Др Нада Ђорђевић

Монографија о композитору

Ахим Бранкачк: Историја Бјарната Кравца. Домовина, Будишин, 1999.

Књигу је приредио А. Бранкачк, професор и хоровођа хора "Мај" (који је гостовао и код нас), писац музичке литературе и преводилац. Књига је врло лепо опремљена, има око 300 страница, богато илустрована фотографијама докумената, признања, као и путовања, одржаним концертима. На насловној страни готово све о њему говоре његове речи. "Живот је рад - нерад је умирање", зато што он свој живот посветио неуморном раду за свој народ, трудећи се да му помогне да опстане, али и да га преко његових народних песама прикаже музичком свету.

А. Бранкачк је саставио занимљиву слику о познатом лужичкосрпском музичару, диригенту и "обичном човеку велике српске душе", од аутобиографије, писама, чланака и мишљења савременика. Књига је требало да се појави поводом педесет година од Кравцове смрти, али су то донекле ограничили услови да се дође до његових личних казивања своме пријатељу Рихарду Захроднику за време последњег рата у Дрездену, али се вероватно због ратних прилика загубило. Сумња се ипак да то стоји у некој приватној фиоци и једном ће се појавити. Један сачуван део предат је Архиву Српског института у Будишину. Исто се десило и са његовом богатом кореспонденцијом. Па ипак, састављач је сматрао да се треба бар и овако одужити успомени на Кравца и његове заслуге, што није никад сувишно. Баш на тај начин, спајањем његових сећања, писама и мишљења савременика, разбија се монотонија излагања догађаја, те је тако ова књига и за нестручњаке интересантна и лако се чита.

Коректан као грађанин Немачке, ипак је сметао, па су му на сваки начин постављали препреке. Компоновао је оркестарску, коморну музику, ораторије, црквену музику и хорске песме. Покушао је и да напише оперу на либрето Барта Чишинског, увео поред хорова и народне игре, што је изазвало одушевљење извођача и гледалаца, па су и из других земаља долазили да их у то упути. Што се тиче лужичкосрпских песама, компоновао их је на речи најзначајнијих песника, Зејлера, Чишинског у првом реду. Волео је и словенску музику и уводио је у све своје концерте. Неуморно је оснивао друштва за неговање музике, дечије хорове који су понекад бројали и по 1500 деце извођача. Међу својим гостовањима сећа се и боравка у Београду и незаборавног утиска који је на њега оставило ушће Саве у Дунав.

Живот у Дрездену, иако ван Лужице, донео му је много добра. Најпре је могао да се усавршава у музици, затим је ту први пут угледао оперу, стекао добре пријатеље, филолога Арношта Муку који га је подстицао и помагао, Чишинског, М. Навку и др. Приликом бомбардовања Дрездена све му је изгорело, а иако он никад није мислио на новац, био је у тешком положају. Помоћ су му пружили пријатељи Чеси и он је крај живота провео тамо, скромно као и увек, и умро 1948. у малом месту Варнсдорфу, у Судетима. На крају књиге дат је преглед живота по годинама, побројана одликовања, наведени чланци које је написао и опширна библиографија његових музичких дела подељена по врстама. Све то чини књигу веома вредном за оне који се баве музиком из које ће моћи пуно сазнати о музичком животу у Лужици и Дрездену, о борби Лужичких Срба за добро свога народа.