Станко Васић

Град Соко

фото: Милинко Стефановић

Соко-град

Соко граде на највишем брегу
На западном крају од Србије
У теби се сад орлови легу
И коте се отровнице змије.

Нико теби прићи не могаше
Испод тебе река што кривуда
Када Турци све плодове браше
И сејаше смрти које куда

Њиве стрме где сељаци раде
Оџаци се пуше по планини
Књаз Милош им за награду даде
Кад Србију земљу уједини

Град је некад блистао на брегу
Кад је султан владао над рајом
Сад у граду орлови се легу
А змије се поносе тим гајем

Добросав - Мика Јовић, из Крупња

Увод и посвета

Поштовани читаоче,

Службујући на грачаничкој парохији у Азбуковици од 8. новембра 1969. године до 22. августа 1972. године, за ово кратко време, узгред прикупио сам доста народног приповедања казивања, материјала и података да нешто више кажем о прошлости и садашњости Соко-града и његове ближе околине.

Дакле, мој труд састоји се у томе што сам о селу Соколцу Подгради Соко-граду сакупио све на једном месту, да се добије једна целина. Као што рече поета учитељ Милан М. Дачић

"Свуд остаци - развалине
Од Турака јоште стоје,
У Соколу још зидине
у самоћи дане броје..."

Посвета

Моја душа поћиће пред лице божије правде, тело биће предано мајци земљи на чување до општег васкрсења. Ову историографију посветио сам потомцима да се сећају свога предка...

Станко Сп. Васић, протонамесник парох цикотски при Јаребичкој цркви у Драгинцу 14. јануар 1994. године

фото: Милинко Стефановић

Аутор захваљује

Посебно се аутор захваљује Скупштини општине Крупањ.

Појединачно аутор захваљује се: "Картонки" Крупањ, П. П. "Ибис" Крупањ, "Позамантерији-Соко Град" Крупањ, П. П. "Соко трејд" Крупањ, председнику Скупштине општине Крупањ господину Драгану Грујићу, народним посланицима Милојку Грујићу из Завлаке, Миливоју Милетићу из Лознице и Новаку Савићу из Лознице, професору Мидорагу Мики Степановићу, директору Економске школе у Лозници, инжењеру ПТТ-а Светозару Рељићу из Београду, Милу Васиљевићу из Крупња, Раденку Ђукановићу из Крупња, као и осталим спонзорима. Захваљујући њима ова историографија угледала је светлост дана...

Из Рецензије

Ова историографија свештеника Станка Сп. Васића, пароха Цикотског, је значајан подухват да се сачува историјско наслеђе, вредно помена које треба отргнути од заборава.

Станко Сп. Васић се на време окренуо духовном ходочашћу трагом записа, носећи са собом успомене свога службовања.

У овом нашем кратком људском веку, многи изазови стоје пред сваким од нас у тражењу вечитог одговора на питање шта је смисао људског живота?

Зашто се увек кад наступи нека криза враћамо мајци природи, својим прецима, прошлости. Можда део одговора се може наћи и у овој публикацији.

Соколац је најмање село у Азбуковици на територији општине Љубовија, најмање по пространству и броју домаћинстава, али по бурној прошлости, по својим природним лепотама, где су соколови били чешћи гости од људских стопа, могу му многа села позавидети.

Село Соколац постоји од када постоји Соко-град али под другим именом - Подград. И поред животних тешкоћа Сокољани су имали своју основну школу, још далеке 1939. године.

Могу се уочити значајни подаци који се односе на заједнички живот са муслиманским живљем, попис и структура становништва, однос турских власти према хришћанском становништву, врсте намета као што су: харач, испенџа, ушур. Зато није ни чудо што је у Првом и Другом Српском устанку село падало у руке српских устаника, да се заштити "сиротиња раја"!

Сокол или Соко-град је стара војна тврђава, која се налази на самом врху рта, кој се благо спушта од малог Рожља (973 м) на југозападу између Калкана (666 м) и Лазанског потока или како га мештани зову Бербиновачки поток. Ово старо војно утврђење, има индиција, постоји још од времена Римљана.

Падом Србије 1459. године, под Турску власт Соко-град је турско утврђење. Нема тога ко није напао Соко-град. али је мало оних храбрих и вештих који су га заузимали Аустро-угарска га напада, битку "води пуковник Грин 1738. године, без успеха. Много знани и незнани су се као путописци и историчари интересовали за Соко-град. Ево што о Соко граду каже М.Ђ. Милићевић: "Соко је некада био тврди замак у присоју Рожља (973м), Калкана (66614) и Петковог Брда (954м) над ушћем двају потока, Калкан поток и Лазански поток који чине Соколинску реку, а од ушћа Закућанског потока настаје Грачаничка река која се улива у Дрину. Једно два сата хода на север од Дрине, налази се Сокоград који је данас гомила камена. До године 1862-е у њему су седели Турци, који су додијали овоме крају. У јесен те 1862-е године после бомбардовања Београда и енергичног захтева покојног Михаило Обреновића Турци "Сокољани" су исељени у Босву а Соко распрскан у ваздух. Соко град припао је Србима "после дужих преговора" уз посебно ангажовање француског и руског представника, потписан крајем јула месеца 1862. године са протоколом донет је Султанов ферман да се Турци одмах исељавају из Сокола. Зар нас и у овом примеру историја не учи и опомиње да проучавамо прошлост, јер нас може сутрашњица изненадити на честе ратове и на крају неизбежне и дуге преговоре. Тих дана, такође дописник листа Видовдан, како леп назив, из Љубовије јавља 2. октобра, 1862. године да евакуација муслиманског живља из Сокола тече по етапама. Скоро хиљаду кона транспортује њихову покретну имовину, као и жене (буле) са својом децом за Босну.

