Projekat Rastko : Poljska : Istorija

Konstantin Mihailovi�
Jani�arove uspomene ili turska hronika

Prerada iz XVII veka

Iz rukopisa J

Rukopis N.

Iz rukopisa J

Dodatak II glavi.

O Muhamedu postoji ovakva tradicija kod onih hri��anskih naroda, �ega sam se naslu�ao od jednog jermenskog patrijarha, dok sam stanovao u Carigradu kraj Sulimanastira, to jest kraj vodenog manastira (ovaj manastir zato nazivaju vodeni �to ima pod crkvom vodu, do koje treba po stepenicama i�i, i ona je malo slana i gor�ikava ali je tako silna, da ako je se bolesnik napije, onda (bolest) izlazi ili jakim znojem ili per inferiora loca, �to sam i sam iskusio godine 1610). Ovaj je pri�ao da postoji jedan manastir na jednoj gori u arapskoj zemlji svetoga Vasilija, gde je otac ovoga Muhameda bio manastirski podanik, i poslu�ivao je onako kako mu je nare�ivano. S vremenom kako je Muhamed odrastao, ve� ga je zastupao u poslu�ivanju i pasao je manastirske kamile. �etaju�i se jedanput, stare�ina onoga manastira opazio je nad zaspalim Muhamedom nekakvu pove�u senku, mada je dan bio vreo i bilo je sunce. Posmatrao je to �ak nekoliko puta, i to ne vi�e sam, ve� su i druga bra�a videla, smatraju�i da je to imalo da bude ne�to zlo, jer je u to vreme bio nikakav i �ugave glave, �ega i sada ima mnogo me�u Turcima. Doveli su ga do toga, obe�avaju�i mu da ga oslobode manastirske slu�be kao i njegova oca, da im da pismenu potvrdu na sebe, da kasnije, ma u kakvoj sre�i bio, ne�e propustiti da im �ini dobro�instvo. Dopustio je Muhamed, ali kako nije umeo da pi�e, upitao je kako bi to trebalo da se uradi. Naredili su mu tada da zamo�i celu ruku u mastilo, dobro i lepo napravljeno, (koje tamo ne prave tako kao ovde) i da stavi na belu hartiju umesto privilegije, �to on u�ini.

Mnogo tamo�njih ljudi tvrdi da taj pe�at postoji sve dosad u riznici turskih careva, sa�uvana kao Muhamedova svetinja i �esto se prepiru Jermeni i Grci. Jer Jermeni sebi pripisuju ovaj pe�at, a oni (drugi) opet sebi, jer obe strane imaju sigurne dokaze. Gr�ki kalu�eri kalaguri ne daju nikakve dacije, a Jermeni ni na koji na�in ne pristaju da prodadu. Muhamed je dakle kod Turaka veliki prorok i izaslanik bo�ji i tako veruju da je bog u sedmom nebu na nekakvoj tablici davno bio ozna�io, najpre da �e stvoriti �oveka, zatim da �e na svet poslati Isusa velikog proroka, zatim da je u poslednje vreme imao da po�alje Muhameda svoga poslednjeg izaslanika. Kad vide Lucifer (kojega zovu Ihlis), kojem je jedinom bilo slobodno da boravi u onim palatama sedmoga neba, ponesen zavi��u, do kakvog je dostojanstva imao da do�e stvoreni �ovek, dogovoriv�i se s nekim drugovima svojim, po�e�e se protiviti volji bo�joj, zbog �ega gospod bog rasr�en naredi an�elima da ga sa svima drugovima njegovim zbace s neba, odakle je sedam godina leteo do zemlje, a sedam godina ispod zemlje, a onda se sedam godina molio pod zemljom da bi mu bog dopustio da izi�e nad zemlju. �ta je potom radio ima o tome velika knjiga, u kojoj ima tako mnogo �udnih bajki, da se �ovek mora smejati i �uditi kako mnogo uzimaju iz Svetoga pisma za svoje bajke svoga luda�koga Alkorana. Uzimaju tvrdnju iz petnaeste glave jevan�elja po Jovanu, koje neki njihovi u�eni besednici �itaju na arapskom. Gde pi�e: posla�u vam ute�itelja koji �e vas pou�iti svemu i koji �e govoriti o meni; oni te re�i, koje su re�ene o svetome duhu, prenose na neplemenitog Muhameda, kao Mehmed efendija, jedan njihov valjan sve�tenik, to jest besednik, koji je (tu - ?) stanovao i Davadpa�adu je k meni �esto slao i kad je trebalo da dr�i besedu javnu, onda bi uvek nau�io nekoliko re�i iz jevan�elja na latinskom nekoliko na gr�kom, a znao je tako�e haldejski, koji je jezik on nazivao jevrejskim. Mene je �esto molio da slu�am njegove propovedi, i ja sam bio nekoliko puta, kad je mnogo �itao i tuma�io iz arapskih jevan�elja. Hrista je �estito spominjao, samo je grdio �to ga hri��ani nazivaju bogom. Kada je imao da govori one sentencije, od kojih je unapred po nekoliko re�i nau�io, �inio je veliku smelost i pravio se kao da �ita hri��anske knjige koje je imao i pokazivao je sve �to zna i tako je tim obmanjivanjem pokretao narod da mnogo veruje u njegovu u�enost i u ve�tinu u raznim jezicima, i kad bi im naredio da glavom razbiju zidove carigradske, verujem da bi u�inili to. Ponekad je dokazivao govore�i bog je preko Mojsija dao na�im precima knjige zvane taurat kojima su svi sledovali sve do dolaska velikog proroka Isusa i duha bo�jega; kad je ovaj doneo tako�e sobom knjige s neba poslate od an�ela, svi su za njim po�li zbog �ega su se Jevreji ljutili i hteli su Isusa da ubiju, ali nisu mogli, jer im je on snagom svojom umakao, a oni pozva�e (uhvati�e) jednoga Jevrejina i mesto Isusa razape�e. Posle njega, kao �to je obe�ao da po�alje do�ao je Muhamed prorok izaslanik bo�ji, za kojim treba ve� kao za poslednjim prorokom i�i, jer ustupaju�i jedan pred drugim, ovome na�em su mesto ostavili, a ve� posle njega nijedan nije do�ao, niti �e do�i, jer kad Isus prorok bude knez, to jest sudija sudnjega dana, onda �e Muhamed stajati s desne strane zauzimaju�i se za svoje pristalice, a za one koji bi se na�li u velikom zlu, za njih �e Fatima, Muhamedova sestra, a �ena Alijina (velika �arobnica), ra��upav�i kosu, izi�i i pasti sudiji pod noge. Kad sudija opazi njenu �alost, stide�i se vi�e od nje, naredi�e svima da idu u raj. U nebo, koje je bo�ja prestonica, ni�ta okaljano ne�e u�i. U raju �e sva u�ivanja biti za dobre, o ovim rasko�ima mnogo gluposti pi�u. Eto tako je ovaj vrli besednik pou�avao ov�ice. Onda je posle umro i ostavio je sedam �ena, �alosnih robinja s decom osam a bez dece trinaest. Dobar pastir. Samo �etvrtinu te knjige smatraju za istinu.

Rukopis N.

Prvi odeljak. O po�etku otomanskih careva i njihove porodice.

Iako mnogi letopisci i mnogo onih koji su ispisivali hronike ili razne istorije razli�ito opisuju po�etak turski, otkuda su se stvorili i kako su u ove krajeve do�li, ipak ni ja nisam propustio da napi�em ono �to znam od samih poganika. Otoman, to jest Osman, bio je prostoga radni�koga porekla i oru�i zemlju bavio se doma�instvom u Aziji, u oblasti koju zovu Ak Jazi; bio je tatarskoga porekla. Imao je ovaj Osman od svoga imanja veliko bogatstvo: trideset plugova mu je izlazilo na polje; kamila, konja, bivola i druge marve imao je dosta. Njegov je �ator bio na�injen od abajlije, koji je zimi topal, a leti hladan. Razapev�i ovaj me�u radnicima svojim u polju, kad bi do�lo vreme jelu, on bi podizao crveni barjak, daju�i radnicima znak da je vreme jelu. Ako bi pak koji od tu�ih radnika do�ao k njemu, i toga bi ljubazno primio i nahranio, zato su mu ovi ljudi bili veoma naklonjeni i dobro o njemu govorili. U tome istom kraju �ivela je jedna udovica spahinica, koja je imala svoj dobar dvorac i veliku posadu, gde se desilo Osmanu da je navratio i proboravio nekoliko dana kod ovih ljudi (koji su po�tovali njegovo dobro pona�anje i bili su dobro znali njegovo gospodarstvo, pa su ga rado primili). Kad je o tome saznala, gospodarica onoga mesta je �elela da ga vidi. Nagovoreni Osman tada po�e da pregleda dvorac, a kako je bio u grubom ko�uhu za rad, nije se svideo gospodarici i naredila je da ga poliju pomijama kroz prozor, nazvav�i ga potsme�ljivo mali Osman�i�, a kad tamo�nji ljudi vide�e kako je nagr�en, veoma su ga �alili. Osman je tako�e veoma predano mislio o tome kako onu uvredu da vrati gospodarici. Doznav�i tako jedanput da je �ito u onome kraju na ceni, naredio je da se na pedeset konja natovare d�akovi sa �itom, a u svaki d�ak da se stavi dobar �tap, jer prema obi�aju onoga kraja nikoga s oru�jem nisu pu�tali u grad. Do�av�i tada Osman sam do onoga mesta, zaustavi se ispod dvorca da bi ga mogli videti; kad ga je videla i saznala o odli�nom �itu, gospodarica je naredila da se pogode; on pak, po�to je pazareno u gradu, nije hteo da dr�i veliku cenu. Voze�i onda ono �ito u grad, naredio je svojim ljudima, kad u�u u grad, da stovare d�akove s konja, da povade brzo one �tapove iz d�akova, budu�i s oru�jem, da pobiju ljude bez oru�ja; u�iniv�i to, zauzeo je grad pre no �to su se ljudi skupili, pa onda uzev�i onu gospo�u, odvev�i je na najvi�u kulu, naredio je da je bace dole, a grad je po svome imenu nazvao Osmand�ik. Eto od toga Osmana po�ela je porodica otomanskih careva, koja jo� dosad vlada.

