Кито Фрико Штемпел
(1787-1867)

Федрусове басне саме себе хвале

"Књижевност Лужичких Срба", избор приредио Радослав Братић, тематски број часописа "Кораци", књига XIX, свеска 7—8, Крагујевац 1984.

КИТО ФРИЦО ШТЕМПЕЛ (1787—1867). Први је доњолужички песник. Значајан је као проповедник и преводилац античке књижевности. Прикупљао је народне умотворине. За велики део његових рукописа, међу њима и за његов еп Три веште позауне: звук, глас и језик, сматрало се да је изгубљен док га нису пронашли 1950. године.

Требало би да нас преведу и на српски језик,
да нас људима и у овој другој, новијој
одећи покажу! Како смо вас само залуделе,
вас људе, па се носите с нама већ више
од две хиљаде година, а ко зна колико ће
то још да потраје! Живот нам је, некад давно,
поклоњен у далекој Азији, Езоп нас је упознао
с Грцима, а на латински нас преведе Федрус, и
какво обиље, каква збрка разноразних језика
чије законе смо морале да савладамо после тога —
ко ће их све набројати! Тешко нам је кад нас ђаци
у школи не схватају и од тога их боли глава.
Али нам зато ласка кад нас касније, као одрасли,
користе, да с нашом сољу зачине свој говор,
и тад нам је драго што нас нису заборавили.
Јесте, ми смо чиста, добра со — што јача
то боља. Чудесну снагу соли, њену корист
осетиће сваки сељак који је пажљиво
по земљи посеје, јер она с њива уклања коров
и на том месту нарасте богат род. Па дакле, Срби?
Зар не мислите да би вам то добро дошло?
Купите и пробајте је, драги Срби, ми смо ваша со!