|
|
 |
Vlastimir Gligorijević,Hladnjača1998.BORA: Alkoholičar, da je malo bolji nego što jeste, bio bi mnogo bolji. MILE Vinjak: Alkoholičar, ali voli da pije. Nikakav. BATA: Mnogo pije. Baš ga briga, a u stvari ga baš briga. RATKO: Da nije njega, ne bi se ništa desilo. Alkoholičar. RAJKO: Samo traži svoje pare. Nije alkoholičar, ali poznaje mnoge. DARKO: Znamo samo da se zove Darko (Bora, Bata, i Mile vinjak imaju džepne satove sa lancem, Bata nosi staromodni šešir. Svi su staromodno obučeni u krombi kapute ili slično. Puše gotovo sve vreme. Bata puši preko muštikle. Okrenut je uglavnom licem prema publici u sedećem položaju. A sad da vidimo...) I DEORAJKO: ... Eto. Od kad radim imate recku kod mene. Dužni ste po 3.000 dinara, a primate po 1.000. Čemu ja da se nadam? A sin treba da mi se ženi. Ja ću za svadbu nekako da skrpim, al' šta da se nekom od vas nešto desi. Izgubih ja 3.000 dinara. A šta ako vam se svima nešto desi. Računaj koliko bih tada izgubio. Daleko bilo, izgubio bi' 12.000 Dinara. Nemam ja vremena i živaca da se sekiram za vas. Ja imam slabo srce i slabe živce... BORA: Jedini način da se ti zabrineš za nekoga je da mu daš pare na zajam. U tom slučaju ti postaješ dobar čovek. U tom slučaju ti si toliko dobar čovek da se više brineš za tog čoveka nego što se on sam brine... Da ti dužnik slučajno umre ti bi patio za njim kao da si ga ti rodio. I dužnika bi kad-tad zaboravio, al' kol'ko ti je dužan-nikad! RAJKO: Nemoj ti meni mnogo da pridikuješ. Ja valjda znam bolje od tebe šta i kako radim. Mogu ja i da vam zabranim recku. Mogu ja i to da uradim. Šta bi onda bilo s vama? Ovako ste pijanice i zato pijete. Kad god vam nestanu pare: "Rajko daj recku". Nikad vas nisam odbio. Uvek sam prema vama bio pošten. A ne pitate kako mi je što sam pošten. BORA: Šta to pričaš časti ti tvoje? Ne daješ ti nama recke što nas voliš, nego što ti se isplati. Ti samo svoj interes gledaš. Nikad nismo ispod 50 dinara. Moraš da priznaš da jedva čekaš da bacim turu. Pedeset dinara mi tebi ostavljamo svaki dan, a deca nam gladna. RAJKO: (Negodujući) Baš gladna? BORA: Gladna gladna. Je l' si nekad razmišljao o tome. Razmisli malo, i ti imaš decu. Kako bi tvojoj deci bilo da imaju oca kao što sam ja? Srce me boli kad im nešto zatraže a ja nemam da im dam. Pre neki dan sam plakao kao malo dete. Tražila mi ćerka za pantalone, a ja nemam. Srce me je zabolelo. Toliko mi je teško palo što nisam imao da joj dam, da sam joj rek'o da mi više nikad ne zatraži jer opet ne bi' imao da joj dam. RAJKO: Nisam ti ja kriv što ni toliko ne možeš da uštediš. BORA: Odakle? Odakle kad celu platu ostavim u kafani. Sve tebi ostavim. Previše je ona mlada da shvati šta joj je otac. Ja nisam kao drugi; Od svih njenih drugarica jedino je njoj otac pijanica. Šta je dete krivo? A nije ona jedino dete koje ispašta zbog roditelja... Imam ja i sina... Ni njemu nije lako. MILE VINjAK: Dobro de, 'ajde ljudi ne svađajte se više. Nije problem u parama... RAJKO: Bogami jeste problem u parama. Da budem kratak i jasan: 'oću da mi vratite pare u roku od sedam dana. Sedam dana. Vratite to, a posle videćemo... Ja mislim da je dovoljno vremena. Je l' pošteno? BORA: Nije pošteno, al' vratićemo ti... RAJKO: E, tako... (Odlazi.) MILE VINjAK: Pazi da mu ne vratim za sedam dana. Tri hiljade dinara za sedam dana? On je lud. Gde da nabavim tolike pare. RATKO: Ma pusti sad to, smislićemo nešto. Nego šta ćemo mi za našu opkladu? Nema druge nego da vas dvojica odete u hladnjaču na dva sata. Takav je dogovor bio. BATA: Nema druge. Idemo ja i Mile... BORA: (Ustaje): Nemoj da ne dođeš... RATKO: Šta, ideš s' njima dobrovoljno? BORA: Idem i ja. Da se ne hvale posle kako su se smrzavali... (Svi ustaju i odlaze.) RAJKO: Ajmo polako... II DEO(Naši junaci se nalaze u hladnjači.) MILE VINjAK: Kasni već sat vremena. Samo neka dođe - ništa neću da mu oprostim. Ni što se smrzavamo sat vremena duže, ni što će život da mi se skrati od straha... Ništa. BORA: Izgleda stvarno neće da dođe. Joj, samo ako ne dođe... Teško nama. Ako ne dođe u roku od sat vremena, ja odmah idem. Iste sekunde polazim. Ne znam kako, ali idem. BATA: 'Oćete viršle? BORA: Daj meni jednu... (Uzima, stavlja u usta, pa vadi iz usta.) Ovo ti je skroz izgorelo. Možeš malo da razmišljaš o prženju, makar dok pržiš. BATA: Nisu izgorele, imaju takav ukus... BORA: Ovo nije ukus... BATA: Bolje pojedi to, bog zna dokle ćemo da ostanemo ovde. BORA: Ovo što sam stavljao u usta da pojedem? Ne dolazi u obzir. Nego, kaži