Projekat Rastko - Luzica / Project Rastko - Lusatia  

autori • awtorojo • awtory • authoren • authors
bibliografije • bibliographien • bibliographies
istorija • stawizny • geschihte • history
jezik • rec • sprache • language
umetnost • wumelstvo • kunst • art
o Luzici • wo Luzicy • wo Luzycy • uber Lausitz • about Lusatia
folklor • folklora •  folklore

Др Нада Ђорђевић

Непознате вредности

Богат културни живот, о којем не знамо готово ништа; у далекој Лужици, на подручју ДР Њемачке

Лужичкосрпски књижевници врло су активни у свом удружењу "Коло". На годишњој скупштини одржаној почетком ове године, било је говора о постигнутим резултатима и разним облицима активности писаца, као што је рад с младим књижевним почетницима, читање одломака из сопствених дела на књижевним вечерима, а у самом "Колу", и разговори о новим делима појединих писаца.

Видан доказ напретка лужичкосрпске књижевности показује и извјештај издавачке делатности предузећа "Домовина". Предузеће је, по унапред постигнутим уговорима, приредило у иностранству низ изложби својих издања. У Гдањску је прошле године одржана већ тридесета изложба лужичкосрпских књига у Пољској. Изложбе су одржане и у Москви и Прагу. На сајму књига у Лајпцигу "Домовина" је, на основу уговора о сарадњи, продала братиславском предузећу 40.000 примерака књиге "Липа која пева" - збирке народних бајки - на чешком и словачком језику, док ће предузеће у Братислави штампати приповетке за омладину познатог лужичкосрпског писца Јурја Брјезана. Вроцлавско предузеће "Осолинеум" потписало је уговор за објављивање "Прегледа лужичкосрпске историје" од др Јана Шолте на пољском језику.

Занимљиви су и подаци о преводима лужичкосрпских дела на друге језике, углавном на немачки и словенске језике. До данас је преведено око 80 дела, што за ову књижевност у наглом успону значи да је њен углед у свету, за кратко време у сталном порасту. Највише су превођена дела прозних писаца: Јурја Брјезана и то у СССР-у, Пољској и Југославији; Марје Млинкове у Чехословачкој, Пољској и Југославији; песника Кито Лоренца у Пољској, Чехословачкој, Југославији; затим из дечије литературе, писца Јурја Ворнана, док су остали писци излазили у антологијама. У Чехословачкој је изишла антологија лужичкосрпске поезије "Vres u љumi" од Ј. Сухог. Антологије народних бајки изишле су код нас (у издању Народне књиге), Чехословачкој и СССР-у. Познато предузеће "Reclam" припрема лужичкосрпску читанку.

Вредно је поменути и нове књиге које су се појавиле прошле године. На првом месту то је опсежан рефлексивно-филозофски роман "Крабат" од Ј. Брјезана, једног од водећих и најпродуктивнијих писаца, који је прошле године прославио шездесетогодишњицу живота и који је досад побрао низ награда. Затим роман "Рожамарја" од несумњиво талентованог писца средње генерације Јурја Коха; биографско дело нестора лужичкосрпских сликара и писца Мјерћина Новака "Дечак, дечак писмоноша"; роман о љубави младе девојке "Бајци је крај", Јурја Кравже. Књижевница, Ангела Стахова, објавила је роман "Хало Казек" а хумориста Јуриј Кубаш књигу "Мој нови патент". Треба поменути и драме Пјетра Малинка "Одговор" и "Ујак Шмитке из Сибира", које су већ извођене. Објављене" су и две антологије приповедне прозе "Погледи" и "Тражиш печурке". Сва ова дела окренута су садашњости, животу који се у Лужици нагло мења, који је пун супротности, надирања новог, сукоба са старим и преживелим, што све даје пуно материјала за обраду. Поезије је много мање. "Зелени пољупци" је књига младог песника Бенедикта Дирлиха од кога се много очекује и који је већ предао рукопис и друге своје књиге. Ту је и прва збирка почетника Бена Будара. Младима се посвећује пуно пажње и у том циљу припрема се антологија младих.

Литература за омладину је веома сиромашна, али је зато дечја књига веома добра. Досад су објављене 32 књиге, а своје прилоге, осим тога, писци објављују у дечјем часопису "Пламен" који излази с илустрацијама у боји и то на оба лужичкосрпска језика. Нове дечје књиге су "Детлић има птиче", од омиљеног дечјег писца Јана Ворнара, "Чепјела и Шило" од уредника "Пламена" Герата Либше и "Деда Хајданић и вампири" од Брјезана који понекад пише за дјецу. Сабране дечје приповетке обдарене и рано преминуле Марје Млинкове посмртно су објављене под насловом "Матеј скитница". Ту је још "Мали вртлар", Ханже Винарјец и "Гдје је Миленка?" Ингрид Наглове.

