Хелмут Јенч

Језик Лужичких Срба данас.

Доњолужички и горњолужички књижевни језик и дијалекти.

Из зборника "Лужички Серби", ред. В. Моторни, D. Scholtze, Л'вiв-Будишин, 1997. Са украјинског превела Милена Ивановић.

Који су онда чиниоци одлучујући за постојање и развој лужичких језика на садашњој етапи? Сфера употребе лужичких језика је прилично ограничена. Она обухвата комуникацију у породици, друштвеном животу, школи, цркви, одређеним масмедијима, појединим удружењима и институцијама, у књижевности. Поред тога лужички језици имају улогу другог језика у двојезичкој комуникацији, што се посебно испољава у двојном писању натписа на јавним местима, одређеним државним документима локалне администрације.

Лужички се језици, наравно, стално усавршавају и шире своје могућности за пуноправно функционисање у савременом друштвеном развоју, али то се односи само на комуникативне потребе. Ограниченост могућности употребе лужичког језика, како у прошлости, тако и данас, одражава се на стање језика. Она је кочила развој лужичког језика у оба облика књижевног језика. Ако упоредимо лужички лексички фонд са, на пример, немачким или украјинским, лужички је прилично ограничен. У савременој Лужици лепа књижевност преовлађује у односу на природне науке, које покривају потребе школа и публицистике. Лексички фонд научних дисциплина представљен је основним терминима, нема потребе за даљим развојем терминологије. Овај феномен типичан је и за језик лужичке мањине и других националних мањина.

Формална средства за ширење могућности изражавања у савременим лужичким језицима прилично су различите. Прилично често се приликом творбе нових лексичких јединица окрећу калкирању са немачког. При том се речи састоје углавном од словенских елемената, али се граде према одговарајућем немачком обрасцу. Творба оваквих калкова била је масовна појава после 1945. године и траје и данас. То су на пример овакве лужичке речи: produkciske drustwo од Produktionsgenossenschaft (производно удружење), pomnikoљkit од Denkmalschutz (заштита споменика), dźěłowobstaranska naprawa од ArbeitsbeschaffungsmaЯnahme (средства за обезбеђивање запослења), wumjezować од ausgrenzen (разграничавати), datowa banka од Datenbank (база података) и др. Овај начин творбе према немачком обрасцу перманентно је условљен социолингвистичким односима. Нови појмови позајмљују се углавном из језика већине која доминира – немачког. С обзиром на двојезичност Лужичких Срба лужички лексички неологизми се у већини случајева граде на основу немачких еквивалената узетих као образац.

Лужички језици усвајају такође и нове интернационализме, међутим они се употребљавају по узору на немачки језик. Ти интернационализми и у немачком су углавном позајмљени из енглеског или француског језика. На пример, komunikej као нем. kommunigue, parkowanje као нем. Parken, hot dog као нем. Hot dog, jeansy као нем. Jeans, aids као нем. Aids итд.

Без обзира на снажан утицај немачког лужички језици нису при грађењу речи изгубили традиционалну везу са суседним словенским језицима. Тако су за означавање телевизије и телевизора као узор послужиле чешке или пољске именице, а не немачке. То је комбинација грчког корена tele- и латинске лексеме visio. У складу са тим у лужичким језицима ови појмови именују се речима telewizija и telewizor (за разлику од немачког Fernsehen и Fernseher).

Горњолужички и доњолужички језик немају само своју књижевну варијанту. Снажна дијалекатска диференцијација која се уочава још од најстаријих споменика лужичке писмености карактеристична је и за савремене лужичке језике. Таква околност да лужички језик никада није био државни и да је у друштвеном животу имао чисто симболичку улогу, док је књижевни језик пре свега коришћен у цркви од одлучујућег је значаја за очување многих дијалеката.