mi, kako stoje stvari u vezi onog što sam te pitao juče? BATA: Dobro... BORA: A u vezi onog drugog? BATA: Još gore... BORA: Još gore? Pa majku mu... Ti to mene nešto lažeš... BATA: Ko si ti da ja tebe lažem?... Kažem ti kako jeste. BORA: Dobro, neka ti bude. Najgore je kad čoveka optuže za nešto što je uradio... Ja znam da ti nemaš veza s' tim... al' dobro, da se ne svađamo. MILE VINjAK: Uh što je 'ladno ovde... Uvek sam više voleo leto. BORA: Zbog takvih k'o što si ti, ja se kuvam od vrućine svakog leta... (Podrugljivo.) "Ja volim leto”! BATA: 'Ajde da igramo karte, imam jedan špil. (Vadi karte) MILE VINjAK: Ti si lud. Pa u kartama je sve ovo i zapisano. Treba da igramo u piće i da mi se zalediš na pola partije. Ja ako se izvučem odavde neću da mi neko nešto duguje. BORA Šta je, Mile, uhvatila te panika? Žao ti je što umireš a nemaš ništa? Nemaš šta da izgubiš. A šta bi tek radio da si bogat. MILE VINjAK: Možda bi mi život bio slađi. Al' ja sam živeo pošteno. Sad je ionako svejedno. Eto šta ti je život: do juče sam bio živ, a već danas treba da umrem. Ali ja verujem u drugi život. Nešto mora da ima. Zato ću sad ako umrem da započnem drugi, novi život. Bolji i lepši od ovoga... BORA: Samo se ti teši. Ko te to lagao da postoji drugi život? Ja mogu da ti kažem da ne postoji drugi život. I da kojim slučajem postoji, ne može da bude težak kao ovaj. I samo u ovom umreš stvarno, bez obzira da l' ćeš posle da živiš ili nećeš. Kad umreš-kraj. Nikad više nećeš moći da budeš ono što si nekad bio. Možda možeš da postaneš neko drugi, al' šta ti to vredi kad ne možeš da budeš onaj stari. Moraš da se navikavaš na novog čoveka... Sve ispočetka. MILE VINjAK: Joj, ne bi' opet mog'o u školu. BORA: (Nastavlja kao da ništa nije čuo.) Opet treba da rasteš, da ideš u školu... I što je najgore opet ne znaš da l' si bio neko drugi ranije, i opet ne znaš da l' ćeš da budeš neko drugi kasnije. Zato ja tvrdim da je život samo jedan. Jedan život je malo, al' ko zna da živi, i dva bi mu bila malo. Ja kad bi' živeo 300 godina, umro bi' od muke što neću da živim 1000 godina. Takav sam čovek. Ne zato što sam mnogo srećan, nego što volim da živim, a ne volim da umrem. MILE VINjAK: Ih, i ja bi' voleo da živim 1000 godina, al' ti stvarno preteruješ. Pa 1000 godina ne žive ni stogodišnjaci. Ja bi' bio zadovoljan da živim 500 godina. Za 500 godina bi' rešio sve probleme. Za to vreme bi' i fakultet završio, i naš'o bolji pos'o... BORA: Najbolje bi bilo da samo ti živiš 500 godina a drugi po 70-80. A? Šta kažeš na to? MILE VINjAK(Prepušta se mašti.): E, to bi stvarno bilo najslađe. Drugi bi pocrkali od muke što ja živim toliko dugo. Neko bi me sigurno ubio. Prvoj turi bi' pokazao da mogu da živim, a da ne radim ništa. BORA: To bi im najlakše dokazao! MILE VINjAK: Najlakše. Da vide kako Mile vinjak ima vremena za sve. Isto bi' pokazao drugim turama. Oni bi morali da me izdržavaju, jer bi' svima sem mojoj deci u početku bio deda. Nekom običan deda , nekom pradeda, nekom čukundeda... Kako se kome zalomi. Sa 500 godina bio bi' najstariji u celoj familiji. Samo da se izvučem. Bože šta će biti s nama... BORA: Uh, što je 'ladno. Ovde je toliko 'ladno da jedino možemo da se posmrzavamo. Ako se ne posmrzavamo ništa neće da nam se desi. MILE VINjAK: Bože, ne daj da umremo. Nismo mi za to. Što ne umre neko ko je teško bolestan. Treba neki red da se zna i kad se umire. Kad sam trebao da se rodim sve se znalo devet meseci unapred. A gle ovo. 'Oću da umrem kad mi je suđeno, a ne danas. BORA: A pogledaj ovog Batu molim te. Ne mogu da shvatim da čovek bude u životnoj opasnosti i da bude mrtav-'ladan. Pa šta ako imaš rak? Ako imaš rak nemoj da misliš da si rešio sve probleme. Još si živ čovek. Od kad te znam ti si tužan i utučen, al' sad moraš da se razigraš, život ti je u opasnosti. MILE VINjAK: Eh da nam je koja čašica rakije lako bi se mi spasili. Imam samo jedno čokanče i to moram da ga delim sa vama. (Vadi čokanče rakije.) BORA: Ko kaže da moraš da ga deliš. Možeš meni da ga daš celo. MILE VINjAK: Ipak moram da ga podelim... Tek sada vidim da bi' bez rakije bio teška propalica. Nije me sramota što sam pijanica jer potičem iz kraja u kome se smatra da kad umreš od rakije, da si umro prirodnom smrću. Ceo grad zna za mene. Svi znaju ko je Mile Vinjak. Ponekad ni sam ne mogu da poverujem da sam baš ja taj Mile Vinjak. Svi me ogovaraju. Prava sam zvezda. BORA: Kako možeš da lupaš takve gluposti? Da nisi pijan? Zar ne vidiš da nam se