Danilovi nastavljači (glavna strana)

Stefan kralj, sin trećega Uroša

Uvod. Revnost Stefanova i ugledanje na pređašnje vladare

Posle ovoga, Vladika naš najmilosrdniji Hristos, voleći rod hrišćanski, i ne hoteći ožalostiti otačastva ovoga blagočastivoga kralja, i svu zemlju srpsku, koju je venčao blagovoljenjem milosti svoje, i svojom neizrečenom milošću i blagovoljenjem, primi presto kraljevstva vazljubljeni njegov sin, blagočastivi i hristoljubivi i Bogom podignuti, moćni i samodržavni sviju srpskih i pomorskih zemalja, Stefan kralj. Ovaj, udostojen velike i neiskazane milosti Gospodnje, steče veliko i preslavno ime, iznad drevnih careva i roditelja i praroditelja svojih. Budući krasan izgledom lika i divnom lepotom tela svoga iznad mnogih ljudskih sinova, i strašan svojim neprijateljima i divan svima okolnim carevima, samo od slušanja njegova imena. Jer svi okolni carevi, koji slušahu o njemu i o njegovu imenu, kako ima takvu savršenu milost i ljubav od Hrista davaoca dobara, svi su se trudili, kako bi im bilo moguće da u ljubavi žive sa ovim blagočastivim kraljem.

Jer ovaj previsoki kralj Stefan, prvo još od mladosti svoje bio je vredan za bogougodna dela ljubavi Hristove, i dostojno se brinuo za pouku i upućivanje u božastvenim rečima, jer ovo je prvi put koji vodi i upućuje Duhom svetim ka neizrečenoj slavi i počasti života večnoga, i oni koji idu po njemu, neće skrenuti na strmenite i razvraćene puteve. Ovim putem dostojno iđahu dostojnoimeniti ljudi načelnici i čuvari otačastva ovoga blagočastivoga kralja, prvo početak prepodobni i bogonosni otac Simeon Nemanja i dobroplodni i mnogokrasni izdanak, sin njegov, kir Sava, koji su pokazali dobru sliku bogoljubija deci svoga otačastva, koji će posle ovih živeti. Jer ovi (Nemanja i Sava) behu odlikovani takvim darom, koji dolazi s visine od Oca nebeskoga, da predržaše presto carstva zemaljskoga i bogatstvo i neiskazanu slavu u državi otačastva svoga, i ovo dobro upravljajući, ugrabiše i nebesko carstvo.

Njima revnujući ovaj hristoljubivi kralj, i poučavajući se njihovu žitiju i više ljubavi ka Gospodu, i uzdajući se u Njega, i samo Njemu jedinome vapio je: "Hvalim Te, dobri i nezlobivi Vladiko, jer nisi hteo smrti grešnika, no da se obrati i da živ bude,¹ evo i ja, grešni, privržen sam k Tebi od utrobe, iz utrobe matere moje, i Ti si moj pokrovitelj. No ,pošalji svetlost Tvoju i istinu Tvoju,² i one neka me vode u vrlini, što je Tebi ugodno."

I posluša reči Bogooca i govoraše:

"Blažen je muž koji se boji Gospoda, u zapovestima njegovim hteće veoma.³ I ,uzneću Te, Gospode, jer si me prihvatio'.⁴ I evo, ja poznah da si veliki Gospod';⁵ jer, Ti si Bog koji jedini činiš milost u tisućima',⁶ kao što piše u Priči, reče: "Mnome carevi caruju, i silni pišu pravdu;⁷ jer Tobom se, Vladiko moj, Hriste, sve ovo zbiva na meni; šta ću Ti dati, ili šta ću Ti prineti, jer nemam dostojna dara prema svima Tvojim dobrima, koja si mi učinio od moje mladosti do sada?"

