Projekat Rastko / Projekti Rastko - Skadar / Shkoder  
Biblioteka slovena u Albaniji i albansko-slovenskih kulturnih veza

Autori
Jezik
Folklor
Istorija
Umetnost
Prevodi
O Albaniji
Bibliografija
Linkovi
 

Bibliografija

Na ovoj strani će se vremenom dodavati bibliografije vezane za izučavanje albansko-slovenskih odnosa.

Za sada dajemo bibliografiju o jezičkim odnosima, na osnovu knjige "Srpsko-albanski jezički odnosi" Vanje Stanišića, Balkanološki institut SANU, Beograd, 1995) koja će uskoro biti integralno objavljena na Projektu Rastko - Skadar

Bibliografija o srpsko-albanskim jezičkim odnosima

  • X. Агани /Н. Agani/, "ë-ja në të folmen e qytetit të Gjakovës", GjA 1, 1971 (1972), 105-122; Fjalori i Lubomir Kujunxhiçit (Prishtinë 1981).
  • P. Аицетмилер /R. Aitzetmüller/, "Lexikalisches 3. Skr. žâl, žalo 'Ufer, Küste, Sand"', Di Welt der Slaven 11/4, 1958, 391-393.
  • И. Ајети /I. Ajeti/, "Glas / u arbanaskim govorima Crnogorske Krajine", God I, 1957, 187-193; Pamje historike e ligjërimit shqip të Gjakovës në fillim të shekullit XIX (Prishtinë 1960); Istorijski razvitak gegijskog govora Arbanasa kod Zadra (Sarajevo 1961); "Najstariji dokument kosovskog arbanaskog govora na arapskom pismu", UjA 1, 1962, 9-73; "О nekim uzajamnim šiptarsko-srpskim jezičkim odnosima", ЗФФП-BFFP I, 1963, 149-167; "Prilog proučavanju međusobnih šiptarsko-srpskih jezičkih odnosa", GjA 2, 1965; "Neki zajednički izrazi šiptarske i srpskohrvatske leksike", ЗФФП-BFFP Ш, 1965-1966; "Über einige albanisch-serbokroatische Gemeinsamkeitcn in der Lexik", ZfBalk V/2. 1967, 138-145; "Contribution а l'étude des rapportes linguistiques entre l'albanais et le serbe", Actes du Ier Congrès International des études balkaniques et Sud-Est européennes IV (Sofia 1968); "Glavnije jezike osobenosti govora Albanaca Preševske i Bujanovačke kotline", Врањски гласник V, 1969, 257-273; "Albansko-srpskohrvatske jezičke studije", God VIII, 1970, 185-200; "P. Skok, Eti mologijski rjecnik hrvatskoga ili srpskoga jezika" (рецензија), GjA 1, 1971 (1972), 216-220; "Contribution а l'йtude de l'origine de quelques noms de lieu du Monténégro", ЗФФП-BFFP IX, 1972, 59-66; "Për historinë e marrëdhënieve të hershmc gjuhësore shqiptare-sllave", StF 4, 1972 (GjA 2, 1972); "Contribution à l'étude de l'onomastique medievale du Monténégro, de la Bosnie-Herzegovine et de la Kosove", StA 1, 1975, 93-105; "Për gjalërimin e studimeve gjuhësore balkanike dhe për disa huazime shqiptare në të folmet serbokroate", SNGjLKSh 3, 1977, 13-22; "Прилог проучавању узајамних арбанашко-српскохрватских језичких односа" НССВД VI/1, 1977, 395-403; "Reč dve o izrazu delak", ЈФ ХХХIII, 1977, 231-235; "Etudes lexicales albano-slaves", Actes du IIe Congrès International des études balkaniques et Sud-Est européennes IV (Athènes 1978); "Neka pitanja iz istorije arbanaskog jezika u svetlu balkanistike", God XVI, 1980; "Zhvillime paralele fonetike dhe ndikime të ndërsjella të dialektave shqiptare dhe serbe të Kosovës", SNGjLKSh 8, 1983, 13-18 ("Développement parallèles phonétiques et influences reciproques des dialectes albanais et serbes de Kosova", RA 1, 1985); "О uzajamnim odnosima između albanskog i drugih balkanskih jezika", God XXIV, 1986, 95-103; "Mbi krijimin e disa emërtimeve gjeografike në shqipen dhe në serbokroatishten", Përparimi 3, 1986, 229-239 ("Nastajanje nekih geografskih naziva u albanskom i srpskohrvatskom jeziku", JOK. 6, 1987, 125-132).
  • П. Асенова, У. Дукова, Т. Кацори, "Някои думи от албански произход в български език", БгЕ XXIX/1, 1979, 67-69.
  • М. Ахметај /М. Ahmetaj/, "Gnipet konsonantike në të folmen e Plavës dhe të Gucisë", GjA 12, 1982, 107-117: "Fenomenet fonetike në të folmen shqipe të Plaves dhe të Gucisë", GjA 15, 1985.
  • И. Бадалај /I. Badallaj/, "Disa veçori fonetike të së folmes së Zhurit". GjA 5, 1975,61-67.
  • X. Барић, Albano-rumänische Studien (Sarajevo 1919); "По илирским траговима. 1. Црес, 2. срп. горун", ЈФ II, 1921, 50-60; "из балканскога вокабулара (1. српхрв. балега, 2. буг. ватах, ватавъ,)", ЈФ II, 1921, 297 299; "Етимолошки и граматички прилози I", Архив I, 1923, 138-159; "Ima li čakavskih pozajmica u arbanaskom?", Архив I, 1923, 205-206; "Пињал Краљевића Марка", Архив II, 1924, 131-133; "Речник косовско-метохиског дијалекта од Г. Елезовића (рецензија)", Прилози XV/1-2, 1935, 270-291; Чланци и расправе (Београд 1943); "Ime reke Bojane", Slavistična revija III (Ljubljana 1950), 356-359; Lingvističke studije (Sarajevo 1954); Istorija arbanaškog jezika (Sarajevo 1959).
  • Д. Барјактаревић, "Говорне особине Гњилана", GjA 2, 1965, 57 103; "Kosovski dijalekatski tip", ЗФФП-ВFFР VIII, 1971, 1-33, IX, 1972, 1-58; Говор Срба у Метохији (Приштина 1979).
  • М. Барјактаровић, Ругова, етнолошка и антропогеографска проучавања (СЕЗб LXXIV, 1960); "Povodom tradicija o zajednickom porijeklu nekih arbanaskih i crnogorskih plemena", GjA 1, 1962, 221-229.
  • A. Белић, Галички дијалекат (СДЗб VII, 1935); "М. Стевановић, Источноцрногорски дијалекат (рецензија)", ЈФ XIV, 1935, 161-180.