Dodatak.

Ovaj grad Osmand�ik i sada postoji u Aziji u karamanskoj zemlji nedaleko od grada Tokata. Ona kula s koje je spahinica ba�ena ima naro�itog �uvara i uvek se lepo �uva. Ovog Osmana spominje Kromer knjiga, 21 oko godine 1300, list 235. Isto tako i stari Bjeljski (spominje) ovoga Osmana kako je izgnanik od svojih Tatara oko godine 1430. Ona oblast Ak Jazi bila je nedaleko od Ikonije, varo�i Augurije.

Drugi odeljak. O carevima koji su vladali posle Otomana.

Mustafa, sin Otomanov, uzeo je bio k�er jednoga bega iz Azije, koji nije imao drugog potomstva, pa je svoju k�er sa svom zemljom koju je dr�ao dao Mustafi. Ovaj Mustafa je oteo isto tako deo zemlje od nekih poganika u Aziji. Posle njega primio je vlast njegov sin Aladin, koji je prvi izmislio pe�adiju nazvanu jeni�ehaje i dao im je oznaku, bele kape, koje nije smeo niko drugi da upotrebljava, (kao �to ni danas nije svakome slobodno da nosi iste zavoje). Ovi nisu davali nikakve dacije, samo su bili spremni na svaku zapovest. Isto tako nisu imali nikakvu platu, jer su imali svoja imanja, samo su hranom snabdevani; ovima su u to vreme posedali gradove. Bilo ih je dve hiljade, ali za ovih careva sada to su ljudi nikakvi, a sve svoje imanje nose na magarcima. Ovaj Aladin zadobio je neke pokrajine koje su bile pod susedima. Murat, sin ovoga Aladina, uzeo je varo� Brusu i �itavu anadolsku zemlju. Ovaj je izmislio drugu pe�adiju, i nazvao je azapi, jer �to je ve�i gospodar utoliko mu vi�e ljudi treba. Ovu pe�adiju varo�i snabdevaju, a car im samo pla�a u logoru svakome na deset dana jedan zlatnik, a njihovim stare�inama na pet dana zlatnik, a njihovom vojvodi svakoga dana zlatnik. A kada je to potrebno, onda nare�uju varo�ima da ih snabdevaju, koliko kojoj zapi�u. Murat je imao sina Sultana, i ovaj Sultan sin Muratov je osvojio od Grka neke varo�i, a osobito slavnu varo� Nikenu. Ovaj Sultan je izmislio da oduzima hri��ansku decu, da ih vaspitava, ve�ba, da njima poseda svoj dvorac i svoje gradove, a dao im je naziv jeni�ari, to jest nova vojska.

Dodatak.

U turskim hronikama ovoga Mustafu ne spominju, ve� posle Osmana stavljaju prvog Urhana a posle Urhana Murata Prvog, kojega ovde Rac stavlja kao Aladinovog sina. Ovaj isti Murat je zauzeo Brusu predajom i porazio je despota bugarskog, ra�anskog i srpskog kralja, uhvatio ih je i posekao. Ovoga je jedan Srbin, kojega hronike zovu Bilovi�em, pokoriv�i se dobrovoljno, ljube�i cara u ruku, hand�arom ga je proburazio na Kosovu Polju; od toga vremena hri��anskim izaslanicima dr�e obe ruke kad prilaze caru da ga pozdrave ili da se oproste. Sultan Urhan je izmislio da se nose zavoji, jer su pre toga Turci nosili crvene kalpake; i jeni�ehaje, koje ovde Rac spominje, pretvorili su se u grube seljake, jer su hri��anski robovi postali ugla�eni, i tako ih je veoma malo ostalo u Aziji; ovde s ove strane mora na njihovom mestu su drugi i oni �e se postaviti na svoje mesto. Azapai sada biva onoliko koliko ih nametnu varo�ima najvi�e ih upotrebljavaju za morsku flotu, zato �to u nedostatku vesla�a, moraju i oni vu�i, kao �to se bilo desilo kad je Halil pa�a bio morski zapovednik; nai�av�i na nekoliko brodova i na la�u kneza savojskog jednog veoma tihog dana, ovaj se dugo s njim ganjao, dok nije zarobio kne�evsku la�u. Onda su na nekoliko galija, kojih je svega bilo 37, pobili iz topova vesla�e, tako da su ne samo azapi, ve� i drugi Turci morali sko�iti za vesla i veslati, ina�e ne bi u�inili ni�ta la�i, jer je bila velika i naoru�ana dobrim topovima. Jani�ari sada po�tuju toga sultana, koji ih je najpre stvorio i izmislio im jani�arsku kapu, razli�itu od drugih, kakvu ne sme niko sem njih da upotrebljava i nosi; nazivaju je ke�e hazreti-sultan, to jest kapa koju je prona�ao i oblik joj dao sveti sultan.

Tre�i odeljak.
O Muratu Prvom, kako je bio pozvan u Gr�ku.

Gr�ki car, vide�i da mu se bli�i smrt, u�ini starateljem svome jedinom i nedoraslom sinu Kantakuzena, jednoga od svoje gospode, �ele�i da sinu �itavu dr�avu vrati kad ovaj odraste. Kad je pak dete odraslo, hteli su Grci da mu uprava bude predata �to Kantakuzen nije dopu�tao, ve� je sam �eleo da dobije carstvo. A kad je video da su druga gospoda protiv toga, uzeo je sebi u pomo� sultana Murata i dopustio mu je da se preveze na ovu stranu Gr�ke. Prevezav�i se ovaj bez ikakve smetnje, zauze odmah jednu tvr�avu nazvanu Dardanele, a kad ovo sazna�e galipoljski stanovnici ne �ekaju�i druge, a potcenjuju�i Turke hteli su ih otpuditi od one tvr�ave, ali Turci, imaju�i o tome dobar izve�taj od Kantakuzena, dobro su se pripremili, Galipoljce su porazili i samu varo� Galipolje su zauzeli. Grci rasr�eni za to na Kantakuzena, kamenjem su ga ubili. Sultan Murat, zadobiv�i Galipolje, odmah je u�inio primirje s Grcima i po�ao na bugarskog kralja, koji u to vreme isto tako nije bio u prijateljstvu s gr�kom gospodom; ne do�av�i ipak do Bugarske, uzeli su Grcima dva grada, pa posev�i ih dobro, vrati�e se u Aziju.

Odeljak �etvrti.
O Bajazitu sultanu, nazvanom Ildirim, i o njegovoj bici s velikim hanom Tamerlanom.

Veliki han tatarski nazvani Tamerlan gospodar je velike mo�i. Njegovu prestonicu nazivaju Hajtaj ili Hehata�, le�i na severu; za davnih vremena njegova vojska je prelazila mnoge pokrajine, od �ega ima znakova i do dana dana�njeg velike mogile po poljima, koje je naredio da se nasiplju. Kada nekoliko anadolskih gospodara ovome hanu dobego�e sa �albom protiv turskoga cara Bajazita (kako ih, a da mu nisu dali nikakva razloga, goni iz njihovih zemalja a ove im silom otima, hote�i kao drugi Aleksandar Veliki da osvoji ceo svet), obe�ali su da �e ra�e njemu da se pot�ine i da ga slu�aju, kao nepokorenome vladaru. Veliki han se sa�ali na njih, i do�e s velikom vojskom pred turski grad Sivas; do�av�i, zakleo se u Alijino ime da se ne�e nazad vratiti dok ne oduzme sve od Bajazita i ne vrati onima kojima je nepravda u�injena. Kad o ovome saznade, sultan Bajazit hu�no po�e protiv njega i sukobiv�i se u karamanskoj zemlji, tri dana su se tukli a �etvrtog dana je bio potu�en do nogu. Tu je njegov sin Mustafa poginuo, a sam je bio zarobljen sa svojom ven�anom �enom i sa svim bogatstvom. Dr�e�i ga han u tamnici, jedanput je posmatrao njegovu oholost, jer je bio uobra�en, pa je naredio da se dovede njegova �ena i druge �ene �to su kraj nje bile, a samog Bajazita da postave blizu vezanog u kavezu i naredio im je da njemu u inat (�to mu je bio oholo odgovorio na pisma kad mu je pisao za Karamanovog sina), stav�i pred njega, njemu i njegovim ljudima to�e pi�e. Kad Bajazit ovo vide, postade veoma tu�an i oboriv�i glavu dole, nije hteo na to da gleda, govore�i: "Nije u redu niti je pristojno da �ovek tako �ini, osobito ako je silan, kome niko ne mo�e nauditi". Kad Tamerlan ovo �u, sa�ali mu se na njega, i narediv�i da se �ene izvedu, naredio je da ovoga samog dovedu iz kaveza k njemu i ljudski je s njim razgovarao. Me�utim, pa�e �to su pobegle iz bitke, izabrale su sebi za gospodara njegova sina nazvanog Emirsulejman, kojega je Ali-pa�a Vezer odveo iz bitke i u Jedrenu ustoli�io; drugi sin sultan Mehmed, imaju�i petnaest godina, stanovao je u gradu Amaziji. Tre�i sin Musa i �etvrti Isa posvadi�e se me�u sobom, ubi ovaj onoga i do�av�i u Brusu, Musa onde zasede; a kad ovo saznade Emirsulejman, po�e u Brusu, a Musa, ne �ekaju�i ovoga pobe�e u Karamanovu zemlju, za kojim se nadade Emirsulejman, ali onaj ne �ekaju�i, uz pomo� nekih ljudi ode u vla�ku zemlju. Kad rumeliske vojske ovo saznado�e, sve pristado�e uz Musu i otprati�e ga u Jedrene. Ovaj je posle ubio svoga brata Emirsulejmana. Ali se ni Musa nije presedeo na miru, jer neke pa�e vide�i da je bio nesposoban da vlada, posla�e preko mora u grad Amaziju po Mehmeda, a Musa, boje�i se ovoga, poseo je dobro more da se ne bi mogao prevesti na ovu stranu; ali one iste pa�e �to su �elele Mehmeda, posla�e tiho izaslanike carigradskome caru, mole�i i daju�i velike darove, da dopusti da se Mehmed preveze iznad Carigrada, �to car u�ini. Kad ovo saznade Musa, on pobe�e u srpske gore, gde ga uhvati jedan od njegovih, i dovede Mehmedu, i bi zadavljen.

