Међународна сарадња

Етнографски институт САНУ је од оснивања међу своје главне задатке уврстио и развијање међународне научне сарадње са иностраним стручњацима и етнолошким установама, са намером да унапреди етнолошку науку⁽¹⁾. Сарадња је успостављена, пре свега, са балканским и словенским земљама, с обзиром на сродност култура. Истовремено, успостављене су везе и са европским и светским етнолошким центрима и појединцима. Међународна научна сарадња одвијала се кроз размену стручњака тзв. студијске боравке, међународне пројекте, организовање и учешће на међународним симпозијумима, рад на међународним пројектима, размени научних информација и публикација.

* * *

Најзаступљенији вид сарадње је размена стручњака кроз студијске боравке. У протеклих педесет година Етнографски институт је био домаћин бројним научницима. Њихове посете су имале за циљ упознавање проблематике којом се Институт бави, размена искустава о актуалним етнолошким проблемима, презентовање својих истраживања, договор о могућим облицима сарадње, рад на нашем терену, упознавање са литературом. Према подацима из архиве, Институт је омогућио истакнутим иностраним стручњацима рад на документацији и у библиотекама, као и организовања предавања и теренских истраживања. Тако су Институт посетили : академик С. А. Токарев, шеф Катедре за етнологију Московског универзитета; др П. Ф. Глебко, директор Етнографског института АН СССР; проф, др С. Пиркова-Јакобсон, Харвардски универзитет, Кембриџ, Масачусетс; проф. др И. Т. Сандерс, Универзитет у Бостону; проф. др Ј. Буршта, Катедра за етнологију Универзитета у Познању и многи други истакнути научници.

Неке од посета резултирале су дугогодишњом сарадњом током које је дошло до више узајамних сусретања. Издвојићемо пример истакнутог француског етнолога Ж. Кизинијеа, руководиоца Центра за социолошка истраживања, који је био гост Института 1974. године и учествовао је у симпозијуму који је организовао Институт. Касније је током 1975. године послао свог сарадника Ж. Ф. Госиоа, и примио на студијски боравак једног нашег сарадника (М. Драшкића 1974.). Такође, са сарадницима Етнографског института АН СССР из Москве и Лењинграда, научна сарадња је несметано и континуирано текла, пре свега, са члановима тог Института који су се бавили проблемима Балкана: Ј. Бромлеј, а посебно М. Кашуба са сарадницима, чији су чести доласци у Институт резултирали објављивањем неколико књига о браку, породици и друштвеним приликама у Србији. Проф. др Џ. Халперн и Б. Халперн са Харвард универзитета, Кембриџ Масачусетс, су више од двадесет година одржавали научне везе са Институтом, учествовали у научним скуповима, држали предавања и објављивали своје прилоге у институтским публикацијама. Академик Б. Филова, директор ЕИ Словачке академије наука, такође је била чест гост ЕИ САНУ током 1975, 1980, 1984 и 1988. године. Сарадник ЕИ Мађарске академије наука, др Марија Киш, у више наврата боравила је у нашем Институту током 1974, 1983. и 1987, као стручњак који се бави истраживањима Срба у Мађарској. Институт су посетили и др Е. Дунин, професор са Колумбија универзитета (1976.), И. Сандерс, професор са Бостон универзитета (1976.), академик Н. Толстој, етнолингвиста (1980.). Харвардски професор И. Воут, Бостон, боравио је 1985. године и одржао два предавања о савременим истраживањима америчких антрополога. Током 1987. институт је примио директора Антрополошког центра из Нице М. Ориола, и В. Хаџиниколова директора Етнографског института и музеја БАН из Софије.

Сарадници ЕИ САНУ користили су студијске боравке у етнолошким установама у иностранству: М. Јовановић и Д. Николић у Етнографском институту АН СССР у Москви (1974), В. Стојанчевић у Државном архиву у Бечу (1977.), М. Радовановић и Д. Николић у ЕИ МАН у Будимпешти (1978.), Д. Дрљача у Румунији (1978.), З. Дивац у ЕИ САН у Братислави (1982.), Д. Антонијевић у Лабораторији социјалне антропологије у Паризу (1986.), Д. Дрљача у Центру за историјска истраживања имиграција у Дулуту, САД (1985.), М. Лукић на Јорк Универзитету у Торонту (1984), Д. Антонијевић и З. Дивац у Етнографском институту АН СССР у Москви (1991), М. Малешевић, као гостујући стручњак на Харвард Универзитету у Бостону (1992). М. Прелић у Етнографском институту МАН у Будимпешти (1993), И. Чоловић као предавач на Универзитету у Рену (1995) и на Универзитету за друштвене науке у Стразбуру (1996/97) и др.