  • Ш. Берани /Sh. Berani/, "Sistemi konsonantik i së folmes së lokalitetit të Klinës së Drenicës II", GjA 9, 1979 (1980), 143-173.
  • С. Б. Бернштейн, Г. П. Клепикова, "Восточнороманское влияние в лексико-семантической сфере внутри и вне балканского языкoвoгo союза (БЯС)", Материалы к VI Международному конгрессу по изучению стран Юго-восточной Европы (Москва 1989), 66-85.
  • Б. Беци /В. Beci/, "E folmja e Reç-e-Dardhës së Dibrës", StF 4, 1964; "E folmja e Shkrelit", DSh 1, 1971.
  • M. Благојевић, "Челници манастира Дечана", Дечани и византијска уметност (Београд 1989), 21-34.
  • М. Бљаку /М. Blaku/, "Kalke nga serbokroatishtja", Зështje të normës letrare (Prishtinë 1980), 101-113.
  • Д. Богдановић, Књига о Косову (Београд 1985).
  • И. Божић, "О Дукађинима", ЗФФБ VIII/2, 1964, 395-424; "Зета и Мрњавчевићи", Прилози XLII/1-4, 1976, 20-34; Немирно поморје XV века (Београд 1979).
  • М. Будимир, "Illyrisches", Зборник у част А. Белића (Београд 1937), 209-218; "Mesto arbanaskog u krugu indoevropskih jezika", GjA 2, 1965, 5-12.
  • В. Будзишевска /W. Budziszewska/, "Slawische Lehirwörter m den nordalbanischen Dialekten Jugoslawiens", Językowe studia balkanistyczne I. Prace slawistyczne 46 (Wroctaw 1986), 173-186; "Bulg. bigor 'porözer Kalkenstein' und altgriech. Begorritis, See in Mazedonien", БалкЕ XXXIV/1-2, 1991, 57-58.
  • M. Букумировић, "Из ономастике јужне Метохије", ОП V, 1984, 413-604; "Ономастика Сиринићке жупе", ОП IX, 1988, 253-470.
  • Г. Вајганд /G. Weigand/, Albanische Grammatik im südgegischen Dialekt (Leipzig 1913).
  • Б. Видоески, "Кичевскиот говор", MJ 1, 1957, 31-88.
  • В. Виња /V. Vmja/, "Le grec et le dalmate", ZfBalk V/2, 1967, 203-223; "Etimološki prilozi čakavskoj aloglotiji III", Čakavska rič 1 (Split 1987).
  • Л. Вујовић, "Историски пресјек губљења глаголске рекције у црногорским говорима", ЈФ XX, 1953-1954; "Како се развио екавизам мрковићког говора", ЈФ XXIII, 1958, 235-246; "Је ли постојао екавски изговор у југоисточној Црној Гори и сјеверној Албанији?", ЈФ XXV, 1961-1962, 511-517; "Један периферијски староцрногорски говор (мрковићки) у свјeтлости историје језика, међудијалекатских и међујезичких појава", НЈ XV1/3, 1967, 171-192; Мрковићки дијалекат (СДЗб XVIII, 1969).
  • С. Гаши /S. Gashi/, "O ubiciranju katuna bareljevski iz Svetostefanske hrisovulje", OJ 7, 1978, 123-128; "Onomastički simpozij u Prištini (рецензија)", OJ 7, 1978, 194-195; Shtresa shqipe e etnonimisë dhe e toponimisë së Gorës", GjA 9, 1979 (1980), 115-140; "Slavenski antroponimi Albanaca u XIV i XV stoljeću", UJ 9, 1981, 199-208; "Albansko-vlaška simbioza u svjetlu onomastike", OJ 10, 1982.
  • B. Георгиев, "Dakisch-Mysisch und Rumänisch. Die Herkunft der Albaner", БалкЕ 2, 1960; "Мним прединдоевропейски субстрат в балканските езици", БгЕ XVI/4, 1966.
  • Л. А. Гиндин, "Проблемы античноы балканистики", ВЯ 1, 1973.
  • А. Глухак /А. Ghihak/, "Blavor", God XX, 1982.
  • Џ. Гостурани /Xh. Gosturani/, "E folmja c Hasit", DSh III, 1975. 211 269.
  • М. Грковић, "О топониму Ругова", ОП III, 1982, 187-189; Имена у Дечанским хрисовуљама (Нови Сад 1983); "Дечанска хрисовуља - најпотпунија српска повеља", Дечани и византијска уметност (Београд 1989), 15-19.
  • Р. М. Грујић, "Топоним клиса у нашим областима", ГлСНД 14, 1935, 225-229.
  • Б. Гюзелев, "Die bulgarisch-albanische ethnische Grenze während des Mittelalters", БалкЕ 3, 1991, 78- 91.
  • В. Данчетовић, Sufiksi diminutiv i emnave të gjuhës shqipe (Prishtinë 1960).
  • Ш Демирај /Sh. Demiraj/, Gjuha shqipe dhe historia e saj (Prishtinë 1989).
  • А. В. Десницкая, "Славяно-албанские языковые отношения и албанская диалектология", СЯ 1968, 120-147; "Эволюция диалектной системы в условиях этнического смешения (из истории славяноалбанских языковых контактов)", Вопросы этногенеза и этнической истории славян и балканских романцев (Москва 1976), 186-197; "К вопросу о балканизмах в лексике восточнославянских языков", СЯ 1978, 145-171; "Disa mendime rreth problemeve lingvistike të 'Kanunit'", GjA 11, 1981, 57-63; Албанская литература и албанский язык (Ленинград 1987).
  • Р. Димитријевић, "О облику и значењу речи накрпат у песми Бановић Страхиња", НЈ VIII, 1957, 19-22.
  • С. Доброши, Српскохрватско-албански речник (Приштина 1953).
  • А. Доди /А. Dodi/, Fonetika e gjuhës së sotme shqipe (Phshtinë 1980).
  • М. Доми /М. Domi/, "Problemes de l'histoire de la formation de la langue albanaise, resultats et taches", Problemes de la formation du peuple albanais, de sa langue et de sa culture. Chois de documents (Tirana 1985), 35-64.
  • Р. Дочи /R. Doçi/, "Predislamska antroponimija albanskog etnosa predjela Llapushë (Prekoruplje)", JOK 2, 1977 (1980), 83-87; "Tragovima albanskog antroponima Plak", JOK 4, 1981, 259-266; "Identifikacija nekih srednjovekovnih antroponima u današnjim albanskim govorima na Kosovu", JOK 6, 1985 (1987), 245-261.
  • Д. Драгојловић, "Име Зeтa-Zenta у светлости балканских језичких реликата", Историјски записи 27 (Титоград 1970); "Етничке прилике на тлу позноримске провинције Превалитане", Становништво словенског поријекла у Албанији (Цетиње 21-23 IV 1990 /Титоград 1991/),35-43.