svi smeju što smo alkoholičari? Ne smatraju nas za ljude, nego za alkoholičare. (Karikirano.) "Svi znaju ko je Mile Vinjak". Po nadimku ti se vidi ne ko si, nego šta si. I da znaš da sam ja alkoholičar, a ti obična pijanica. Ti si, bre, budala. Ti si bolestan. Trebalo bi malo da zaviriš u svoju dušu i vidiš šta možeš da uradiš za nju. Mnogo si se propio. MILE VINjAK: Ulazio sam ja u moju dušu toliko duboko da sam se jedva živ izvuk'o. Ne pada mi napamet da opet ulazim. BORA: Glup si ti da bi shvatio šta 'oću da ti kažem... MILE VINjAK: Ja možda nisam pametan kao neko ko je pametan, al' nemoj da me vređaš. Ti misliš da ako si završio srednju školu da si najpametniji. BORA: Opet lupaš gluposti. Samo to i znaš: da lupaš gluposti i da praviš gluposti. Kad jedan dan ne bi napravio glupost, odma' bi se izglupirao. Jedna od najvećih gluposti ti je što si prodao telo medicinskom centru. (Sa prezirom.) Rođeno telo si prodao. MILE VINjAK: Šta me briga, isplatilo mi se. Skupo sam se prodao. Šta me briga šta će da bude sa mnom kad umrem. Kad umreš ne znaš ni za sebe ni za druge. Odlučio sam da mi bude loše posle smrti, da bi mi bilo bolje pre smrti. BORA: Ti ne znaš za druge, ali drugi znaju za tebe. Ako nećeš da budeš živ tad, živ si sad dok odlučuješ. Ja sam mojima reko: Čim umrem, istog dana me sahranite. Kad umrem meni je mesto u grobu... Dok sam vruć strpajte me da se o'ladim. Tad nisam ni slutio da neću imati kad da se o'ladim; mi ćemo 'ladni da umremo. MILE VINjAK: Da mi je neko rek'o da ću hladnjači da završim-odma' bi' mu poverovao. Odma'. Pa ja zadnjih mesec dana svaku noć hladnjaču sanjam. Bilo bi glupo da završim negde drugde. Pričao sam mojima da svake noći sanjam hladnjaču a oni kažu "ne pokriješ se dobro, 'ladno ti je, pa sanjaš hladnjaču. " A prvi put kad sam sanjao odma' mi je bilo sumnjivo. Znao sam da tu ima nešto. Gde od tolikog naroda baš ja da sanjam hladnjaču... BORA (Prekine ga.) Pa što ne reče šta sanjaš, konju jedan. Možda bi se i spasli. Ja od kad sam sanjao udes pet godina idem peške. I još nisam imao udes za pet godina. A ti sanjaš hladnjaču pet noći, i pristaješ da uđeš u hladnjaču. MILE VINjAK: Pomislio sam da mi ne bi poverovali... Smejali bi mi ste se. BORA: Ja bi' ti poverovao. Kunem ti se u decu da bi' ti poverovao. Odma' bi' rek'o: nemoj Mile da idemo u hladnjaču, sanjao si je, a to nije dobar znak. Ako odemo neće Ratko da dođe. Tako bi' ti rek'o i izvukli bi se... Nego ti si sigurno i nas sanjao pa smo svi najebali zbog tebe. Zar nisi mog'o nekog drugog da sanjaš? Ja i onako nisam trebao da budem ovde... MILE VINjAK: Pravo da ti kažem ti si mi se pojavio 2-3 puta, a Bata nijednom. Ne znam otkud on ovde. Al' čisto sumnjam da si ti ovde zato što sam te ja sanjao. Nemojte mene da krivite. BATA: Ono što je suđeno mora da se desi kad-tad. Sami smo krivi. Znamo kakav je Ratko kad popije. Čim popije malo, odma' popije mnogo. BORA: Ne pominji mi to đubre molim te. I ja sam ovde s vama samo da ne bi' bio s njim. Nisam mog'o više da ga gledam. On je ovo možda namerno smislio. U stanju je da nas ubije svu trojicu samo da bi mene ubio. Toliko me je mrzeo da ću njemu sad kad umrem najviše da nedostajem. . BATA: Nije te toliko mrzeo. Sigurno se napio i zaboravio da dođe... BORA: Ne! Toliko me je mrzeo. Kad čovek ima neprijatelja k'o što je on meni, prijatelji mu ne trebaju. Uvek ima ko da brine za tebe. BATA: Sad je svejedno. Njega nema, a mi smo ovde zatvoreni. BORA: Tebi je svejedno, al' meni ne! Tebi ovo smrzavanje može čak i da koristi; koliko ja znam ćelije raka se smrzavaju na određenoj temperaturi. Samo da ti se ne desi da ti umreš a da ti rak preživi... I to je moguće. A da znaš da si sam kriv što imaš rak. Što ja ne dobijem rak? Ja znam da se čuvam... Pušim samo dve pakle dnevno. Zato rak neće na mene. BATA: Ne znam šta da ti kažem. Samo znam da mi je rak veći nego pluća. BORA: A i ti si neki čudan čovek. Je l' postoji neka bolest od koje ti nisi bolovao? Imao si zapaljenje bubrega, čir na želucu, cirozu jetre, i ne znam više šta. Ne znam odakle tim lekarima živci da te leče. Kako ne dignu ruke od tebe. Toliko si bolesti imao da nemaš od čega da umreš. 