Obratni rečnik srpskoga jezika

Izdavači Obratnog rečnika srpskoga jezika (Matica srpska, Institut za srpski jezik, jedan od osnivača Odbora, i Palčić) dostavili su nam četiri recenzije Obratnog rečnika, s molbom da se Odbor oglasi svojim zaključkom namenjenim najširoj naučnoj i kulturnoj javnosti, domaćoj i stranoj. Recenzije za ovu knjigu potiču iz pera dr Ivana Klajna, člana Odbora i dopisnog člana SANU, dr Draga Ćupića, člana Odbora i naučnog savetnika, dr Slobodana Remetića, člana Odbora, redovnog profesora univerziteta i direktora Instituta za srpski jezik, i dr Jelice Jokanović-Mihajlov, predsednika Komisije za fonologiju i docenta Filološkog fakulteta u Beogradu.

Komisija za odnose s javnošću i rešavanje neodložnih pitanja (Komisija Odbora br. 7), na svojoj četvrtoj ovogodišnjoj sednici, održanoj 28. decembra 2000. godine ľ polazeći od ponuđenih recenzija ľ utvrdila je sledeći tekst Zaključka br. 16:

Obratni rečnik srpskoga jezika, čiji je autor dr Miroslav Nikolić, član Odbora i viši naučni saradnik Instituta za srpski jezik, predstavlja kapitalno delo srpske leksikografije i srpske nauke o jeziku u celini. Složene zadatke obratnog rečnika, čiji je obim nešto veći od 1 400 stranica a obuhvata više od 163 000 akcentovanih leksema, autor je rešio više nego uspešno poštujući sve principe moderne leksikografije, počev od odbira odrednica, koje mahom pripadaju standardnoj leksici, pa sve do njihove meritorne obrade.

Pošto u savremenoj srpskoj leksikografiji nije bilo dela poželjnog i potrebnog obima koja bi mogla poslužiti za izradu obratnog rečnika, autor je morao praviti mukotrpan izbor iz većeg broja postojećih leksikografskih ostvarenja, prvenstveno onih iz druge polovine 20. veka. Njihov sistematski pregled omogućio je izradu rečnika čiji broj odrednica za oko 20 000 nadilazi obim šestotomnog Rečnika Matice srpske, najvećeg rečnika našega književnog jezika dosad.

Da je autor samo sakupio i inverznim azbučnim redom postrojio sve te odrednice, time bi već stvorio dragoceno oruđe za buduća istraživanja u leksikografiji, morfologiji, fonologiji i drugim oblastima srpske lingvistike. On je, međutim, uložio znatno veći trud. Odrednicama je brižljivo označio vrstu reči, razdvojio homonime, uz kratke ali jasne odredbe značenja (npr. bor¹ m [ drvo] , bor² m [ hem.] ), i naveo izvor iz kojeg je svaka reč uzeta. Varijante su navedene posebno, prema mestu u azbučnom redu: tako su, recimo, sve imenice na -ista drugde ponovljene sa završetkom -ist; uz prideve na -ski, -čki, -ški dodati su i odgovarajući prilozi gde god postoje, s jedinom razlikom u dužini završnog -i.

Autor je sve odrednice akcentovao, što nije bio nimalo lak posao budući da od pomenutih izvora samo manji deo ima akcentovane odrednice. Ekavski i ijekavski oblici dati su posebno. Označeno je i nepostojano a, tačkom ispod slova. Tamo gde norma dopušta dvojaki akcent, autor je ispod glavne odrednice dodavao i prozodijsku varijantu. To mu je znatno uvećalo obim posla, jer je na više mesta nizove uzastopnih odrednica morao udvajati, na primer kod odrednica na -onica (topionica : topionica i sl.), kod mnogih deminutiva na -ašce, -ešce (sunašce : sunašce i sl.), kod imenica na -metar (s nenaglašenom dužinom na e ili bez nje), kod imenica na -fil i drugde.

Kako je ovo delo prvenac u srbistici i kako je urađeno na visokom naučnom nivou, koji je u skladu s već poznatim dometima u lingvistici njenoga autora dr Miroslava Nikolića, to će rečnik biti od izuzetne koristi i delo neophodno i nezamenljivo u našoj nauci o jeziku. U rečniku su dati pouzdani naučni podaci svima koji se bave fonetikom i fonologijom, akcentologijom, morfologijom i morfofonologijom, zatim leksikografijom (književnom i dijalekatskom, uključujući i terminološku), te specijalistima za onomastiku, studentima i nastavnicima na svim nivoima, pesnicima koji vole rimu i prevodiocima rimovanih stranih tekstova, kao i svima drugima koje interesuje struktura srpske leksike. Osobito će dobro doći autorima dvojezičkih rečnika srpskoga i drugih jezika.

* *

*

Odbor za standardizaciju srpskog jezika, pod čijim je okriljem nastalo ovo delo, toplo zahvaljuje svima onima koji su pomogli njegov izlazak na svetlo dana, a naročito Ministarstvu kulture Republike Srbije, Ministarstvu za nauku i tehnologiju Republike Srbije, Ministarstvu prosvjete i nauke Republike Crne Gore, Ministarstvu nauke i kulture Republike Srpske i Filozofskom fakultetu u Banjoj Luci.

// Projekat Rastko / Filologija //
[ Promena pisma | Pretraživanje | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]