|
|
 |
Hilandar u tri dimenzije
Kompjutersku prezentaciju celine hilandarske glavne crkve, uradio je - posle svog petogodišnjeg rada na snimanju i obradi snimljenog materijala (od 1993. do 1998.) američki arhitekt, sada Beograđanin - Vilijem Tejlor Hosteter. Vilijem Tejlor Hosteter, koristeći kompjutersku grafičku tehnologiju, omogućio je da se "kompjuterskim prolaženjem" kroz crkvenu građevinu, njen živopis posmatra u celini, a da se zatim, i svaka pojedina freska može videti i uvećana.Do sada smo živopis jednog hrama mogli da posmatramo samo na dvodimenzijalnim snimcima pojedinih predstava, izdvojenim iz likovne celine kojoj pripadaju. Međutim, njihova prostorna trodimenzijalna povezanost u okviru celine zidnog živopisa hrama, veoma je važna za puno razumevanje tog živopisa. Bilo je, stoga, od velike koristi da se iznađe način koji bi omogućio da se prostorna, trodimenzijalna, povezanost živopisa lakše i neposrednije sagleda. Osamstota godišnjica osnivanja srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori bila je najbolja prilika da se naučnoj i stručnoj javnosti predstavi ovaj novi način za izučavanje umetničkih vrednosti zidnog živopisa hramova. Taj novi način omogućuje dalje da se, osim snimka cele freske, mogu posebno videti i neke pojedinosti, kao na primer natpisi. Tako, uz svetačke figure, koje drže odvijene svitke, postoje i posebni, uvećani snimci tih svitaka koje oni drže. Time je omogućeno da se otkriju i mnoge, dosad nepoznate pojedinosti. Mogućnost da se pojedine scene živopisa proučavaju u njihovoj prostornoj, trodimenzijalnoj povezanosti u okviru celine živopisa, dovela je, takođe, do boljeg razumevanja rasporeda scena u sklopu pojedinih ciklusa, koje čine tematski vezane kompozicije. Neke predstave koje su u stručnoj literaturi bile pogrešno protumačene, ili čak ostale sasvim nezabeležene, sada su pouzdano prepoznate, tj. nesumnjivo je utvrđeno njihovo značenje. Isto tako, pročitani su i mnogi, ranije nepoznati natpisi na freskama. Sva ta nova saznanja i nove ideje, u vezi sa rasporedom živopisa, rezultat su detaljnog snimanja svake freske, što je omogućilo da se, potom, scene i figure sa živopisa posmatraju u njihovoj međusobnoj vezi u prostornom okviru hrama. Ostvarenje projekta ove vrste zahtevalo je mnogo vremena. Da bi se predstavljanje fresaka hilandarskog katolikona izvelo na ovaj način, bilo je potrebno oko 6000 časova rada samo za kompjuterom. Svakako, bilo bi veoma značajno da i druge naše srednjovekovne crkve budu obrađene na ovakav način. Najnovija saznanja stečena u ovoj oblasti bila bi, tako, trenutno na raspolaganju istraživačima širom sveta. 1) Prikaze prati i sažet tekst o ikonografiji odgovarajuće scene i figure. Uz svaki od pojedinačnih likova nalazi se i kratka beleška iz žitija, koja izučavaocu pruža osnovna obaveštenja i omogućuje da se lakše sagleda međusobna programska povezanost pojedinih predstava. (Iz teksta V. T. Hostetera u katalogu izložbe "Iz prošlosti manastira Hilandara", Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti, od 5. novembra 1998. - 31. januar 1999.) Vilijem Tejlor Hosteter,arhitekt, rođen je u državi Alabama, u gradiću Tuskigiju (Tuskegee, Ala) u jugoistočnom delu SAD. Pošto je diplomirao na Arhitektonskom fakultetu 1985. godine, pošao je na put da obiđe Evropu. To putovanje po Evropi završio je u našoj Boki, gde se sprijateljio sa nekolicinom Srba. A vraćajući se natrag, u Ameriku, obećao je sebi da će opet ovamo da dođe. Po povratku u Ameriku počinje da radi u struci, ali mu je naša zemlja stalno u mislima; o njoj najviše priča svojoj budućoj supruzi Seli. Dve godine docnije njih dvoje posećuju Jugoslaviju. Sada g. Hosteter već ima planove: zainteresovan za našu srednjovekovnu arhitekturu, raspituje se ovde o uslovima za Poslediplomske studije. Godine 1989. gđa i g. V. T. Hosteter nastavljaju da planiraju šta dalje da čine. Najzad, donose konačnu odluku: "Idemo da živimo u Jugoslaviji ". To je bilo 1991. godine - u vreme najveće krize na ovim prostorima! ... Nastanili su se u Beogradu; ovde su im i deca rođena - Jelena ima danas pet i po godina, a Aleksandar tri. Ovi mali Beograđani, koji nikada nisu bili u Americi, uredno svakog dana odlaze u dečiji vrtić. Gospodin V. T. Hosteter je 1989. godine, dok je ovde boravio, sa nekolicinom prijatelja otišao na Kosovo, na veliku proslavu povodom šeststote godišnjice Kosovske bitke. Tom prilikom je bio u manastiru Gračanici, gde je i dobio ideju da, kao stručnjak za rad sa kompjuterom, uradi kompjutersku prezentaciju te manastirske crkve. Docnije, kad se upisao na poslediplomske studije na Filosofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odeljenju za istoriju umetnosti, predložio je svome mentoru prof. dr Gordani Babić, da on uradi kompjutersku obradu Gračanice. Posle kraćeg konsultovanja ideja je prihvaćena, ali je umesto Gračanice izbor pao na Hilandar! Poduhvat je otpočeo 1993. godine. Tada je prvi put otišao u Hilandar. "Nikada neću da zaboravim susret sa tom veličanstvenom arhitekturom i ljudima koji tamo žive", kaže Vilijem, "miris tamjana je nešto što uvek osećam u vazduhu". Jedanaest puta je odlazio na Svetu Goru i snimajući prikupljao materijal za svoj rad. Pošto su mnogi snimci morali da budu načinjeni sa nepodesnih mesta i iz nepogodnih uglova, svakoj takvoj slici je, putem kompjutera, otklanjao iskrivljenje i slika je tako dobila svoje prave proporcije. Arhitekt V. T. Hosteter je uspeo da na kompjuteru stvori virtuelnu predstavu (skoro kao u stvarnosti) hilandarskog katolikona - kralj-Milutinove crkve - tako da posmatrač kao da prolazi kroz hram, i u kontinuitetu posmatra zidni živopis, a po želji može i da poveća pojedine freske. ili čak pojedine njihove delove. Mnogo šta novog je otkrio V. T. Hosteter tokom svog rada na ovom poduhvatu, koji je trajao pet i po godina; (na sličnim poduhvatima u svetu rade čitavi timovi). Ispravio je i neke nekadašnje pogrešne konstatacije, rešio neke pogrešno protumačene scene hilandarskog živopisa, i došao do nekih dosad nepoznatih saznanja. Kada je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) održan naučni skup povodom proslave Osam vekova Hilandara, učesnici i gosti su dugim aplauzom pozdravili izlaganje predavača g. Vilijema Tejlora Hostetera; a u Galeriji SANU, 5. novembra 1998. otvorena je izložba "Iz prošlosti manastira Hilandara" - Vilijemovim "Hilandarom u tri dimenzije". (Prema reportaži Ognjana Radulovića objavljenoj u celini u "Ilustrovanoj Politici" br. 2076. od 31. oktobra 1998. na str. 20-21.) // Projekat Rastko / Likovne
umetnosti // |