  • С. Дрини, и. Гочи, М. Хаљими, С. Гаши /S. Drini, I. Goçi, М, Halimi, S. Gashi/, Fjalor fjalësh e shprehjesh popullore (Prishtinë 1982).
  • И. Дуриданов, "Името Охрид у южните славяни", БгЕ 6, 1959, 539-542; "Етимологични бележки върху някои редки български думи", Езиковедски иэследвания в намет на проф. Ст. Стоиков (София 1974), 579-583.
  • В. Ђерић, "Арбанаске речи у српском језику", Прилози VIII, 1927; "Још нешто о арбанаским речима у српском језику", Прилози X, 1930.
  • Ј. Ђинари /J. Gjinari/, "Vërejtje mbi të folmen e krahinave Krasniqe, Gash e Bytyç të rrethit të Tropojës", BUShT 4, 1963: Dialektologjia shqiptare (Tiranë 1966); "Vëzhgime mbi të folmen e Bregut të Bunës", DSh 1, 1971; "Sistemi i fonemave bashkëtingëllore të dialekteve të shqipes", StF 4, 1971; "Për zvillimin e grupeve kl/gl në të folmet e gjuhës shqipe", GjA 1, 1971;"Struktura dialektore e shqipes e parë në lidhje me historinë e popullit", StF 3, 1976; "Mbi disa elemente sllave në të folmet veriore të Shqipërisë jugore", Studime mbi leksikun dhe mbi formimin с fjalëve në gjuhën shqipe II (Tiranë 1972), 267-278; "L'époque et le lieu de la formation du peuple albanais à la lumière de l'histoire de sa langue", Problemes de la formation du peuple albanais, de sa langue et de sa culture. Chois de documents (Tirana 1985), 199-211; Dialektet e gjuhës shqipe (Tiranë 1989).
  • Ђ. Ђокај, "Neke karakteristike govora Albanaca u Crnoj Gori i uzajamni uticaji crnogorskih i albanskih plemena", Црногорски говори. Резултати досадашњих испитивања (Титоград 1984).
  • Б. Ђурђев, "Iz istorije Crne Gore, brdskih i malisorskih plemena", Radovi II, 1954,165-220.
  • И. Екард /Н. Hecquard/, Histoire et description de la Haute Albanie ou Guegarie (Paris s.a.).
  • Г. Елезовић, "Једна интересантна контаминација у косовскометохиском дијалекту", ГлСНД II, 1927, 185-189; Речник косовскометохиског дијалекта (СДЗб IV-V, 1932, 1935).
  • Ј. Ердељановић, "Католичка северна Албанија (Скица барона др. Франца Нонче)", Дело XLVI, 1908, 128-132; Стара Црна Гора (СЕЗб XXXIX, 1926); "Стари Срби Зећани и њихов говор", Белићев зборник II, 1937, 325-338; Кучи, Братоножићи, Пипери /СЕЗб VIII; СЕЗб XII; СЕЗб XVII (Београд 1981)/.
  • Й. Заимов, "Проучване върху старите славянски лични имена в германските архиви" /рецензија књиге Г. Шлимперта Slawische personennamen in mittelalterlichen Quellen Deutschlands (Берлин 1964)/, БгЕ XVI/3, 1966; "Zeitschrift für Balkanologie 2, 1967" (рецензија, БалкЕ XIV/2, 1970).
  • А. Зимбери /А. Zymberi/, Fjalorth i fjalëve të rralla (Prishtië 1979).
  • П. Ивић, "Два главна правца развоја консонантизма у српскохрватском језику", Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 1957, 159-182; "Liens phonologiques entre les langues balkaniques", Actes du Ier Congrès International des études balkaniques et Sud-Est européennes IV (Sofia 1968), 133-141; "O дијалекатском облику ге «где»", Зборник за језик и књижевност I (Титоград 1972), 33-37; П. Ивић-М. Грковић, Дечанске хрисовуље (Нови Сад 1976); П. Ивић-М. Грковић, "Топоними антропонимијског порекла у Светостефанској хрисовуљи", ЈОК 2, 1980, 95-108; "Језик и његов развој до друге половине XII века", Историја српског народа I (Београд 1981), 125-140; Дијалектологија српскохрватског језика (Нови Сад 1985); О језику некадашњем и садашњем /"О етничкој прошлости Косова", 141-150/ (Приштина-Београд 1990); Изабрани огледи II. Из историје српскохрватског језика /"Зашто се померила етничка граница измену Словена и Албанаца", 180-192/ (Ниш 1991).
  • Р. Исмајљи /R. Ismajli/, "Mbi disa toponime në Serbi të jugut dhe në Maqedini të veriut", GjA 1-2, 1970, 261-267; "Disa fjalë shqipe në maqedonishte". GjA 1, 1971 (1972), 159-165; "Rreth kuantitetit të zanoreve të theksuara të shqipes", GjA 3, 1973 (1975), 57-61; "Mbi disa çështje të zhvillimit historik e sistemit fonetik të shqipes", StF 3, 1973; "Diskutim rreth disa kumtesave", Onomastika e Kosovës (Prishtinë 1979), 585-587.
  • И. С. Ястребовъ, "Старая Сербія и Албанія", Споменик Српске краљевске академије XLI/2, 1904.
  • А. Јовићевић, Црногорско приморје и Крајина (СЕЗб XXIII, 1922); Малесија (СЕЗб XXVII, 1923).
  • Н. Јокл /N. Jokl/, Studien zur albanischen Etymologie und Wortbildung (Wien 1911); "Vuk's albanische Liedersammlung, herausgegeben und mit sprachwissenschaftlich-sachlichen Erläuterung versehen", Белићев зборник 1 (Београд 1921), 32-86; Lingustisch-kulturhistorische Untersuchungen aus dem Bereiche des Albanischen (Berlin - Leipzig 1923); "Südslavische Wortstratographie und albanische Lehnwortkunde", Сборникъ въ чест на проф. Л. Милетичъ (София 1933); "Slaven und Albaner", Slavia ХIII, 1934-1935; Balkanlateinische Untersuchungen", RIEB II, 1936, 44-82.
  • X. Калеши /Н. Kaleshi/, "Interesimi i Vuk Karaxhiqit për poezin popullore shquptare", Jeta e re Ш/6 (Prishtinë 1951), 369-385.
  • И. А, Калужская, "Из албано-румынских лексических соответствий (алб. buzë - рум. buză)", СБЯ 1983, 152-157.
  • В. С. Караџић, Српски рјечник (Беч 1852 /Београд 1969/); "Арнаутске пјесме", Сабрана дела В. С. Караџића XVIII (Београд 1972), 350-358.
