Х. Рихтер

Телевизија и радио Лужичких Срба

Из зборника "Лужички Серби", ред. В. Моторни, D. Scholtze, Л'вiв-Будишин, 1997. Са украјинског превела Милена Ивановић.

Већ крајем двадесетих и почетком тридесетих година поједини лужичкосрпски ствараоци, посебно Барнат Кравц, покушавали су да уведу лужичке програме на немачки радио. Сачувани су документи о таквим покушајима, као и о негативној реакцији званичних власти. У музичкој архиви будишинског студија постоји збирка лужичких песама на којима није означен тачан датум снимања; вероватно их је реализовао Средњенемачки радио у Лајпцигу, још 1928. год.

После завршетка Другог светског рата покушаји стварања радио-програма на лужичком језику постали су одлучнији. 1946. и 1947. год. чехословачки радио у Прагу емитовао је лужичке програме који су у највећој мери били иницирани од стране Лужичкосрпског Народног Савета. Са лужичке стране, организатори тих програма били су Јуриј Мерчинк и Хуберт Жур. Радио-програм на лужичком језику се по први пут чуо на немачком подручју 14. децембра 1948. године. Уз допринос тадашњег председника "Домовине" Павела Неда, преко предајника у Дрездену почели су да се емитују тридесетоминутни програми на доњолужичком језику. Од 1953. год. програми су се емитовали из Потсдама. Углавном су то била обавештења о културним и политичким догађајима у Лужици, као и народна музика. Међутим, због честе промене времена емитовања и фреквенције, ови програми нису имали сталне слушаоце међу Лужичанима.

На захтев "Домовине", 22. марта 1953. год. (уочи пете годишњице "Закона о заштити права лужичког становништва"), при државном радиокомитету НДР, био је отворен лужички студио у Херлицу. Чињеница да су први студио и редакција лужичке радио-дифузије смештени ван граница лужичкосрпског говорног подручја, била је одређена тиме што је у Херлицу постојао добро опремљен, али некоришћен радијски студио. Управник студија постао је Клаус Хемо, једини новинар лужичког порекла који је био запослен на радију НДР. Његови сарадници, по правилу, нису имали новинарске квалификације. Студио није имао одговарајућу музичку архиву, као ни друге архивске тонске снимке. Било је неопходно стварати све то и истовремено се бавити припремом програма који би се тицали лужичких проблема. Првих година време емитовања је износило 70 минута недељно и вршило се преко предајника на средњим таласима са Рајхенбаха у Горњој Лужици. Програми су садржали текуће информације са лужичког говорног подручја, као и обавештења о културним догађајима у Лужици. За данашње време, посебну вредност представљају снимци лужичке народне музике, који су реализовани у студију у првој половини 50-их година. У почетку су програми вођени из херличког студија на горњолужичком језику, а 1955. године почели су повремени програми на доњолужичком. Од 1. априла 1956. год. време емитовања се повећало на 90 минута недељно, а од тога је 20 минута било на доњолужичком језику.

31. децембра 1956. год. био је распуштен Лужички студио при државном радиокомитету, а уместо њега је отворена лужичка редакција на радију НДР са предајником у Хошебугу. Време емитовања програма на горњолужичком и доњолужичком језику се поступно повећавало, а од 1963. год. програми су ишли не само на средњим, него и на ултракратким таласима. Од 1966. год. лужички радио је емитовао свој програм радним данима од 9. 30-10 ч. На ултракратким таласима и недељом од 12-14 ч. (од 1985. од 11 до 13: 30) на средњим таласима. Без обзира на непрестани утицај званичне идеологије и политике на садржај програма, лужичком радију припадају велике заслуге за очување лужичког језика у периоду од 1953. до 1989. год., за учвршћивање лужичке националне свести, за допринос у развоју уметности и културе Лужице. У том периоду било је створено више од 100 тонских снимака, у првом реду са историјском тематиком, створено је око 4000 магнетофонских записа лужичке музике (већином дела савремених композитора), и припремљено је 20 радијских концерата лужичке музике. Проширивањем техничке основе створене су нове могућности за лужичке радио-новинаре. Тако је у Будишину био опремљен студио који је од 4-ог октобра 1989. год. сваког радног дана емитовао на ултракратким таласима вишечасовни јутарњи програм на горњолужичком језику.

Увези са променама које су се догодиле 1989. год. у Немачкој, и лужички радио је претрпео организационе промене. Од 1. јануара 1992. године радио-програме на горњолужичком језику је преносио Средњенемачки радио, а на доњолужичком Источнонемачки Радио-Бранденбург. За реализацију програма били су задужени "Студио Бауцен-Лужички радио" и доњолужичка редакција студија у Хошебугу. Од понедељка до петка (од 12. 00-13. 00) емитује се поподневни програм на доњолужичком језику, а на горњолужичком јутарњи програм (5. 00-8. 00 ч., суботом од 6. 00-9. 00 ч.). Недељом од 11. 00-12:30 будишински студио преноси програм на горњолужичком, а од 12. 30-14. 00 ч. Хошебушки студио преноси на доњолужичком језику. Ови лужички програми се истовремено емитују и у Горњој и у Доњој Лужици.

Лужички језик је присутан и на телевизији. 3. -ег априла 1992. год. Источнонемачки радио и ТВ студио Бранденбург у редакцији Јурија Коха има на телевизији получасовни програм на доњолужичком језику у којем се говори о животу Лужичана и приказује документарне филмове са лужичком тематиком. С обзиром на ограничену употребу лужичког језика у Доњој Лужици, таква одлука градског радија и телевизије пружа могућност да се на достојан начин представи културна политика. Средњенемачки радио и ТВ студио, задужен за Горњу Лужицу, од октобра 1996. год. сваке друге недеље емитује вечерњи дечји програм на лужичком језику, а сваке четврте седмице недељом емитује програм студија Земље Саксоније, паралелно н немачком и горњолужичком језику. На тај начин, лужичка радио-дифузија и телевизија, иако просторно и временски ограничени, ипак доприносе развоју и популаризацији лужичке културе.