'Ajde reci, od čega ćeš da umreš? Još ti je taj rak preostao. Sve si drugo preboleo. BATA: Stvarno majku mu, ceo vek provedoh bolujući. Jedan jedini dan zdrav nisam bio. Organizam mi se na bolest navik'o. Kad bi' slučajno ozdravio znao bi' da neću još dugo. Bogami je tako. Ne daj bože da ozdravim-odma' bi' umro. MILE VINjAK: Ma da se mi izvučemo odavde pa ćemo lako za umiranje. Dogovorili bi se... Ti ćeš od raka da umreš sigurno. Jedino kad bi se rak razboleo od tebe... Ja bi' na tvom mestu odma' pušio i pio. Da umrem od čega sam živeo. A pravo da ti kažem ne umire mi se s tobom. Ti si trebao da umreš, a ja sam trebao da živim. Nije to isto. BATA: Ne znaš ti koliko je život sladak kad ti ništa nije zagarantovano. Sa rakom se teško živi, al' se lako umire. A ja da sam manje brinuo u životu možda ga ne bi' ni dobio. Ja mislim da mi je sve to od sekiracije. Sad nemam više oko čega da brinem... BORA: Ja bi' se na tvom mestu ubio. Ako da bog da se izvučem odavde i razbolim se od raka ja ću odma' da se ubijem. Ja ne bi' mog'o da se mučim k'o ti. BATA: Ubio bi' se i ja da mi nije ostalo još ovo malo života. Ne mogu za toliko da se ubijem. BORA: Koji normalan čovek nije pomislio na samoubistvo bar jednom u životu. Da mi nijednom nije palo napamet da se ubijem - ja bi' se ubio. To je dokaz da sam ja odgovoran i emotivan čovek... MILE VINjAK: U pravu si. Kad-tad moraš u krizu da upadneš. I ja sam jedno vreme mislio: ubiću se sad, to je jedini način da se spasem. Na kraju sam se spasio, al' se nisam ubio. Nemam ja muda za to. A kriza je bilo koliko voliš. BATA: Pa lako je da sam sebi oduzmeš život: za jedan tren te nema, nego treba da se misli o ovima što će živi da ostanu. Samo sebični ljudi se ubijaju. Nije neka razlika između ubistva i samoubistva. Ubistvo je ubistvo... kad izvršiš samoubistvo možda je i gore: drugi odgovaraju... Njima ostaje da misle šta je i kako je... BATA (Vadi so iz džepa): Uzmite so. Ja obožavam da jedem so. Nekako mi je slano... Uzmite, so je život (Smeška se zagonetno.). BORA: Jeste, so je život. Zato se ti i šališ tako neslano. Zato što je još malo života ostalo u tebi. I zato što je u ovoj hladnjači sve manje života. Uh, smrzoh se. MILE VINjAK: Ja se ukočih. Ko zna kako će ljudi da me pamte ako se ne izvučemo odavde. Nadam se da neće da me pamte kakav sam bio. BORA: A što te sekira šta će ljudi da misle o tebi kad nećeš više da živiš sa njima.? MILE VINjAK: Kako da me ne sekira kako će da me pamte? Pa neće da me vide nikad više... Nije mi svejedno. BORA: Pamtiće te kakav si bio. A mog'o si i bolji da budeš. MILE VINjAK: Pa i nisam bio toliko loš. Da sam bio bolji možda bi' nadrljao... Morao sam da živim... A kako da živim i da budem dobar? To bi zli ljudi odma' iskoristili... BORA: A ti si kao neka dobričina. MILE VINjAK: Nisam ni loš kao što ti misliš. Znam iz iskustva. Mogu da ti kažem da je lošim ljudima teže, jer ne znaju šta je dobrota. Niko ti ne treba da ti bude loše: loš si , i odma' ti je loše. Ni za dobrotu nema leka. Ako si dobar niko ne može da ti pomogne. BORA: Ti smatraš da si dobar, a znaš da si loš. MILE VINjAK: Zašto pričaš tako, mi smo prijatelji... BORA: Ti si meni uvek i bio više od prijatelja-neprijatelj! To si ti meni. služiš mi samo da pijem s tobom. Družimo se samo da bi pili. Je l' to možda prijateljstvo? Ja bre kad te vidim otvori mi se dizna. Odma' bi' da ločem. MILE VINjAK: Boro, molim te... BORA: Nemoj da me moliš, molim te. Ja samo pričam što jeste. Ti si u ovom gradu stek'o svetsku slavu samo zato što si alkoholičar... MILE VINjAK: U pravu su, al' grešiš... BORA: Možda i grešim. Ja sam čovek koji se uči na tuđim greškama, zato za svoje greške okrivljujem druge. Zato nemoj da mi zameriš ako te uvredim... I to sam naučio od drugih. A i kako, brate, da te ne uvredim kad si oženio kumu. Koji te normalan čovek ne bi vređao. MILE VINjAK: Šta da radim... Sudbina. U prvih godinu dana braka nisam znao da l' mi je žena ili kuma. Kad je zovnem: kumo, ona dođe. Kad je zovnem: ženo, ona opet dođe. Žena ali kuma. BORA: A ko će da ti veruje da ništa nisi imao s njom dok ti je kum bio živ... MILE VINjAK: Kunem se da nisam. 