  • А. Кељменди /А. Kelmendi/, "Mbi disa marrëdhënie në kontakt midis shqipes e serbokroatishtes në Kosovë e Mal të Zi", Jehona 9 (Shkup 1970), 44-55: "Disa toponime e antroponime të Rugovës", Onomastika e Kosovës (Prishtinë 1979).
  • Г. П. Клепикова, Славянская пастушеская терминология (Москва 1974); "Функционирование и генезис терминологии горного пастушества в славяских диалектах карпатского ареала", СБЯ 1975, 161-195.
  • Р. М. КОЗЛОВА, "Образования с корнем b*(s)kork-/*(s)kork- в славянских языках". Этимология 1982 (Москва 1985), 47-53.
  • П. Ф. Кордињано /Р. F. Cordignano/, L'Albania а traverso l'opera e gli scritti di un grande Missionario italiano il P. Domenico Pasi (1847-1914), Vol. II /Le lotte del gigante nel grande triangolo cattolico del Nord: Scodra - Púlatum - Uskub (Scopia) (Roma 1934)/.
  • Д. Костић, "И накрпат ситно арнаутски", ЈФ VI, 1926-1927, 220. М. КОСТИЋ, Арнаутско насеље у Срему (Скопље 1923).
  • М. Краснићи /М. Krasniqi/, "Etno-geografsko značenje toponima Rugove", OJ 9, 1982, 45-51.
  • К. Кристофориди /К. Kristoforidhi/, Fjalor shqip-greqisht (Tiranë 1961/Αθήναι l904/).
  • Б. Круезиу /В. Kryeziu/, "Vështrim fonetiko-morfologjik i toponimisë së Hashanisë". GjA 15, 1985, 217-233.
  • Љ. Кујунџић, Српско-арнаутски речник / Гухтар српошиптарче (Београд 1902).
  • Ш. Кулишић, О etnogenezi Crnogoraca (Titograd 1980); "Nekoliki tragovi balkanskog supstrata u etnogenezi stanovništva Crne Gore", GIZM XXXIX, 1980.
  • Л. В. Куркина, "Праславянские лексические диалектизмы южнославянских языков", Этимология 1979 (1981), 15-28.
  • А. Лома, "Sloveni i Albanci do XII veka u svetlu toponomastike", Становништво словенског поријекла у Албанији (Цетиње 21-23 IV 1990 /Титоград 1991/), 279-327.
  • М. Лутовац, Гора и Опоље (СЕЗб LXIX, 1955).
  • E. Љафе /E. Lafe/, "E folmja e Nikaj-Mërturit", StF 3, 1964.
  • К. Љука /К. Luka/, "Gjeografia toponomastike në dy kadastrat e Shkodrës të shek. XV", StF 1-2, 1976; "Arbneshi i Rekës dhe Arbneshi i Krajës në Mesjetë", StF 3, 1976, 182-196; "Rreth toponimisë së trevës së Pjetërshpanëve në shekujt së parë të sundimit osman", StF 2-3, 1977.
  • A. Majep /A. Mayer/. "Антикни елементи топономастике подгоричког краја", Годишњак подгоричке гимназије 1930; "Staroilirske studije", Nastavni vjesnik (Zagreb) XL, 1931-1932, 27-47, XLI, 19321933, 126-134.
  • Г. Мajep /G. Meyer/, Etymologisches Wörterbuch der albanesischen Sprache (Straβburg 1891).
  • В. В. Макушевъ, Историческия разыскашя о славянах вь Албании въ среднie вька (Варшава 1871).
  • Ј. Маринковић, "Микротопоними Врања и околине", ОП X, 1989, 67-163.
  • С. Марјановић, "Антропоними међу топонимима Горње Топлице", ЈОК 2, 1980, 173-182.
  • Б. В. Марковић, "Врака и Врачани", Становништво словенског поријекла у Албанији (Цетиње 21-23 IV 1990 /Титоград 1991/), 425451.
  • Р. Маројевић, "О етимологији топонима Косово и етника Косовац и Косовар", ОП X, 1989, 63-65.
  • Ф. Миклошич /F. Miklosich/, Die Bildung der slavischen Personennamen (Wien 1860); Albanische Forschungen I. Die slavischen Elemente im Albanischen (Wien 1970).
  • Б. Милетић, Црмнички говор (СДЗб XX, 1940).
  • С. М. Милосављевић, "Бачијање на Шар планини", ГлСНД III, 1928.
  • Б. Митровић, Речник лесковачког говора (Лесковац 1984).
  • М. Митровић, "Порекло породице Џиноли, оснивача Пашиног конака у Врању", Врањски гласник Ш, 1967, 277-280.
  • В. М. Мићовић, "Неколико напомена о значењу речи накрпат", HJ IX/1-2, 1958, 54-58.
  • Д. Мићовић, "О српскохрватским и албанским именицама на ар (поводом облика Косовар)", HJ XXII/3, 1976; "Крајишничка епика (Београд 1980).
  • В. Михајловић, "Прилог речнику српскохрватских географских термина", ППЈ 6, 1970, 554-184; "Из наше митологије (здијаније: здухач)", ЗФЛ XXV/2, 1982, 138-140; "Словенска антропонимија од VII до X века у немачким изворима у поређењу са нашим ономастичким основама", Balcanica XVI-XVII (Београд 1985-1986).
  • С. Младеновъ, "Приносъ към изучване на българскоалбанските езикови отношенія", Годишникъ на Софийския университетъ XXXIII, 1927.
  • А. Младеновић, "Једна претпоставка о постанку имена Црна Гора", ЗФЛ XVII, 1974, 246-249.
  • М. Младеновић, "Slav. *sebrъ und seine Bedeutimgsentwicklung", III Међународни конгрес слависта, св. 1-4 (Београд 1939).
  • Љ. Муљаку /L. Mulaku/, "Nga toponomastika e Kosovës - toponimet Shalë, Bajgorë, brecë, Vllahi", ЗФФП-BFFP I, 1963, 177-195; "Mbi asimilimin e togut vn në mn", GjA 2, 1965; Govor Albanaca Bajgorske Šalje (Pristina 1968); L. Mulaku-M. Bardhi, "Mbi të folmen shqipe të Peshterit", GjA 2, 1972, 87-107, GjA 3, 1973, 25-49; "Топоними Косова албанског, словенског и влашког порекла", НССВД VI/1, 1977, 475-481; "Mbi disa toponime mesjetare shqipe të Kosovës", Onomastika e Kosovës (Prishtinë 1979), 163-172; "Južnoslovenski sufiksi -ica, -ina, -iste и severnim albanskim govorima", Црногорски говори (Титоград 1984); "Disa toponime të Kosovës me prejardhje të gjuhës shqipe, serbe, arumune (vllahe) dhe turke", ГлМК-ВМК XIII-XIV, 1884, 421-432; "Jezičke izmene nekih toponima srpskohrvatskog porekla u albanskom i obrnuto", JOK 6, 1985 (1987), 141-145; "Toponimet shumëgjuhëshe të Kosovës", GjSh 1, 1987, 25-35.