Dodatak.

Bajazit Ildirim je isto tako najpre re�io da se zadavljuju mla�a bra�a prvoro�enome; posle njega je potvr�en drugi zakon Fetva, da nijedan sultan nema ven�ane �ene, ve� da stanuje samo s robinjama, i to zbog one sramote koju je naneo Tamerlan Bajazitovoj �eni, zato sada kad turski car ide u rat, ne uzima sa sobom najbolje sultanije, to jest one koje imaju potomstvo; s njim su samo druge dve ili tri za name�tanje postelje. Tamerlan je ostavio tu�ta i tma znakova svoga boravka u ovim krajevima, jer je veoma mnogo ljudi od njega ostajalo na onoj strani Dunava, u dobru�kim poljima; svi Tatari su njegovi ostaci, i zato tamo retko boga pri kakvoj prilici spominju, ve� samo Aliju i kad tamo neko za ne�to moli ne treba da moli u ime boga, jer ne�e ni�ta dobiti, ali ako brzo ka�e: "Ako Aliju voli�, u�ini mi to", odmah �e rado u�initi. I ovde u na�im krajevima poznaje se da su bili ovi Tamerlanovi ljudi, jer je 1628. na�en kod Potilji�a u polju novac s natpisom Tamerlanovim, u loncu, i od ovog novca je jedan u obliku �estaka i meni bio dao g. Adam Lipski, tarnogorski starosta, kada je uva�eni gospodin ukrajinski vojvoda Ljubomirski tukao Tatare kod Gospodarskog U��a i Islam Gireja, sultana, u�inio su�njem godine 1629, koji se i sada �uva. U turskim hronikama se razli�ito pi�e o ovom Bajazitu, jer nisu hteli da ljudi znaju ovu njegovu sramotu od Tamerlana, ali one sva�e, koje ovde Rac spominje, koje su njegovi sinovi imali me�u sobom, �iroko su opisane.

Odeljak peti.
O Muratu Drugom i njegovoj sre�i.

Posle deda Bajazita stupio je na vladu turski car sultan Murat, koji je, misle�i ve� o Carigradu, na�inio primirje s despotom Stevanom, koji je potom kratko vreme �iveo; ovaj despot je s carem Zigmuntom bio dobro i dolazio je u Budim kad je hteo. Zato mu je car dao u Budimu ku�u, u kojoj je za kralja Matije stanovao arcibiskup ostrogonski. Potom je despot na samrti dao Beograd caru Zigmuntu a svoju dr�avu je predao svome sestri�u �ur�u, ali uskoro potom turski car je oteo Ugrima Beograd. Ovaj sultan Murat je bio uzeo za �enu despotovu �erku po imenu Maru; u tome prijateljstvu despot je o spremio sina Grgura sa svojom �erkom caru, a car je obe�ao da mu ne�e smetati u njegovoj dr�avi i u zidanju manastira, koji je despot ve� bio zapo�eo; jo� mu je povrh toga dopustio da sebi sazida jedan siguran grad, posle �ega je osigurani despot zidao grad Smederevo; kada turski car ovo saznade, pre no �to ga je zavr�io i hranom snabdeo, naredio je da se despotov sin Grgur, njegov �urak, baci u tamnicu i da se odvede u grad Dimotiku, a sam je potom krenuo s vojskom na Smederevo. Kad despot to �u, ostaviv�i u Smederevu sina Stevana, brzo je oti�ao u Ugarsku, kralju Vladislavu. Turski car, do�av�i pod Smederevo, izmu�iv�i ga gla�u, zauzeo ga je potom, a drugog sina despotovog Stevana, koji je tamo u gradu bio, baciv�i u tamnicu, posla drugome bratu. Posle ovog napada sultan Murat zavlada �itavom ra�anskom zemljom i gradovima, a vrativ�i se u Jedrene, car naredi da se oba sina despotova odvedu u tamnicu preko mora u grad Tokat; o tome njihova sestra i �ena Muratova nije znala. Potom poganik posla tiho u Tokat (nare�enje) da se obojici o�i izvade. Kada se to razglasilo, molila je s pla�em za njih, omek�an njenom molbom, car posla u trku da se ne u�ini to, ali je ve� bilo suvi�e kasno, pa ipak je naredio da se i onome �to je bio za to poslat o�i izvade, a despot, budu�i kraj kralja Vladislava, oplakuju�i sinove i dr�avu, stalno je molio kralja da mu pomogne.

Onda je leta gospodnjeg 1441. ugarski kralj Vladislav, skupiv�i veliku vojsku, juna�ki krenuo na turskoga cara Murata. Bio je s njim i despot �ura� Vukovi�, koji su se zarekli da se bez bitke s Turcima ne�e razi�i. I�li su tada zajedno preko �itave ra�anske i bugarske zemlje, sve do blizu varo�i Plovdiva. Tamo ih je turski car presreo u gorama i nije im dao da pre�u ka Plovdivu. Te gore, u kojima su se srele vojske, zovu Zlatica, a neki ih opet zovu Gvozdena Vrata. Kad vide kralj Vladislav da pro�i ne mo�e, naredio je da se nazad vuku kola, jer je bilo te�ko obrnuti (ih) bez �tete u tesnacu. I vrativ�i se tako, po�e ka varo�i Sofiji, a ve� je to bilo u jesen. Ne mogu�i onde da ostane preko zime, vrati se nazad u ra�ansku zemlju, spaliv�i varo�, ali kad su do�li do varo�i Pirota, dojuri uhoda, javljaju�i kralju da je car do�ao u Sofiju, spaljenu varo�. Onda je kralj naredio despotu da sa svojom vojskom ostaje pozadi. Kada su tada do�li do planine zvane Kunovica, a kralj je ve� bio u polovini planine, uhode su javile despotu da Turci idu za njima, zbog �ega despot, javiv�i odmah kralju, zamoli da ostavi pe�ake kraj kola, a da sam s konjanicima pohita; ali pre no �to je kralj prispeo, ve� je bitka s Turcima bila po�ela, pa po�to je kralj poja�a, Turke do nogu potu�e. Tu je ubijen jedan (zapovednik) koji je u toj vojsci bio na carskome mestu; njegov grob se sve dosad nalazi u varo�ici Tajanice. Pobediv�i tako kralj Vladislav poganike, veseo krete u ra�ansku zemlju, hote�i onde da ostane preko zime, a na leto pak s bo�jom pomo�i da se okrene protiv Turaka, ali kad su do�li na polje Dobrigi�, pristigli su izaslanici turskoga cara i molili za onu svoju gospodu koji su bili su�nji, obe�avaju�i da vrati despotu �itavu ra�ansku zemlju Smederevo i druge gradove, kao i oba sina, Grgura i Stevana. Posavetovav�i se s despotom i s drugom gospodom, kralj Vladislav primi to izaslanstvo. Posle toga je turski car poslao jednoga gospodina, po imenu Baltaoglua, da vrati Smederevo i svu ra�ansku zemlju despotu; dovezli su isto tako i oba slepa despotova sina, a potom su pu�teni odmah i svi carski su�nji. Oduzev�i tada kralj Vladislav ra�ansku zemlju od poganika u na�iniv�i s njima primirje sa zakletvom na osam godina, vrati se veselo pobedni�ki u Ugarsku.

Turski car, stide�i se �to nije bio u toj nevolji, napustiv�i potom carstvo i predav�i ga Mehmedu, svome sinu, stupi u red dervi�a, koji imaju takvo pravilo da nagi i bosi hode, odenuv�i se u jelenju ili srne�u ko�u. Drugi imaju prema svome obi�aju haljine od abajlije, gvozdenim lancima se opasuju unakrst, briju glavu, rasplodne udove nose okovane mesingom ili gvo��em, ognjem se peku, britvama se re�u, ne piju vino niti ikakvu kiselinu, za ru�ak prose, a ako im �to ostane, razdaju u ime boga, za ve�eru isto tako ni�ta svoje nemaju, ve� po mestima skitaju, kao lude. Svakoga dana o ve�ernju igraju idu�i u krug, staviv�i jedan drugome ruku oko vrata, klimaju�i glavama, poskakuju i veoma glasno uzvikuju: La Illa Illa Allah; ovo njihovo vikanje razli�itim glasovima daleko se �uje; ovu igru zovu samah, koju sada traju kao svetinju i kao veoma dobru slu�bu bo�ju; u njoj se tako silno mu�e, da �ak s nekih pena te�e. U ovaj red je car oti�ao, smatraju�i da nije dostojan carstva �to nije li�no bio u bici.

Muratov sin sultan Mehmed, imaju�i oca me�u dervi�ima, sam je krenuo u �ume da lovi zverinje, zanemaruju�i svaku vlast. Ovoga su jani�ari ru�no primili i po�to su imali zadr�anu platu za vi�e od pola godine (jer tamo na svaku �etvrtinu godine daju platu), bacili su se na dvorove vezira, ali varo�i nisu po�inili nikakvu �tetu. Onda skupiv�i se u gomilu, kreto�e mladome caru tamo gde se lovom zabavljao i pohvatali su kraj njega svu gospodu savetnike; sam car, ne znaju�i razlog buni, u velikom strahu izi�e k njima govore�i: "Mili jaganjci, �ta vam se desilo i za�to to �inite?" Odgovori�e mu: "Desilo se to, sre�ni gospodaru, zbog tvog r�avog saveta i �to se za va�ih predaka nikad nije de�avalo; zato znajte, dok je otac va� �iv i dok �e biti �iv, vas ne�emo da nam budete gospodar". Onda im dade re� da �e odmah poslati po oca i da �e im platu dati u roku od tri dana; a da bi se �to pre uti�ali, pove�ao im je platu po pola aspre dnevno. Kad je o tome javio ocu u Ikoniji, kako jani�ari ne�e nikome da budu poslu�ni dok je on �iv, i da treba �to br�e mo�e da do�e, napisao je tada Murat, kao lukav u toj stvari, kao izdajstvo (?), naredio je jani�arima: "Ako mene vole i �ele da do�em, neka mi na jednome mestu na�ine bogat hladnjak". Kad to �u�e, jani�ari rado i s velikim veseljem odjuri�e u �ume da pripreme zelenilo. Razapev�i potom lep �ator, ukrasiv�i onim zelenilom veliki trg, �ekahu radosno. Do�ao je onda na ono mesto sultan Murat, do�ao je za njim isto tako i njegov sin Mehmed sa svom gospodom, mole�i milosr�e i da im ovu krivicu oprosti, �to je on u�inio, govore�i: "Opra�tam vam to, ali se toga drugi put �uvajte. Ti, sine, sa�uvaj i po�tuj jani�are, to je tvoje dobro i �itave tvoje dr�ave". Tako je sultan Murat ponovo morao da bude car.

