Projekat Rastko / Projekti Rastko - Skadar / Shkoder

Akil Koci, Priština

Elementi šiptarskog muzičkog folklora u delima naših kompozitora

Izvor: zbornik "Rad XIV kongresa Saveza folklorista Jugoslavije (u Prizrenu 1967)", Beograd 1974.

Resume

Dans sa communication Les éléments du folklore musical albanais dans les oeuvres de nos compositeurs l'auteur passe en revue les éleménts du folklore musical albanais de Kosovo et de Metohija que les compositeurs de Yougoslavie général et de Kosovo et de Metohija en particulier ont adoptés dans leurs oeuvres comme répresentatifs, et les trouve tous trés caractéristiques par certains de leurs côtés musicaux.

U svakom narodu muzički folklor je bio osnova na kojoj se razvijala muzička kultura i umetnička muzika. Treba istaći da tamo, gde je proces odumiranja folklora odmakao, njegove osnovne karakteristike i osobine ostaju inkarnirane u umetničkoj muzici i ostvaruju njen specifičan kolorit. Otuda često dolazi do razlike u karakteru i načinu izražaja u muzici raznih naroda.

I u razvoju šiptarske muzike i muzičke kulture uopšte, značajnu ulogu odigrao je muzički folklor. Sva dela koja su stvorena, bila su fundirana na narodnoj muzici ne ulazeći dovoljno u tonalne karakteristike, ali su se obično zadržavala na površini ritma, melodijske linije šiptarske pesme.

Pri obradi folklora Šiptara na Kosovu i Metohiji, korišćene su harmonije u durskoj i molskoj lestvici, na kojoj se zasniva zapadno-evropska klasična i romantična muzika. Shvativši fundamentalni značaj ovog melosa, veliki broj kompozitora i muzikologa naših i stranih izučavali su i obradili jedan deo ovog folklora koji je karakterističan, interesantan i raznolik. Kad ovo kažemo treba imati u vidu da je razvoj šiptarske umetničke muzike na Kosovu i Metohiji, počeo ustvari posle oslobođenja naše zemlje.

Analizujući razvoj ove muzike, videćemo, da su kompozitori imali bogat materijal koji su koristili za svoja nova dela. Najbitnije je, da su kompozitori imali i dan danas imaju nepresušan izvor narodnog melosa za stvaranje originalnih dela na narodne teme.

Takva dela na jednom umetničkom nivou, dižu emotivnu vrednost svakog malo osetljivog slušaoca, a kod samog kompozitora oseća se suptilnost muzičke tvorevine i jači zamah ritmičkog zapleta.

Važno je napomenuti, da su dosadašnja studija pokazala koliko ovaj folklor stoji na čvrstim temeljima zdrave, muzičke tradicije.

Ipak jednom broju starijih kompozitora, pre oslobođenja skrenula je pažnju bogata folklorna građa, briljantna koloratura i suptilnost narodnog melosa a naročito raznovrsnost ritma gde u mnogim pesmama preovladava nepravilan ritam. Do sada imamo veliki broj pesama koje su obrađene za hor, orkestar i vokalno instrumentalnu muziku.

Ako pogledamo, koliko je dela stvoreno na šiptarski melos videćemo, da je interesovanje bilo veliko jer je stvoren ne mali broj dela koja za osnov imaju ovaj melos. Velikan jugoslovenske muzike Josip Štolcer Slavenski, komponovao je na narodnim motivima takozvane "Šiptarske pesme", štampane u Parizu 1936. godine, a u svom poznatom orkestarskom delu koju je nazvao "Balkanofonija", ima poseban stavak koji nosi naziv "Albanska pesma", gde je na vrlo uspeo način prikazao bogatstvo šiptarskog narodnog melosa, kontrastirajući dve velike teme u samoj pesmi.

Kosta Manojlović je isto tako dao svoj udeo na obogaćivanju i stvaranju ove muzike. Da napomenemo pesme koje je on obradio za hor: "Hajde dul Cupa" (Izašla je devojka), "Fryen veriu", (Duva sever), "Asamar or syr i zi" , (Oh tvoje crne oči), "Kanga e dhandlrisl" (Pesma mladoženje) i druge. Sve ove pesme su štampane u Beogradu 1933. godine. On je u ovim pesmama naročito istakao melodioznost, akcentirajući nepravilan ritam dok je u harmonskoj obradi bio dosledan klasičnoj harmoniji. Svetomir Nastasijević je našao u šiptarskim motivima ne samo meloritmičke kontraste, nego i duboko prožimanje. Tako je on u svojoj sviti obradio pet pesama i nazvao ih "Šiptarska svita".