Шта је данас остало од Соко-града. Данас је то обична рушевина, обрасла у коров и шибље, где су становници змије отровнице и птице соколови, са чистим планинским ваздухом и хладном као "гуја" водом. Срећом још има духовника, гради се пут, биће ту једног дана уместо војне тврђаве, манастир, духовно стециште Азбуковчана, Рађеваца и Подгораца и путника намерника. Некадашње војно утврђење, које пружа слику соколовог гнезда, град са високим кулом над којим су кружили сури орли лешинари а њихови бивши становници Турци "Сокољани", били су попут птице грабљивице за хришћанску рају. "Они су се брзином муње, сручили на изабране жртве и одводили у своје камено здање, да би се тамо увесељавали" и над њима своје нагоне иживљавали. О томе су писали и путописци и посетиоци Сокола као што су енглез А. А. Пејтон и аустријски књижевник и путописац Феликс Каниц. Ова Станкова историографија означава верност самом себи а не књижевну вредност јер јој то није био циљ. Читати је, размишљати учити историју на новом извору, који ће бити доступан сваком путнику намернику. Ова историографија скида прашину заборава, отвара нам очи и опомиње памћење. Време које је пред нама показаће такву његову моћ. Има ли ишта лепше од чистог ваздуха, питке воде и добре књиге!

Др Јово Јанев

О аутору

фото: Милинко Стефановић

Васић Станко рођен је 14. јануара 1947. године, од оца Спасоја и мајке Стане у селу Шљивова општина Крупањ. Основну школу завршио у Крупњу, а петоразредну богословију у Сремским Карловцима.

Постављен за пароха Грачаничког у Азбуковици 8. 11. 1969. години. Са својим верницима обновио цркву у Грачаници и такав подухват је био запажен и од пок. владике Јована Велимировића.

По потреби службе премештен на парохију Цикотску при цркви Јаребичкој у Драгинцу 23. августа 1972. године.

Одликован протонамесничким чином 4. 12. 1991. године. Покренуо је иницијативу за изградњу нове цркве, у селу Цикоте. Послови се налазе у фази решавања имовинско правних односа.

Одлуком надлежног епископа Г-дина Лаврентија парох цикотски протонамесник Станко постављен је 7. фебруара 1994. године за старешину јаребичке цркве у Драгинцу. Отац Станко за само пола године као старешина цркве осведочи се као организатор у смислу ревитализације црквеног живота. Конституисана је црквена управа, затим животоописана је унутрашњост јаребичке цркве, уређено је црквено двориште као и стан за пароха јаребичког. За сав свој труд на њиви Господњој, њега Господин епископ Лаврентије на дан свете Петке Параскеве (27.10.1994. год.) јавно похвали и награди чином протојереја.

фото: Милинко Стефановић

Активан на свим пољима друштвеног и хуманог ангажовања и стваралаштва, о чему говоре многобројна признања.

Иза себе остави породицу, сагради кућу и остави потомке. "Ако можеш, посади воћку, подигни Цркву, чесму, споменик и нешто напиши", то је његово животно правило. Отац Станко, бави се списатељством као и многи његови рађевци. Аутор је књиге "Три цркве јаребичке".

На том путу било је и препрека и неразумевања, правде и неправде али се Станко латио пера и рада ...

С обзиром на године Станка Васића, од њега може се очекивати да ће до краја живота испунити у целости Хришћанска правила и да ће на делу, а не само на речима показати да је достојан свог узвишеног позива!

Др. Јово Јанев, пом. Савезног министра правде

Литература

1. Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, А. Дероко, Београд, Просвета, март 1951. године.

2. Подрињско-колубарски регион, Шабац, 1982 године.

3. Попис азбуковачких насеља из XV и XVI века, Љубовија,

4. Милан Обреновић, књ. II Др. Мих. Гавриловић, Београд 1909. год.

5. Јадар у прошлости, I и П део Лозница, Нови Сад, 1985. г.

6. Азбуковица, земља, људи и живот, Љубовија, 1985. Г.

7. Србија, земља и становништво, I и П књ. Београд, 1987. г. од Феликса Каница,

8. Кнежевина Србија, I књ. М. Ђ. Милићевић, Бгд., 1876. г.

9. Ужички зборник Бр. 8, од 1979. Г. Т. Ужице,

10. Рађевина I део до 1941. г., Београд 1985. г.

11. А. А. Пејтон, у Шапцу, Јадру, Рађевини, Соколу и Азбуковици 1843. г. Химедстир, 1987. г.

12. Козлук, монографија, професор Алија Узуновић, Зворник, 1979. г.

13. Историја осечинског краја, Осечина, 1994, Живан Ј. Грујичић.

14. Казивање Будимира Митровића из села Соколца, о пореклу становништва села Соколца, народно приповедање, 1970. год.

15. Казивање Славка Савића из села Соколца, о историјату Соко-града, народно приповедање, 1970. год.

Соко-град својом прошлошћу и садашњошћу многе је инспирисао душе поета...

// Епархија Шабачко-Ваљевска / Манастир Соко //
[ Актуелно | Историјат | Устројство | Владика | Светиње | Духовност | Историјска библиотека]
[ Промена писма | Мапа | Претрага | Контакт ]