Др Нада Ђорђевић

Осамдесетогодишњица Јурија Брезана

Живи класик књижевности Лужичких Срба - приповедач, романсијер, драмски писац, есејиста, путописац...

Истакнути лужичкосрпски књижевник Јуриј Брезан обележава свој осамдесети рођендан. Јуриј Брезан (1916) истовремено заокружује педесет година књижевног рада. Почео је песмама одмах после ослобођења које су биле упућене младим градитељима социјализма, у коме су Лужички Срби први пут у својој хиљадугодишњој историји постали народ равноправан с већинским немачким народом, што се данас у уједињеној Немачкој не може рећи, јер у уставу Немачке нема помена о мањинама, постоје само Немци. Зато је разумљиво одушевљење и елан с којим су Срби прихватили изградњу порушене земље. Тако су са једном радном бригадом учествовали и код нас на изградњи пруге Шамац - Сарајево под вођством младог Брезана.

Његов животни пут пун је разних преокрета, од сиромашног сељачета постао је гимназијалац у немачкој школи, презиран као Венд и пред матуру истеран из школе, јер се усудио да критикује власт и њен антисрпски став. Без средстава, јер су сиромашни родитељи једва нешто могли да одвоје за њега, радио је све да се одржи. Истовремено свестан трагичне историје свога вољеног народа, посветио му је све своје снаге и знање. Био је хапшен и пуштен са забраном боравка и рада у Лужици, али он је и илегално радио. Мобилисан је у фашистичку војску, али прелази партизанима, и на крају допада америчког ропства из кога излази 1946. године. А онда се потпуно посвећује свом народу. Од 1949. је слободни уметник.

Његов књижевни рад је врло богат и разноврстан. Сем првих година кад је писао песме, одговарајући потребама тренутка, писао је новинске чланке, есеје, приповетке, романе, драме и обраде за радио и филм. Од многих приповедака једна се истиче својом темом, касније драматизована, одржала се и данас на позорници, а то је "Како је стара Јанчова ратовала с властима". Брезан је у Јанчевој насликао обичну српску жену, али која поседује народну мудрост и досетљивост. Једне енглеске новине назвале су драму "Мајка Храброст код Западних Словена". Поред есеја и путописа, међу којима су и "Југословенске импресије", много су значајнији његови романи: Криста, преведен са немачког код нас, Роберт и Сабина и други. несумњиво пуно успеха аутор је постигао с романом Крабат у два дела, али крунско дело је трилогија Феликс Хануш. Роман у многоме подсећа на живот и искуства самог Брезана, али он сматра да то није аутобиографско дело, већ су у њему коришћена животна искуства. Трилогија је најопширније и најзначајније дело лужичко-српске књижевности. Роман обухвата велики период, од Првог светског рата па до ослобођења од фашизма и обнову земље. Кроз развој главне личности, коју прати од првих школских дана до формираног зрелог човека. Брезан је дао слику српске народне историје смештену у општу друштвену и социјалну историју Немачке, а истовремено српској омладини објаснио друштвене појаве из недавне прошлости коју је сам искусио. Вештина његовог приповедања остварила је не књишке већ живе личности од крви и меса.

Дела Јурија Брезана превођена су на петнаест језика и била високо оцењена. Својом трилогијом Брезан је дотадашњу регионалну лужичкосрпску књижевност подигао до европских релација.