Dodatak.

Sultan Murat je postao bio dervi�, to jest redovnik; ovih pravila oni imaju �etiri, a svako pravilo ima svoje naro�ite praznoverice i gluposti. Jer jedni idu bosi, bez pantalona, u iskrpljenim mantijama, s visokim i pljosnatim kapama od abajlije, uokvirenim unakrst ne�im zelenim. Na mantijama su skutovi isto tako zeleno op�iveni; ni u ceremonijama se ne sla�u s drugima. Drugo pravilo je �to priplodne udove zatvaraju u nekakvo gvo��e ili pak mesing, zavetuju se da budu �isti i po�tuju i druge ceremonije razli�ite od drugih. Tre�e pravilo je �to kose pu�taju, ni�ta ne govore, ili retko, zabavljaju se frulama, sviraju�i na njima �alosne melodije, ljude zabavljaju, snove tuma�e, izmi�ljaju�i govore razne pesme i odr�avaju isto tako neke ceremonije kalu�erske od drugih razli�ite. Svako od ovih pravila ima svog pretka, kojega spominju s po�tovanjem, u izvesno vreme obilaze njihove grobove. Ovaj red, u kojem je car bio u Ikoniji, ima stare�inu i k njemu odlaze i zovu ga hazret-i-mevlana, a sami se po njegovom imenu nazivaju mevleniler; ovi su tu postavljeni napred i oni odr�avaju sama, to jest morenje tela skakanjem, vrtenjem, potskakivanjem, hukanjem, da �ak ponekad padaju i onesve��uju se; de�ava se da i umiru, a ko na toj ceremoniji umre, smatraju ga za svetitelja i s velikom ceremonijom ga sahranjuju, doti�u�i se njegova tela; potom poha�aju njegov grob. Me�u �enama ima tako�e takav red; imaju isto tako stare�inu, koja njih isto tako ima; radi molitava se skupljaju kod nje, a ona im pripoveda, a sve slu�aju, onda isto tako obavljaju sama, to jest zamaraju se na isti na�in kao i drugi, ali je malo me�u njima takvih koje bi ba� iz verskog �ara tamo i�le, ve� jedna radi druge, jer su tako zaljubljene jedna u drugu, da mu�karac nikad ne mo�e tako zavoleti kao one me�u sobom,^[1] tako da do ludila dolaze; mnogo se izla�u opasnosti jedna za drugu, a svaka od ovih koja ume da se zahvali, odbacuju�i vremenom ovo, �oveka se hvata, i tako kao �to su mu�karci Sodomljani, tako su i �ene. Takva su pravila u Turskoj.

Odeljak �esti.
O kralju Vladislavu i njegovoj bici kod Varne.

Kralj Vladislav je imao primirje s turskim carem na osam godina a kad vide�e gospoda duhovnici kao i svetovnjaci da je kralj prvi put sre�no pro�ao s poganicima, nagovori�e ga da s Tur�inom ne bude odr�ano primirje. A isto tako i zvezdoznanci, gledaju�i na svoje krugove a i vitezovi piju�i vino. A Janko, Matijin otac, budu�i vojskovo�a, ubedio je kralja u to da �e sre�no i uspe�no ratovati protiv Turaka, i otad se po�e kralj Vladislav spremati da krene na Turke leta gospodnjeg 1444, a posla i despotu da mu pomogne dru�tvom protiv poganika. �uv�i ovo izaslanstvo, despot �ura� se veoma rastu�i i posla kralju svoga prijatelja Dimitrija Krajkovi�a, znatnoga gospodina, s ovim re�ima: "Milostivi kralju, ja sam se oslonio na tvoju prvu re�, sa kojom si me bio ostavio da bez moga saveta ne�e� ni�ta preduzimati protiv poganika; ne znam kakav je to savet, kad ne�e� da vodi� ra�una o tome i tako iznenadno bez potrebe hita� da napadne� poganike, i zato znaj da ja sada ni na koji na�in ne mogu biti spreman, jer zna� dobro da sam opusto�enu zemlju dobio da vladam i moram neke gradove ponovo zidati i provijantom snabdeti. Zato te molim da sada ovaj rat ostavi� sve do onog vremena kada �u se i ja spremiti za tvoje po�tenje sa pedeset hiljada ljudi, a ja sam spreman glavu svoju da polo�im za tebe i sa �im budem mogao iz moje riznice, ho�u da pomognem, �to sada ne mogu u�initi i savetujem tvojoj milosti da se toga rata okani�. U ono vreme ja ho�u da budem vo�, kao �to sam i ranije bio, i pri tome s bo�jom pomo�i ho�u tako da povedem da odnese� pobedu nad poganicima". Kada je to kralj Vladislav �uo, hteo je njegov savet da poslu�a, ali vojvoda Janko, budu�i kraj kralja, zasmejav�i se, rekao je: "Gospodine Dimitrije, vidi se da je tvoj gospodar jevtino pro�ao, zato savetuje da se manemo poganika". (Odgovori Dimitrije): "Moj gospodar verno savetuje kralju, a od toga ni ti ne�e� imati koristi". Naredio je tada kralj despotu preko Dimitrija govore�i: "Ako po�em u ovaj rat, bi�u kod vas u Smederevu s malo ljudi, pa �emo se tu porazgovarati o svemu valjano. Kad despot ovo �u, pripremao se da do�eka kralja kako valja sa �atorima, s provijantom, s odelima i izvrsnim palatama, od kojih je jedna bila unutra veoma ukra�ena slikama, zlatom i biserjem izvezenim iski�ena, usto je pripremio lepe konje i mnogo drugih stvari da obdari kralja. Zatim je kralj Vladislav sa svom svojom silom stigao do Beograda, a odatle je do�ao u Smederevo despotu i stajao je pred gradom, budu�i svakojako dobro raspolo�en, dok se vojska prebacila preko Dunava. Darovao je despot kralju, pored ostalih poklona, pedeset hiljada dukata, mole�i veoma pri tome da s tim ide nazad. Ali Janko, pretekav�i kralja, re�e: "Ne mo�e ve� da bude druk�ije nego da se kre�e na poganike". Pogleda tada kralj na despota, a despot pak na kralja, jer je Janko imao vi�e vlasti nego kralj i bio je pakostan na despota �to je s kraljem dobro �iveo. Krenuv�i se tada, kralj Vladislav je i�ao pored Dunava do varo�i Vidina, i naredio je da se oplja�ka i spali; odatle je prolazio daleko kroz Tursku do polja zvanog Varna, koje le�i blizu Crnoga Mora. A tamo je prispeo i turski car Murat, a kad se sastado�e dve ratni�ke sile, hri��anska i pogani�ka, po�ela je bitka u ponedeljak koja je trajala tri dana, za hri��ane tako sre�na da je sva konjica pogani�ka do nogu bila potu�ena, a na bojnom polju je ostao samo sam car s jani�arima; a kad jani�ari vide�e svoju propast, ve� su bili po�eli da odlaze, dr�e�i me�u sobom cara ali kad vide�e jedno mesto pod gorom, koja je bila s leve strane beguncima,^[2] klisurasto i s dubokim udolinama, oko kojih je bilo veliko �bunje i vresovina, zaustavili su se me�u njima, i nakidav�i odmah vresovine, pozaklanjali su neka mesta, a ve� je bilo predve�e. Misle�i da se jani�ari vi�e ne mogu spasti Janko je nagovorio kralja da sa svojim pukom sam na njih udari radi li�ne slave, �to je kralj bez oklevanja i u�inio, vide�i da su sve bili pe�aci, pa pobacav�i koplja, brzo su jahali, hote�i ih konjima razbiti i pogaziti, ne poznaju�i nimalo one jaruge, u koje su jedni popadali, a druge su jani�ari pobili strelama. Tamo je i slavni kralj Vladislav ostao u onome klancu, a Janko vojvoda je bez ikakve smetnje nazad umakao, jer nije bilo nikoga ko bi ga imao goniti bog protiv poganika, na�i �u vas u Smederevu". A despot je odgovorio: "Neka ide s milim bogom, a kako on nama misli, tako neka mu gospod bog da". Poslao je potom gubernator (poruku) despotu da ga propusti bezbedno preko svoje zemlje na Kosovo Polje, �to je despot u�inio, narediv�i da se razglasi da se svuda prema gubernatoru pokazuje dobra volja kao njemu samome. Kad se onda sasta�e vojske na Kosovu Polju i kad gubernator vide u cara veliku silu, napisa ovakvo pismo: "Care, nemam ti tako mnogo ljudi kao �to ih ti ima�, ali koliko ih je, svi su dobri i juna�ni". Odgovori mu car: "Janko, ja uvek vi�e volim da imam pun tobolac obi�nih strela, nego samo pet zla�anih", I po�ela je bitka u �etvrtak ujutru, a zavr�ila se u subotu pred ve�ernjem. Pogani�ka konjica je ve� bila skoro pora�ena, ali je gubernator pohitao na jani�are; tamo je pora�en da je jedva s nekoliko ljudi utekao u pokrajinu koju zovu Zagorje, gde je Stevan Samo�evi� bio gospodar. Ovaj je doveo gubernatora despotu, ali despot, boje�i se turskoga cara, nije ga dugo dr�ao kod sebe, ve� ga je obdario i pustio slobodno da ide u Ugarsku na svoju nesre�u; a ve� odavno vele: "Ne �ini zlome dobra". Posle dve godine umre turski car a njegov sin Mehmed postade car.

