Јагње Божије и Звијер из бездана

Јереј Драган Станишић, Богословија Светог Петра Цетињског, Цетиње

Свемогућа поезија Творца

О три идеје у "Лучи Микрокозма": читање из спјева поводом 200-годишњице од побједе светог Петра Цетињског на Мартинићима и Крусима.

УДК 246.7

О АУТОРУ: Јереј Драган Станишић (1962), философ, суплент Богословије Св. Петра Цетињског; предаје философију, психологију и историју српске Цркве.

САЖЕТАК: У другој пјесми "Луче Микрокозма" анђео хранитељ указује и на један дивни кристални шатор: он подсјећа на Мојсијеву скинију испуњену славом Божијом. Сатанином побуном, скрнави се дивни шатор: почиње рат анђела и демона на небу, који се завршава поразом Сатане.

Али, за Адама се рат наставља и на земљи. Због своје свезе са Сатаном живјеће на једном шару гдје неће бити сасвим слободан од неправде.

То зло, у својој афирмацији и погубном разарању, Његош је добро осјетио у свом времену, на својој души и души свог народа.

Правда, достојанство, слобода, љубав, витештво и друге врлине ако и не добију своју потврду на земљи, оне ће се заблистати у вишој духовној сфери, одакле им је и исконско поријекло.

Небеска скинија није пука естетика неба, она је уписана и у само језгро бића човјечијег. Ради тога силази Бог на земљу у посљедњој пјесми "Луче" да би осветио ту скинију.

КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: скинија, ангели, Његош, вјечност, побуна/Сатана, рат/зло, долазак Христов/преблаги тихи учитељ.

У другој пјесми "Луче" анђео хранитељ као пјесников сапутник по опширним небеским равнима указује и на један дивни шатор кристални поред горе тронодржне. Видјећемо да ова слика о шатору није случајна. Многи тумачи "Луче" гријеше кад је тако гледају. Мојсијева скинија испуњена славом Божјом подсјећа на овај шатор који је украшен руком самог Творца са високим својим идејама.

Идеја творитељне поезије је разлог свих красота које биће има. Идеја вјечности у Његошевим поетским визијама схваћена је шире од идеје свемогуће поезије. Ова идеја, заједно са идејом времена је разлог свеобухватног бића у цијелом хоризонту колико га Бог открива својим бесмртним ликовима у разним приликама кроз спјев "Луча".

Од Бога долазе обадвије ове врховне идеје, он је правјечан и прапоета "стари начела и конца". Разлог и искон свих бесмртних ликова па и човјека могло би се рећи да је у свемогућој поезији Творца. У петој пјесми ангели се називају "воинство побједоносно", у другој пјесми то су "славословни ликови" што "уживају бесмртну насладу" у "химнама вјечите љубави".

Пјесници су надарени више него ли други да чују свемогућу поезију Творца. Они посједују неку врсту магнетизма којим су привучени да буду сарадници Божји и они су заједно са ангелима као и сам Бог творитељном занесени поезијом:

"Свемогућство светом тајном шапти
само души пламена поете" (II 169-170).

Код Његоша Бог је схваћен као савршен пјесник, стваралац. Божје Свемогућство испољава се најприје преко идеје о свемогућој поезији. До дивног искуства о небу и небеским духовима, пјесник долази уз помоћ своје маште. То не значи да је цио овај говор о Богу и божанствима фиктиван: значење ријечи машта у спјеву има један дубљи смисао. Машта је овдје схваћена као излаз кроз који дух човјечји улази у небеску сферу. Губљењем маште, дух се лишава крила, губи анђела с којим лети по непрегледним равнима небеског раја:

"Крилатога лишена мечтања
душа у дубоко паде униније
Мрачне јој се отворе пропасти
са ужасом да је гладне прождру" (I 310-313)

У "Лучи" се често користи ријеч простор, и увијек бива обогаћивана дубљим и ширим значењем. овдје се не мисли на физички или космички простор. Простор означава поглед, видни хоризонт. Творац својим погледом обухвата "сјајна кола и мрачне бездане", он их има у виду, у својој машти или вољи. И човјек свој вид може да продужи у бесконачност захваљујући машти, али његов ум се у том простору губи.

Развијање неке теорије сазнања овдје није могуће јер је свемогућа поезија Творца непојмљива. Видимо у њој и такве стихове или свјетове који негирају свога пјевача. Како то?! Овдје би могло да почне питање о данашњој теми, питање о рату.

