Ivanka Nikolajević-Stojković

Kasnoantički mozaik iz Petrovca na Moru

Izvor: Zbornik radova S. A. N. XLIV – Vizantološki institut, knj. 3., Beograd 1955., str. 159-161

U Petrovcu na Moru otkriven je 1902 g. u maslinjaku Marka Gregovića odlomak dobro očuvanog mozaičkog poda, a nešto kasnije je nađen u blizini mozaika i jedan grob sa antičkim novcem i vazom od zelenog stakla (1). Nažalost, kao što se u mnogim slučajevima dešavalo, novac je izgubljen, a vaza bačena.

Za vreme Prvog svetskog rata austriski vojnici su povadili i razneli mozaik, izuzev jednog malog dela koji je još u posedu Marka Gregovića (2). Na fragmentu mozaika koji ima oko 9 dm2 delimično je očuvana figura koju su sačinjavale tri ribe crtane crnim i sivkastoplavim kockicama na osnovi od bledo-ružičastog krečnjaka (3). Tri ribe su prikazane sa zajedničkom glavom (sl. 1). Potpuno geometriski shvaćena, glava je izvedena u obliku ravnokrakog trougla u čijem središtu je izrađeno oko, dok se zrakasto sa svake strane trougla nastavlja telo ribe. Geometrizam glave naglašava naročito krug u kome je ona upisana, sačinjen od linija koje obeležavaju škrge na telu riba.

Motiv ribe i način na koji su one povezane u kompoziciju navode misao na njegovo simbolično značenje. Poznata iz simbolike starih religija, riba je bila jedan od najomiljenijih hrišćanskih simbola, posebno zbog toga što je njen grčki naziv odgovarao inicijalima Hristovog imena (4). Već u ranohrišćanskim umetničkim spomenicima ona se vrlo često upotrebljava u raznim kompozicijama. Bliže tumačenje njenog simboličkog značenja obično je uslovljeno kompozicionom formom u kojoj se ona javlja. Stapanju triju riba u jednu celinu i naročito zbog toga što sve tri ribe imaju jednu glavu – jedinstvenu za sva tri tela – dopuštalo bi hipotezu da ova figura pretstavlja sv. Trojstvo (5). Tako protumačena figura triju riba bi mogla da određuje karakter zgrade čijem je mozaiku pripadala i koji bi se po njoj mogao približnije datirati.

Međutim takvo objašnjenje značenja ove figure se ne može utvrditi. Dogma o sv. Trojstvu prihvaćena je na vaseljenskom saboru 381 g. u vreme kada već više ne postoji potreba za prikrivenim prikazivanjem hrišćanskih tema kao u godinama pre Konstantina kada se putem simboličkih pretstava izražavalo hrišćansko verovanje.

Po mišljenju F. J. Dölger-a koji se naročito bavio ikonografijom ribe, ovakva kompozicija ne sadrži hrišćansku simboliku već znači održavanje umetničke igre kakva se mnogo stoleća ranije sreće na egipatskim posudama od fajansa iz II milenija pre n. e. (6).

Motiv triju riba sa jednom glavom verovatno je prešao iz egipatske u rimsku umetnost, kojoj naš mozaik nesumnjivo pripada, u periodu helenizma, kada su zemlje Mediterana bile povezane jedinstvenim umetničkim stremljenjima. Na mozaiku u Petrovcu ovaj motiv je bio ukomponovan u jednu samostalnu celinu koja je pokazivala stanovnika mora, i koja je kao tema za mozaik bila jako omiljena u antičkoj umetnosti (7).

Bez drugih materijalnih podataka prilično je teško preciznije datiranje mozaika kome je pripadao fragment iz Petrovca. Način na koji su ribe prikazane, naglašeni linearizam njihovih kontura već pokazuje znatnu razliku od naturalističkog shvatanja forme koje je negovao u helenističkoj i prvim stolećima rimske carske umetnosti. Stilizovanost njihovog oblika međutim nagoveštava novi način likovnog izražavanja koji se naročito razvio u umetnosti kasne antike.

Na sačuvanom mozaiku najstarijeg kultnog objekta u Poreču (sl. 2) pretstavljene su dve ribe, koje se obično datiraju u III stoleće n. e. (8). Svojim oblicima one pokazuju najviše paralela sa ribama iz Petrovca, na osnovu čega se može zaključiti da su im i hronološki najbliže.