* * *

Међународна сарадња се одвијала и кроз организовање и учествовање на међународним скуповима. Поједини чланови Института су од 1951. године учествовали на научним скуповима у иностранству. На пример Д. Дробњаковић, на I Конгресу за антропологију и етнологију у Бечу (1952); Ц. Костић, на Међународном конгресу у Бриселу (1958); М. Радовановић, Д. Антонијевић и О. Младеновић на V Славистичком конгресу у Софији (1963); V. Стојанчевић, Д. Дрљача, М. Барјактаровић на VII Међународном конгресу антрополошких и етнолошких наука у Москви (1964); Д. Антонијевић 1965. године на Славистичком конгресу у Софији (1965); М. Радовановић на I Међународном конгресу за проучавање југоисточне Европе у Софији (1966); О. Младеновић и М. Радовановић на II Балканолошком конгресу у Атини (1970); В. Стојанчевић, М. Радовановић и Е. Церовић на I Међународном конгресу за европску етнологију у Паризу (1971); В. Стојанчевић, М. Драшкић, М. Радовановић, М. Јовановић и Е. Церовић на Балканолошком конгресу у Букурешту (1974), Д. Дрљача на II Конгресу међународног удружења за етнологију и фолклор Европе у Суздаљу (1982); Д. Антонић на саветовању о трећој генерацији миграната у Амстердаму (1987); Б. Влаховић, на VI конгресу за проучавање југоисточне Европе у Софији (1989); Д. Антонијевић и М. Малешевић на Конгресу европског етнолошког удружења у Бергену (1990); М. Лукић, М. Павловић, Д. Дрљача, М. Радовановић, Д. Николић и М. Прелић на Скупу о српско-мађарским културним везама у Будимпешти (1992); Д. Антонић и Б. Влаховић на Скупу о традиционалној исхрани у Струги (1992); И. Чоловић на научном скупу Универзитета Париз VIII (1995); И. Чоловић на Скупу о фолклору у Софији (1995) и др. Сарадници ЕИ САНУ традиционално учествују на Међународној конференцији о етнолошком проучавању народности у Бекешчаби која се од 1975. године одржава сваке пете, односно треће године.

* * *

Међународна сарадња ЕИ САНУ није се одвијала само кроз студијске боравке и учешћа појединаца на научним скуповима, већ је прерасла и у сарадњу на заједничким пројектима. Тако је вишегодишња сарадња са појединим сродним иностраним институтима довела до склапања споразума о научној сарадњи и заједничком раду на договореној проблематици:

1. Етнографски институт још од 1967. године активно учествује у раду редакције међународног часописа ДЕМОС. Чланови редакције овог часописа током тридесетогодишњег рада су били О. Младеновић, М. Радовановић, Д. Дрљача и М. Лукић-Крстановић. Часопис је рефералног карактера и у њему су објављивани бројни прикази периодика и књига као и двогодишњи и трогодишњи извештаји са библиографијом.

2. Од 1980. године Институт је укључен у рад Међународне комисије за проучавање народног живота Карпата и Балкана , и то као организатор рада за Југославију и члан ауторског колектива. Б. Влаховић и Л. Ђаповић сарађивале су на писању синтезе Комисије за архитектуру. Б. Влаховић је припремила и библиографију којом је обухваћена целокупна литература о овој проблематици на тлу Југославије.

3. Успостављена је и дугогодишња сарадња са Катедром за етнологију Универзитета у Познању. Пољско-југословенска сарадња се одвијала кроз симпозијуме: Проучавање југословенске и пољске породице (Познањ 1981); Традиционална култура у савременом животу сеоске породице (Пријепоље 1982); Обреди прелаза (Познањ 1984); Урбана етнологија (Крушевац 1986). Реферати са ових симпозијума штампани су публикацијама познањског и београдског института.

