Др Нада Ђорђевић

Лужичко-српски "Летопис"

Lětopis Instituta za serbski ludospyt w Budyšinje Němskeje akademije wědomosćow w Berlinje. Rjad A - rěč a literatura č. 13/1, 2, 1966

Овај часопис излази као стална годишња публикација Института за српску етнографију у средишту лужичког културног живота, у Будишину. Институт је одељак Немачке академије наука у Берлину и дела од свога оснивања, 1948, кад су протоколом призната сва мањинска права Лужичких Срба у Демократској Републици Немачкој. Институт је веома активан, има неколико одељака који издају своје публикације. Једна од њих - одељења за језик и књижевност - налази се пред нама. Часопис излази годишње у две свеске. У њему објављују своје радове лужички научници, а исто тако и слависти из свих крајева који се баве узајамним везама словенских књижевности или језика. Стога је садржај овог часописа донекле удаљен нашим темама, али зато са друге стране упознаје читаоце с прегалачким радом истакнутих људи овога малог, жилавог словенског племена. Од чланака ту су објављени радови Ернеста Ајхлера (Eichler), доцента Словенског института Универзитета Карла Маркса у Лајпцигу, "Народна и обласна имена у старолужичком језичком подручју"; Леона Ропла (Roppel), магистра и писца из Гдиње-Орловје, "Из лужичко-кашупских културних веза" и В. И. Чагишева, доцента Лењинградског државног педагошког института А. Ј. Херцена, "Семантичка близина речи разног порекла".

Други део ове свеске посвећен је тезама за израду граматике горњолужичког језика (Фонолошка структура горњолужичког језика - Љevc-, Проблем класификације језика - Lotysch-, Именице - Jenč, Придеви, Бројеви, Прилози - Petr-, Заменице - Faska). У вези са овим тезама сазнајемо нешто више у извештају лингвистичког одељења о раду за 1965. год. који је додат на крају свеске. Главни задатак одељења јесте састављање дескриптивне граматике. Објављени радови су били у одељењу продискутовани тако да се сад може приступити састављању одговарајућих глава у граматици. Даље тезе су одређене, раздељене састављачима и биће разрађене у 1966. год.

У делокруг рада овог одељења спада састављање немачко-горњолужичког речника, бележење српских дијалеката и њиховог развоја. За речник горњолужичког језика врши се ексцерпција из дела значајног српског приповедача Мјерћина Новака. Затим је издата прва свеска српског језичког атласа од 241 странице и 102 мапе. Атлас садржи терминологију ратарства. Друга свеска, добрим делом довршена, садржи терминологију сточарства.

Извештај књижевно-историјског одељења говори о главној активности одељења: о раду на Историји српске књижевности од 1918. до 1945. Обрађене су и продискутоване тезе о развоју лирике које обухватају значајне писце, Јакуба Лоренца-Заљеског, Михала Навку, Мјерћина Новака -Њехорнског, Јана Лајнерта, Ота Вићаза, Јурија Слодењка. Др П. Новотни (Nowotny) објавио је интересантне материјале из времена народне ренесансе.

Сем рада на припреми Историје књижевности, ради се општа српска библиографија од 1958-1965. У раду је година 1964.

Институт сматра као један вид свог успешног рада на разним пољима и интересовање које за њихове резултате рада показују многи научници-слависте не само из словенских земаља већ и других. Из наше земље у посети Институту био је проф. Р. Лалић који је тим поводом одржао предавање о југословенском послератном роману.

Свеска друга овог годишта доноси чланке Леонида Ивановића Ројзензона (на руском јез.) "Запажања о старолужичким предлозима", Зузане Тополињске (Topoliňska) "Хипотактичне функције речи ga(ž) и ак(о) у доњолужичком дијалекту околине Хоћебуза", Јуриј Млинк даје опширан чланак о значајном лужичком песнику Михалу Навки, Јан Петр (Праг) даје прилог чешко-лужичким везама. Затим су објављена писма из архива института. Међу приказима налази се Słovarnik gwar polskich (Wrocłav 1964, пробна свеска), Горњолужичко-пољски речник (Budyљin 1965) и превод књиге Новака-Мјерћина "Причања лужичког светског путника" на чешки.

Свеска се завршава библиографијом радова из лингвистике, историје књижевности објављених 1965. године.