Odeljak osmi.
O Mehmedu Muratovu sinu i o zauzimanju Carigrada.

Car Mehmed je po ocu svom Muratu sre�no vladao; bio je veoma lukav, pa je i za primirja prevario koga god je mogao, o veri se malo brinuo, a kad ga je ko zbog ne�eg korio odmah bi sko�io kao pomaman. Ovaj je poslao despotu �enu svoga oca Murata, ma�ehu svoju, i njegovu devojku, Maru, otpremiv�i je po�teno i dao joj je dve pokrajine: Toplicu i Dubo�icu i na�inio je s despotom do�ivotno primirje. A njegov sin Lazar nikad nije smeo da smeta. Izrekao je tako�e car da mu daju danka petnaest hiljada zlatnika. Svemu ovome despot se pokorio i izi�ao je tome u susret. Kad to �u�e Ra�ani, nisu odobravali despotu, jer su znali da car ovo primirje ne�e odr�avati i poslali su despotu (poruku) da s njim nikakvo primirje ne pravi, jer on ho�e da prevari ili tebe ili koga drugog; ako pobedi, onda �e brzo biti kod nas. A sve je to bilo istina, jer je on zato na�inio s despotom primirje da bi bio od njega siguran, a despot je odgovorio svojoj gospodi: "Moram to u�initi privremeno, jer Janku ne verujem". A evo kako je bilo to primirje. Na�iniv�i primirje s despotom, na�inio je odmah i sa gr�kim carem na petnaest godina, da ga potpuno i verno odr�ava. Po�to je na�inio ovo primirje, krenuo je na jednoga kneza, kojega zovu Karaman, starodavnog i mo�nog vladara, neki govore da je to bio potomak Darija persiskog kralja; oduzev�i ovome neke gradove i varo�i, vratio se nazad. Potom je car Mehmed skupio veliku vojsku i pustio glas da kre�e na Karamanovu zemlju, a skupio je sa sobom svakojakih majstora, drvodelja, zidara, kova�a, kre�ara sa svakojakim alatom kakav je kojem zanatu potreban i krenuo je ka Svetome �or�u, pokazuju�i kao da ho�e iznad Carigrada da se preveze preko mora s �itavom vojskom u pristani�tu Sveti �or�e, pet italijanskih milja iznad Carigrada. Kad onamo sti�e, zaustavi se na morsko) obali i odmah naredi majstorima da premere grad i sam po�e nositi kamenje; kad ovo vide�e ostali, lati�e se tako�e no�enja. Naredio je da se druga stvar sprema �to je mogu�e br�e i nije se krenuo od onoga mesta dok grad nije ve� bio zavr�en. Kad vide�e to, Grci mu htedo�e ne dati ovaj grad; kad on to �u, posla njihovome caru i zamoli da ne bude protiv toga, "jer �e taj grad biti za va�e i za na�e dobro, jer je velika �alba od trgovaca kako se velika zlo�instva de�avaju od Katalana na Crnom i na Belom Moru. A ja ho�u to da spre�im, da bi trgovci mogli voditi svoju trgovinu". Kad gr�ki car �u ovu poruku (jer su izaslanici i Grci smatrali da �e im se primirje dr�ati) pusti�e tako cara i ostavi�e ga na miru da zavr�i grad, ali su svakako mislili, ako bi car brzo odstupio, onda bi oni imali volju da grad opsednu i posednu. Ali oni ovako a turski car druk�ije. I tako Grci, oslanjaju�i se na pogani�ko primirje nisu se ni�em nadali. Tako su bili sigurni da su Turci prolazili u grad i iz grada, a Grci nisu nikakvu smetnju pravili njihovoj vojsci, piju�i, jedu�i i budu�i u velikoj sigurnosti, a kad car zavr�i grad, nazva ga Jeni Hisar. A tada jo� turski car nije imao uop�te ljudi pri sebi i naredio je onda da se gradi u �umi trideset galija, �etiri italijanske milje od morske obale, a neki koji su za to znali, smatrali su da car glupo radi, govore�i kako nije mogu�no da ih mo�e po suvu prevesti do mora bez �tete a osobito zato �to je brdovit kraj bio. Tada je car poru�io despotu da mu po�alje hiljadu i pet stotina konja (tj. konjanika) prema ugovoru, govore�i da ho�e, po�to je zavr�io grad, da krene u Karamanovu zemlju. I tako je despot otpremio jednoga vojvodu Jak�u Bre�i�i�a, oca onih Jak�i�a (koji su bili u Ugarskoj) s onih hiljadu i pet stotina konja, ne znaju�i kakva je namera careva. A car, po�to je dovr�io grad, ne govore�i nikome svome, niti primirje otkazuju�i, pusti brze konjanike ka Carigradu da biju, ubijaju koga god sretnu sve do samih opkopa. U ono vreme je tako�e bilo u varo�i dosta Turaka, koji o tome ni�ta nisu znali, i ti su svi tamo pobijeni od gra�ana. Onda je sam car, prispev�i sa svom svojom silom, opseo Carigrad. �uv�i to gospodin Jak�a s onim ljudima �to su od despota bili otpravljeni, htedo�e se vratiti nazad, ali smo bili opomenuti, ako bismo tako u�inili, na putu bismo imali da budemo uni�teni, zato smo ve� morali da idemo ka Stambolu; pa ipak na�a pomo� nije Turcima mnogo pomogla. Ali nam je pokazano mesto pred Jedrenskom kapijom i tu smo stali. Onda je car naredio da se one la�e opreme �udno i veoma izobilno i skupoceno, �to su bile pravljene na gori, �emu se cela varo� i vojska �udila, jer je na�injen toliki rov da bi se u njega smestila galija, dno ovoga rova pokriven je daskama a one lojem dosta debelo namazane, usto je ude�eno tako da ljudi i razli�ita marva mogu sigurno i�i obema stranama rova, vuku�i te galije. Kad je onda do�lo vreme, narediv�i da se spreme jedra, podigli su ih gore, a onda je nekoliko desetina hiljada ljudi, kao i bivola, krenuv�i, vuklo svaku galiju nadole u Crno More. Vide�i to, Grci su bili hteli to da spre�e, ali nisu mogli. Tako je Carigrad osvajan s mora i suva, jer je turski car tako�e dao da se napravi most preko morskog rukavca, koji je me�u Galatom i Carigradom, �ija je �irina jedan strelomet. Boravio je tada car kraj varo�i osam nedelja, tuku�i neprestano iz velikih topova tako da su zidovi bili razbijeni na pola du�i. Jer je ova varo� imala i mnogo kula i dobre zidove, ali kako je sama po sebi velika, nije mogao gr�ki car sve zidove da posedne, kako je bilo potrebno; pa ipak se na onome mestu gde je bio zid razbijen gr�ki zapovednik dosta dugo branio, ali kad je bio ubijen, jani�ari se odmah ohrabri�e i upado�e na zidove, a za njima sva sila pogani�ka, tuku�i i seku�i svakog koga su dohvatili sve do trga na kojem se zaustavio sam gr�ki car s hiljadom pe�aka, ne mogu�i vi�e da spase svoje (ljude). Tu su se branili sve dotle dok ih je trajalo. Tu je ubijen i sam gr�ki car, kojemu je jedan jani�ar, zvani Sarila, odrubio glavu i doneo pred cara, gde je u to vreme kraj cara bio jedan Grk po imenu Andrija, kad zapita�e �ija bi to glava bila, on re�e: "Ona je Draga�a, moga gospodara". Tada car obdari obilato onoga jani�ara i dade mu Egidisko vojvodstvo. I tako je Carigrad zauzet pomo�u izdaje II la�nog pogani�kog primirja. I tu je bio kraj gr�koj dr�avi godine 1453, u sredu. Sazvav�i svoj savet, turski car je naredio da se najpre raspitaju o prijateljima i ro�acima gr�kog cara Draga�a pa je one koji su ih prona�li (jer nisu krili, nadaju�i se milosti carskoj najpre pitao za sakriveno blago, pa kad je ovo poku�io, naredio je da sve one i Paleologe poseku a �ensku �eljad je razdao svojima. Onda su Gala�ani, koji su bili na�inili s turskim carem takvo primirje da se oni moraju njemu dobrovoljno pokoriti ako bi osvojio Carigrad, s pouzdanim dogovorom su doneli klju�eve i predali caru. Ostaviv�i njih na miru, okrenuo se on na druge gradove i varo�i, koje je bez muke sve zauzeo.

Odeljak deveti.
Kako je turski car Muhamed prevario despota.

