Лудвиг Ела

Савремена језичка ситуација у Лужици

Из зборника "Лужички Серби", ред. В. Моторни, D. Scholtze, Л'вив-Будишин, 1997. Са украјинског превела Милена Ивановић.

Што се тиче језичке ситуације у лужичким и немачко-лужичким областима Горње и Доње Лужице, оне су двојезичне, иако претежна већина становништва користи само немачки језик. Међу становницима који себе сматрају Лужичанима око 90% говори лужички језик, а, осим тога, сви говоре немачки. Међу Немцима део који говори лужички чини мање од 2%, при чему у сеоским областима овај проценат може бити нешто виши. Ниво познавања лужичког језика код Лужичана и Немаца је доста разноврстан – од познавања лужичког језика као матерњег до елементарног познавања језика, које може да омогући искључиво пасивну употребу.

Територија на којој је распрострањен лужички језик дели се на дав велика региона. Већи део Лужице чине заједнице са немачким и лужичкосрпским становништвом у којима Лужички Срби у језичком и културном смислу чине мањину, тако да ту доминира немачки језик. Лужички језик учи се у школама као предмет близак страним језицима. Овај регион у коме у двојезичкој Лужици преовлађује немачки језик обухвата три подрегиона.

Први од њих је читава територија Доње Лужице у Бранденбургу. Ту у селима говоре доњолужичке дијалекте, а у школама се предаје доњолужички језик и књижевност. Други је територија Средње Лужице (област између Војереца и Беле Воде у Саксонији) на којој се говоре различити прелазни дијалекти, док се у основним и средњим школама предаје горњолужички језик. Део ученика из овог региона похађа горњолужичку гимназију у Будишину, док други део – углавном из региона око Слепа – иде у доњолужичку гимназију у Хошебузу. У трећи подрегион спада протестантски део Горње Лужице из региона у коме доминира немачки језик. У овом региону живи око 45-50 хиљада људи који користе лужички језик у свакодневном животу, а чији је ниво познавања овог језика различит. Од њих се око 25 хиљада декларишу као Лужички Срби. Учење лужичког језика у породицама овде није загарантовано, будући да се, с једне стране, број чисто лужичкосрпских породица са децом овде нагло смањује, а, с друге, у мешовитим породицама лужички језик употребљава тек изузетно. Тако већина ученика стиче почетна знања из лужичког језика тек у школама и то на елементарном нивоу. Дакле, у Средњој Лужици лужичкосрпски идентитет негује се углавном под утицајем делатности «Домовине», лужичких сеоских обичаја и традиције.

Регион у коме доминира лужички језик подудара се са католичким регионом у коме ради 10 лужичких школа. На овој територији живи око 15 хиљада становника који говоре лужичкосрпски језик, од којих је 85%изразило припадност лужичкосрпском етносу.

У лужичкосрпском региону у три узрасне групе примарни извор за учење лужичког језика представља породица. У осталим заједницама очигледно је губљење лужичког језика у породицама. Тако нестаје битан елемент лужичкосрпског идентитета. Међутим, то се не може објаснити само великим бројем национално мешовитих породица, јер 50% лица која су лужички језик научили најпре у породици сматрају га својим матерњим језиком. Изузетно велики утицај имају асимилаторске тенденције ван круга породице. Узрок таквих тенденција су, с једне стране, последице национал-социјалистичке идеологије и политике – деца и омладина из времена Хитлера постали су генерација родитеља негде до 70-их година. С друге стране, национална политика НДР довела је до низа негативних последица, које су се одразиле на преношење лужичког језика с једне генерације на другу. Ту су пре свега имали важну улогу поједини аспекти школске политике. Тако су се 1964. године знатно погоршали услови предавања лужичког језика у региону са мешовитим становништвом. У јавности је створено мишљење да учење лужичкосрпског језика нуди мале перспективе. Услед тога број ученика смањио се са 12 на 3 хиљаде (то се пре свега односило на регион у коме преовлађује немачки језик). Ове недемократичне мере подстакла је чињеница да је на конгресу СJПН лужичкосрпски језик проглашен језиком који изумире.

Други узрок смањења броја становништва које говори лужички језик јесте досељавање Немаца са некадашњих источних немачких територија у немачко-лужичкосрпски регион. Тако се у селима општине Кубшице настанило 835 досељеника или око 15% од укупног броја становника. То је довело до повећања броја мешовитих породица и даљег јачања доминације немачког језика. Овај процес ојачан је психолошким последицама антилужичкосрпске политике национал-социјалиста.

У области у којој преовлађује лужички језик асимилациони процеси одвијали су се спорије с обзиром на компактност лужичког становништва и друштвени престиж лужичкосрпске цркве. Ту је у изузетним случајевима долазило до асимилације Немаца са лужичким етносом.

Следећи битан фактор промена у билингвалној структури немачко-лужичког региона био је развој Лужице као центра експлоатације мрког угља и енергетике НДР-е у другој половини 50-их година. Изградња различитих индустријских објеката довела је до прилива радне снаге из целе земље, углавном из округа Хочебуз. У периоду од 1971. до 1981. године број становника у овом региону повећан је на око 55 000 људи. То је довело до тога да од средине 50-их 13 насеља постане жртва индустријализације – у њима су били уништени услови за живот око 2500 становника, који су углавном пресељену у градску новоградњу. Тамо су претрпели нарочито снажан асимилациони притисак.