  • Р. Муљаку /R. Mulaku/, "E folmja shqipe e rrethinave të Vuçitërnës", GjA 12, 1982, 127-147.
  • 3. Муниши /Z. Munishi/, "Bashkëtingëlloret, grupët e bashkëtingëlloreve dhe fenomenet fonetike në të folmen e Gollakut të Kamenicës", GjA 9, 1979 (1980).
  • Ћ. Мурати /Q. Murati/, "Mbi të folmen shqipe të rrethinës së Tuhinit të Kërçovës I", GjA 9, 1979 (1980), 247-273; Elementet e gjuhës shqipe në gjuhët sllave jugore (Prishtinë 1990).
  • С. Мусић, Romanizmi u severo-zapadnoj Boki Kotorskoj (Beograd 1972).
  • Д. Муцос /D. Moutsos/, "The origin of a balkanism and related problems: κοπέλλα etc.". ZfBalk VII/1-2, 1969-1970, 86-102; "Two balkan etymologies (dalm. GUSTERNA, alb. bagëlë)", ZfBalk X/2, 1974, 62-72; "Middle Greek Κατουνα and Albanian katund", ZfSprachf 88, 1974. 59-73.
  • О. Јашар-Настевa, "Албански зборови во македонските тајни јазици", МЈ III, IV, V, VI, 1953; "Влијанието на македонскиот јазик врз албанските и турските говори во Македонија", МЈ VIII/2, 1957.
  • М. Ндреца /М. Ndreca/, Fjalor shqip-serbokroatisht / Albansko-srpskohrvatski rečnik (Prishtinë / Pristina 1980).
  • Р. Несими /R. Nesimi/, "Disa elemente shqipe në të folmet e maqedonishtes perëndimore", GjA 2, 1986, 21-31.
  • Ф. Нопча /F. Nopcsa/, Aus Љala und Klementi (Sarajevo 1910).
  • А. Омари /A. Omari/, "Ndikime të gjuhës shqipe në të folmet jugore të serbishtes", StF 1, 1989, 43-59.
  • В. Э. Орел, "Балканские этимологии 2-4 южнослав. *bась, *urda. *kopil-)", СБЯ 1983, 210-215; "Балканские этимологии 14-28", Этимология (Москва 1983), 133-145; "Albanica parerga", ZfBalk 23/1, 1987.
  • М. Остојић, "Etimološka analiza geografskog pojma Vasojevići", OJ 10, 1982, 165-170.
  • М. Павловић, Говор Сретечке жупе (СДЗб VIII, 1939); "Перспективе и зоне балканистичких језичких процеса", ЈФ XXII, 1957-1958, 207-236; "Арб. Zanë: Zana и срп. Мајка Јана", ЈФ ХХIII, 1958, 217-220; "Les traces des oronynies les plus anciens en Illyricum (Tara, Maja, Mal, Planina)". GjA 3, 1966, 9-24. "Пасторални ономастички термини duč- и bač-", HJ 3, 1967, 115-118; "Miscellanea onomastica: 1. Detinja, 2. Semberija", ЗФЛ XII, 1969, 221-222; Говор Јањева (Нови Сад 1970).
  • И. Петканов, "За имената Боян, Бояна", Езиковедски проучвания в чест на акад. Вл. Георгиев (София 1980), 249-252.
  • Ж. Д. Петровић, Језик наших шатроваца (Београд 1928).
  • Д. Петровић, "Iz problematike govora Mrkovića", MJ ХХХII-ХХХIII, 1981-1982, 567-573; "Напомене о језику Марка Миљанова", ЗФЛ XXV/2, 1982; "О карпатологическом аспекте сербохорватскоалбанских лексических отношений", СБЯ 1983, 194-210; "Црногорски говори. Резултати досадашњих испитивања (Титоград 1984)" /рецензија/, ЗФЛ XXIX/1, 1986, 163-170; "Топонимија Куча", ОП IX, 1988, 1-162.
  • А. Пецо, "Називи долина уз реке у српскохрватском језику", JOK 1, 1976, 81-94.
  • М. Пешикан, Староцрногорски средњокатунски и љешански говори (СДЗб XV, 1965); "Око мрковићких рефлекса јата", ЗФЛ XIV/1, 1971, 243-251; "Наставак -за у јужнозетским именима XV века", JOK 4, 1981, 419-425; "Зетско-хумско-рашка имена на почетку турскога доба", ОП III, IV, V, 1982, 1983, 1984; "Стара имена из доњег Подримља", ОП VII, 1986, 1-118; М. Пешикан-С. Стијовић, "О именима из турских пописа Косова у XV веку", Задужбине Косова (Призрен - Београд 1987), 597-608.
  • М. Пижурица, "Прилог Ровинског српскохрватској географској терминологији", ЈОК 2, 1980, 245-286; "Tragovi međujezičkih dodira u govorima Crne Gore", Црногорски говори. Резултати досадашњих испитивања (Титоград 1984), 83-95; "Etimološke beleške iz pastirske leksike", ЗФЛ XXVII-XXVIII, 1984-1985, 625-632.
  • В. Полак /V. Polak/, "Albбnci a Slovanй (vznik a počáty dnešnich nárečnich vanant albánskich)", ČMF XXXIX/2-3, 1957, 85-89; "Systemes vocaliques en albanais", StCL 11, 1966, 355-362; "Cirkevni slovanština v Albánii", Studia paleoslovenica (Praha 1971), 285-294.
  • Б. Попов, "Положај српскохрватског језика у балканском језичком савезу", ЈФ XL, 1984, 21-43; "Српскохрватско љага - алб. lagë", ЈФ XLIV, 1988, 85-86.
  • И. Поповић, "О словенским коренима *bоb-, *рор- и неким њиховим дериватима", ЈФ XIX, 1951-1952, 159-171; "Disa fjale mbi marredhanjat reciproke linguistike sllavo-shqiptare", Jeta e re V (Prishtinë 1953), 269-276; "Nji ndikim gjuhësor i vjetër i shqipes në Jugosllavin qendrore", Jeta e re V, 1953, 420-425; "Neki gentilni i njima srodni termini kod Crnogoraca i Arbanasa", Radovi II, 1954, 49-83; Историја српскохрватског језика (Нови Сад 1955); "Einige albanische Lehnwörter im Serbokroatischen", ZfsPh XXIII, 1955: "Albano-Slavica. Zur Geographie und Chronologie der albanischen Spracheniflüsse auf die Südslawen", SOF XV. 1956. 512-526; "Elementet e sllavishtes së jugut në gjuhën shqipe", Përparimi 9, 1956. 549-558: "Elemente të gjuhës shqipe në gjuhët e hueja", Përparimi III/1-2, 1957, 21-33: "Shënime për emnat gjeografike në vendet shqiptare", Përparimi III/4, 1957, 202-211: "Studi etimologici montenegrini", RLing IV, 1958, 139-149: "Slaven und Albaner in Albanien und Montenegro". Zum Problem der slavisch-albanischen Sprachchronologie". ZfsPh XXVI/2, 1958. 301-324; "К вопросу о происхождении славян северной Албании", СФ I, 1958; Geschichte der Serbokroatischen Sprachen" (Wiesbaden 1960).
