteča, Bogoslov, Zlatoust. Postoje čak i praznici kojih nema u pravoslavnom kalendaru (npr. Sv. Mrata). Paganski sloj u narodnom hrišćanstvu i njegov odnos ka hrišćanskom je bio predmet mnogobrojnih studija i rekonstrukcija geneze dvoverja.

Kao važan element u ispitivanju specijalizacije svetaca u okvirima narodnih kultura Slovena, pokazuju se lokalne, etničke i etnokonfesionalne osobene crte. Sloveni su primili s poštovanjem svetaca i njihove funkcije iz latinske i grčke crkve, ali su i raširili hrišćanski panteon sopstvenim, slovenskim svecima. Osim toga, kontakti sa kulturama različitih suseda, razvoj nacionalnih osobenosti, razvoj lokalnih kultova i dr, čine nužnim etnička istraživanja predstava o svecima u narodnim kulturama Slovena. Iako je većina svetaca zajednička pravoslavcima i katolicima, razlikeizmeđu njima se javljaju u položaju i nekim funkcijama svetaca, kao i u odlikama spiskova svetaca u istočnom i zapadnom veroispovedanju.

U arealnom pristupu ispitivanju slovenske narodne religije nužna su i izučavanja odlika mesnih kultova. Mesta rođenja svetaca, mesta njihovih čuda i smrti, sveta emsta i crkve sa moštima i čudotvornim ikonama predstavljaju važan izvor formiranja narodnih predstava o posebnim moćima svetaca. Sveta mesta vernici posećuju, šireći i utvrđujući svetost - Svete Gore, Kijevo-pečerske lavre, Sergijevog posada (Sv. Sergij Radonješki), Čenstohova (Ikona Bogorodice), Manastira Sv. Jovana Rilskog, Manastira Sv. Vasilija Ostroškog (Crna Gora) i dr. Od lokalnog do opšteg postoje mnogobrojne nijanse u narodnoj kulturi Slovena. Veliki broj svetaca, koji nadmašuje broj dana u godini, je doveo do crkvenog slavljenja nekoliko svetaca u jedan te isti dan, a važnost određenog sveca među svecima koji se prazdnuju istog dana, zavisi i od razvitka kulta, prisustva svetinja - ikona, moštiju, svetih predmeta i dr.

VEŠTINE I ZANATI. Hrišćanski sveci se u narodnom pamćenju Slovena javljaju kao osnivači i zaštitnici ljudskih zanata i veština. Sveti Nikola, koga u Ukrajini zovu i Nikola Mokri, spasava ribare, moreplovce i putnike po vodi. Sveti Vrači - Kuzman i Damjan, veruje se, pomažu lekarima. Srpski Sv. Sava je naučio ljude da oru, sire sir, grade vodenice. Svetice (Evdokija, Javdoha, Varvara, Gana, Marina, Petka, Nedelja, Praskovija) štite ženske veštine i zanatei kažnjavaju za nepoštovanje odgovarajućih prazničnih zabrana. Zaštitnici kovača kod Bugara su Sv. Anton i Atanas.

I poljoprivredne delatnosti se vezuju za svete zaštitnike. Jelisije (Aleksije, Alisije) se sreće u pesmama o sejanju prosa koje se izvode na Jelisijevdan. Sv. Simeonu se pridaje atribut orača. Sv. Jan, Petar, Ilija u koledarskim pesmama idu po polju i donose rod žita (Vinogradova: 95). U poljskoj koledarskoj pesmi Jezus i Sv. Petar oru zlatnim plugom, a u beloruskoj samo Ilija nije došao kod Boga, jer radi u polju (Vinogradova: (97, 101).

Oslanjajući se na simboliku uvećanja pšeničnog zrna, zemljoradnički kod se prenosi sa zemlje i žita na ljude - na Sv. Varvaru posebno deca i trudnice jedu varicu, kuvano žito da bi bolje rasli. Prema verovanjima istočnih Slovena, Flor i Lavr uvećavaju rod ovsa. Sv. Trifun zarezan se na Balkanu praznuje kao svetac lozara, grožđa i vina.

Zaštita svetaca potrebna je putnicima i vojnicima koji kreću na put ili idu u rat. Postoje bajanja za zaštitu od metaka i oružja, upućeni Sv. Dimitriju Solunskom i drugim svecima.