Кад је реч о преводима страних дела на лужичкосрпски, ситуација је нешто другачија јер недостају стручни преводиоци. Због тога се највише преводи с руског, пољског, понешто са чешког и украјинског и немачког. Са српскохрватског преведена је само једна књига, док су раније по часописима најчешће превођене приповетке. Овдје је занимљиво истаћи да преводе на немачки обично раде сами писци, а дешава се и да писац дело напише најпре на немачком, па га на матерњи језик преведе сам.

О свему помало

Недавно је изашло фототипско издање ретке књиге, која се досад могла наћи само у највећим библиотекама, То је књига Карла Готлоба Антона (1751 - 1818), Erste Linien eines Versuchs ьber der alten Slawen Ursprung, Sitten, Gebrauche, Meinungen und Kenntnisse, I и II део. У своје време ова књига је немачком свету донела прве научне истине о Словенима и постигла да се непријатељско и презирно мишљење учених Немаца о Словенима, у многоме измени. Књига је послужила и П. Шафарику. Написао је члан научног друштва у данас пограничном месту према Пољској, Shorelcu (Gцrlitz) које је чак штампало и прву збирку лужичкосрпских народних песама. За врло кратко време, књига је распродата.

Годишњица смрти песника и научника др Јурја Млинка обележена је у Лужици књижевним приредбама и постављањем спомен-плоче на његовој родној кући у селу Шунову. Ј. Млинк је свој народ задужио и као песник и као неуморни научник, написавши више књига о лужичкосрпској књижевности.

У Пољској је изашла књига Вилхелма Шевчика, "Вече с Мином Виткојц" о недавно умрлој лужичкосрпској књижевници.

У часопису "Розхлад", који већ 27 година редовно излази на лужичкосрпском језику у Будишину, забележена је седамдесетогодишњица пријатеља Лужичких Срба - др Вјекослава Бучара као и сећање на Владимира Назора.

Крајем прошле године умрла је несторка лужичкосрпске књижевности Марја Кубашец, у 86. години. Била је по занимању учитељица. Почела је да пише за децу. Био је то позоришни комад који се деци толико свидео, да су одмах основали своју позоришну дружину, која је касније прерасла у стално лужичкосрпско пионирско позориште, у којем је радила и Марија Кубашић. Касније је писала искључиво епску прозу и то, углавном, историјску: о седмогодишњем рату који је добрим делом вођен на лужичкосрпском тлу и стајао много живота и имања овог несрећног, али храброг народа. Затим је написала књигу о лужичкосрпској антифашисткињи Марји Гролмусец и Алојзу Андрицком, проучивши добро сва документа о њима. Највеће дело јој је трилогија "Бошчиј Сербин", историјски роман из 18. века. Пред смрт предала је у штампу роман "Пролетни ветрови". Њена дела одишу дубоком хуманошћу и добро су психолошки разрађена. За свој рад била је неколико пута награђивана.

И о Црној Гори

Ове је године лужичкосрпски народни ансамбл прославио двадесет пет година постојања и врло плодног рада. Ансамбл броји 163 члана, међу којима половину чине Лужички Срби. Остало су Словени и Њемци. Они су гостујући по Лужици и својој републици, одржавали око 160 представа годишње. У иностранству су гостовали 30 пута и то у Европи, Азији и Африци. У Југославији су били три пута: 1964, 1969. и 1972 где су извели 25 представа. Последњи већи програм извели су на фестивалу у Берлину 1976. под називом "Ми у нашој републици" и постигли велики успех и бројна признања. Наступали су за радио и телевизију и снимили велик број плоча. Учествовали су и у филмовима: "Лужичкосрпска свита" - 1970, "Међу Лужичким Србима - Тамо где живи водењак" - 1971, "Снежни кристали над Спрјевом - Зима у Лужици" - 1973. године. Осим тога, снимали су програме за телевизију Чехословачке, Пољске, Индије и Бугарске.

Лужички Срби су до рата имали музеј с обиљем експоната из живота свога народа. У току рата дом је изгорео а сачуване старине све до данас нису добиле одговарајуће место. Да би се барем нешто учинило, у Будишину, недалеко од Дрездена организована је изложба "Живот Лужичких Срба од 1945. до данас". Питање етнографског музеја и даље остаје а колика је за њим потреба сведочи велики број посетилаца ове изложбе, која је, иако временски и тематски ограничена, веома занимљива.

Часопис "Розхлад" који излази у Будишину, културном центру Лужичких Срба, донео је у бројевима 6 и 7-8 ове године, репортажу о Црној Гори од Јана Шолте, младог историчара, писца једног раздобља историје Лужичких Срба, који је као туриста обишао Црну Гору. У два наставка он је изнео своје утиске с путовања. Поред описа природних лепота Црне Горе, коју упоређује са својом Лужицом, Шолта, описује и њена велика достигнућа у социјалистичкој, самоуправној Југославији. Диви се много чему - јадранској магистрали, туристичком промету, прузи Београд - Бар, Цетињу, па чак и црногорским шоферима.

 


 

Click here for Domowina official site