Projekat Rastko / Projekti Rastko - Skadar / Shkoder

Акил Коци, Приштина

Елементи шиптарског музичког фолклора у делима наших композитора

Извор: зборник "Рад XIV конгреса Савеза фолклориста Југославије (у Призрену 1967)", Београд 1974.

Resume

Dans sa communication Les éléments du folklore musical albanais dans les oeuvres de nos compositeurs l'auteur passe en revue les éleménts du folklore musical albanais de Kosovo et de Metohija que les compositeurs de Yougoslavie général et de Kosovo et de Metohija en particulier ont adoptés dans leurs oeuvres comme répresentatifs, et les trouve tous trés caractéristiques par certains de leurs côtés musicaux.

У сваком народу музички фолклор је био основа на којој се развијала музичка култура и уметничка музика. Треба истаћи да тамо, где је процес одумирања фолклора одмакао, његове основне карактеристике и особине остају инкарниране у уметничкој музици и остварују њен специфичан колорит. Отуда често долази до разлике у карактеру и начину изражаја у музици разних народа.

И у развоју шиптарске музике и музичке културе уопште, значајну улогу одиграо је музички фолклор. Сва дела која су створена, била су фундирана на народној музици не улазећи довољно у тоналне карактеристике, али су се обично задржавала на површини ритма, мелодијске линије шиптарске песме.

При обради фолклора Шиптара на Косову и Метохији, коришћене су хармоније у дурској и молској лествици, на којој се заснива западно-европска класична и романтична музика. Схвативши фундаментални значај овог мелоса, велики број композитора и музиколога наших и страних изучавали су и обрадили један део овог фолклора који је карактеристичан, интересантан и разнолик. Кад ово кажемо треба имати у виду да је развој шиптарске уметничке музике на Косову и Метохији, почео уствари после ослобођења наше земље.

Анализујући развој ове музике, видећемо, да су композитори имали богат материјал који су користили за своја нова дела. Најбитније је, да су композитори имали и дан данас имају непресушан извор народног мелоса за стварање оригиналних дела на народне теме.

Таква дела на једном уметничком нивоу, дижу емотивну вредност сваког мало осетљивог слушаоца, а код самог композитора осећа се суптилност музичке творевине и јачи замах ритмичког заплета.

Важно је напоменути, да су досадашња студија показала колико овај фолклор стоји на чврстим темељима здраве, музичке традиције.

Ипак једном броју старијих композитора, пре ослобођења скренула је пажњу богата фолклорна грађа, бриљантна колоратура и суптилност народног мелоса а нарочито разноврсност ритма где у многим песмама преовладава неправилан ритам. До сада имамо велики број песама које су обрађене за хор, оркестар и вокално инструменталну музику.

Ако погледамо, колико је дела створено на шиптарски мелос видећемо, да је интересовање било велико јер је створен не мали број дела која за основ имају овај мелос. Великан југословенске музике Јосип Штолцер Славенски, компоновао је на народним мотивима такозване "Шиптарске песме", штампане у Паризу 1936. године, а у свом познатом оркестарском делу коју је назвао "Балканофонија", има посебан ставак који носи назив "Албанска песма", где је на врло успео начин приказао богатство шиптарског народног мелоса, контрастирајући две велике теме у самој песми.

Коста Манојловић је исто тако дао свој удео на обогаћивању и стварању ове музике. Да напоменемо песме које је он обрадио за хор: "Хајде дул Цупа" (Изашла је девојка), "Fryen veriu", (Дува север), "Asamar or syr i zi" , (Ох твоје црне очи), "Kanga e dhandлrisл" (Песма младожење) и друге. Све ове песме су штампане у Београду 1933. године. Он је у овим песмама нарочито истакао мелодиозност, акцентирајући неправилан ритам док је у хармонској обради био доследан класичној хармонији. Светомир Настасијевић је нашао у шиптарским мотивима не само мелоритмичке контрасте, него и дубоко прожимање. Тако је он у својој свити обрадио пет песама и назвао их "Шиптарска свита".