  • С. Пуљаха /S. Pulaha/, "Nahija e Altun-ilisë dhe popullsia e saj në fund të shekullit XV". GjA 1, 1971; Popullsia shqiptare e Kosovës gjatë shek. XV-XV1 (Tiranë 1984).
  • Ђ. Пуљевски, Речник од три језика (арбански, македонски и турски) (Београд 1875).
  • Р. Радуновић, "О nazivima Skadarskog jezera", JOK 4, 1981, 151-161; "O etimologiji toponima Duklja", OJ 9, 1982, 99-105.
  • Ј. Реџепагић /J. Rexhepagiq/, "Disa elemente të gjuhës shqipe në të folmen e popullsisë sc Plavës", GjA 1, 1971, 151-156.
  • П. Ровинскій, Черногорія въ ея прошломъ и пастоящемъ (Санктпетсрбургъ 1888-1915).
  • Н. Родић, "Занатство у Јањеву и његова лексичка грађа", Гласник Етнографског института САНУ 19-20 (1972); "О етнику Косовац и Косовар", HJ XXI/4-5, 1975, 268-269; "Топоними с посесивним придевом на -jь, -ovь, -inь у Светостефанској, Дечанским и Арханђеловској хрисовуљи", ЈОК 2, 1980, 301-320.
  • А. А. Русаков, "К вопросу о фонетическоы адаптации латинской лексики в албанском языке", Romano-balcanica. Вопросы адаптации латинского языкового элемента в балканском ареале (Ленинград 1987).
  • М. Д. Савић, "Порекло и значење једне речи из источне Србије (ђелак)", ЈФ XXX, 1973, 579-587; "Concordanza dei tempi: fenomeno non balcanico in una lingua balcanica", Lingustica 15 (Ljubljana 1975); "Нека запажања у вези са синтетичношћу и аналитичношћу српскохрватске конјугације с обзиром на суседне језике", НССВД VI/1, 1977, 145-155; "Да ли су сазрели услови за настанак једне балканске граматике?", Balcanica XIII-XIV (Београд 1982-1983); "Moyens d'exprimer le temps passй dans le style scientifique dans les langues des peuples balkaniques", Mйlanges Skok (Zagreb 1985).
  • Г. Сване/G. Svane/, "Slovensko-arbanaske izoglose", GjA 2, 1965, 15-31.
  • Ш. Сејдиу /Sh. Sejdiu/, Fitonimia shqipe e Kosovës (Prishtinë 1979).
  • А. М. Селищев, Славянское население в Албании (София 1931).
  • В. Скарић, "Поријекло православнога народа у сјеверозападној Босни", GIZM III, 1918, 219-266.
  • П. СКОК, "Studije iz srpskohrvatskoga vokabulara", Rad JAZTJ 222 (Zagreb 1920); "Studije iz ilirske toponomastike". Архив 1, 1923; "N. Jokl, Linguistischkulturhistorische Untersuchungen aus dem Bereiche des albanischen" /рецензија/, Архив П, 1924, 106-126; "A propos du nasalisme et du rhotacisme roumanoalbanais". Архив II, 1924; "Ugič en monténégrin". Архив II, 1924; "Kupljenik Kupelъnikъ", Časopis za slovenski jezik, književnost in zgodovino VI (Ljubljana 1927), 251-252; "Из румунске литературе о балканским Власима", ГлСНД II, 1927, 297-313; "Лингвистичке белешке с пута по Јужној Србији", ГлСНД П, 1927, 277-287; "Zum Balkanlatein I", ZfrPh 48, 1928; "Studije iz balkanskog vokabulara", Архив IV, 1928 /1969/, 124-151; Dolazak Slovena na Mediteran (Split 1934); "Zum Balkanlatein IV", ZfrPh 54, 1934, 175-203; "А. М. Селищев, Славянское население в Албании" /рецензија/, ГлСНД XIV, 1935, 249-254; "Etudes du vocabulaire balkanique (1. pljačka, 2. benevreci)", RIEB 3-4, 1936, 31-43; "L'йtudes des traits comuns des langues balkanique", III Међународни конгрес слависта, св. 4. (Београд 1939); "Лингвистичка проучавања несловенског становништва скопске котлине", Годишњак музеја Јужне Србије 1 (Скопље 1941) /скраћено ГМЈС/; "Toponomastički problemi VI. Priština", Историјски часoпис 5 (Београд 1954-1955), 27-29; "Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika I-IV" /скраћено ER/ (Zagreb 1971-1974).
  • В. Станишић, "Du lexique serbocroate dans le vocabulaire albanais", Balcanica XXI (Београд 1990), 239-249; "Le berceau des Albanais dans le Moyen вge", Balkan 10 (Bordeaux 1991), 31-36; "Српскохрватски елементи у албанском језику", Становништво словенског поријекла у Албанији (Цетиње 21-23 IV 1990 /Титоград 1991/); "Словенска писменост у примени за албански језик", Баштина 1 (Приштина 1991), 112-119.
  • М. Стевановић, "Источноцрногорски дијалекат", ЈФ XIII, 1933-1934; Ђаковачки говор (СДЗб XI, 1950).
  • Р. Стијовић, "Из лексике Васојевића", СДЗб XXXVI, 1990, 119380.
  • С. Стијовић, "Ономастика источног дела Метохијског Подгора", ОП I, 1979, 237-380; "Преглед антропонимијских типова код Бошњака у Метохијском (Пећком) Подгору", ЈФ XXVI, 1980; "Старо Ругово у светлу ономастичких података", ЗФЛ XXV1I-XXVIII, 1984-1985, 741-746.
  • И. Стипчевић, "Етимолошке белешке: бенебреке", Прилози XLIX-L, 1983-1984, 28-29.
  • Н. Л. Сухачев, "Лексико-семантическая дифференциация балканороманского (на примере пастушескоы терминологии)", Romano-balcanica. Вопросы адаптации латинского языкового элемента в балканском ареале (Ленинград 1987), 61-99.