Kada je ovaj blagočastivi kralj primio presto oca svoga, sve otačastvo njegovo veselilo se zbog njega, uzašiljući dostojne hvale i molbe za njegovu krepost, videći ga gde cveta blagodaću Božjom, i Njegovom silom i pomoću utvrđena, krepka i nepokolebima, i pobede neprijateljske rasuše se svima koji su zlo mislili protiv njegova otačastva, i iščezoše kao i snovi onoga koji ustaje, pošto je Bog slavio njegovo ime, kao što reče prorok Isaija: "Evo dete moje, koje izabrah, i vazljubljeni moj na koga se uzda duša moja."⁸ I ovoga, kao svojom rukom, Gospod dade kao vođu i zastupnika srpske zemlje, kao što reče o Bogoocu Davidu: "I daću vam prepodobnoga Davida, verna muža po srcu mome, koji ispunjuje sve moje volje."⁹ Jer ovo sve uistinu beše o ovom hristoljubivom mladiću.

Danilo kruniše Stefana za vladara

I vide ovaj previsoki kralj, da je od Hrista udostojen velikoga dara i zaručen prestolu kraljevstva, i reče u svome umu:

Evo dostojno je da svršim po zakonu, kao i svi carevi hrišćanske vere, koji su prvo primili blagoslov iz ruke patrijarhove, i od njega po dostojanju venčavani, primaju carski presto, pa i ja treba takođe da činim, kao što učiniše i moji roditelji i praroditelji."

I u taj čas napisa pismo i posla ka preosvećenom arhiepiskopu kir Danilu govoreći:

"Gospodine moj i oče, evo čuo si blagodat Božju koja se zbiva na nama, vašim molitvama ka Hristu. No, požurivši se, doći k nama, da čuvši reči i pouke bogougodnih reči tvojih, i mi, čeda tvoja, naučimo se strahu Gospodnjem, i opet da učiniš sa nama što je po dostojanju, i da blagoslovom ruke tvoje primimo ovaj presto Bogom darovani mi."

I tako zapovedi da bude sabor Bogom sabrani otačastva njegova. I kada je ovaj preosvećeni došao sa Bogom darovanom mu pastvom, episkopima i igumanima, i sa celim klirom crkvenim, i kada je bio sabran ceo sabor srpske zemlje u njegovu carskom dvoru Svrčinu, i kada je bio slavni praznik Rođenje presvete Bogorodice, i na navečerje učiniše hvalbena slavoslovlja, kako je na pohvalu slavnom prazniku, i opet noćno stojanje takođe, i ujutro, dan nedelje, učiniše na ovom blagočastivom sve po zakonskom ustavu u crkvi svetoga Preteče, n preosvećeni arhiepiskop kir Danilo učini molitvu, i uzevši carski venac u svoje ruke, i položi na svečasnu glavu njegovu, govoreći:

"Položio si na glavu njegovu venac od dragog kamenja, i umoli od tebe života i dao si mu dužinu Dana na vekove vekova."¹⁰

I uzvevši ga na presto carski, proslaviše ga veleglasno. Kada je bila dovršena božastvena služba i sve ostalo, izloži mu gospodin moj, preosvećeni kir Danilo, božastvene i celomudrene reči sa celim saborom episkopa i igumana i časnih crnaca, što mu je od koristi za dušu i telo. Pošto je blagočastivi kralj sa strahom i sa ljubavlju u slast primio reči i savete ovoga preosvećenoga, reče mu: "Šta ću ja uspeti, gospodine moj i oče, prema tvojim istinitim poukama? No moli Gospoda za mene, da me utvrdi u volji svoga razuma, da ne prestupim tvojih božastvenih zapovesti, niti da umalim tobom svetopoložene mi dobre vere Hristove, no da još ispunim i okončam većim zakonima i savršenijim ustavima utvrđenja i zapise roditelja mojih i praroditelja o svetim i božastvenim crkvama."

I veliki praznik učini u taj dan, duhovno i telesno utešivši se sa ovim preosvećenim i proveselivši se sa celim saborom otačastva svoga i tu mnoge i dragocene darove dade, što priliči ovome preosvećenome i celom saboru otačastva svoga, i tako se rastade s njima.

