Др Нада Ђорђевић

"Sorapis"

Zešiwk I 2000 Wudawaja studenća sorabistiki w Lipsku, Edition Erata, Lipsk 2000

Крајем прошлог мeсеца ове године, изасла је засад прва свеска часописа "Сорапис", који издају студенти сорабистике у Лајпцигу. Колико овај подухват изненађује, на сорабистици на свим годинама учи свега 22 студента, толико побуђује дивљење и одобравање, јер на многим факултетима, а и код нас, број студената славистике свакако је много већи, али они не предузимају овако нешто.

Свеска је скромна, има око сто страница малог формата и доноси три чланка из литературе, три из језика и два из историје. Студенти, руковођени професорима др Тадеушем Лувашкјевичем, др Христином Пинијековом, уз помоћ студената Јадвиге Маркец и Фабијана Каулфирста, намеравају да издају свој часопис једном годишње. До сад су студенти своје прилоге штампали у лужичкосрпским листовима "Погледи", "Српска школа", "Српске новине", "Нови весник", а од 1998. раде на покретању свог часописа, који би садржавао како семинарске радове тако и оне писане нарочито за овај часопис. Професори и факултет су их подржали, јер се надају, према њиховом досадашњем раду, да ће ова генерација у културном и народном деловању играти водећу улогу. Тако ће часопис омогућити популаризовање сорабистике и одржавати везе са студентима славистике како у Немачкој тако и у иностранству, Намера им је да објављују и радове студената из иностранства, не само оних који студирају .сорабистику већ и оних које интересују сорабистичка питања. Штампање је помогао Фонд за српски народ, који добија средства од државе и дели га према потребама, као и Савет студената универзитета у Лајпцигу. У предговору се на крају наглашава да би радо примали примедбе као подстицај за подизање научног нивоа у будућим свескама.

Први чланак из књижевности односи се на приповетку Марје Млинкове Страх (Каћа Бранкачкец), која се врло детаљно анализира у следећим поглављима: Време и перспективе, Време и догађаји, Језик и перспективе, Мотиви, Личности, Аутентичност, Жанр. Овим набрајањем желимо да укажемо на начин анализе.

Други чланак Миленке Кралец, Модернистичке промене у словенским књижевностима обрађују врло опширно ову тему кроз одељке: Назив "модерна", Карактеристике времена, заступљеност модерне у словенским књижевностима, Поређење пољске, чешке и српске модерне. О српској се најдетаљније говори, с обзиром на став појединих писаца према модерној, нарочито тројице најистакнутијих писаца Чишинског, Лоренца Заљеског и Јурја Кејшке.

Последњи чланак из ове групе, Анализа сонета Ј. Б. Чишинског "Миклавшк", написала је Андреја Валдиц, детаљно анализирајући невелику песму и обраћајући нарочиту пажњу на сам сонет, синтаксу сонета, реторичке фигуре. У ствари, чланак се више односи на сонет као форму коју је у лужичкосрпску књижевност увео и неговао Чишински.

Чланци из филологије говоре о неологизмима у лужичкосрпском језику (Л. Хајдук-Вељковић, Neologizmy dr Jana Cyža), веома исцрпан је прилог Јадвиге Маркец Němske rozjasnjenja noweje abo malo znateje leksiki w serbskich nowinach, у коме се истражују и оцењују нови и мало познати неологизми у новинарству. У уводу се даје преглед развоја новинарских израза од почетка излажења новина, половином прошлога века па до данас. Језик је најпре био довољан за сеоску средину и њен живот, али кад новине улазе у нове области за које није било адекватних речи, долази до стварања речи које, поред осталог, што није лако, морају бити разумљиве и прихватљиве. Разуме се да је највећи утицај немачког.

Исто тако исцрпан, пун примера је следећи чланак Михала Нука Bogumił Šwjela a wuwiće delnjoserbskeje ortografije. Нук нарочито обраћа пажњу на рад Швејле који се поред свог свештеничког позива неуморно бавио и језиком, а чији се резултати не смеју заобићи. Он је уједно сакупљао речи за Речник доњолужичке варијанте српског језика Арношта Муке.

Из области историје рађен је савесно и чланак Силвије Јуркец Rasowědne přepytowanja a wočakowanja w serbckich sydlenskich kónčinach sakskeje Hornjeje Lužicu w nacionalsocialistickim času, у коме се разматрају збивања за време нациста, њихов став према Србима и Јеврејима, а завршава се прегледом како су Лужички Срби етнички преживели Трећи рајх.

Последњи чланак Фабијана Каулфирста Serbske rybarstwo w Błótach w historiskim času jako wotsćin dohistoriskich wobstejnosćow ограничава се искључиво на рибарство, његов развој по историјским променама, обележен једним низом назива у рибарству.

На крају свеске наведена су имена данашњих студената сорабистике, којих има 22, и троје стипендиста из Москве, Варшаве и Теплица из Чешке.

Прегледом наведених чланака, захваљујући озбиљности њихове обраде, стиче се много корисних сазнања о мало познатим историјским, културним збивањима код Лужичких Срба, која су у овој свесци тако пажљиво и успешно обрађена.