Анонимус Т. К.

Сељаче из српске земље

"Књижевност Лужичких Срба", избор приредио Радослав Братић, тематски број часописа "Кораци", књига XIX, свеска 7—8, Крагујевац 1984.

АНОНИМУС Т. К. Прва штампана песма на доњолужичком је објављена у књизи на дванаест језика која је изашла у част отварања нове школе у Франкфурту на Одри. Аутор песме се потписао са Т. К., а писао је на дијалекту који се већ двеста година не употребљава.

Данас сам у амбару спавао,
кад ме звона тргоше из сна
Од рана сељаци су већ орали
и своје њиве сејали.

О чудо; чудо! Шта то видим!
Нова се школа у Франкфурту, чујем, свечано
отвара и освећује, о како ме то
весели и радује.

Гле, како већ сви за то знају
и хитају тамо, журе да стигну
што пре. Хитам и ја:
Желим постати побожан ученик.

Иако немам ни мајке, ни оца, ни господара,
ни хлеба, ни масла,
имам милостивог господина,
који ми даје како му је воља.

Плашим се да у школу кренем,
али се оних лењиваца бојим
који не иду у њу. Сам ћу учити
оно што ми треба, и нећу да губим време.

Хајдете момци, и учите са мном.
Честити свештеници ћемо постати.
Знам да сељак који није лењ ни успаван
вредан и ваљан човек може бити.