Његош сукоб види прво на небу, а касније се пресликава и на земљи. Свемогућа поезија Творца првобитно обухвата сву вјечност. Идентитет ове двије идеје траје све до Сатанине побуне. Од тада зао дух квари Његову поезију. Скрнави се дивни шатор кристални. Испадају поједини стихови из божанске химне. И Адама вреба несрећа. Лукави дух га мами на побуну против Творца. Придобија га привремено да заједно хуле на престо небесни:

"О сљепоћом опојена злобо
о зла жертво душе изгубљене
рат сте дигли на Свемогућега" (V 40-42)

Стварност вјечности више није само блажена, она је једним дијелом и трагична. Бога више не видимо само као пјесника већ и као неког монарха. Он на све поступке небесних ликова даје свесавршен одговор:

"Треће јутро позоришта страшна
кад заигра у поља небесна
Адам с ликом својим одступи
из несрећна боја погубнога
с дубоким душе покајањем" (V 81-85)

Рат анђела и демона на небу завршава се поразом Сатане. Два небеске војводе, Арханђели Михаило и Гаврило, уз помоћ Бога побјеђују цара тартара и његову војску. Адски спомен Адамове свезе са Сатаном остаје уписан на његову душевну таблицу. Зато ће живјети на једноме шару гдје неће бити сасвим слободан од неправде:

"Ова борба правде и неправде
што је небо три дни колебала
биће она са свијем ужасом
Печатана на душу човјека" (VI 106-110)

Небесни ликови (ангели) свој рат су брзо завршили, али за Адама рат се наставља и на земљи. Ако ли покаже вјерност Творцу придружује се сјајним небеским хоровима и враћа се у прво блаженство. Ако ли слиједи неправди Сатаниној у ад иде "у мракама вјечног риданија".

Човјеков живот и невоље на земљи много су више приказани у каснијим Његошевим дјелима. Игуман Стефан у "Горском вијенцу" каже

"Зла под небом што су сваколика
човјеку су прћија на земљи
Свјет је овај тиран тиранину
а камоли души благородној!
Он је состав паклене неслоге
у њ ратује душа са тијелом
у њ ратује море с бреговима
у њ ратује зима и топлина
у њ ратују вјетри с вјетровима
у њ ратује живина с живином
у њ ратује народ са народом
у њ ратује човјек са човјеком
у њ ратују дневи са ноћима
у њ ратују дуси с небесима
Тјело стење под силом душевном
колеба се душа у тијелу;
море стење под силом небесном,
колебљу се у мору небеса
волна волну ужасно попире,
о бријег се ломе обадвије
Нико срећан, а нико довољан
нико миран, а нико спокојан;
све се човјек брука са човјеком
гледа мајмун себе у зрцало" (2493-2590)

Овако зао и несмислен свијет добија свој смисао и оправдање у једном другом контексту који је дат у Посвети "Луче":

"Нашу сферу да ноћ не полази
би л’ овако лице неба сјало?
Без остријех зубах ледне зиме,
би л’ топлоте благост познавали?
Без будалах тупога погледа
бил’ умови могли блистат св’јетли" (П. 163-168)

Сва Његошева каснија умовања о природи, историји и Творцу утемељена су на идејама из "Луче".

Зло, по Његошу, свој разлог има у преегзистентном свијету, а у својој афирмацији и погубном разарању Његош га је добро осјетио у свом времену овдје на земљи, на својој властитој души и на души свога народа.

Но иако у свом дјелу пише о злу овога свијета, ми из његових метафизичких увјерења видимо да он вјерује како је добро узвишеније од зла, да је свјетлост супериорнија од таме, и да је недужна патња смисленија и дубља од разузданог османлијског уживања и разврата.

Правда, достојанство, слобода, љубав, витештво и друге врлине ако и не добију своју потврду на земљи оне ће се заблистати у вишој духовној сфери одакле им је и исконско поријекло.

Небеска скинија није пука естетика неба, она је уписана и у само језгро бића човјечијег. Ради тога силази Бог на земљу у задњој пјесми "Луче" да би се осветио ту скинију. О том Христовом доласку Његош пјева:

"О преблаги тихи учитељу
слатка ли је света бистра вода
с источника твога бесмртнога
Од твога су св’јетлога погледа
уплашене мраке ишчезнуле
од твога су хода свештенога
богохулни срушени олтари
васкрсењем смрт си поразио
небо твојом хвалом одјекује
земља слави свога Спаситеља." (VI 271-280)

Косто Нинковић: Философија рата – философија васељене >>

// Пројекат Растко / Философија / Јагње Божије и Звијер из бездана //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]