Dušan se podiže protiv neprijatelja svoga oca, svojih i svoga otačastva, i to prvo protiv Andronika Paleologa

Blagodaću Gospoda našega Isusa Hrista i prečiste Bogomatere, i Bogom primanim molitvama svete svoje gospode, prepodobnoga i blaženoga oca našega Simeona i preosvećenoga kir Save arhijereja Hristova, njihovim molitvama utvrđivan, i silom sv. Duha i pomoću sile Gospodnje vođen i poučavan od svoje mladosti, i ograđen krsnim znamenjem, svagda je uvek napredovao u dobro, pošto je Bog nepomičnom krepošću utvrdio presto njegov da kraljuje hvalno i velikolepno u svome otačastvu. Jer ovaj blagočastivi kralj stekavši dostojno izvanredno ime časti i udostojivši se takva dara i neiskazane milosti od Svedržitelja Hrista, nazva se previsoki i samodržavni gospodin kralj, utvrdivši otačastvo svoje u ljubav Božju, i sam je sačuvao neuklonimu i nepovređenu veru u svojoj duši, služeći Mu u čistoti srca smirenim duhom i sakrušenim srcem. Poučavao se neoslabljeno strahu Božjem i velikom smirenju, Davidskoj kreposti i premudrosti, jer on kaže u desetostrunim knjigama¹¹ nekoga psalma: "Početak premudrosti je strah Gospodnji";¹² i bogoljubaznu misao imajući uvek u srcu svome, govorio je sam sebi jedinome:

"Ako hoću nepovređeno da provodim život ovoga sujetnoga sveta, i da ime darovano mi od Gospoda i presto zemaljskog carstva bude nepokoleban u životu mome, a uz to da budem udostojen i nekog dela večnih dobara, koja stekoše oni koji su Bogu poslužili u životu svome i koji su izbegli od meteža životnih stvari, i koji pređoše u nebeske obitelji, što je izneseno po redu o ovima u božanskim spisima; da, i ja treba da njima revnujem.

Jer bogoglasna svirala, božastveni Pavle javlja govoreći: ,Revnujte za većim darovima, i još posle prestavljenja pokazaće vam se put.'¹³ Isti Pavle reče: "Koji se vode duhom Božjim, ti su sinovi Božji.'¹⁴ I još dodade: ,onima koji ljube Boga, sve će se pomoći na dobro.'¹⁵ I vrhovni apostol Petar, božastveni i časni vrh apostola, svedoči onima koji ljube Boga, govoreći: ,Pokorite se pod krepku ruku Božju, da vas uznese u vreme potrebe vaše.' "¹⁶

Jer ovaj blagočastivi kralj sve ovo steče, i uvek je imao u srcu svome.

Hteo je pomoću Božjom da u svome životu odmazdi svima svojim neprijateljima, koji su nekada imali zlu misao i lukavo savećanje sa svojim pomoćnicima protiv glave ovoga blagočastivoga, i njegova roditelja, a uz to i protiv celoga njihova otačastva, zemlje srpske. U Konstantinovu Gradu bio je neki car kir Andronik Paleolog, sin cara kir Mihaila, i unuk cara Andronika, i ovaj car beše narušio mir sa roditeljima ovoga blagočastivoga kralja, zbog nekoga zlohvalnoga razloga toga samoga grčkoga cara.

Kada je bilo neko vreme, beše ustao jedan od careva zemlje bugarske na otačastvo ovoga previsokoga kralja, hoteći ga ozlobiti, i štaviše hvalio se sujemudri i do same njegove Bogom čuvane glave, i jednodušno savećanje imađaše sa ovim grčkim carem. I pošto je bio veliki rat u otačastvu i državi ovoga blagočastivoga kralja, ovaj bugarski car bi pobijen i sa silama svojima, kao što sve ukazasmo u žitiju roditelja ovoga previsokog kralja.

