|
У граду Кулову одржавао се годишњи вашар. Татеј и Матеј у то време нису имали никаква посла. И тако се реше да иду у Кулов на вашар. Али за то је био потребан новац. Досети се Матеј и рече Татеју:
– Направићемо лимунаду. Њу ћемо тамо продавати на чаше. Тако ћемо се лепо провести и још зарадити.
С пуним балоном лимунаде, крену они на вашар. Али да не би пали у искушење, оставе код куће све паре. Балон су носили наизменично.
С почетка је добро ишло, али убрзо је сунце припекло таквом жестином да су сваки час брисали зној са чела. Језик им се за непце лепио. Тада рече Матеј:
– Како би било да на овој врућини попијемо по чашу лимунаде?
Али Татеј, који је баш тада балон носио, оста чврсто при договору и одговори:
– Без пара нико неће ништа добити!
Док је то изговарао, облизивао је усне, али је храбро продужио даље. Тужни Матеј, гунђајући, једва је хватао корак с њим. Али случај је хтео да он, завукавши руку у џеп, пронађе у њему давно заборављени грош. Каква радост! Одмах му сине кроз главу: за грош се може лимунада купити.
– Татејићу, – узвикну он – продај ми чашу лимунаде, имам један грош!
И Татеј му наточи. Сад је Матеј био на реду да балон носи. Нису далеко одмакли, кад и Татеј купи од Матеја чашу лимунаде за грош. А кад је Татеј балон понео, затражи Матеј чашу лимунаде за грош, и то је тако ишло све док нису стигли на вашар. А тада, кад им се за лимунаду обратише први купци, балон је био празан.
Али то их није нимало узнемирило, јер су се сетили да су лимунаду путем један другом продавали и да су за сваку чашу добијали по грош. Зао се одмах упуте у крчму да те новце потроше. А тамо – иако су све џепове претражили, не нађоше у њима више од једног гроша.
| 