Jurij Arbatski je u Beogradu komponovao 1938. godine "Fantaziju" na šiptarske melodije koju je sam izvodio na klaviru na raznim koncertima širom naše zemlje i van nje. On je obradio i dve pesme za hor: "Klndojnl bylbylat " (Pevaju slavuji) i "Ishin dy kunata" (Bile su 2 zaove.) Milenko Živković na ritam i melodije iz Rugova sa vrlo karakterističnim prizvukom komponovao je "Rugovsku Svitu" a Živko Firfov, takođe je kompozitor koji se zainteresovao za šiptarski muzički folklor i obradio dve pesme za hor.

Kod svih ovih kompozitora, koji su dali svoj udeo na stvaranju šiptarske predratne umetničke muzike, preovladava i jasno se vidi i oseća nadmoć folklorne inspiracije to jest, motivi narodnih pesama su skoro svuda doslovno citirani. Ove pesme i mnoge druge slične ovima su ustvari pokušaj da se šiptarske narodne melodije odenu u ruho umetničke muzike. One su našle sebe i svoje mesto ne samo u razvoju šiptarske muzike, nego je i jugoslovensko muzičko stvaralaštvo uopšte obogaćeno novim delima.

Treba napomenuti da su ove pesme zainteresovale i druge kompozitore. Veliki broj pesama su obrađene od naših i stranih kompozitora kao što su Đorđe Karaklajić, Ivo Lhotka Kalinski, Emil Koseto, Milan Vlajin, Tihomir Vujičić, Mihajlo Vukdragović i drugi.

Od šiptarskih i drugih kompozitora koji žive na Kosovu i Metohiju treba istaći: Lorenc Antonia, Redžu Mulića, Krist Leka, Vinčenc Đini, Esad Rizvanoli, Zečirija Balata, Akil Koci, Severin Kajtazi, Bogoljub Vojnović i drugi. Treba napomenuti da je Lorenc Antoni na obogaćivanju muzičkog stvaralaštva dao mnogo, iako je svoju delatnost vezivao u dva pravca. U svojim delima isključivo upotrebljava šiptarski melos, doslovno ga citirajući ili obrađujući samo motiv. Njegove kompozicije su izrazito lirskog karaktera, sa bogatom melodikom i na inventivan način komponovane. Najbolji primer za to su dela: "Koret Shqiptare" (Šiptarski horovi), "Opojanja", "Kosovska svita", "U lepom Prizrenu", "Koncertna igra" i ostale mnogobrojne kompozicije. Dobra harmonska obrada i majstorsko vođenje glasova učinili su da ova dela budu rado slušana na koncertima. Što se tiče instrumentacije ovih dela, kompozitor Lorenc Antoni je nastojao da unese duh i atmosferu narodnog muzičkog izraza i uvek je težio da otkrije latentne harmonije. Ovaj vredni radnik je sakupio preko 4 hiljade narodnih pesama iz svih krajeva Kosova i Metohije, Makedonije i Crne Gore gde živi šiptarski živalj. Izdao je tri knjige sa ovim pesmama, a o ovim problemima je pisao niz članaka, eseje i studije i s pravom možemo reći da je svojim radom i delatnošću na muzičkom polju kao kompozitor i kao muzikolog, doprineo da ova muzika i melos budu poznatiji u širim razmerama naše zemlje.

Redžo Mulić je u svim svojim kompozicijama upotrebio ovaj melos, "Prizrenski Akvareli", svita za gudače, "Elegija" za violončelo i klavir",Legenda" za klavir i violinu, "Pastorala i igra" i sve druge kompozicije za orkestar, solo instrument, muzika za film, odišu ovim melosom koji je na fini način upotrebljivao.

Mladi kompozitori kao što su Esad Rizvanoli i Fahri Bečiri isto tako koriste ovaj melos u svom stvaralaštvu. Za sva svoja dela "Peškatari" (Ribar), "Kanga pranverore" (Proljećna pesma) "Adađo i skerco" Esad Rizvanoli upotrebljava motive narodnih pesama. To je naročito naglašeno u sviti za klavir "Svadbarska".

Fahri Bečiri u sonati za klarinet i klavir kao i u duvačkom kvintetu obradio je u svim stavovima po jednu temu dok se u trećem stavu ukrštaju sve tri teme vrlo uspešno.

Nadamo se da će ovaj bogati folklor i dalje koristiti i mlađoj generaciji kompozitora da i dalje zasnivaju svoja dela na njegovim temama, motivima i pesmama.