I ovaj hristoljubivi kralj hoteći odmazditi zlobu svoga neprijatelja cara grčkoga, i sećajući se reči Vladike, koji kaže: "Ljubite one koji vas ljube";¹⁷ i Bogooca Davida koji kaže: "Sa prepodobnima bićeš prepodoban";¹⁸ i opet: "I sa zlima razvratićeš se"; i Solomona koji javlja, jer reče: "I zli sa svojom dosadom, čineći zlo, najposle će uzalud početi da se kaje."¹⁹ Ovaj previsoki i blagočastivi kralj skupivši svu silu vojske svoje otačastva svoga, i pođe tamo u unutrašnjost grčkoga carstva, i uze mnoge gradove toga carstva, i zarobi mnoge zemlje te države, i dodade njihovo bogatstvo i slavu ka bogatstvu i slavi svoga otačastva i u slavu velmoža i naroda svoga, i nikako nikada nije se uzdao na silu kreposti svoje, no neoslabljeno i svesrdno uzdaše se u Gospoda, koji zastupa, u njegovu pomoć, da mu pokori pod noge sve njegove neprijatelje i ratne protivnike. Jer Njegovom pomoću zakriljavan i vođen silom svetoga Duha.

I videći da blagodat Vladike sve svršava po volji i hotenju srca njegova, hteo je ovoga cara, koji mu je zlo mislio, da progna iz carstva njegove grčke zemlje, i otišavši od nekoga mesta države zemlje grčke, i došavši sa svojim silama, stade pod slavnim gradom Solunom, pošto se ovaj grad hteo njemu predati, no ne sa silom, kao zakon imajući. I ovaj car, čuvši da se sva zemlja grčke države i svi gradovi i svi silni zemlje te predaju u ruke blagočastivoga kralja Stefana, i sam videći se u velikoj skrbi i žalosti, i pribegavši u grad Solun, poče šiljati svoje poslanike ka ovom blagočastivom kralju sa smirenim i pokornim rečima, ovako javljajući:

"Evo vidim, blagočastivi i previsoki kralju, da ti Bog pomaže, no previdi što sagreših roditelju tvojemu i previsokom ti kraljevstvu, i primi me u srdačnu ljubav i u volju tvoju, kao i poslušnoga ti. Jer evo vidim da Božjom pomoću, što sam ja imao države moje, danas je u rukama tvojima, i ovo, ako hoćeš, daćeš mi, a mene učini da ti budem ljubazni brat i drug kraljevstva tvoga. Jer odsele u jednoj nerazdelimoj ljubavi biće država zemlje grčke i srpske. No ne prezri ljubaznih i svesrdačnih reči mojih, i istinitom verom srca tvojega učini sastanak sa mnom."

I blagočastivi previsoki kralj čuvši ove reči od grčkoga cara kir Andronika, prema rečima njegovim posla opet nekoje od svojih velmoža, učinivši savećanje sa silnima otačastva svojega o predloženim mu rečima, što će biti najbolje, kao što je u priči Solomonovoj rečeno: "Neka bude sa mudrima tvoje savećanje i sa razumnima tvoje razmišljanje." I opet isti: "I sebi, reče, ništa ne čini."²⁰ I tako su imali poslanstvo među sobom, dok se sve ne dogodi po volji i hotenju gospodina kralja. I tako strašno obećanje u Gospoda Boga učiniše među sobom, da neće nijedan od njih prekršiti od onoga što su među sobom obećali, no da će pre sve svršiti verom istinitom. Jer reče Gospod preko proroka: "Oči moje su na vernima zemlje, da ih posadim sa mnom."²¹ Takođe Jeremija; "Evo, Gospode, oči Tvoje su u veru."²² A apostol (Pavle) opet: "Pravda Božja kroz veru je na svima koji veruju."²³ I uz to govoreći: "Pravednik od vere živeće na vekove."²⁴

I sve ovo svršivši na utvrđenje i veru, i tako učiniše sastanak pod slavnim gradom Solunom meseca avgusta 26. dan, u dan petak. I celovavši se ljubazno među sobom, u taj dan bilo je veliko veselje i radost među vojnicima gospodina kralja i u svoj grčkoj zemlji zbog izmirenja i sastanka njihova, tako da su mnogi od slavnih njihovih velmoža, koji su u to vreme bili, rekli:

"Ovaj dan koji satvori Gospod na ljubav ovim carevima, radujmo se i veselimo se i mi u nj."²⁵

I tu u zajednici mnogo besedovavši među sobom o upravljanju i utvrđenju da bude nepokolebimo obećanje među njima, i ovoga blagočastivoga kralja odlikova svakim carskim darovima, i svu srdačnu ljubav pokaza mu ovaj bogoljubivi car; nekada imađahu neprijateljstvo među sobom, a sada postadoše ljubazna braća i drugovi. Takođe i ovaj previsoki kralj posla mu mnoge carske i dragocene darove. I u taj dan učiniše veliko veselje, utešivši se i duhovno i telesno i oni koji su sa njima, pošto mu je car tako rekao:

"Što praroditelj blagočastivoga ti kraljevstva i roditelj kraljevstva ti uze od države moje zemlje i gradove, i u ovo vreme što uze previsoko ti i blagočastivo kraljevstvo, vidim da ti je sve ovo Bogom darovano; da, i ja dajem sve to, u velikolepnu i divnu ti čast blagočastivom ti kraljevstvu, i koliko hoćeš daćeš mi iz ruke tvoje."

Pošto mu je gospodin kralj neki deo zemlje i gradova darovao, i tako izmirivši se rastadoše se. A ostale gradove i zemlje grčke, što uze, dodade ka zemlji otačastva svoga, i neke mnoge zemlje od oblasti carstva toga i gradove, čija su imena: prvo grad slavni Ohrid, i grad slavni Prilep (u kome blagočastivi kralj podiže sebi carski dvor za prebivanje), i opet grad slavni Kostur, grad Strumicu, grad Hlerin, grad Železanac, grad Voden, grad Čemren. I ovo sve uze u tri godine kraljevstva svoga, pošto ga je Bog tako proslavljao. Bog predobri koji se proslavlja u savetu svetih svojih, posla prebogatu svoju milost od prestola slave carstva svoga, i proslavi ovoga blagočastivoga, da poveruju svi narodi koji veruju u trisijano božastvo, da je on jedini slavan po celoj zemlji. Jer reče: "Javio si među narodima silu Tvoju, i izbavio si vazljubljene Tvoje." I ovaj hristoljubivi, hvaleći se u Gospodu, govoraše:

"Uzneću Te, Gospode, jer me poduhvati, i nisi uzveličao neprijatelja mojih nada mnom,²⁶ jer Ti si zaštitnik životu mojemu,²⁷ tešeći srce moje dobrotom životvorećega Tvoga Duha, i ispunjujući dušu moju neiskazanom Tvojom radošću. No, o Gospode, podatelju dobra milosrđa, svu nadeždu moju polažem na Tebe, i pripadam ka Tvojemu čovekoljubivomu božastvu; primi veru moga nesmislenoga uma, i daruj silu nemoći mojoj, Tvoju neiskazanu silu i milost beskonačnu, da se zatvore usta svima koji govore protiv mene nepravdu.²⁸ No podaj sluzi Tvome, i daj mi život po Tvojoj reči,²⁹ i opaši me silom pomoći Tvoje na rat;³⁰ i ustani mi u pomoć;³¹ i daj moć detetu Tvome, da vide oni koji me mrze, i da se postide;³² jer Ti si Bog moj i milost moja."