ZAŠTITNICI DIVLJIH ŽIVOTINJA. Zveri kao mitologizovana bića tuđeg i divljeg prostora u narodnim verovanjima Slovena, imaju i svete zaštitnike. Sveti Andrej zapoveda medvedima i vukovima. Zapadni Ukrajinci i Poljaci veruju da Sv. Nikola na svoj dan (6. decembar) otvara zubi vukovima i pušta ih iz šume (Gura: 133). Sveti Sava srpski je predstavljen kao vučji pastir (Čajkanović, Mencej: 213-219). Vučji Sv. Mrata se praznuje na dan Sv. Mrate, mratinci (11/24. novembar).

Zmije takođe imaju zaštitnike. U dane Sv. Jevdokije (1/14. mart), Sv. Jeremije (starozaveti prorok) Bugari, Makedonci i Srbi si ritualno gonili zmije i guštere. U to vreme bilo je zabranjeno dodirivati predmete slične zmijama, pre svega konce i konopce, kao i igle. Na Jeremijevdan se pevaju i posebne pesme za izgon zmija. Srbi i Bugari gone zmije i na Blagoveštenje (25. marta/ 7. aprila).

Da miševi ne bi nanosili štetu, Srbi i Bugari nisu radili na Mištrovdan/Sv. Nestora (27. oktobra/7. aprila).

U ruskim bajanjima iskazuje se molba svecima za pomoć u lovu i ribolovu. Uspešan ulov riba pokušava se obezbediti obraćanjem Sv. Petru i Pavlu, Nikiti mučeniku, Jovanu Zlatoustom arhanđelima Uriilu i Rafailu i dr. (Judin: 56, 92). Veruje se da Sveti Luka, Sveti Stefan, Sv. Simeon pomažu u lovu na ptice.

Sveci kao ZAŠTITNICI DOMAĆIH ŽIVOTINJA se dele po vrstama životinja. O kokoškama se brine Sv. Ignjat, a njegov praznik (20. decembar/2. jaunar) se kod Srba naziva Kokošinji božić. Kao zaštitnik ovaca kod balkanskih Slovena javlja se Sveti Đorđe (Juraj), kod istočnih - Sv. Anisim. Zaštitnici konja kod istočnih Slovena su Flor i Lavr (katkada ih nazivaju Froli). Guske štiti mučenik Sv. Nikita, domaću perad Sv. Sergije Radonješki, a stoku Sv. Vlasij. Vlasij i Feodosij povećavaju nadoj mleka. U jednoj pesmi se nabrajaju zaštitnici domaćih životinja:

Hlor, Laver, lošadok
Ulasij korovok,
Nastasej ovecok,
Vasilij svinok
Mamontij kurok,
Zosim Soloveckij pcolok.(Fedotov: 64)

Pčele se u narodnoj mitologiji Slovena vezuju za rajske prostore i Boga. Kao pokrovitelji pčela kod Ukrajinaca ističu se Sv. Haralampije (10/23. februar), i Sv. Aleksije (Prepodobni Aleksij, čovek božji, n narodu Tepli Oleksi, 17/30. mart, Čubinski 2: 14). Rusi se obraćaju kao "pčelinjim bogovima" soloveckim čudotvorcima Zosimi (17/30. april) i Savatiju (Gura: 456). Srbi poštuju Sv. Konstantina i Jelenu, Sv. Prokopija (Homolje) kao pčelinje svece, a u Bugarskoj poštuju Sv. Atanasa i Sv. Haralampija.

VREME u životu na selu ima izuzetan značaj, posebno se ratari boje dugotrajne suše ili poplave. Pored paganskih nadljudskih bića slovenski narodi se obraćaju za pomoć svecima u obredima i folklornim molitvama. Sušama vladaju Sv Ilija, Ognjena Marija i Sv. German. Pravoslavni balkanski Sloveni veruju da German, Vartolomej, Alisej, Sv. Konstantin i Jelena gospodare gradom. Sveti Ilija je opšteslovenski gospodar munja i gromova, a po biblijskim predstavama koje su primljene i u narodnim verovanjima, i - ognjene kočije. Gromom kod Srba vlada i Sv. Prokopije. Prilikom poplava ljudi mole za prestanak kiša Sv. Pantelejmona. Sveti Stevan vlada vetrovima. O letnjem vremenu rešava i Sv. Atanas (Bugari i Srbi).

Pri gatanju o vremenu pozivi za pomoć takođe se upućuju svecima specijalizovanim za metereološke pojave.

KALENDARSKI KOD. Prihvaćeno je da se narodni kalendar smatra mešavinom crkveno-hrišćanskog kalendara sa drugim kalendarima: zemljoradničkim, stočarskim, astronomskim, vezanim za svet mrtvih i drugim.