  • К. Таљавини /С. Tagliavini/, Albanese di Dalmazia (Firenze 1937); "Le parlate albanesi di tipo ghego orientale (Dardania e Macedonia nord-occidentale)". Le terre albanesi redente. 1 Kosovo (Roma 1942) /преведено на албански: "Тë folmel shqipe të tipit të gëgërishtës lindore (Dardania e Maqedonia Veripcrëndimore)", Studime gjuhësore 1 (Prishtinë 1978)/.
  • Џ. Топали /Xh. Topalli/, "Disa vërejtje mbi të folmen e krahinës së Pukës", DSh П. 1975.
  • J. Ф. Трифуновски, "Цвијићево проучавање словенског становништва у Албанији", Лесковачки зборник XXVII, 1987, 223-227.
  • С. Тројановић, "Прилог тајним језицима", ]Ф V, 1925-1926, 222-226.
  • В. Ћимоховски /W. Cimochowski/, Le dialecte de Dushmani (Poznań 1951)-. "Marrëdhëniet gjuhësore shqiptare-sllave", GjSh 1, 1988, 16-19.
  • С. Ћирковић, "Албанци у огледалу јужнословенских извора", Илири и Албанци (Београд 1988).
  • В. Ћоровић, "Напомене о албанским траговима у Херцеговини", Архив I, 1923, 201-205.
  • Д. Ћупић, "Осврт на топонимију црногорског племена Загарач", ТОК 1, 1976, 173-177; Говор Бјелопавлића (СДЗб XXIII, 1977); "Laterali u govorima Crne Gore", ЗФЛ XXVII-XXVIII, 1984-1985, 813-816.
  • А. Урошевић, "О plemenskim osobinama Arbanasa i prenošenju plemenskih imena na drugo stanovništvo", Ciod II, 1961, 199-203; Косово (СЕЗб LXXVIII, 1965); Топоними Косова (СЕЗб LXXXIX, 1975); "Српске и албанске речи за појмове о неким хидрографским објектима на Косову", JOK 4, 1981, 209-212; "Топоними Качаника и околине", OJ 9, 1982, 167-169; Етнички процеси на Косову у доба турске владавине (Београд 1987).
  • Р. Ушаку /R. Ushaku/, "Ulqini dhe rrethina në dritën e disa mikro e makro toponimeve", Onomastika e Kosovës (Prishtinë 1979), 9-25; "O nekim patronimima u ulcinjskom kraju", OJ 9. 1982, 251-257.
  • М. Фасмер /М. Vasmer/, Studien zur albanischen Wortforschung (Dorpat 1921); Die Slawen in Griechenland (1941).
  • Б. Ферјанчић, "Албанци у византијским изворима", Илири и Албанци (Београд 1988).
  • М. С. Филиповић, "Бијели Павле", Историски записи 1 (Цетиње 1948), 168-178; Хас под Паштриком (Научно друштво БиХ, Дела ХIII, Сарајево 1958); "Postanak i značenje imena Semberija", Radovi XXX, 1966, 187-191; "Albanisch mit kyrillischen Buchstaben", ZfBalk 7, 19691970, 22-23.
  • К. Халими, "Арбанашке речи у нашим тајним језицима", ГлЕМ XXII, 1954, 75-89.
  • М. Хаљими /М. Hahmi/, "Gjendja e studimeve të të folmeve shqipe në Jugosllavi", SNGjLKSh 10 , 1985; Kërkime dialektologjike (Prishtinë 1985); "О nekim složenim srednjovekovnim toponimima sačuvanim u savremenim albanskim govorima na Kosovu", JOK 6, 1985 (1987), 53-62; М. Hahmi-S. Gashi, "Material leksikor nga krahinat", GjA 5, 1975 (1976), 175-186.
  • J. Г. Хан /J. G. Hahn/, Albanesische Studien (Jena 1854).
  • A. Ханџић, "Nekoliko vijesti o Arbanasima na Kosovu i Metohiji sredinom XV vijeka", Simpozium për Skënderbeun (Prishtinë 1969).
  • З. Хауптова /Z. Hauptova/, "Leksikбlni balkanismy v zбpadoslovanskэch jazycich, zvláštĕ v slovenštině", Studia balkanica bohemoslovaca (Brno 1970), 281287.
  • E. П. Хемп /Е. Р. Наmp/, "La langue albanaise et ses voisins", Actes du Ier Congrès International des études balkaniques et Sud-Est européennes IV (Sofia 1968), 662-668: "*NISSIA - NIŠ", БалкЕ ХIV/2, 1966; "Early Slavic influence on Albanian", БалкЕ XIV/2, 1970, 11-17; "On the distribution and origin of valra", Upuscula slavica et lingusitica. Festschrift für A. Issatschenko (Klagenfurt 1976), 201-210; "Strunga", БалкЕ XX/1-2, 1977, 113-117; "On the name Ohrid", MJ ХХХII-ХХХIII, 1981-1982,777-784.
  • X. Холиолчев, "Бълг. гълъби, рум. porumb «zea mays, царевица»", БгЕ XXI/2-3, 1971, 245-248.
  • С. Хоџа /S. Hoxha/. "Ndikimi i shqipcs mbi gjuhët fqinje". GjJ 4. 1986, 1726.
  • Б. Хиса /В. Hysa/, "Veçoritë e bashkëtingëlloreve në të folmit e Kaçanikut". Përparimi III, 1963, 204-206.
  • М(арко) Цамај, "О словенским топонимима у Титоградској Малесији", ЈОК 6, 1985 (1987), 537-545.
  • М(артин) Цамај /M. Camaj/, "Lautliche Parallelentwicklungen in montenegrinischen und nordalbanischen Mundarten". Die Welt der Slaven XI/1-2 (Wiesbaden 1966), 115-124.
  • M. Царабрегу /M.Carrabregu/, "Toponimia e Kosovës sipas burimeve hartografike", Onomaslika e Kosovës (Prishtinë 1979), 541-556.
  • В. Цветановић, "Из ономастике Гњилана", ОП IX, 1988, 517542.
  • Љ. Црепајац, "Гламоч 65-66. DELMINIUM - DALMATIA", OJ 5, 1975,
  • Е. Чабеј /Е. Зabej/, "Живот и обичаји Арбанаса", Књига о Балкану (Балкански институт, Београд 1936); "Problemi i autoktonisë së shqiptarëve në dritën e emrave të vendeve", BUSh 2, 1958: "Kontributi i shqipes në formimin e lidhjes gjuhësore balkanike", StF 4. 1970: Hyrje në historinë e gjuhës shqipe (Prishtinë 1970): "L'ancien nom des Albnanais", StA 1, 1972, 31-40: "Problemi i vendit të formimit së gjuhës shqipe ", GjA 2, 1972 (1974), 45-65: "Shqipja dhe gjuhët fqinje", StF 4 1973. 95-105: "Mbi disa izoglosa të shqipes me sllavishten". StF 2. 1976, 63-74: Studime gjuhësore I-VI (Prishtinë 1976-1987); "Alb. tym «Rauch»", Езиковедни проучвания в чест на академик Вл. Георгие» (София 1980), 297-300; Meshari i Gjon Buzukut. Botim kritik (Prishtinë 1988).