'De bi' ja tako finu ženu... Ne bi' ja mog'o s kumom nešta da imam, al' kum posle umre... Moj greh je u tome što ceo grad priča da smo se spanđali još pre nego što je kum umro... Ništa ja nisam imao s njom. Posle kad kum umre, bog da mu dušu prosti, ona ostade sama, ja sam samo hteo da joj pravim društvo... Ja sam im bio k'o brat. Kum je imao veliko poverenje u mene. Znao je da ga ja nikad ne bi izneverio... BORA: Kum ti je bio mnogo naivan. Mislio je da ima kuma, al' nije znao da mu je kum Mile Vinjak. Zato što si mi ti prijatelj ja i ne smatram da imam prijatelje. Zato te ja nikad ne dovodim u kuću. Možemo da se viđamo samo u kafani. Ja u stvari imam prijatelje, i to dobre prijatelje; a to što ih ne dovodim u kuću je zato što ne mogu svakoga da primam u kuću. Nikakvi ste ljudi, brate. Nikakvi. Da počnemo od tebe, pa od ovog Bate... Strašno. MILE VINjAK: Što, bre, Boro, ja nisam tako loš. Ne mogu da kažem da sam loš. BORA: Kako bre nisi loš? Je l' si pre mesec dana rek'o: "Ja ne volim ljude kao što sam ja”. Jesi rek'o? MILE VINjAK: Rek'o sam... Al' sam hteo da kažem nešto drugo... BORA: Ma znam ja šta si ti hteo da kažeš. Ja bi' možda imao prijatelje da imam s kim da se sprijateljim. Ali čak i da imam nerazdvojne drugove, nikad se ne bi' viđao sa njima van kafane. Moja žena ne voli da dovodim prijatelje u kuću. Ko voli da mu pijanice dolaze. Da imam pravog druga odma' bi' se posvađao s njim. Bolje tako nego da nam žena kvari prijateljstvo. Ali džabe ja to vama pričam, previše je to složeno za vas da bi shvatili koliko je to jednostavno... MILE VINjAK: Kažem ti ja nisam pametan k'o neko ko je pametan... BORA: Ma ti nisi pametan ni k'o neko ko je glup. Tebe kad su u školi učili da čitaš i pišeš mislio si da učiš strani jezik... Sam si pričao. BATA: Ma pusti čoveka... BORA: Dobro, preterao sam. Mile Vinjak se uvredio. I šta ćeš sad da uradiš pošto sam te uvredio? MILE VINjAK: Ništa... BORA: To bi' i ja uradio da sam na tvom mestu. Mile Vinjak je gadan tip. Nije ti on da glumi frajera, a ovamo ne sme ni sam sebi šamar da udari da mu neko ne bi vratio. On bar sam sebe sme da udari... Mile je uvek u centru pažnje, jer kad je on tu svi jedva čekaju da ode... MILE VINjAK (Mile nesigurno preti prstom): Nemoj ti o meni tako da pričaš, je l' ti jasno! (Čim je to izgovorio Mile potrča u ugao hladnjače, čučnu, prekri glavu rukama, malo zadiže nogu i kroz raširene prste gleda u Boru očekujući da će da ga istuče. Bora pomalo zbunjen Miletovom reakcijom odustaje od svoje priče.) BORA: Dobro, Mile, izvini: nervozan sam... Zar ne vidiš da su me zatvorili u hladnjaču i bog zna da l' ću da izađem ili će da me iznesu. Nije mi svejedno čoveče, još mi se živi. E da si rek'o da si sanjao hladnjaču ja bi' sve ukapirao i izbegli bi ovu nesreću. MILE VINjAK: Kažem ti, samo čudni snovi u zadnje vreme... BORA: Nisi samo ti sanjao čudne snove, i ja sam sanjao svašta. Sanjao sam kako razgovaram sa štapom. On me vodi negde, ja ga držim u ruci, i razgovaramo "Boro, kako se zoveš" kaže on meni, "Pa ti... Ti znaš moje ime" kažem ja njemu. "Ko ti je rek'o kako se zovem", "To se tebe ne tiče", kaže on. Idemo mi tako i razgovaramo, i na kraju se posvađamo. Onda on meni sav besan kaže "Slušaj ti, ako te udarim polomiću se da niko neće moći da me sastavi" - tu se ja uplašim i probudim. BATA: Ja sam sanjao kako razgovaram s Bogom. MILE VINjAK: I šta ti kaže? BATA: Kaže: "Nećeš ti meni još dugo, pustiću te još neki dan, a onda se spremi da dođeš kod mene na nebo"... MILE VINjAK: Kad ti Bog kaže da nećeš još dugo, tu ni Bog ne može da ti pomogne. Ha-ha-ha... BORA: Hladnjaču ti nije pominjao? (U tom momentu, ispred hladnjače se začuje graja.) BORA: Deco, deco! Čujete nas, deco! (Udara o zid.) MILE VINjAK: Deco! Jebem li vam sunce! (Čuje se žamor a onda dečiji glas.) DEVOJČICA: A šta radite unutra? BORA: Kako šta radimo... slušaj devojčice, idi u kafanu "Lovćen" i potraži Ratka, ako on nije tu pozovi bilo koga... Je l' me čuješ? 'Ajde budi dobra. DEVOJČICA: Ne mogu, čiko, ja moram da idem kući... Moram zbog mame... MILE VINjAK: Ma neće ti mama ništa, ja ti obećavam... Samo ti idi do kafane "Lovćen"... DEVOJČICA: Do viđenja, čiko (Čuje se graja.). BORA: Deco, stanite, stanite, zapamtiću vas ja... MILE VINjAK: Stanite jebem li vam sunce! Stanite! Stanite, jer ako vam ja izađem...Sreća vaša što ne mogu da izađem... BORA: Propade poslednja prilika. MILE VINjAK: Propade. (Svi ćute 15-tak sekundi) Boro, jaši me malo. Jaši me malo da se zagrejem. 'Ajde budi čovek. BORA: Da te jašem? Pa ti si lud. Ja da sam hteo da te jašem ja bih te jahao. 'Ajde ne pravi budalu od sebe. MILE VINjAK: 'Ajde posle ću ja tebe. BORA: Ma idi bre budalo... Ti mene da jašeš. Ja možda jesam konj, al' me niko nije uzjahao... MILE VINjAK: 'Ajde molim te... BORA: 'Ajde kad si navalio. Dođi. (Bora mu se penje na leđa.) 'Ajde malo prema vratima. 'Ajde sad nazad. 'Ajde još jednom prema vratima. Je l' mogu još malo? 