Др Нада Ђорђевић

In Memoriam

Рудолф Јенч
(1903-1979)

Умро је нестор лужичкосрпских филолога и историчара књижевности др Рудолф.Јенч, већ више година у пензији али до краја живота оран за рад и научна истраживања. Педагог по занимању, везан за школу, он се по ослобођењу прихватио научног и истраживачког посла који је био неопходан за лужичкосрпске прилике после рата, кад је отпочео нагли развој школства и науке.

У почетку једини сарадник одељка за лужичкосрпски језик и књижевност Института за лужичкосрпску културу (1951), Рудолф Јенч организовао рад и уложио све своје способности у остваривању планова. Радећи на историји лужичкосрпске књижевности могао се ослонити у најбољем случају на књигу Ј. Голомбека (Jуzef Gotąbek, Literatura serbołyžicka, 1938), све остало морао је сам истраживати и проналазити. Предвиђена у једном тому, књига је изашла у три тома, од којих је он написао два (Stawizny serbskeho pismowstwa, 1954, 1959), док су трећи саставили његови сарадници. Дело је дочекано с великим одушевљењем међу лужичким читаоцима и младим интелектуалцима. Развој културног живота у социјалистичкој Немачкој, у којој су Лужички Срби уставом добили равноправност, неминовно је захтевао овакво дело. Била је то прва научна историја књижевности коју је написао Лужички Србин; она је најопширније представила ову малу књижевност. Иако свестан сам својих и нехотичних грешака, као неуједначености обеју књига, аутор је добио ласкава признања. Књига је оцењена као користан допринос не само историји лужичко српске књижевности, већ и историји словенских књижевности.

Иако би ове две књиге саме по себи представљале довољан допринос лужичкој култури, Јенч је за собом оставио и неизбрисиве трагове у лингвистици. Најпре израду опширног лужичкосрпског и терминолошких речника. Под његовим руководством појавила се Ратарска терминологија (1966), лужичкосрпски део словенске лингвистичке терминологије која је изишла у Прагу 1977, затим прилози за Атлас словенских језика, први том великог немачко-лужичкосрпског речника, који из неких разлога још није штампан. Ово би били само најзначајнији и највећи послови, ако не узмемо у обзир много бројне чланке, приређена издања, редакције.

По неминовности природних закона отишао је човек, научник, поставивши основе лужичкосрпској лингвистици и историји књижевности, које се у даљим радовима неће моћи занемарити.