U vreme kada je hrišćanska crkva uvodila praznovanje svetaca (najčešće po datumu njihove smrti), paganski kalendar je već postojao. Hrišćanski praznici dobijali su novo značenje u zavisnosti od toga koji su paganski praznik oni zamenili. Crkva je pokušala i prilično uspela da zameni glavne drevne praznike praznicima iz života Isusa Hrista (Božić, Krštenje, Uskrs, Vaznesenje) i praznicima iz ciklusa Bogorodice. No iapk je ostalo dosta paganskih praznika koji su dobili hrišćanski "omotače". Sv. Ilija, Sv. Nikola, Sv. Petra, Sv. Đurđe/Jurij, Sv. Vlasij su zauzeli mesto paganskih božanstava, što se odrazilo i u narodno-hrišćanskom kalednaru. Sama podela godine odražava se u postojanju praznika svetih blizanaca i praznika svetih koji se praznuju dva puta godišnje: uproleće i ujesen, ili uleto i uzimu.

Podela godine na mnoge kodove (zemljoradnički s određenim datumima setve i žetve, kulinarni sa postom kao periodima suzdržavanja od hrane i pića, pomenalni s praznicima posvećenim pokojnima i dr) čine veoma složenim veze kalendara i odražava preplitanje mitsko-magijskih osnova narodnog kalendara sa rasporedom obaveznih i zabranjenih postupaka tokom praznika određenih svetaca.

SVECI-DEMONI čuvaju paganske tragove u narodnom hrišćanstvu, u kome je dmonsko načelo povezano sa periodima prelaza i borbe sila života i smrti. Crkva se trudila da odbaci pagaske elemente, ali kod pravoslavnih balkanskih Slovena ostala su verovanja i ostaci obreda koji su pratili prelaz zime ka novom prolećno-letnjem ciklusu. Srbi, Makedonci i Bugari veruju da Sv. Todor, u vidu noćnog jahača tokom Todorove nedelje može da donese bolesti i ludilo.

Ljudima koji ne poštuju njihov dan, Sv. Atanas i Sv. Anton donose čumu i zarazne bolesti.

Istočni Sloveni su se bojali Kasijana nemilostivog (29. februara) koji može da baci zle oči i da ljudima učini zlo.

SVETI ISCELITELJI i njihova moć da iscele sve ili samo određene bolesti mogu da se posmatraju kao univerzalne ili posebne sposobnosti svetaca. Moć čudotvornog isceljenja pripisuje se čitavom nizu predmeta, pre svega onih povezanih sa svecem: mošti, ikone na kojima su svetci predstavljeni, njihovi predmeti, svete vode i drveća i dr., čija se moć uvećava na dan svetoga. Sveti Vrači Kuzman i Damjan Besrebrenici se smatraju zaštitnicima lekara i iscelitelja.

Sv. Ekaterina pomaže pri teškim porođajima. U jugoistočnoj Bugarskoj (Strandža) su verovali da na dan Sv. Konstantina i Jelene nestinarska igra na zažarenom kamenju ima lekovito dejstvo. Bolesne oči leče po verovanjima Sv. Vit/Vid (Vidovdan, 15/28. juni), Sv. Lucija (12. decembar, Hrvati u Dalmaciji). Iz poludelih i besnih po narodnom hrišćanstvu valja isterati besove. Jedan od načina isterivanja se sastoji u posećivanju svetinja pustinožitelja koji su i sami pobeđivali zle duhe, čudotvoraca koji se slave moću isceljenja besnih — Sv. Naum, Sv. Joanikije Devički, Sv. Andon, Sv. Arhangel Mihail, Sv. Serafim Sarovski, Sv. Lavrentije Zatvornik i dr.

Protiv ujeda zmija u ruskim bajanjima obraćaju se Sv. Petru, a za izlečenje zuba Jovanu Bogoslovu, Isaku i Avramu patrijarhu, Noju (Judin: 66), mučenicima Antipiju, Fomanidi, Guriju, Simonu i Avivu, Apoloniji (SD 2: 159).

SVECI KAO LIČNI I PORODIČNI ZAŠTITNICI se javljaju u verovanjima i kalendarskim obredima. Svetac se shvata kao zaštitnik svih sfera života: rada, zdravlja, ploda, dobrobiti, odsustva nesreće i dr. Veza ljudi sa svecima uspostavlja se dobijanjem svečevog imena, a svake godine se ta veza pojavača zahvaljujući praznovanju dana svetog zaštitnika (npr. Petrovdan — sv. Petra — Petar). Po hrišćanskom kalendaru, svakog dana slavi se nekoliko svetaca. Praznovanje imendana postepeno gubi svoj pređašnji smisao i ritualnost.