Колективизација пољопривреде од почетка 60-их година и развој великих аграрних кооператива такође су имали негативне последице за функционисање лужичкосрпског језика.

Признавање лужичког језика као равноправног одређено је његовим коришћењем у масмедијима, књижевности, уметности итд. Статистички подаци у табели говоре о томе како говорници лужичког језика употребљавају свој језик.

УПОТРЕБА ЛУЖИЧКОГ ЈЕЗИКА ОД СТРАНЕ ЊЕГОВИХ ГОВОРНИКА

У деловима Горње и Доње Лужице у којима доминира немачки језик нема активне употребе лужичког језика у јавном животу. Лужички језик се по правилу користи само приликом комуникације са познаницима и колегама који говоре лужички језик. На функционисање лужичког језика одражава се и та чињеница да људи старијег узраста, који и представљају основне говорнике лужичког језика, више не заузимају важне положаје у друштвеном животу. Истраживања из 90-их година показују да је лужички језик фактично престао да буде средство комуникације у породицама са децом предшколског и школског узраста. Овај губитак, на жалост, не може бити компензован у школи и зато се у удаљеним деловима Лужице више не гарантује функционисање лужичког језика као живог. Активним говорницима лужичког језика данас се сматрају:

- поједине лужичке породице чији чланови имају око 60 година;

- поједине млађе лужичке породице које потичу из региона у којем доминира лужички језик (ако су у могућности, деца из таквих породица похађају лужичке школе);

- поједини чланови породице средње генерације који између себе разговарају лужичкосрпским;

- поједини кругови пријатеља и рођака чији су чланови ангажовани у лужичким организацијама;

- део говорника лужичког језика ангажованих на лужичким друштвеним питањима;

- службеници у лужичким институцијама из региона у коме у производном процесу доминира немачки језик;

Осим тога лужички језик се употребљава на лужичком радију и у телевизијским емисијама, у лужичким културним институцијама, приликом сарадње у самосталним ансамблима, у активностима група удружења «Домовина» и других лужичких удружења, у лужичким црквама.

У националној политици НДР употреба лужичког језика неретко је имала чисто симболички карактер. Тако су уведени двојезични натписи на државним институцијама и предузећима, табле са двојезичким натписима насељених места, путоказа, назива улица и тргова. За политичку агитацију коришћени су лужички плакати и транспаренти. Таква употреба лужичког језика сачувана је и након уједињења Немачке, мада у нешто мањем обиму. Током приватизације нестају двојезични натписи на предузећима и трговинама. За јавне установе двојезичност је успостављена законом и по правилу се придржава. У рекламама и политичкој агитацији у региону у коме доминира немачки језик лужички се користи ретко, тек, на пример, у изборној пропаганди.

У делу Горње Лужице у коме доминирају Лужичани језичка ситуација је нешто повољнија. Одређене промене набоље у употреби лужичког језика приметне су углавном код млађих генерација. У лужичким основним и средњим школама, као и у лужичкој гимназији у Будишину има око 1.500 ученика. У већини обданишта у овом региону деца се васпитавају на лужичком језику. За више од две трећине, то јест за 15.000 људи који спадају у лужичко становништво лужички језик је средство комуникације у породици, ван породице, а на њему се одржавају и недељне мисе у католичкој цркви. На лужичком језику овде се говори не само у лужичким друштвима него и на другим местима (на пример, ватрогасним станицама, спортским друштвима, у хотелима).

Како у породици, тако и у школама, а такође и захваљујући црквама у лужичко-католичком региону делују механизми очувања језика, тако да становници имају могућност да комуницирају на лужичком језику у свим сферама друштвеног живота. У овој области лужички језик је језик комуникације. Одређена информативна заступљеност доприноси очувању лужичке традиције. У исто време примећују се тенденције ка сужавању сфере употребе језика, нарочито међу младима који не могу да нађу посао у Лужици, као и у мешовитим породицама. У већини случајева деца из таквих породица се више не уписују у лужичке школе. Друштвени живот у овом региону је више двојезични него у области где доминира немачки. Овде се у потпуности придржавају одлуке о двојезичности, лужички језик користи се у говору и у писму. Двојезичног писања натписа придржавају се свуда: у трговинама, у приватним предузећима, на таблама са називима улица, разним знаковима, рекламама. Бројне лужичке културне групе формирају бикултурну и билингвалну слику региона. Политичке партије и изборне коалиције такође у својим активностима користе лужички језик. У Панчицама-Кукову, Хросчицама, Раљбицама, Рожанту и Поршицама активне су лужичке изборне коалиције које имају представнике у локалним скупштинама. Један Лужичанин је посланик крајзтага у Каменци испред лужичке изборне коалиције.

Овако данас у најопштијим цртама изгледају проблеми функционисања лужичкосрпског језика.