Odmoriv�i se preko leta, turski car je prevario despota, ne otkazuju�i primirja despotu i njegovu sinu Lazaru, koje je bio obe�ao da �e im verno odr�avati do smrti, a on ga je samo dotle odr�ao dok nije zauzeo Carigrad, jer ga je upravo zato bio i na�inio, �to se bojao da mu despot u tome ne bi smetao, ali �im je samo osvojio Carigrad, �utke kao lukavi pas, krenuo je s vojskom u ra�ansku zemlju; �uv�i to, Ra�ani obavesti�e despota govore�i: "Mi smo govorili da �e nas ovaj pogani�ki izdajnik prevariti i tako neka ti je znano da je ovo na�a misao: da mu se odupremo, a imamo ve� jednu vojsku u Dubo�ici a drugu kod Sitnice, jer vi�e volimo da izgubimo odmah glave svoje, nego da na�e �ene i decu razdeljuje poganicima. I tako te molimo, dolazi nam u pomo� �to br�e mo�e� i sa �to vi�e ljudi mo�e�". Razabrav�i ovo, despot im ovako naredi: "Te�ko mi je sada da vam do�em u pomo�, jer kralja Vladislava u zemlji nema, koji bi mi rado pomogao, zato se ostavite toga, pa makar se i pokorili, onda �u ja s bo�jom pomo�i gledati da vas oslobodim". Kad tada do�e turski car u Konstantinovu zemlju, na polje nazvano �egligovo na granici ra�anske zemlje, �uv�i o ljudima kraj Sitnice i Kisline, �etiri nedelje je �ekao ne znaju�i �ta da radi i na koju bi se vojsku pre okrenuo. Onda oni ljudi �to su bili kraj Sitnice kao zaseda udari�e juna�ki na tursku vojsku i mnogo ljudi i vrle gospode pobi�e tako da su Turci priznavali da se nikako nisu nadali da �e od tako malo ljudi tako velike gubitke imati; ali posle toga krete sam car sa svom silom na njih i pognav�i ih, kraj jedne planine nazvane Trapanija sve ih porazi da je malo ko umakao. Tamo je jedan gospodin ra�anski Nikola Skobalji� sa svojim stricem uhva�en i na kolac nabijen. Onda je car opseo varo� Novo Brdo, gde je srebrna i zlatna planina, i po dogovoru drugih uzeo je. Kada se pak varo� pokorila, naredio je, pozatvarav�i kapije, da se ostavi samo jedna kapijica nad vodom, kroz koju su izveli sve doma�ine sa svima slugama, koliko ih je ko imao. A car, stoje�i onde sa svojima, naredi da se odvajaju de�aci na jednu stranu, a �enska �eljad na drugu stranu (u ku�ama ipak nikome nije dirana nijedna stvar). Kad se ovo izvr�i, odmah je naredio da odli�nije ljude i gra�ane poseku. De�ake, kojih je bilo 312, uzeo je na svoju stranu, a �ensku �eljad, koje je bilo 704, razdao je me�u poganike; ostale su pustili u varo� i �itave su vratili. De�ake je naredio da vode preko mora u Anadoliju, gde sam i ja sa dvojicom mla�e bra�e bio uzet, i gde god smo se zaustavili, uvek smo mislili da pobegnemo. Kad smo tako bili kraj jednoga sela, nazvanog Samokov, utekao sam ja sa dvadesetoricom drugih, ali su nas tako dugo gonili po planinama i �umama i tra�ili, da su nas, kad su nas prona�li, povezali i mu�ili vuku�i nas za konjima da je �udo kako su u nama du�e ostale, pa kad su drugi dali re� za nas da ne�emo vi�e be�ati, onda su nas mirno vodili i veoma pa�ljivo �uvali. Oduzeo je tada pri tome napadu Muhamed despotu skoro �itavu ra�ansku zemlju sve do Morave, samo je ostalo ne�to od Morave do Smedereva. Vrativ�i se u Jedrene, car je od izabranih de�aka uzeo osmoricu u svoju lo�nicu, koji, dogovoriv�i se da ga ubiju za no�ne stra�e, pripremahu se za to govore�i: "Ako ovog pogani�kog psa ubijemo, oslobodi�emo �itavo hri��anstvo, ako pak druk�ije ispadne, posta�emo mu�enici". Kad su onda odredili vreme, bili su svi u pripravnosti, imaju�i ve� oru�je sakriveno pod haljinama, a jedan od njih, neplemeniti izdajica, koji se zvao Dimitrije Toma�i�, kaza caru. Odmah je car naredio da ih uhvate i da ih dovedu preda nj, a kad kod svakoga na�e oru�je, pita�e ko ih je na to nagovorio. Reko�e da nije niko, ve� samo velika �alost za o�evima i milim prijateljima na�im. Onda naredi car da donesu koko�ija jaja i da ih stave u vreo pepeo, potom, izvadiv�i vrela iz pepela, naredio je da se svakome od njih po jaje prive�e pod kolena da bi km se �ile upalile i zgr�ile. Onda su ih vozili na kolima preko mora, ne skidaju�i onih jaja, godinu dana kasnije pak naredio je da se poseku, i njihova tela smo nas nekoliko no�u sahranili kraj pustoga manastira, koji nazivaju Grunezgio. A onoga �to j e bio opomenuo cara na�inili su velikim gospodinom na dvoru, ali je gospod bog, zbog neplemenite izdaje, na njega bio pustio takvu bolest, da se osu�io kao slamka, potom je izdahnuo. Njegovo ime je bilo turski Bajdar. Od toga vremena car nije hteo da ima nijednog ra�anskog de�aka u lo�nici ali je drugima mu�ke oznake naredio da poseku, da bi od njih imao u�kopljenike da mu �uvaju �ene.

Odeljak deseti.
�ta je gubernator Janko u�inio ugarskoj zemlji.

U Smederevu je bio veliki pomor, zbog kojega je despot oti�ao na planinu blizu Beograda, tamo je stanovao u �atorima, izbegavaju�i zarazu i nije imao sa sobom mnogo ljudi, samo sina Lazara. Onda on posla (poruku) Janku, gubernatoru ugarskom, kao i Mihailu Sila�iju, koji je vladao u Beogradu, tra�e�i od njih da tamo mo�e imati spokojan stan na onome brdu za (izvesno) vreme; oni mu ovo obreko�e la�ljivo. I tako despot, osigurav�i se njihovom re�ju, otpremi dvorane i le�a�e onde bezbedno, ni�eg se ne boje�i. Posle nekoliko nedelja izjaha Mihailo Sila�i iz Beograda s nekoliko stotina konjanika i udari no�u na despota i otse�e mu dva prsta na desnoj ruci, pa uhvativ�i ga, odnese ga u Beograd. Tamo je morao da se otkupi za sto hiljada crvenih zlatnika i morao im je ostaviti svoju �enu Jerinu, a sam je oti�ao u Smederevo da bi tu sumu pripremio i dao je re� da �e taj novac bez odlaganja dati nekakvome vitezu po imenu Galvanu. A i Galvan, imaju�i nekoliko stotina konjanika, dojaha u Smederevo po novac, koje despot odmah naredi da mu dadu, a Ra�ani, �ale�i svoga gospodara, skupi�e se tajno, bez znanja despota i sina njegova Lazara, i pojaha�e u susret Galvanu, pa napav�i na njegove ljude potuko�e ih do nogu, a potom i Galvana ubi�e, i uzev�i novac, oti�li su nekuda, a niko nije znao kuda su se uputili, ni ko je bio. �uv�i Ladislav za tako neplemenit �in gubernatora Janka i Mihaila Sila�ija, da su takvu neprijatnost u�inili despotu, �ao mu je bilo ovoga. Naredio je tada kralj da despotovu �enu puste bez ikakve smetnje i bez svakog uznemiravanja i bila je pu�tena. Despota su potom Ra�ani molili da im oprosti �to su novac uzeli bez njegova znanja, a on se vrlo strogo poneo, da su se sam kralj Ladislav i knez celjski zauzimali za njih da im se oprosti a donesav�i celu sumu, potpunu su je vratili despotu, koji ju je hteo poslati kralju Ladislavu, ali ovaj ovo nije hteo da uzme, govore�i da on nema na taj novac nikakvih prava. Ipak mu je despot poslao kao dar pedeset hiljada, zbog �ega mu je kralj dao bio jedan grad u Ugarskoj. I tako se zbog tako neplemenitih dela gubernatorovih mnogo zloga bilo stalo, jer je knez celjski bio ubijen od Jankovog sina zato �to se Janko bojao izdajstva zbog nepravde nanete despotu. A grad Smederevo s drugim gradovima posle smrti despotove i Lazara, njegova sina, pre�li su u ruke bosanskome kralju Toma�u, jer je imao za �enu Lazarovu �erku, ali se vrlo slabo poneo u odbrani, boje�i se turskoga cara. A Ra�ani pak, zbog neplemenitosti gubernatorove, vi�e su �eleli da Turci dobiju Smederevo, nego Ugri. Da je bilo sloge, ni danas Smederevo ne bi do�lo u pogani�ke ruke, jer svaki gospodin vi�e sebi doprinese plemenitom dobrotom, nego stra�nom zlo��u. Mo�emo uzeti za primer kralja Matiju: �ta je svojom surovom borbom, silnim gubitkom ostavio posle sebe? Da je bio polovinu onoga tro�ka ulo�io protiv poganika, koji je okrenuo protiv hri��ana, oterao bi bio sve Turke preko mora, stekao bi veliko ime i slavno od ishoda sunca pa sve do zapada, a od gospoda boga naknadu veliku i po�tovanje od ljudi, jer bi ga hri��ani na vjeki spominjali, a poganici bi drhtali pred njegovim imenom. Gledajte, kad hri��ani me�u sobom vode borbu, onda je to mrsko i bogu i svima svecima. A znajte isto tako da su poganici smeli i juna�ni ne samo od sebe, ve�. zbog nesloge na�e i na�om mr�njom mi tada �inimo pobede i pru�amo nadu.

Odeljak jedanaesti.
O zauzimanju Beograda.

Turski car, �uv�i ono �to se desilo despotu od Janka ugarskoga gubernatora i videv�i takvu neslogu me�u njima, skupi vojsku, krenu ka Beogradu, a tamo je bio namislio pe�ake da preveze preko Save na drugu stranu a pored Dunava da postavi i, silno ih ukopav�i, da posedne topove da Ugri ne bi mogli spasavati grad. Ali ga neki odgovori�e, smatraju�i da je nepotrebno. Potom su i Ugri do�li i namestili se pored Dunava, a sve vi�e ih je dolazilo u grad. I tako je to bila jedna careva tuga �to ga od toga odgovori�e; druga je pak bila, ali ne suvi�e velika, �to je njegov najvi�i gospodin po imenu Karad�a Ba�a onde bio ubijen, jer kad je stajao u �ancu pored velikih topova, posmatraju�i, tobd�ija opali iz velikog topa u zid tako da jedan veliki kamen iz zida ispade unazad, udari i pogodi pa�u u glavu; nekoliko dana kasnije je umro. Tre�a tuga je bila �to je car hteo jo� pre toga dve nedelje da tu�e zidove, ali ga Izmail-aga odgovori, govore�i da nije potrebno, a to pouzdavaju�i se u jani�are, jer je bio nad njima najvi�i stare�ina. Poslu�av�i njegov savet, car mu naredi da juri�a, i tako su juri�ali da su ve� bili u varo�i, pa ipak ni�ta ne u�iniv�i morali su da odu. Pobili su nekoliko desetina jani�ara i ranjenih je bilo 400. �etvrta �alost dogodila se caru kraj topova, jer konopci, kola sanduci i sve potrebe koje pripadaju topovima, skupljeni behu na jednu gomilu, i bili su pokriveni jednom nastre�nicom; i tako se zapalilo no�u i sve je izgorelo, samo su goli topovi ostali. Potom je car naredio �atord�ijama da ostave neke �atore a sam je krenuo kao da je hteo da be�i zato da bi se na ove �atore oni iz grada polakomili i tako se i bilo desilo, da su poleteli na �atore iz grada i skupljali su one pobijene, tra�e�i dragocenosti. Vide�i da su pe�aci daleko za�li od grada, uzimaju�i plen iz �atora, Turci su se okrenuli na njih �estoko i gonili su ih i tukli sve do opkopa. Izmailaga jani�arski zapovednik, boje�i se da mu car ne spomene onaj savet, ve� do�le uni�tenja pe�aka vratio se nazad, hteo je nekakvo juna�tvo da u�ini, a time da stekne carsku milosti udario je tada kraj opkopa me�u pe�ake i tu je bio ubijen. I to je bila najve�a �alost pogani�ka �to im tada gospod bog nije dao Beograd.