Posebne etape životnog ciklusa predstavljene su u kalendaru određenim svecem: zaštitnikom žena, dece, roditelja, mladih, trudnica itd. Istočni Sloveni zovu Sv. Kuzmana i Damjana da "skuje svadbu". Želja da se od Bogu bliskih, od svetaca sazna sudbina, odražava se u verovanjima i obrednim gatanjima istočnih i zapadnih Slovena u predbožićnom periodu u kome se devojke nadaju da će uz pomoć svetaca Sv. Andreja, Sv. Alekseja, Sv. Makoveja, Sv. Varvare, Sv. Lucije, Sv. Nikolaja videti svog suđenika, a momci suđenu. Najpoznatnija su svjatočna gatanja u kojima paganski elementi prevladavaju nad hrišćanskim.

Sveti Jovan Krstitelj se vezuje za krštenje i kumstvo.

Kod Srba postoji u slovenskom svetu jedinstveni praznik svetog zaštitnika porodice. Sveti zaštitnik se praznovao nekoliko dana u običaju zvanom slava ili krsno ime. Slava, tj. dan sveca se prenosi po muškoj liniji: od oca je prima najstariji sin. Taj dan se smatra ne samo porodičnim, već i praznikom čitavog roda. Najraširenije se praznuju slave Sv. Jovan, Sv. arhanđel Mihialo i Sv. Nikola.

ETNIČKE GRUPE, NASELJA I NARODI. Delovanje svetaca vezuje se za još veće grupe ljudi — etničke i etnokonfesionalne grupe, žitelje naselja i narode. Sveci štite gradove: Sv. Georgij — pokrovitelj Moskve, Arhangel Mihail — Kijeva, Sv. Marko — Beograda. U mnogim krajevima i danas se organizuju litije, ophodi na dan svetog zaštitnika grada.

U nacionalnim kulturama posebnih slovenskih naroda različito je poštovanje svetaca, krstitelja, mučenika, prosvetitelja, pustinožitelja, posvećenih crkvenih lica. Sličnost, na primer, svetih mučenika — ruskih Sv. Borisa i Gleba, češkog Sv. Vaclava, srpskog Sv. Stefana Dečanskog, svetih vladara — Sv. Vladimira, Sv. dinastije Nemanjića ili pustinožitelja i čudotvoraca Sv. Sergija Radonješkog, Sv. Jovana Rilskog, Sv. Petra Koriškog, moguće je ispitivati tipološki i u opštehrišćanskim okvirima, ali kultovi svetaca su razvijeniji u istoriji nacionalnih kultura.

Specijalizacija svetaca obuhvata sve oblasti života i odražava mnogobrojne veze paganskog mnogoboštva sa hrišćanskim mnogoboštvom u okvirima monoteističke vere. Mnoga pitanja se otvaraju u vezi sa specijalizacijom svetaca i međusobnim odnosima slovenskih naroda u religioznim predstavama i njihovom učešću u narodnom pogledu na svet.

Literatura

• B'lgarska narodna medicina. Enciklopedija, Sofija, 1999.
• Vinogradova, L. N.: Zimnjaka kalendarnaja poezija zapadnyh i vostočnyh slavjan. Genezis i tipologija koljadovanija, Moskva, 1982.
• Gura, A. V.: Simvolika životnyh v slavjanskoj narodnoj tradiciji, Moskva, 1997.
• Maksimov, S.: Nečistaja, nevodomaja i krestnaja sila, Smolensk, 1995.
• Nedeljković, M.: Godišnji običaji u Srba, Beograd, 1990.
• Popov, R.: Svetci-blizanci v b'lgarskija folklor, Sofija, 1991.
• — Svetci-demoni, Etnografski problemi na narodnata duhovna kultura, Sofija, 2, 1994, 78-100.
• Slavjanskie drevnosti. Etnolingvističeskij slovar pod obščej redakciej N. I. Tolstogo, Moskva, t. 1, 1995, t. 2, 1999.
• Tolstaja S. M.: Sakral'noe i magičeskoe v narodnom kul'te svjatyh, Folklor-Sacrum-Religia, Lublin, 1995, 38-46.
• Fedotov, G.: Stihi duhovnye. (Russkaja narodnaja vera po duhovnym stiham), Moskva, 1991.
• Judin, A.: Onomastikon russkih zagovorov. Imena sobstvennye v russkom magičeskom fol'klore, Moskva, 1997.