'Ajde još jedan krug. Eto je l' si zadovoljan. MILE VINjAK: E još kad bi mi dao džemper, samo da ga nosim malo. Vratiću ti odma'. Samo da se zagrejem. BORA: Pa ja da se prehladim. MILE VINjAK: Tako mi i treba kad se nosim k'o da je leto. Lepo mi je žena rekla da obučem džemper. BORA: Ne mogu da gledam ovog Batu kako mu je svejedno. Pravi se hrabar a dobro zna da nije. Bolje bi ti bilo da malo ustaneš. Dobićeš upalu pluća ako malo ne ustaneš .A možda ti je upala pluća dobro došla... Bar bi se malo zagrejao. Tebi je skroz svejedno. Mog'o bi i testament da napišeš. Dovoljno si staložen... BATA: Kakav crni testament. Kome da ostavim sve kad nemam ništa. Ni ženu, ni decu, ni roditelje. Nikog. BORA: Ti imaš samo nas, a sad ćeš i bez nas da ostaneš. Mene hvala bogu ima ko da žali. Kad pomislim koliko će da me žale, lakše mi je... Nego, hteo sam da te zamolim nešto; ako se izvučeš, pošto vidim da ti je svejedno šta će da bude s tobom, reci mojoj ženi da sam je voleo, al' nemoj da kažeš da sam ti ja to rek'o. I kaži joj da se ponaša kao i druge žene kad ostanu bez muža. Ona zna kako se žene ponašaju kad izgube muža. I pozdravi mi decu. BATA: Izvini ali ja i kad bi' se izvuk'o ne bi' mog'o da idem kod tvoje žene. Oni bi sigurno za tvoju smrt krivili mene. To tako ide.. BORA: Ne bi otiš'o a? Dobro, samo da znaš da ni ja do tvojih ne bi' otiš'o da imaš nekoga. Ti nemaš ženu, pa i ne znaš kako je kad imaš ženu i decu... BATA: Šta da radim. Šta će mi žena. Ja kao i svaki neoženjen čovek znam da skuvam, operem i očistim. Ja sutra da se oženim plašim se da bi me žena odma' ostavila. Koja će normalna žena da dozvoli da joj muž kuva i pere. Tu bi se odma' posvađali. Meni samoća uopšte ne smeta jer sam sam samo kad sam kući, a kući sam samo kad ne radi kafana... Ja bi' se sa ženom viđao samo da oženim neku pijanduru kao što sam ja. A šta će mi takva žena. Ne bi' ja to mog'o da trpim... BORA: Šta vi znate o ženama. Tebi da nije bilo, kume, ostao bi neoženjen. A ti si ostao neoženjen jer ti je kuma udata. Ti, Bato, i nisi za ženu. Za ženu treba da budeš sposoban čovek. Evo na primer mene je Bog dao za sve: da prevarim, da slažem... A ne da kuvaš i čistiš. Sa ženama se tako ne razgovara. Otkad bi mene moja ostavila da nisam bio sa osam žena. Sa osam žena sam ja bio od kad sam se oženio. Kako posle da nemam srećan brak. Retko se svađamo, jer sam ja retko kući. MILE VINjAK: Ja se ne svađam s mojom samo kad se pomirimo. Ja dođem pijan i onda me oni maltretiraju: "Što lomiš, što vičeš, što povraćaš". Sve im smeta. Ko bi to mog'o da trpi. Ne mogu da živim od njih. BORA: Kod mene je tu sasvim druga priča. Ja kad dođem pijan miran sam k'o jagnje. Meni je brak mnogo srećniji kad pijem. U jednom momentu kad sam probao da ostavim čašicu, kad sam odlučio da spasavam sebe, počeo je da mi se raspada brak. Naišao je pakao... Svađe, galame, trista čuda... MILE VINjAK: Ha, ha, ha... BORA: Šta se smeješ? To ti kažem, kad pijem samo dođem i legnem da spavam. Kad dođem trezan ne mogu da zaspim dok se ne posvađam sa ženom. Onda mi je žena rekla da ne može da živi sa čovekom koji je non-stop trezan. Da je to što pijem moj problem, a što ne pijem njen. I tako sam ja nastavio da pijem... Ona to ceni, i ceni što sam joj veran. MILE VINjAK: Veran? Do sad si joj bio veran 8. puta. Nijednom je nisi prevario. BORA: Pa nisam kad ona ne zna. Ona ceni što sam joj veran. Kod žene nije važno kako je, nego kako ona misli da jeste. Ona mene ne voli onakvog kakav jesam, nego onakvog kakav nisam. Ona zna da sam lep, da bi' mog'o da je varam... U tome je štos. Ćerka, hvala Bogu, ne zna ništa. A sin je saznao jer su me moji drugovi hvalili kako imam uspeha kod žena od kad sam se oženio... MILE VINjAK: Samo da znaš da to što varaš ženu nije dobro. Šta bi radio da žena prevari tebe? Ja bi' se ubio da me žena prevari. Ionako joj ništa ne verujem. Kako da joj verujem kad se udala za mene. Odma' prvi put kad bi' je uhvatio, znao bi' da joj nije prvi put. Ja razumem da joj je pored mene potreban muškarac... Al' da me prevari.. BORA: Zaveži ti malo taj tvoj jezik. Moja žena bi radije umrla nego što bi me prevarila. Moja žena je poštena. Udata je, ali je poštena. Mnoge se udaju samo da bi varale muževe... To im je pokriće. Ovamo poštena, a ovamo vara muža svaki dan. Ti sumnjaš na tvoju jer znaš da neko u braku mora da vara, a ti ne varaš... Bez uvrede, al' šteta što tako poštena žena ne vara muža. MILE VINjAK: Da sam ja tako nešto rek'o za tvoju ženu, ti bi odma' shvatio šta sam 'teo da kažem, i počeo da me vređaš ili biješ. BORA: Ništa loše ja nisam rek'o za tvoju ženu. Ja bi' bio srećan čovek pored tvoje žene. Ja kad dođem kod tebe radije pričam sa