Odeljak dvanaesti.
O Muhamedu, kako je morejskog ili ahajskog despota prevario primirjem.

Moreja je zemlja lepa i bogata, �itava okru�ena morem sem jednoga mesta �irokog tri italijanske milje, gde se more nije sastavilo, a na tome mestu zidovi nisu bili sigurni. Taj despot Dimitrije bio je ro�eni brat nekada�njeg gr�kog cara Draga�a, koji je ubijen u Carigradu a imao je primirje na deset godina s Tur�inom, imaju�i da mu daje danak dvadeset hiljada dukata svake godine, ali kada je Tur�in osvojio ra�ansku zemlju, a Beograd se od njega odbranio, vrativ�i se od Beograda, krenuo je na despota Dimitrija morejskog, a kad smo ve� bili nedaleko od Soluna, pored varo�i nazvane Serez, prispeli su despotovi izaslanici, donose�i caru danak, ali on od njih niti je uzimao, niti im je hteo dati da se udalje, nego je odmah otpremio Mehmed-pa�u sa dvadeset hiljada konjanika (osim njegove vlastite vojske), da brzo zauzmu zidove pre nego �to bi bili posednuti. Kad je poslao ove ljude, tek je onda otpravio izaslanike, govore�i: "Recite svome gospodaru da od njega ne�u danak, ve� sam dolazim k njemu; neka se brani kako mo�e". Potom je pravo i�ao u Moreju, i pre po�to su izaslanici morejskoga (despota) stigli, zid je ve� bio zauzet. Drugi put su onda do�li caru s dankom, koji od njih uze i ovako im odgovori: "Recite ovo �to �ujete i vidite, jer sam namislio da sam razgovaram s va�im gospodarom. Ako ne budem mogao ove godine, onda druge". Do�av�i tada car do Moreje, najpre je dao da se zid razru�i do temelja. A kako je bio jedan grad nedaleko na planini nazvanoj Korfo, pa kako nije mogao topove da vozi na planinu, naredio je da se provijant uveze u manastir svetoga Nikole, koji je bio odmah ispod grada i tamo su izlivena �etiri topa za ru�enje i njima je osvajao grad, a osvojiv�i ga, krenuo je ka Balibatri, gde je sv. Andreja boravio, potom ka jednom gradu koji zovu Londar; tamo je bio do�ao i despot morejski, malo ljudi imaju�i sa sobom jer se nije nadao da �e tako biti od cara prevaren, pa ipak je porazio �est hiljada brzih konjanika. Potom je car opseo grad Londar, pa kad ga je osvojio, naredio je dase svi pla�enici poseku, a isto to j e u�inio i drugim gradovima; posev�i ih, vratio se nazad, a kad smo prispeli do varo�i koju zovu Livadija, nedaleko od Negroponta, do�li su negropontski izaslanici caru s darovima, pa predav�i darove, pokazali su caru veliko i debelo koplje i gvozdeni �tap, govore�i ovako: "Care, ako mo�e� ovim kopljem i �tapom rukovati, onda mo�e� i Negropont osvojiti". Rasrdiv�i se, car im odgovori :" Uzmite to koplje i �tap nazad, i recite gospodi da to dobro �uvaju, da bi se, kad im bude potrebno, njima branili". Zarekao se: "Ako Negropont zauzmem a na�em to koplje sa �tapom, onda �u narediti da se tim gvo��em svima noge polome". Odatle je krenuo car u Jedrene svoju varo� tamo je bio preko zime, a na leto je krenuo s pove�om vojskom na despota Dimitrija u Moreju. Stigav�i tamo, osvajaju�i gradove, ljude je ubijao i kosti u njima lomio i druga je zverstva �inio, kao besan pas turski, a to je �inio da se ljudi u gradovima ne bi branili. Ali te godine nije mogao da ovlada �itavom zemljom, te je morao tre�i put da ide u Moreju, a stigav�i, opseo je Dimitrija u jednom mestu koje zovu Misistra. Tu se despot morao pokoriti caru i samo je tako ostavljen u �ivotu. Poslao ga je tada car sa �enom i sa svom njegovom poslugom u Jedrene, da ga tamo �eka a sam je poseo �itavu morejsku zemlju i posev�i gradove, ostavio je tamo jednoga gospodina po imenu Balabana, u�iniv�i ga onde pa�om. Ali Korint nije mogao osvojiti, jer je mesto dobro i bezbedno na morskoj obali. Onda se vratio car u Jedrene, i prispev�i, dao je despotu Dimitriju jednu dobru pokrajinu u gr�koj zemlji pored mora i jedno dobro mesto po imenu Gnoz. Onda je do�la vest da je ra�anski despot �ura� umro i poslao je car (poruku) sinu njegovom Lazaru da zavlada zemljom, obe�avaju�i da mu ne�e smetati sve do smrti. Krenuli smo tada na jednoga kneza pogani�kog po imenu Izmail-bega preko mora u mesto Sinopa, pa osvojiv�i mesto i �itavu njegovu zemlju, poveo je sa sobom onoga kneza u Jedrene i dao mu je pokrajinu u bugarskoj zemlji i jedno mesto Stanimaku. Do�le su zatim vesti da je karamanski knez (o kojem je ranije bilo spomena) umro, pa je knez (svakako: car) bez oklevanja krenuo u njegovu zemlju i poseo je �itavu i uzev�i svu vlast u njoj rekao je Muhamed: "Krenuo bih da osvajam sultana i sva njegova mesta, ali se bojim boga da ne okaljam sveta mesta, zato se moram odre�i (toga), jer su tamo ona mesta gde je gospod Isus hodio i drugi proroci: Mojsije, David i Muhamed". Onda se vratio u Jedrene.

Odeljak trinaesti.
O osvojenju Trapezunta.

Trapezunt le�i kao i Sinopa s one strane Crnoga Mora, a trapezuntska zemlja je velika i planinska, sa svih strana opsednuta, kao �to su veliki han, Uzun Hasan, �ani-beg. Svi ovi su vi�e voleli da vide tu trapezuntskoga kralja nego turskoga, mada su svi jedne iste vere poganske. I zato kre�u�i ka Trapezuntu s ljudstvom, veliku smo muku imali i nevolju od Tatara i od Grka, jer iznad Trapezunta je, pored velikog hana, jedna velika p silna zemlja, a me�u narodom onoga gospodara je velika snaga i sloga da im nijedan poganik ne mo�e ni�ta u�initi, a tu zemlju zovu Turci �ur�istan, a pripadala je isto tako trapezuntskome carstvu. Onda smo s velikom mukom krenuli ka Trapezuntu ne samo mi, nego i car, jedno zbog daljine, drugo zbog napada ljudi, tre�e zbog gladi, �etvrto zbog velikih planina i visokih, a usto mokrih i mo�varnih a tada su ki�e padale svakoga dana, a put je bio tako r�av da su se konji glibili do trbuha. Stigav�i tako s velikom mukom na jednu planinu ve� prema trapezuntskome kraju i spu�taju�i se s te planine nadole ka putu, koji je bio pokvaren i izlokan, zbog kola carevih, kojih je bilo sto, vojska nije mogla i�i, jer su se sva ona kola bila zaglibila u blato. Tada je car naredio da se ona kola iseku i spale, a konji da se razdadu svakome onome kome su bili potrebni. Onaj pak tovar, koji je bio na kolima, sav je na kamile natovaren, jer je car prema ljudskom pri�anju, boje�i se tih puteva (u tekstu: kre�u�i s tih puteva), poveo bio sa sobom osam stotina kamila. Odatle smo i�li s planina na planine i desilo se na jednom mestu da se jedna kamila s puta sru�ila na stranu sa sanducima, koji su se razlupali do poslednje da��ice, a vre�e u kojima su bili crveni zlatnici, na broju �ezdeset hiljada, prosule su se. U tome �asu jani�ari koji su se tu desili s isukanim sabljama su po�eli braniti da nijedan (vojnik) ne uzima, da bi do�ao onaj gospodin koji je upravljao riznicom. Zbog ove kamile se tada cela vojska zaustavila, a nije bilo nikakvog drugog puta da se zaobi�e. Dojahav�i car zapita za�to je vojska stala na jednom mestu po takvoj ki�i (koja je bila u to vreme velika); rekli su mu �ta se desilo, a car je odmah naredio da ono zlato pokupe, ko samo mo�e, da se vojska ne bi zadr�avala. I tako je dobro bilo onima koji su se onde blizu na�li, jer su poneki dosta dobili. I dok smo se tada prebacili, bilo je dosta nevolje, jer je zemlja bila razblatnjena kao testo, ali smo cara nosili na rukama do ravnice. I rizni�ke kamile su ostale gore. Tada je zamolio car jani�are da se prihvate toga posla, da kamile provedu dole. Morali smo tada s velikom mukom i�i gore i cele no�i smo imali posla s kamilama dok ih nismo spustili; a tamo je car ostao toga dana da se odmara, a nama jani�arima dao pedeset hiljada zlatnika da ih me�u sobom podelimo, a jani�arskim stotinarima povisio je platu: koji su ranije imali na �etiri dana zlatnik, (kao �to je sada bez izuzetka, jer �to god car turski na svome dvoru ustanovi, to uvek bez promene ostaje), potom su imali za dva dana zlatnik. Od ovoga mesta poslao je car dve hiljade brzih konjanika ka Trapezuntu, koji su tamo bili pora�eni i svi do jednoga pobijeni, tako da od njih nismo mogli imati nikakve vesti, tek kad je sam car prispeo sa svom silom, onda smo tek na�li i ugledali tela pobijenih kako le�e. Opseo je tada car Trapezunt i osvajao ga je �est nedelja bez prestanka, upotrebljavaju�i sve �to je imao, dok ga nije osvojio, a imao je isto tako na Crnome Moru sto pedeset la�a s razli�itim topovima. Tada je morao trapezuntski car da se preda turskome caru na milost; oduzev�i mu �itavu zemlju, njega samoga je poslao u Jedrene. Imaju�i pri sebi tako mnogo la�a i veliku vojsku, car Muhamed je hteo da ide na vi�e spomenutog �ur�istanskog kralja, ali kad je �uo da me�u njima velika sloga vlada, ostavio ih je na miru, pa pokupiv�i mlade� oba pola u Trapezuntu, vratio se u Jedrene. (�ta je potom u�injeno trapezuntskome caru, bi�e napisano ni�e). Kad smo tada do�li do jednoga mesta koje zovu Niksar, do�le su vesti od Ali-bega, vojvode smederevskoga, jer je ve� bio od Lazara Despotovi�a oteo ra�ansku zemlju i njega samog ubio, govore�i da smo s bo�jom pomo�i porazili �aure i uhvatili Mihaila Sila�ija. Car je odmah naredio da Mihailo Sila�i bude �uvan u Carigradu do njegovog dolaska. Potom, kad je stigao, naredio je da ga poseku. Na Ali-bega se ne znam iz kojeg razloga car bio rasrdio; trebalo je da bude pose�en, ali kako je tako pobedio hri��ane, do�ao je u milost, kao �to je i ranije bio.