Ugarski kralj Karlo podiže se protiv Stefana i neuspeli pohod Karlov

Najmilosrdniji i premilostivi Bog, vaistinu bogat u milosti, koji nas je zavoleo zbog neiskazane svoje dobrote, On je pomogao svesilnom rukom ovome hristoljubivome da pokori sve svoje neprijatelje, i davao mu je krepost da pobedi sve svoje ratne protivnike i zle pukove i gordost protivnika. Pošto je ovaj blagoverni kralj Stefan Božjom pomoću dobro pobedio sve svoje neprijatelje i neprestano slavio svoga dobrotvora koji se od početka slavi u svetlosti svetih, i ne za dugo vremena, po nagovoru staroga načelnika zlobe, đavola, bi zavist od ugarskoga kralja Karla protiv ovoga blagočastnvoga kralja i na državu otačastva njegova. Jer behu mu javili, govoreći, da ovaj hristoljubivi kralj iziđe sa svojim silama u daleka carstva naroda, hoteći ih zavojevati, a otačastvo njegovo niko ne čuva. I ovaj zlomisleni kralj ugarski, raspaljujući se nesitošću napred rečenoga gubitelja, htede ozlobiti državu otačastva ovoga blagočastivoga kralja, misleći da nema ko će se protiviti njegovim silama, i da će postići svoju sujemudru volju, a ne mogavši to, javi se kao smehu izvrgnut, sam navukavši na se svoju pogibao. I uzevši u pomoć sebi okolne kraljeve i drugih naroda, i sjedinivši mnoge njihove vojske sa svojim silama, podiže rat na ovoga blagočastivoga, sabravši desetine hiljada mnogih naroda na pogubljenje njegova otačastva, i ove posla, misleći bezumni da ovaj blagoverni nije u državi otačastva svojega.

Kada su prešli reku zvanu Dunav, dođoše vesnici ka ovom blagočastivom kralju, govoreći: "Neka je znano previsokom ti kraljevstvu, da sile mnogih inoplemenih naroda dođoše na državu previsokoga ti kraljevstva."

I ovu vest čuvši ovaj gospodin moj hristoljubivi kralj, i u taj čas zapovedi da budu sabrani svi vojnici države njegove, i prizvavši svoje velikoimenite velmože, učini sa njima savećanje, i utvrdi bogorazumnim svojim rečima, da se nikako ne uklone takve pobede mnogih naroda, koji su došli na ovoga hristoljubivoga. I pošto je ovo bilo, i tako sastavši se sa Bogom darovanom mu silom, pođe protiv takvih, kao i Mojsije Bogovidac, noseći krsno znamenje pred licem svojim, i njime pobeđujući bezbožnoga gubitelja Amalika, vapio je ka svome Vladici Hristu reči Bogooca Davida:

"Bože, dođoše narodi u nasledstvo Tvoje, i savećaše se zajedno protiv sluge Tvoga, govoreći: ,Hodite da ga potrebimo, i neće se pomenuti ime njegovo više, i ubićemo ga, i biće naše njegovo nasledstvo.'³³ No Ti, Vladiko, sviju Gospode, koji živiš na visinama i gledaš svevidećim Ti očima na smirene,³⁴ i javljajući se meni nedostojnome sluzi Tvome do sada milostiv i naklonjen, ne ostavi me ni u ovo vreme skrbi moje da reknu neprijatelji moji: Pojedosmo ih.³⁵ No, izbavitelju moj, učini sa mnom po Tvojoj volji, koliko hoće Tvoja neiskazana milost, i silom Tvojom pobedi moje neprijatelje, i izlij na njih gnev Tvoj, i jarost gneva Tvoga neka ih uhvati, i neka im dođe mreža, koju ne znaju, i zloba koju čine meni neka dođe njima, i sakruši ih Tvojom silom, i neće moći postojati, i mišicom sile Tvoje rastoči gorde misli srca njihova,³⁶ ,da se postide i posrame svi koji mi misle zlo'.³⁷ Jer Ti si nada moja i pohvala, i Tobom, davaoče života, opravdavam se, hvaleći i proslavljajući presveto Tvoje ime."

I kada je došao sa svojim vojnicima do mesta zvanoga Žiča, gde se nariče dom Spasov velika arhiepiskopija srpska, i tu se pokloni ikoni Vladike sviju Boga i prečiste Bogomatere, iz dubine srdačne zovući i moleći Mu se za svoju pomoć.

