Slobodan Ivkov

VLADIMIR ŽEDRINSKI

1899-1974

Vladimir Žedrinski rođen je 30. maja 1899. godine u Moskvi, u porodici visokih državnih činovnika. Roditelji, otac Ivan i majka Nina Jegorovna, rođena Staricki, zapazivši njegovu sklonost ka crtanju, rano u detinjstvu su mu angažovali profesora crtanja. Vladimira nisu zanimale mrtve prirode već lica. Radije je, po kasnijim izjavama, ilustrovao nego slikao. Licej u Moskvi završio je 1917. Posvetio se arhitekturi i upisao Školu lepih umetnosti u Petrogradu. Revolucija je primorala njegovu porodicu da izbegne u Kijev. Tu se upisao na Akademiju lepih umetnosti i na Arhitektonski fakultet Politehničke škole. Već u toku prve dve godine studija odlučio je da napusti arhitekturu i sasvim se posveti slikanju. Pohađao je predavanja profesora Žuka na kojima se slikalo prema živim modelima i predavanja grafike rektora Akademije Jegora Narbuta. Uporedo je radio u komisiji za zaštitu umetničkih predmeta i istorijskih spomenika koja je delovala pod protektoratom arhitekte i istoričara umetnosti Žorža Lukomskog. Bio je član udruženja slikara Kijeva. Ofanziva i zatim povlačenje Bele armije doveli su do seljenja porodice u Jugoslaviju. Već 1920. obreo se u Somboru. Tu je po kafanama crtao karikature i izrađivao igračke. U Somboru je organizovao malu pozorišnu grupu koja je u jednom lokalnom bioskopu igrala predstave. Te godine je slikar Jovan Bijelić u ovom gradu priredio svoju izložbu. Upoznali su se, pa je na njegovu preporuku kao dekorater još 1920. ušao u beogradsko Narodno pozorište u kome je Bijelić bio šef slikara i dekoratera. Sarađivao je 1921. na Gogoljevom "Revizoru". Prva samostalna scenografija bila je jedna baletska predstava (Delibova "Kopelija", 1924.). Opremio je u Beogradu ukupno 175 premijera, od kojih samo za sedamnaest godina (period od 1924. do 1941.) njih 150. Mnogi smatraju da je između 1924. i 1941. bio najznačajniji scenograf i kostimograf Drame, Opere i Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Većinom se starao o predstavama reditelja Eriha Hecela. U čast ovog rada Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije izdao je aprila 1987. monografiju Vladimir Žedrinski – scenograf i kostimograf autora Olge Milanović. Donaciju supruge Marijane Žedrinski 1986. Muzeju, pratila je izložba u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.

Karikature po kojima je bio poznat svojim savremenicima uglavnom su bile vezane za pozorište. Objavljivao ih je u izdanjima "Comoedia", "Politika" (1927. bio je u ovom dnevnom listu zaposlen kao ilustrator), "Pozorište", "Reč i slika", "Pozorišni list", "Zvuk", "Ošišani jež"... Koliko se zna, pod svojim imenom je publikovao samo dva stripa u nastavcima (oba u dodatku "Politika za decu" dnevnika "Politika"), ali ima nagoveštaja da ih, potpisanih pseudonimima, postoji više. "Ruslan i Ljudmila" nastao je po poemi A. S. Puškina 1938. godine, a "Porodica Zabavčić" 1939. po scenariju R. Tomića. Značaj i uticaj ovih dela, bez obzira na njihovu malobrojnost, na ostale autore, naročito iz kruga ruskih emigranata, koji su poštovali Žedrinskog kao uglednog, etabliranog umetnika, bio je takav da se mora zabeležiti. Tokom 1941. ilustruje rubriku "Za našu decu" lista "Novo vreme". Krajem te ili početkom 1942. preseljava se u Zagreb. Jedno vreme radio je u Rijeci i Ljubljani. Posle 1948., kada je doneta Rezolucija Informbiroa, kao i mnogi stanovnici ruskog porekla, dolazi pod udar jugoslovenskih vlasti. Već 1950. prelazi u Kazablanku (Maroko) gde boravi sve do 1952. Valja znati da su mnogi Rusi, koji nisu uspeli da izbegnu na Zapad, bivali, poput Lobačeva, proterani nazad u SSSR. Žedrinski je 1952. postao građanin Pariza.

Ovaj izvanredni umetnik, stripar, scenograf, kostimograf, slikar, karikaturista i ilustrator, umro je u Francuskoj, najverovatnije u njenoj prestonici, 1974. godine.

Neposredno pred smrt, povodom sedamdesetpetogodišnjice života i pedesetogodišnjice njegove prve izložbe karikatura održane 1924. u Beogradu, marta 1974. godine u beogradskom Muzeju pozorišne umetnosti, organizovana je samostalna postavka pozorišnih karikatura Žedrinskog. Autor izložbe i kataloga sa mnoštvom reprodukcija opet je bila Olga Milanović.