  • А. Чета /А. Зetta/. "De la valeur dialectale du vocabulaire serbo-albanais de Kujundžić", God I, 1957; A. Çetta-A. Berisha, Këngë dasme II (Instituti albanologjik i Prishtinës 1984).
  • В. Чубриловић, "Малоншићи - племе у Црној Гори", ЗФФБ V1II/2, 1964.
  • А. Џоговић, "Ономастика Ђаковице и суседних села", ОП VIII, 1987; "Топонимија југословенског дела Проклетија", ОП IV, 1983, 225-342.
  • Р. Шалабалић, "DOCLEA < *Do-kleu-a «Ušće», «Uvac», «Ad confluentes», DOCLEATES < *Do-kleu-atai «Slivljani», «Porecani»", ЗФФБ IX, 1967.
  • В. Шаур, "Две балкански имена на дървета ("1. оморика, 2. оскоруша)", Езиковедни проучвания в чест на академик Вл. Георгиев (София 1980), 278-281.
  • М. Шимундић, "Gjurmë të onomastikës së shqipes në Kroaci dhe Hercegovinë". Jehona 8-9 (Shkup 1985).
  • J. Шиц /J. Schutz/, Die geographische Terminologie des Serbokroatischen (Berlin 1957).
  • Ђ. Шкуртај /Gj. Shkurtaj/, "E folmja e Kelmendit", DSh 1975, 5-192.
  • Р. Шмит-Брант /R. Schmitt-Brandt/. "Albanologische Forschungen", Kratylos XIII/1, 1968.
  • Ж. Шћепановић, "Nikšići u Potarju", Jugoslovenski istorijski časopis 1-2 (Beograd 1972), 17-31.
  • X. Шустер-Шевц, "Етимологија и историја јужнословенске речи ватра", НССВД VIII/l, 1982, 345-348.
  • М. Шуфлај /М. Љufflay/, "Povijest sjevernih Arbanasa", Архив П, 1924;
  • Srbi i Arbanasi (Beograd 1925); "O važnosti Skadarskog katastra iz god. 1416.", Гласник Географског друштва 12 (Београд 1926), 123-126.

Skraćenice

  • Архив - Архив за арбанаску старину, језик и етнологију I-IV (Београд 1923-1928 /Приштина 1968/).
  • "Bashkimi" - Fjalori i "Bashkimit" (Prishtinë 1978) /"Fjalyer i rii i Shkypés" (Shkoder 1908)/.
  • БгЕ - Български език (София).
  • БалкЕ - Балканско езикознание (София).
  • БЕР - Български етимологичен речник 1-3 (София 1971 1986)
  • BUSh - Buletin i Universitetit shtetëror (Tiranë).
  • ВЯ - Вопросы языкознания (Москва).
  • ГлЕМ - Гласник етнографског музеја у Београду.
  • ГлМК-ВМК - Гласник музеја Косова / Buletin i muzeut të Kosovës (Приштина).
  • GIZM - Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu.
  • ГлСНД - Гласник Скопског научног друштва.
  • GjA - Gjunnime albanologjike (Prishtinë) /од 1962. до 1970. излазио као јединствен часопис, а потом се поделио на секције за историју, етнологију и филологију - с новом нумерацијом/.
  • GjJ - Gjuha jonë (Tiranë).
  • GjSh - Gjuha shqipe (Tiranë).
  • God - Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja (Sarajevo).
  • DSh - Dialektologjia shqiptare (Tiranë).
  • ЗФЛ - Зборник Матице Српске за филологију и лингвистику (Нови Сад).
  • ЗФФБ - Зборник филозофског факултета у Београду.
  • ЗФФП-ВРГР - Зборник филозофског факултета у Приштини / Buletin i Fakultetit filozofik i Prishtinës.
  • ZfBlalk - Zeitschrift für Balkanologie (Berlin-München).
  • ZfrPh - Zeitschrift für romanische Philologie (Halle/Saale).
  • ZfvSprachf - Zeitschrift für vergleichende Sprachforschung auf dem Gebiete der indogermanischen Sprachen.
  • ZfsPh - Zeitschrift für slavischen Philologie (Heidelberg).
  • IF - Indogermanische Forschungen (Berlin).
  • JOK - Југословенска ономастичка конференција.
  • ЈФ - Јужнословенски филолог (Београд).
  • MJ - Македонски јазик (Скопје).
  • НЈ - Наш језик (Београд).
  • НССВД - Научни састанак слависта у Вукове дане (Београд).
  • OJ - Onomastica jugoslavica (Zagreb).
  • ОП - Ономатолошки прилози (Београд). Përparimi - Përparimi (Prishtinë).
  • ППЈ - Прилози проучавању језика (Нови Сад).
  • Прилози - Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор (Београд).
  • RA - Recherches albanologiques (Prichtnia).
  • Radovi - Radovi Naučnog drustva Bosne i Hercegovine (Sarajevo).
  • RIEB - Revue international des études balkaniques I-II (Belgrade 1935-1936).
  • RJA - Rjecnik hrvatskog ili srpskogjezika Jugoslavenske akademije znanosti i umjetoosti (Zagreb).
  • RLmg - Ricerche linguistiche (Roma).
  • РМС - Речник српскохрватскога језика Матице Српске (Нови Сад).
  • РСА - Речник српскохрватскога језика Српске академије наука и уметности (Београд).
  • СБЯ - Славянское и балканское языкознание (Москва).
  • СДЗб - Српски дијалектолошки зборник (Београд).
  • СЕЗб - Српски етнографски зборник (Београд).
  • SNGjLKSh - Seminari ndërkombëtar për gjuhën, literaturën dhe kulturën shqiptare (Prishtinë).
  • SOF - Südostforschungen (München).
  • StA - Studia albanica (Prishtinë).
  • StCL - Studii şi cercetări lingvistice (Bucureçti).
  • StF - Studime filologjike (Tiranë).
  • СФ - Славянская филология (Москва).
  • СЯ - Славянское языкознание (Москва).
  • CMF - Časopis pro moderni filologii (Praha).
  • ЭССЯ - Этимологический словарь славянских языков (Москва).

Autori | Jezik | Folklor | Istorija | Umetnost | Prevodi | O Albaniji | Bibliografija | Linkovi
Naslovna | Promena pisma | Novosti | Mapa | Kontakt