A one predrečene mnoge sile sujemudroga kralja ugarskoga, poslane na ovoga blagočastivoga i na državu otačastva njegova, kada čuše da vaistinu dolazi gospodin kralj i kako grede protiv njih, hoteći da se bori sa njima, oni se svi u jedan čas smetoše, i sva njihova mudrost iščeze, i ne beše nijednoga od njih, koji bi mogao koju reč reći na njihovu korist, no su svi bili u nedoumici i javiše se kao mrtvi. A Gospod "koji živi na nebesima progovori k njima gnevom svojim i jarošću svojom smete ih",³⁸ i u velikom užasu i obuzeti strahom, počeše govoriti jedan drugome: "O teško nama, jer dođe vreme naše pogibli." I pošto je nastala među njima velika pometenost i uzbuna, napade na njih strah i trepet,³⁹ i počeše bežati gonjeni gnevom jarosti Gospodnje, misleći da stradaju u velikom ratu. A anđeo Gospodnji gonjaše ih, i sami među sobom skončavahu se bežeći. I kada su došli na reku zvanu Savu, i tu ne imajući nikakve spreme, na kojoj bi mogli preći takvu reku, i ne znajući pristaništa kuda će isploviti, počeše ulaziti u nju zajedno. I Gospod podiže ruku na njih da ih uništi, i voda ih potopi, a malo od njih se izbavi od takove ljute smrti, i u jedan čas svi postadoše prazni, i u taj dan pogiboše sve njihove misli.⁴⁰

A ovaj hristoljubivi kralj Stefan, ne znajući za ovo delo koje mu se dogodilo Božjom pomoću, kako Bog učini neprijateljima njegovim mnoge skrbi i zla, no kada je išao njima u sretanje, i u taj čas došavši javiše mu govoreći:

"Neka je znano slavnom ti kraljevstvu, da one mnoge sile, koje su došle na otačastvo tvoje, sve pobeđeni gnevom Gospodnjim skončaše."

Gospodin kralj čuvši ovo, i otvorivši svoja bogohvalna usta blagodareći Boga sviju, bogohvalnu pesmu sa Davidom zapeva, govoreći:

" ,Veliki je Gospod naš, i velika je krepost njegova, i razumu njegovu nema mere';⁴¹ i ,Ko je bog veliki kao Bog naš? Ti si Bog jedini koji činiš čudesa';⁴² i ,Gospod je prosvećenje moje i Spasitelj moj, od koga ću se ubojati.'⁴³ I ,K Tebi, Gospode, uzazvaću, i k Bogu mojemu pomoliću se; jer me usliša i pomilova',⁴⁴ i ,Izbavi dušu moju od smrti, i oči moje od suza, i noge moje od popuznuća';⁴⁵ ,Jer moć moja i utočište si Ti.'⁴⁶ ,Kada se ovn skupljahu zajedno protiv mene, i savećaše se da uzmu dušu moju, a ja se uzdah na Te, i Ti si utočište moje od skrbi koja me drži i zaštitnik moj u vreme skrbi';⁴⁷ jer mišicom sile Tvoje razagna neprijatelje moje, i Ti, Gospode, pomogao si mi i utešio si me."⁴⁸

I posle ovoga blagočastivi kralj ustavši sa silama svojim ode u okolne predele države svoje, i njih utvrdivši i urazumivši kako je na svu volju njegovu i htenje, i pomoću Božjom dobro proslavivši se nad svima svojim neprijateljima, i opet se vrati ka prestolu svojemu. Jer Bog neiskazana čudesa divne milosti svoje javi ovome vernome sluzi svojemu, većma proslavljajući ga velikim čudotvorenjem.

Istorija / Ljudi / Duhovnost / Hramovi / Umetnost / Veze
Naslovna / Promena pisma

Pećka patrijaršija, Mitropolija crnogorsko-primorska i TIA Janus se zahvaljuju svim institucijama i pojedincima koji su pomogli pravljenje ovog sajta i elektronske biblioteke.

© 2001. Autorska prava na pojedinačne elemente sajta zadržavaju njihovi autori i vlasnici, a na celinu TIA Janus. Umnožavanje materijala bez dozvole nije dozvoljeno.

Preporučene
veze