Дијалекатска разноврсност односи се углавном на наслеђене особине старих дијалеката древних племена Миљчана у Горњој Лужици и Лужичана у Доњој, од којих ови језици потичу. Неретко су те разлике последица даљег неуједначеног језичког развоја ових дијалеката. Као пример релативно новијих дијалекатских разлика можемо навести лужичке називе кромпира. Као што је познато, ова биљка стигла је у Европу пре неколико векова, док се на истоку Немачке гаји тек последњих двеста година. Зато се лужичке речи за ову биљку датирају управо овим периодом. Постоји прилично много дијалекатских варијанти. При чему се види где је назив преузет из немачког. Речи nepl, nepla и depla потичу од немачког дијалекатског (Erd)дpfel у коме је испао први део Erd-. У неким дијалектима лужичког језика кромпир зову běrna, што потиче од немачког (Erd)birne. Лужичка дијалекатска реч buna створена је од немачког дијалекатског (Erd)bohne. За реч kulka или kulk распрострањене у лужичком језику као образац је послужила немачка реч Kugel. За део лужичке дијалекатске области типичне су речи knydl или knejdl, knyl, које потичу од немачке именице Knцdel или, можда, Knolle.

У лужичким дијалектима постоје и иновације којих нема у другим словенским језицима. Као пример може да послужи специфичан начин грађења облика будућег времена глагола гл. měć дл. měś (имати) помоћу префикса z- у свим лужичким дијалектима његови облици гласе změju, změješ, односно změjom, změjoś итд. (имаћу, имаћеш). Назив за срце представља лужичку иновацију на лексичком нивоу. У савременом горњолужичком и доњолужичком језику и само тамо овај орган се зове wutroba, hutљoba < *ątroba. У осталим словенским језицима ова реч има другачије значење, а овај орган зове се, на пример, серце (укр.), serce (пољ.) и сл., што ће бити неразумљиво за било који лужички дијалекат и за књижевни језик. Лужичкосрпско serce фиксирано је само у два историјска извора из 16. века, при чему су оба написана дијалектом којим се говорило у пограничним областима (са Пољском).

У лужичком језичком региону разликују се три дијалекатске зоне. То су: а) горњолужичка дијалекатска зона на југу (област коју су насељавали Миљчани) б)доњолужичка дијалекатска зона на северу (коју су насељавала древна племена Лужичана) и в)широка зона између ове две са прелазним дијалектима и простире се од Мужакова до Нејсе (Нисе) на истоку и до Злог коморова на западу. У прелазној зони помешане су црте оба претходна простора, на чијој је основи настала велика количина посебних дијалеката.

За дијалектолога савремени лужички језици представљају дисконтинуум испресецан разноврсним линијама језичких особина. У поређењу са другима прелазни дијалекти средње Лужице у којој се пресецају те линије мање се разликују од дијалеката Горње или Доње, него они између себе. Али ни они не представљају затворену језичку област. Зато се не може рећи да оне дијалекатске зоне на чијој су основи настала два књижевна језика представљају затворене дијасистеме. Другим речима: особености књижевног језика, како горњолужичког, тако и доњолужичког имају различиту дијалекатску распрострањеност. Понекад су неке особности горњолужичког књижевног језика типичне и за многе доњолужичке дијалекте, као на пример, чување r послe k и p: prawo (десно), krawy (крвав). У доњолужичком се књижевном језику, насупрот томе, r мења у љ: pљawo, kљavy. И, супротно, неке особености карактеристичне за доњолужички књижевни језик срећу се такође у горњолужичким дијалектима. Тако се употреба именица мушког рода (са идентичним облицима генитива и акузатива) које означавају животиње у двојини, типична за доњолужички књижевни језик, испољава и у горњолужичким дијалектима: дл. mam dweju konjowu и гл. mam dwaj konjej.

Као пре неколико векова, тако и данас, језик лужичких Срба постоји и активно се употребљава у облику двају књижевних језика и бројних дијалеката. Захваљујући дијалектима ови су језици знатно сложенији и разгранатији.