Јуриј Арбатски је у Београду компоновао 1938. године "Фантазију" на шиптарске мелодије коју је сам изводио на клавиру на разним концертима широм наше земље и ван ње. Он је обрадио и две песме за хор: "Kлndojnл bylbylat " (Певају славуји) и "Ishin dy kunata" (Биле су 2 заове.) Миленко Живковић на ритам и мелодије из Ругова са врло карактеристичним призвуком компоновао је "Руговску Свиту" а Живко Фирфов, такође је композитор који се заинтересовао за шиптарски музички фолклор и обрадио две песме за хор.

Код свих ових композитора, који су дали свој удео на стварању шиптарске предратне уметничке музике, преовладава и јасно се види и осећа надмоћ фолклорне инспирације то јест, мотиви народних песама су скоро свуда дословно цитирани. Ове песме и многе друге сличне овима су уствари покушај да се шиптарске народне мелодије одену у рухо уметничке музике. Оне су нашле себе и своје место не само у развоју шиптарске музике, него је и југословенско музичко стваралаштво уопште обогаћено новим делима.

Треба напоменути да су ове песме заинтересовале и друге композиторе. Велики број песама су обрађене од наших и страних композитора као што су Ђорђе Караклајић, Иво Лхотка Калински, Емил Косето, Милан Влајин, Тихомир Вујичић, Михајло Вукдраговић и други.

Од шиптарских и других композитора који живе на Косову и Метохију треба истаћи: Лоренц Антониа, Реџу Мулића, Крист Лека, Винченц Ђини, Есад Ризваноли, Зечирија Балата, Акил Коци, Северин Кајтази, Богољуб Војновић и други. Треба напоменути да је Лоренц Антони на обогаћивању музичког стваралаштва дао много, иако је своју делатност везивао у два правца. У својим делима искључиво употребљава шиптарски мелос, дословно га цитирајући или обрађујући само мотив. Његове композиције су изразито лирског карактера, са богатом мелодиком и на инвентиван начин компоноване. Најбољи пример за то су дела: "Koret Shqiptare" (Шиптарски хорови), "Опојања", "Косовска свита", "У лепом Призрену", "Концертна игра" и остале многобројне композиције. Добра хармонска обрада и мајсторско вођење гласова учинили су да ова дела буду радо слушана на концертима. Што се тиче инструментације ових дела, композитор Лоренц Антони је настојао да унесе дух и атмосферу народног музичког израза и увек је тежио да открије латентне хармоније. Овај вредни радник је сакупио преко 4 хиљаде народних песама из свих крајева Косова и Метохије, Македоније и Црне Горе где живи шиптарски живаљ. Издао је три књиге са овим песмама, а о овим проблемима је писао низ чланака, есеје и студије и с правом можемо рећи да је својим радом и делатношћу на музичком пољу као композитор и као музиколог, допринео да ова музика и мелос буду познатији у ширим размерама наше земље.

Реџо Мулић је у свим својим композицијама употребио овај мелос, "Призренски Акварели", свита за гудаче, "Елегија" за виолончело и клавир",Легенда" за клавир и виолину, "Пасторала и игра" и све друге композиције за оркестар, соло инструмент, музика за филм, одишу овим мелосом који је на фини начин употребљивао.

Млади композитори као што су Есад Ризваноли и Фахри Бечири исто тако користе овај мелос у свом стваралаштву. За сва своја дела "Пешкатари" (Рибар), "Kanga pranverore" (Прољећна песма) "Адађо и скерцо" Есад Ризваноли употребљава мотиве народних песама. То је нарочито наглашено у свити за клавир "Свадбарска".

Фахри Бечири у сонати за кларинет и клавир као и у дувачком квинтету обрадио је у свим ставовима по једну тему док се у трећем ставу укрштају све три теме врло успешно.

Надамо се да ће овај богати фолклор и даље користити и млађој генерацији композитора да и даље заснивају своја дела на његовим темама, мотивима и песмама.