4. У оквиру међуакадемијске сарадње одвијала се и међуинститутска сарадња Етнографског института САНУ и Етнографског института Словачке академије наука. Од 1983. године започет је рад на заједничком пројекту у оквиру теме Проучавање народних култура Карпата и Балкана – Савремени обрасци ритуалног понашања и Социјализација у традиционалној култури Планиране теме су биле непосредно повезане са програмом рада оба Института. Сарадња се одвијала кроз паралелно тимско истраживање тематски и методолошки усклађених проблема. У истраживачким тимовима су били: Б. Филова, П. Славковски, П. Салнер, Д. Ратица, В. Феглова, Д. Лутер, М. Радовановић, Д. Бандић, Д. Николић и З. Дивац. Реализовани су пројектом предвиђени теренски рад уз узајамне посете Институтима, консултативни састанци, саветовања (1987. у Братислави, 1988. у Врњачкој Бањи и 1989. у Пјешчанима) и публиковање радова у словачкој и српској периодици.

5. Етнографски институт САНУ почев од 1986. године сарађује са Етнографским институтом Мађарске академије наука на заједничком пројекту Проучавање југословенско-мађарских културних веза. У Пројекту су били ангажовани са српске стране Д. Дрљача, М. Павловић, М. Лукић-Крстановић и М. Прелић, а са мађарске М. Киш, Ж. Татраи и Е. Поч. Реципрочне студијске боравке су наши сарадници искористили за истраживање Срба у Мађарској односно у насељима Ловри, Помазу и Батањи. Резултати ових истраживања публиковани су радови о питањима етничког идентитета и међуетничким контактима у српским и мађарским периодикама. Из ове проблематике одбрањена и објављена је магистарска теза М. Прелић.

6. Постигнут је и договор о сарадњи са Етнографским институтом Руске академије наука и уметности на теми Компаративна истраживања трансформација традиционалне културе: Миграције и њихов утицај на етнокултурне процесе и Судбина традиционалне културе у контактним зонама (1990). Утврђени су радни програми, истраживачки тимови и динамика рада. Током 1992. године М. Кашуба је боравила у Институту када је одржан и састанак сарадника на Пројекту. Д. Антонијевић и З. Дивац су у оквиру Пројекта имале теренска истраживања на Кавказу (1991), а резултати су објављени у Гласнику ЕИ.

7. Са Етнографским институтом из Прага, такође је постигнут споразум о билатералној сарадњи (1990). Предвиђена је размена стручњака, научних информација, литературе и рад на заједнички утврђеним етнолошким проблемима из текућих програма Института.

8. Са Етнографским институтом и музејем Бугарске академије наука склопљен је споразум о научној сарадњи 1995. године. Тема пројекта је Упоредно истраживање обичаја животног циклуса у Србији и Бугарској . Утврђен је предметни и просторни оквир истраживања. Први резултати сарадње се огледају у учествовању бугарских сарадника на научном скупу у Сврљигу (1995, 1996, 1997.) и публиковању њихових саопштења у Етнокултуролошком зборнику, као и учешћу наших сарадника на скуповима у Софији ( 1995, 1996).

9. Са Институтом за социолошка истраживања из Темишвара успостављена је сарадња 1991. године, а током 1995. године постигнут је договор са Етнографским институтом Румунске академије наука. Предвиђено је проучавање Срба у Румунији и Румуна у Србији. Током последњих година Институт су у више махова посетили сарадници из румунских установа.

* * *

Посебан вид међународне научне сарадње представља размена институтских публикација са појединцима и сродним установама у иностранству. То је континуирани начин презентовања резултата рада међународној научној јавности.

Најзад, иако су међународни контакти условљени општим друштвеним и политичким околностима, сарадња етнолошких институција је остала доследна научним начелима. Стога, међународне научне везе обухватају уговорена тематска компаративна истраживања, студијске боравке, консултативне састанке, научне скупове, објављивања у заједничким публикацијама, размену периодике и личне контакте и тако доприносе унапређењу научних искустава.

Напомена

1 Овде је изложен сажети преглед међународне сарадње, с циљем да се укаже на садржину, облике и значај научних контаката са институцијама и појединцима у свету, а није нам била намера да изнесемо списак свих институција и појединаца који су учествовали у тој сарадњи.

// Пројекат Растко / Антропологија и етнологија //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]