Хиландар у три димензије

До сада смо живопис једног храма могли да посматрамо само на дводимензијалним снимцима појединих представа, издвојеним из ликовне целине којој припадају. Међутим, њихова просторна тродимензијална повезаност у оквиру целине зидног живописа храма, веома је важна за пуно разумевање тог живописа. Било је, стога, од велике користи да се изнађе начин који би омогућио да се просторна, тродимензијална, повезаност живописа лакше и непосредније сагледа.

Осамстота годишњица оснивања српског манастира Хиландара на Светој Гори била је најбоља прилика да се научној и стручној јавности представи овај нови начин за изучавање уметничких вредности зидног живописа храмова. Тај нови начин омогућује даље да се, осим снимка целе фреске, могу посебно видети и неке појединости, као на пример натписи. Тако, уз светачке фигуре, које држе одвијене свитке, постоје и посебни, увећани снимци тих свитака које они држе. Тиме је омогућено да се открију и многе, досад непознате појединости.

Могућност да се поједине сцене живописа проучавају у њиховој просторној, тродимензијалној повезаности у оквиру целине живописа, довела је, такође, до бољег разумевања распореда сцена у склопу појединих циклуса, које чине тематски везане композиције. Неке представе које су у стручној литератури биле погрешно протумачене, или чак остале сасвим незабележене, сада су поуздано препознате, тј. несумњиво је утврђено њихово значење. Исто тако, прочитани су и многи, раније непознати натписи на фрескама.

Сва та нова сазнања и нове идеје, у вези са распоредом живописа, резултат су детаљног снимања сваке фреске, што је омогућило да се, потом, сцене и фигуре са живописа посматрају у њиховој међусобној вези у просторном оквиру храма.

Остварење пројекта ове врсте захтевало је много времена. Да би се представљање фресака хиландарског католикона извело на овај начин, било је потребно око 6000 часова рада само за компјутером.

Свакако, било би веома значајно да и друге наше средњовековне цркве буду обрађене на овакав начин. Најновија сазнања стечена у овој области била би, тако, тренутно на располагању истраживачима широм света.

Вилијем Тејлор Хостетер,

Господин В. Т. Хостетер је 1989. године, док је овде боравио, са неколицином пријатеља отишао на Косово, на велику прославу поводом шестстоте годишњице Косовске битке. Том приликом је био у манастиру Грачаници, где је и добио идеју да, као стручњак за рад са компјутером, уради компјутерску презентацију те манастирске цркве. Доцније, кад се уписао на последипломске студије на Философском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за историју уметности, предложио је своме ментору проф. др Гордани Бабић, да он уради компјутерску обраду Грачанице. После краћег консултовања идеја је прихваћена, али је уместо Грачанице избор пао на Хиландар!

Подухват је отпочео 1993. године. Тада је први пут отишао у Хиландар. "Никада нећу да заборавим сусрет са том величанственом архитектуром и људима који тамо живе", каже Вилијем, "мирис тамјана је нешто што увек осећам у ваздуху". Једанаест пута је одлазио на Свету Гору и снимајући прикупљао материјал за свој рад. Пошто су многи снимци морали да буду начињени са неподесних места и из непогодних углова, свакој таквој слици је, путем компјутера, отклањао искривљење и слика је тако добила своје праве пропорције.

Архитект В. Т. Хостетер је успео да на компјутеру створи виртуелну представу (скоро као у стварности) хиландарског католикона - краљ-Милутинове цркве - тако да посматрач као да пролази кроз храм, и у континуитету посматра зидни живопис, а по жељи може и да повећа поједине фреске. или чак поједине њихове делове.

Много шта новог је открио В. Т. Хостетер током свог рада на овом подухвату, који је трајао пет и по година; (на сличним подухватима у свету раде читави тимови). Исправио је и неке некадашње погрешне констатације, решио неке погрешно протумачене сцене хиландарског живописа, и дошао до неких досад непознатих сазнања.

(Према репортажи Огњана Радуловића објављеној у целини у "Илустрованој Политици" бр. 2076. од 31. октобра 1998. на стр. 20-21.)