Ako bi se mozaik iz Petrovca tako datirao, mogao bi da posluži da se pojava motiva triju riba sa jednom glavom u dugom razmaku od II milenija pre n. e. do XII odn. XIII stoleća n. e. (9), kada se ponovo pojavljuje (sl. 3 i 4), u tako udaljenim epohama upotpuni na jednom odlučnom mestu.

O rimskom lokalitetu na mestu današnjeg Petrovca savremeni izvori nemaju podataka. Antički put koji je spajao Budvu sa Ulcinjem, kao i danas, prolazio je pored njega. U Srednjem veku, po popu Dukljaninu, to se mesto zvalo Lasta (10), od čega je kasnije do početka našeg stoleća nastao naziv Lastva (Castellastua). Ne može se utvrditi da li su srednjovekovni i kasniji naziv nastali od rimskog toponima. Tek posle sistematskih iskopavanja moći će da se ustanovi da li je na mestu Petrovca bilo veće naselje ili samo neki letnjikovac.

Zanimljiva sličnost glave triju riba sa kasnijom ikonografijom «Božanskog oka» koju je zapazio još F. J. Dölger (11), zasluživala bi posebno istraživanje.

Napomene

1. Fr. Bulic, Ritrovamenti antichi a Castellastua, Bulletino di archeologia e storia dalmata 25 (1902) 160.

2. Postaknut ovim nalazom Marko Gregović je otkrio još jedan mozaični pod, od oko 12 m2, ukrašen raznim ornamentalnim figurama. Ovaj mozaik je sada ponovo pokriven.

3. Pored ove figure, po Gregovićevom iskazu, na istom mozaiku su bile pretstavljene i druge morske životinje, oktopod, delfin, sipa itd.

4. Formula ІΧΘΥΣ, javlja se verovatno poslednji put u konstantinovskoj crkvi Rođenja u Vitlejemu. Up. ІΧΘΥΣ V , Die Fisch-Denkmaler in der fruhchristlichen Plastik, Malerei und Kleinkunst, 683.

5. U vizantiskoj umetnosti kasnijeg Srednjeg veka retka likovna pretstava sv. Trojstva imala je sasvim ustaljenu shemu. Up. P. Stephanou, ΚΑΣΤΟΡІΑ, Une edition monumentale et une fresque restee inedite, Orient. christ. period. 19 (1953) 430–1.

6. ІΧΘΥΣ V, 677.

7. U profanoj arhitekturi najlepša kompozicija tog žanra iz naše zemlje je u Stobima. Up. G. Mano Zisi, Mosaiken in Stobi, Actes du IVe Congres international des etudes byzantines, Sofia 1935, 291, Abb. 182. Poznati su akvilejski mozaici toga žanra u kultnim zgradama. Up. C. Cecchelli, La decorazione paleochristiana dell' alto medio evo nelle chiese d'Italia, Atti dei IV Congresso internazionale di arch. cristiana 2 (1948) sl. 1.

8. H. Leclercq, Manuel d'archeologie chretienne II, Paris 1907, 203, fig. 221.

9. ІΧΘΥΣ IV, T. 291, u Luxeuil-u na ključu svoda; ІΧΘΥΣ II, 542, n. 4 i ІΧΘΥΣ V, 677 i 678 na ostrvu Ugljanu kod Zadra. U oba slučaja na kultnim objektima.

10. Ljetopis popa Dukljanina, ed. Dr. V. Mošin, Zagreb, 1950, 63.

11. Istovetnost izgleda glave u kompoziciji triju riba sa pretstavom Božanskog oka istakao je F. Dolger, І ІΧΘΥΣ II, 542, n. 4, ali se nije upuštao u genezu tog ikonografskog tipa.

Sl. 1 – Motiv triju riba sa jednom glavom na mozaiku u Petrovcu na Moru.

Sl. 2 – Riba na mozaiku u Poreču.

Sl. 3 – Motiv triju riba sa jednom glavom iz Luxeuil -a.

// Projekat Rastko - Boka / Povijest //
[ Promjena pisma | Pretraživanje | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]