Иванка Николајевић-Стојковић

Касноантички мозаик из Петровца на Мору

Извор: Зборник радова С. А. Н. XLIV – Византолошки институт, књ. 3., Београд 1955., стр. 159-161

У Петровцу на Мору откривен је 1902 г. у маслињаку Марка Греговића одломак добро очуваног мозаичког пода, а нешто касније је нађен у близини мозаика и један гроб са античким новцем и вазом од зеленог стакла (1). Нажалост, као што се у многим случајевима дешавало, новац је изгубљен, а ваза бачена.

За време Првог светског рата аустриски војници су повадили и разнели мозаик, изузев једног малог дела који је још у поседу Марка Греговића (2). На фрагменту мозаика који има око 9 дм? делимично је очувана фигура коју су сачињавале три рибе цртане црним и сивкастоплавим коцкицама на основи од бледо-ружичастог кречњака (3). Три рибе су приказане са заједничком главом (сл. 1). Потпуно геометриски схваћена, глава је изведена у облику равнокраког троугла у чијем средишту је израђено око, док се зракасто са сваке стране троугла наставља тело рибе. Геометризам главе наглашава нарочито круг у коме је она уписана, сачињен од линија које обележавају шкрге на телу риба.

Мотив рибе и начин на који су оне повезане у композицију наводе мисао на његово симболично значење. Позната из симболике старих религија, риба је била један од најомиљенијих хришћанских симбола, посебно због тога што је њен грчки назив одговарао иницијалима Христовог имена (4). Већ у ранохришћанским уметничким споменицима она се врло често употребљава у разним композицијама. Ближе тумачење њеног симболичког значења обично је условљено композиционом формом у којој се она јавља. Стапању трију риба у једну целину и нарочито због тога што све три рибе имају једну главу – јединствену за сва три тела – допуштало би хипотезу да ова фигура претставља св. Тројство (5). Тако протумачена фигура трију риба би могла да одређује карактер зграде чијем је мозаику припадала и који би се по њој могао приближније датирати.

Међутим такво објашњење значења ове фигуре се не може утврдити. Догма о св. Тројству прихваћена је на васељенском сабору 381 г. у време када већ више не постоји потреба за прикривеним приказивањем хришћанских тема као у годинама пре Константина када се путем симболичких претстава изражавало хришћанско веровање.

По мишљењу F. J. Dolger-а који се нарочито бавио иконографијом рибе, оваква композиција не садржи хришћанску симболику већ значи одржавање уметничке игре каква се много столећа раније среће на египатским посудама од фајанса из II миленија пре н. е. (6).

Мотив трију риба са једном главом вероватно је прешао из египатске у римску уметност, којој наш мозаик несумњиво припада, у периоду хеленизма, када су земље Медитерана биле повезане јединственим уметничким стремљењима. На мозаику у Петровцу овај мотив је био укомпонован у једну самосталну целину која је показивала становника мора, и која је као тема за мозаик била јако омиљена у античкој уметности (7).

Без других материјалних података прилично је тешко прецизније датирање мозаика коме је припадао фрагмент из Петровца. Начин на који су рибе приказане, наглашени линеаризам њихових контура већ показује знатну разлику од натуралистичког схватања форме које је неговао у хеленистичкој и првим столећима римске царске уметности. Стилизованост њиховог облика међутим наговештава нови начин ликовног изражавања који се нарочито развио у уметности касне антике.

На сачуваном мозаику најстаријег култног објекта у Поречу (сл. 2) претстављене су две рибе, које се обично датирају у III столеће н. е. (8). Својим облицима оне показују највише паралела са рибама из Петровца, на основу чега се може закључити да су им и хронолошки најближе.

Ако би се мозаик из Петровца тако датирао, могао би да послужи да се појава мотива трију риба са једном главом у дугом размаку од II миленија пре н. е. до XII одн. XIII столећа н. е. (9), када се поново појављује (сл. 3 и 4), у тако удаљеним епохама употпуни на једном одлучном месту.

О римском локалитету на месту данашњег Петровца савремени извори немају података. Антички пут који је спајао Будву са Улцињем, као и данас, пролазио је поред њега. У Средњем веку, по попу Дукљанину, то се место звало Ласта (10), од чега је касније до почетка нашег столећа настао назив Ластва (Castellastua). Не може се утврдити да ли су средњовековни и каснији назив настали од римског топонима. Тек после систематских ископавања моћи ће да се установи да ли је на месту Петровца било веће насеље или само неки летњиковац.

Занимљива сличност главе трију риба са каснијом иконографијом «Божанског ока» коју је запазио још F. J. Dolger (11), заслуживала би посебно истраживање.

Напомене

1. Fr. Bulic, Ritrovamenti antichi a Castellastua, Bulletino di archeologia e storia dalmata 25 (1902) 160.

2. Постакнут овим налазом Марко Греговић је открио још један мозаични под, од око 12 м2, украшен разним орнаменталним фигурама. Овај мозаик је сада поново покривен.

3. Поред ове фигуре, по Греговићевом исказу, на истом мозаику су биле претстављене и друге морске животиње, октопод, делфин, сипа итд.

4. Формула ІΧΘΥΣ, јавља се вероватно последњи пут у константиновској цркви Рођења у Витлејему. Уп. ІΧΘΥΣ V , Die Fisch-Denkmaler in der fruhchristlichen Plastik, Malerei und Kleinkunst, 683.

5. У византиској уметности каснијег Средњег века ретка ликовна претстава св. Тројства имала је сасвим устаљену схему. Уп. P. Stephanou, ΚΑΣΤΟΡІΑ, Une edition monumentale et une fresque restee inedite, Orient. christ. period. 19 (1953) 430–1.

6. ІΧΘΥΣ V, 677.

7. У профаној архитектури најлепша композиција тог жанра из наше земље је у Стобима. Уп. G. Mano Zisi, Mosaiken in Stobi, Actes du IV^e Congres international des etudes byzantines, Sofia 1935, 291, Abb. 182. Познати су аквилејски мозаици тога жанра у култним зградама. Уп. C. Cecchelli, La decorazione paleochristiana dell' alto medio evo nelle chiese d'Italia, Atti dei IV Congresso internazionale di arch. cristiana 2 (1948) sl. 1.

8. H. Leclercq, Manuel d'archeologie chretienne II, Paris 1907, 203, fig. 221.

9. ІΧΘΥΣ IV, T. 291, у Luxeuil-у на кључу свода; ІΧΘΥΣ II, 542, n. 4 и ІΧΘΥΣ V, 677 и 678 на острву Угљану код Задра. У оба случаја на култним објектима.

10. Љетопис попа Дукљанина, ed. Др. В. Мошин, Загреб, 1950, 63.

11. Истоветност изгледа главе у композицији трију риба са претставом Божанског ока истакао је F. Dolger, І ІΧΘΥΣ II, 542, n. 4, али се није упуштао у генезу тог иконографског типа.

Сл. 1 – Мотив трију риба са једном главом на мозаику у Петровцу на Мору.

Сл. 2 – Риба на мозаику у Поречу.

Сл. 3 – Мотив трију риба са једном главом из Luxeuil -а.

// Пројекат Растко - Бока / Повијест //
[ Промјена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]