Портрети савременика: Миладин Шеварлић

Миладин Шеварлић рођен је у Београду 1943.Дипломирао светску књижевност (1967) и драматургију (1968). Радни век провео, углавном, у позориштима, као драматург, уметнички директор и управник. Био је, такође, одговорни уредник у Уметничком програму ТВ Београд и главни уредник издавачког предузећа "Просвета". Главни је и одговорни уредник часописа Драма, Удружења драмских писаца Србије, чији је председник био у два мандата (први пут 1984).Трећи пут изабран је за председника 2010. Члан је Удружења књижевника Србије, по позиву.

Аутор је више од 30 драмских дела, која су, почев од 1968, играна у позориштима, у земљи и иностранству, емитована на радију и телевизији, те штампана у периодици, збиркама, антологијама и посебним издањима. Објавио је и пет књига Изабраних драма. (Видети сајт Удружења драмских писаца Србије – Посебна издања.) Режирао два своја позоришна комада, Господин министар и Заводник. Писао телевизијска и филмска сценарија.

Објављивао, такође, песме у књижевним часописима, шездесетих и седамдесетих (Савременик, Књижевност, Дело…), позоришне критике у Политици експрес, седамдесетих и есеје из области друштвене и културне проблематике, у листу Борба, деведесетих година прошлог века, касније у часопису Драма и другим публикацијама. Сценска адаптација Горског вијенца П. П. Његоша, изведена му је 1973. у Црногорском народном позоришту. Роман Смрт пуковника Кузмановића објавила му је Српска књижевна задруга, 1986, а Енциклопедију обичаја и веровања (са Миодрагом Зупанцом), Сфаирос, 1989. Плато, 2001. Код Платоа му је изашла и књига есеја Српска Атлантида, 2002.године, а Културно-просветна заједница Србије објавила је 2014. књигу одломака из Шеварлићевог дневника, под насловом Виски и трубачи. У издању Чигоје и Удружења драмских писаца Србије објављена му је збирка сабраних есеја, говора, чланака и интервјуа, под насловом Отаџбина је у опасности, а збирка песама Оклопници (патриотске и деуге песме)у издању Културно-просветне заједнице Србије 2019.

За своја дела више пута је награђиван: награда на првом (анонимном) конкурсу Удружења драмских писаца Србије (1980), за драму Пропаст царства српскога; три награде „Бранислав Нушић“, за драме Небеска војска (1986), Змај од Србије (1990) и Заводник (2000); „Стеријина награда“ на 29. Стеријином позорју (1994) за драму Змај од Србије; награда за текст на Фестивалу праизведби у Параћину (1994), за драму Змај од Србије; награда "Јоаким Вујић" (1995)за драму Карађорђе;награда "Златни беочуг", за трајни допринос култури Београда (1999). Признање Владе Републике Србије за врхунски допринос националној култури (2011) , Високо интернационално признање за животно дело Академије "Иво Андрић" 2014. године и Вукова награда за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском културном простору (2017).