Mirom nego sa tobom. Toliko je poštujem. BATA: Meni bar ženu niko ne može da vređa jer je nemam .I bolje za mene: svaki drugi brak se razvede. Čim se oženiš - do pola si razveden. BORA: Ja ne znam kako oni kaluđeri ceo život izdrže bez žene. Razumem ja da oni veruju u Boga... Ja tek kad sam sa ženom osećam se bogovski. To bi i njima moglo da koristi. Jednom sam toliko bio zaljubljen da sam 'teo da se ubijem zbog nje. MILE VINjAK: Nikad se ne bi' ubio zbog žene. BORA: Nije me ni ostavila ni varala - jednostavno sam 'teo da se ubijem. Mislio sam: bolje da se ubijem odma' nego da čekam da me ostavi ili prevari... Toliko sam je voleo. Ma, da nije žena ne da ne bi bilo sveta, nego ne bi imao ko ni da kuva ni da pere. Zato, Mile, izvini ako sam uvredio tebe i tvoju ženu.. MILE VINjAK: Šta mi se izvinjavaš kad me prvo izmaltretiraš. Uvek tako. Maltretiraš me zato što si jači od mene. Samo da znaš da te se plašim. Ja sam miran čovek. A i ti se samo mene ne plašiš, svih drugih se plašiš osim mene. Al' da znaš da su me tukli i jači od tebe. Da ti znaš ko je mene sve tuk'o imao bi više poštovanja prema meni. BORA: Imao bi' sigurno (Ćute petnaestak sekundi, zabrinuto razmišljaju.). MILE VINjAK: Zapaliću ličnu kartu da se zagrejem. Dajte i vaše. BORA: Pazi da ti to ne pomogne. 'De ovako pošten čovek kao ja da završi u hladnjači? Nisam nikad imao posla s milicijom, osim jednom kad sam prijavio Mićine stanare dok su stanovali kod njega. Samo tad i nikad više: odvrnuli oni muziku do daske... MILE VINjAK: Taj Mića je genije, jednom smo... (Mile primećuje da je nedozvoljivo Bori upao u reč, jer ga Bora gleda onako kako ga uvek gleda pre nego što ga istuče. Mile pravi grimasu kojom priznaje prekršaj i moli za oprost. Bora nastavlja.) BORA: Odvrnuli oni muziku u tri ujutru: više se čuje kod nas nego kod njih; ja lepo odem na vrata i kažem: izvinite što vas uznemiravam ovako kasno, zamolio bih vas da malo smanjite muziku ako vam nije teško, izvinite... Samo što sam uš'o u sobu kad oni odvrnuli još jače. Sad se stvarno više čulo kod nas nego kod njih. Malo razmislim, iste sekunde uzmem telefon u ruke: tako i tako... Ništa ja nisam bio kriv. Lagao jesam, ali samo zato da bi mi više verovali... MILE VINjAK: (Završava sa grejanjem.) I ja sam isti k'o ti, ni mrava ne bi' zgazio. BORA: Ti si isti ja, ali ja nisam isti ti... Šta je još važno. Ubio nisam. Tu sam čist kao suza. Ni jednog jedinog čoveka ubio nisam. Nikad nikog. Možeš da zamisliš. A svaki dan sam sretao ljude koje bi' rado ubio. Nikad nisam ubio a mog'o sam mnogo puta. Ih, šta je ljudi oko moje zgrade. Tu da 'oćeš možeš da pobiješ do hiljadu ljudi dnevno. Pa računaj kolk'o je to za godinu dana... Al' ja neću jednostavno zato što sam dobar čovek. MILE VINjAK: I meni je dolazilo da uzmem pušku i sve pobijem. Nije meni što ću da ubijem čoveka, nego me stvarno iznerviraju. Uh, boli me glava... BORA: Vreme nam je za poslednje želje. Mi smo već klinički mrtvi. Moja poslednja želja je da živim još 100 godina. MILE VINjAK: Ja mislim da mi nismo klinički mrtvi. Moja tetka je doživela kliničku smrt. Kaže da nije ništa naročito. Samo si mrtav, ali klinički. Kratko joj je trajala klinička smrt pa nije mogla ništa da zapamti. Nije još ni umrla, a već oživela. Sad više ne slavi onaj stari rođendan. Samo ovaj novi, kad je bila na ivici. Njoj su neki koji su doživeli kliničku smrt pričali kako su nailazili na neke kapije sa đavolima. Ona kaže: "Ili oni lažu, ili ja nisam umrla dovoljno". BORA: Mnogo seru ti što su imali kliničku smrt. Misle da su u prednosti u odnosu na nas koji nikad nismo umrli. 'Oće da budu zanimljivi pa izmišljaju tamne hodnike sa đavolima. Oni da su videli te đavole, misliš da bi se vratili među nas. Misliš da bi ima đavoli dozvolili da im odu i pričaju svašta po svetu... MILE VINjAK: Meni se pomalo i čini da vidim neke kapije... Treba samo malo da se približim... III DEO(Bata sedi i dalje, Bora i Mile vinjak šetaju po hladnjači, govore uzbuđeno, brzo sa čestom promenom intonacije glasa.) MILE VINjAK: Nema nam spasa. Meni srce više ne kuca. Evo pipni ako ne veruješ. Bez srca neću moći dugo da izdržim. Jaoj, majko, stalo mi je sad kad mi najviše treba. Majko mila. BORA: I moje kuca sve slabije... Sigurno se zaledilo... Majko moja... MILE VINjAK: Ne želim da umrem! Spasite me, molim vas spasite me! (Lupa o zid.). Boro, uradi nešto! Spasite me, uradite nešto. BORA: Ako bi te neko spasio to sam ja. Spasi nas, Bože. Zašto drugi mogu da žive a ja ne. Ja sam potpuno živ čovek! BATA: U pravu ste, mnogo glupo ćemo da završimo. BORA: Ti ćuti! Dok se mi ovde borimo k'o lavovi on sedi i zeva. Jesi muškarac ili nisi? Ko zna šta bi ti radio da nemaš rak. Sad bi se tres'o i galamio ovuda... Seo tu i ide mi na živce. Nemoj više da mi ideš na živce. Jesi čuo! MILE VINjAK: Da je preterao - preterao je! Da čovek umire i da sedi mrtav-ladan, ovo nigde nisam video. Toliko se uplašio da ne oseća strah. Ukočio si se od straha. Nemoguće da ti je svejedno. Ako ti je svejedno što ti umireš, nije ti valjda svejedno što mi umiremo! Sad bi' te izbacio odavde da više nikad ne uđeš. Nisi ti zaslužio da se smrzavaš s nama. More, da se ti nisi dogovorio s Ratkom?.. BORA: A? Je l' čuješ šta te pita čovek. Da nije neka šala? 'Ajde, ako je šala reci tim tvojima da otvore i nećemo ni da te pipnemo. 'Ajde otvori, jebo te Bog. Da idemo kući. Nasmejaćemo se po jedanput i da idemo kući. BATA: Ha-ha. Ljudi, i ja bi' voleo da je ovo šala. Mada meni i nije nešto 'ladno pravo da vam kažem. MILE VINjAK: Znači nije šala. BORA: Nije šala, a bitango. A znao si da se šališ kad je ionako sve bilo smešno. Nije šala, a on se smeje. Šta se smeješ?! (Šutne ga.) MILE VINjAK: 'Ajde Boro što si se usr'o. Ceo se treseš od straha. Nećeš da umreš od 'ladnoće nego od straha. BORA: (Hvata ga za revere.) Ko se usr'o od straha. Ako se neko ovde usr'o od straha to si ti. Ja sam se uplašio zbog tebe! Kad vidim kako si se uplašio uvati me strah. (Mile klekne da se moli bogu, za njim klekne i Bora.) MILE VINjAK: Diž' se i ti! Čuješ ti! BORA: Diž' se, 'oćeš da nam sve propadne zbog tebe. Ustaj! (Bata ustane, mole se Bogu, mumlaju svašta 10-tak sekundi.) MILE VINjAK: Ja neću da umrem! (Kao da se setio nečeg spasonosnog) Trčaću. Ja ću da trčim da ne bi' umro... (Trči malo pa stane, onda skače kao da gazi nešto, pa udara rukama o pod i plače. Bora pada na kolena i ukočeno gleda.) BORA (Tiho): Neko mora da nas spasi.. MILE VINjAK: Ali nema nikoga.. BORA: Teško nama, gotovo je s nama.. MILE VINjAK: Ne pričaj tako, vidiš da nam nema spasa. BORA: Šta da radimo... Da vičemo. Vičite iz sve snage. MILE VINjAK: U pomoć!!! BORA: U pomoć!!! Viči Bato molim te.. SVI: U pomoć!!! (Lupaju i viču petnaestak sekundi, postepeno prestaju i očajnički sedaju prislonjeni uza zid.) IV DEO(Dan je uveliko svanuo. Izvesni Darko otvara hladnjaču i ulazi. Zatiče Batu kako sedi, Bora i Mile vinjak leže jedan naspram drugog.) DARKO: (Iznenađeno.) Bato? Šta radite vi ovde? Otkud vi ovde? BATA: Otkud... Ne znam ni ja otkud. Od deset sati smo ovde... DARKO: A šta je sa ovima? Pijani k'o i obično. BATA: Nisu pijani. DARKO: Ako su trezni što leže k'o da su pijani. Spavaju a? 'Ajde ustaj gospodo! Podne je, dvanaest sati. BATA: Gotovo je s njima. Umrli su obojica. DARKO: Od čega su bre umrli? BATA: Ne znam ni od čega su oni umrli, ni od čega sam ja živ. DARKO: Pa ne može da se umre iz čista mira. Moraš prvo da se razboliš, pa onda... BATA: Lepo su umrli. Smrzli se. Ne znam kako sam se ja izvuk'o. Meni nije bilo mnogo 'ladno. Ne znam zašto. Njima je bilo sve hladnije i hladnije... Na kraju se smrzoše.. DARKO: Kako je moglo da im bude sve hladnije i hladnije kad hladnjača ne radi. Ne radi već deset dana. Ja sam došo da je popravim. BATA: Ne radi deset dana? Kako onda... Vidiš šta znači kad čovek nešto utuvi u glavu. Mislili su da im je 'ladno. Eto šta ih je ubilo. Samo su džabe umrli. DARKO: Svašta. Ovo prvi put da čujem. I to baš u mojoj hladnjači da završe. Sad će milicija da me maltretira. BATA: A mene će Rajko da maltretira. Sad će meni da traži da mu vratim dugove za svu trojicu... Sreća da nas nije bilo više... I ovako mi nije jasno gde ću da nađem tolike pare. Moj Darko, bolje da sam se i ja smrz'o. Malo sam se zadužio, a sad sam dužan do guše Ne znaju šta su mi napravili. DARKO: Da si živ i zdrav, pa za pare... BATA: Najgore je što nisam živ i zdrav. Živ sam pomalo, a zdrav ni malo. Ja neću još dugo, al' ne mogu da odem na onaj svet a da me Rajko ogovara. A ogovaraće me ako mu ne vratim pare. Bolje da sam i ja umro, sad sam na većim mukama. Bolje bi' proš'o da sam umro. DARKO: Šta ćeš... 'Ajde idemo da rastreznimo Ratka, naš'o sam ga mrtvog pijanog tu kod hladnjače. Pa da obavestimo miliciju. BATA: Znači krenuo je ovamo. Ubio je dvojicu a nije ih ni pipnuo. Eto šta ti je život. Imaš jednu cigaru?... KrajVlastimir GligorijevićRođen 1970 u Prištini. Napisao sledeće drame:
// Projekat Rastko / Drama i pozorište / Savremena drama // |