Dodatak.

Trapezunt le�i nad Crnim Morem u planinama i sav je onaj kraj veoma planinski i malo plodonosan; najvi�e se ishranjuju morskim ribama. koje zovu �amsi baligi. To su sitne ribe nalik na �ikove ili krku�e, ali ih se ipak tamo veoma mnogo lovi. Zato o onda�njim stanovnicima postoji kod Turaka pri�a: kad s njima ho�e da se podsmehnu, onda im to u stihu govore: kad ne bi bilo �amsi baliga, ne biste imali �ta jesti zbog �ega se rado srde. Tamo su blizu granice �ur�ijanskoga kralja (bi�e: kraljevstva), koje je nekad, kako Rac spominje, bilo dosta sna�no, ali sada ga �as Turci �as Persijanci ratovanjem slabe, pa jedni pristaju uz Persijance, drugi uz Turke. Ljudi su u toj zemlji stasiti i ratnici, �ene imaju divne kao i �erkezi. Za mojega vremena iz grada Ahilsa njihovog kralja Simona sa srednjim sinom uhvatio je tajno iz zasede u lovu i poslao u Carigrad; tamo je dugo sedeo u Jedikuli, a sina su uzeli u Saraj. Stariji sin postav�i kralj, hteo je da oslobodi oca i poslao je bio caru kao zalogu mla�ega brata i sestru, koji su oboje �uvani u Bam Saraju. Vi�ali smo ih; bila je prekrasna devojka; hteo je bio sultan Ahmet da je uzme za sebe, ali duhovnici nisu dopustili �to je kraljevskoga roda, pa da posle ne bi bilo sva�e, jer stari zakon zabranjuje i odre�uje da se tako upotrebljavaju samo robinje. Poslata je onda devojka ali su maloga sina drugog isto tako uzeli u Saraj. Stari nesre�nik, vide�i da tako ne mo�e biti slobodan, iz o�ajanja se ra�e potur�io, misle�i da �e tako lak�e mo�i da izi�e. Kad se ve� potur�io, davali su mu sand�ak u Rumeliji; on nije hteo, nego samo u Aziji a po tome su videli na �ta cilja, i tako je sve do smrti bio u Jedikuli. Sastavio je mnogo lepih pesama na persiskom o svome do�ivljaju i slu�aju. Kad je umro, sahranili su ga pred kapijom �to je zovu Top kapi; ali je kasnije jedan trgovac ukrao telo i odvezao ga u njegovu dr�avu; tamo je sahranjeno po obi�aju. Pored te zemlje, opet tamo blizu Trapezunta, postoji planinska zemlja u kojoj ni�ta ne seju ve� samo konoplju i time trguju. Imaju isto tako svoga kralji�a; kao danak daje caru izvestan broj platnenih mera za galiska jedra, a u�la je kao klin od mora ka �ur�ijanskoj zemlji; zovu je Dadijan. Tamo ima na jednoj planini jedna starodrevna mala crkvica, gde se na Uskrs prema starome kalendaru uvek tamo�nji kralj i najvi�enija gospoda skoro sa svim stanovni�tvom skupljaju dva �asa pre svanu�a i staju oko crkvice, pa ko mo�e u�i u�e i stoje tiho, obavljaju�i slu�bu bo�ju prema svome obi�aju. Kada ve� svi�e, dolazi mnogo �ivotinja, to jest jelena, srna, dama i le�u okolo, kao stoka po onoj planini. Onda izlazi pop s najvi�enijima iz crkve, dr�e�i jevan�elje u rukama, i ide me�u �ivotinje, koje se ne kre�u; koju tada �ivotinju sebi izaberu, nad njom �itaju jevan�elje, a ona le�i. Kad pro�itaju, �ivotinja pru�a vrat i kolju je. �im tu zakolju, odmah druge �ivotinje ustaju i odlaze u �umu i niko ne sme da juri za njima. O�istiv�i onud dele je ljudi me�u sobom po komadi�i to tako da svako mora dobiti bar mrvicu. Ovu stvar mi je pri�ao poslanik iz one zemlje kad je s dankom dolazio caru morem (a uvek pristaju u Galati), tvrde�i da je to sigurno i istinito. Dva dana hoda ili ne�to malo vi�e od Trapezunta je grad persiskog kralja, koji je on postavio na �ur�ijanskoj granici; zovu ga Tiflis; ovaj grad je hteo �ah, kralj persiski, da prepusti zaporo�kim kozacima da imaju skloni�te, prelaze�i k njemu preko mora, dok ne bi nastao drugi bli�e, koji je obe�avao brzo da sagradi pokojnome kralju Zigmuntu, kad se s njim sporazumeo da oduzme Crno More od Turaka godine 1618, a to pismo sam im ja prevodio. Ova �ur�ijanska zemlja se kao italijanska ve�e �as za Tursku �as za Persiju.

Odeljak �etrnaesti.
O bici s Uzun Hasanom, persiskim kraljem.

Uzun Hasan je gospodar starih Tatara, u �iju je zemlju car turski krenuo s vojskom i izi�av�i iz mesta Bruse, ulogori se na polju zvanom Petnozalan, a Uzun Hasan posla jednog svog pla�enog Tatarina ne bi li gde kakvu nezgodu na�inio caru. Tada je taj Tatarin do�ao Mehmed pa�i, najve�em gospodinu posle cara, i kad smo le�ali na tome polju, uve�e izi�e Mehmed pa�a iz svoga �atora sa dvojicom komornika u �etnju, a onaj Tatarin je vrebao na njih, dr�e�i u rukama luk sa strelama, pa do�ekav�i ga, pusti strelu i pogodi ga u �elo me�u o�i, gde odmah Mehmed pa�a pade, a komornici povikav�i pojuri�e za njim i uhvati�e ga. Sutradan ujutru ispri�a�e caru ovaj doga�aj. Do�av�i tada sam car k njemu �alja�e ga veoma, da je plakao; onda naredi da onoga Tatarina vezanoga dovedu pred njega i polo�iv�i ga na zemlju nauznak, naredio je da mu dadu dve debele zapaljene sve�e; kad se najbolje raspali�e i razgore�e, stade mu car jednom nogom na prsi i okrete sve�e nadole, da je vosak s plamenom kapao na njegove o�i tako dugo da su morale isko�iti. Onda je naredio d�elatu da mu odere dva komada ko�e preko celih le�a i tako je celu nedelju dana, izmi�ljaju�i mu sve nove i nove muke, bio �iv; na kraju su ga, ba�enog pored puta, psi pojeli. Krenuo je potom car i po�ao pravo u Uzun Hasanovu zemlju, osvojio mu je nekoliko gradova, kao: Erzerum i Ahisku. Prispeli smo potom do jednoga njegovog veoma utvr�enog grada koji oni zovu Kara Hisar, a odatle smo stalno i�li za Uzun Hasanom ne bi li se gde hteo zaustaviti i primiti borbu i i�li smo sve do reke Eufrata (ova reka je velika i �iroka kao Dunav). Vide�i car da se ne mo�e ogledati s Uzun Hasanom, posla k njemu jednoga uhodu, koji mu je bio dobro poznat, i to tako, kao da je i on be�ao s vojskom, tako da se pravi. Prevezav�i se onda ovaj �pijun preko Eufrata, do�ao je Uzun Hasanu, koji ga je po�eo pitati �ta Otomanov sin radi. Odgovorio je: "Sre�ni gospodaru, ni�ta drugo, samo hita da ode u svoju zemlju, jer su �auri upali u njegovu zemlju; a isto tako ako bi protiv njega hteo �to da preduzima�, sada ti je vreme, dok ne u�e u planine". Misle�i da je tako, Uzun Hasan otpremi najpre svoga sina jedinca Mustafu, a i sam krete za njim sa svom svojom silom. Kad car �u da Mustafa kre�e za njim, okrete se protiv njega. I Uzun Hasan se zaustavio. Tu se po�ela bitka. Uzun Hasan je savladan, a njegov sin Mustafa ubijen. Pa ipak carski konjanici(?). Hasan re�e svojoj vojsci: "Nisam znao da je Otomanov sin sa konjicom slabiji od mene bio; ali je u pe�adiji gospodar, osobito u planinama". A onda okrenuv�i vojsku, po�e u svoju zemlju, a na� car opet u svoju. A kad smo bili na jednoj planini, zvanoj Kagi, odmarao se tamo car ceo dan. S te planine videla se druga vrlo visoka planina, koju zovu Babil, i pod tom planinom je veliko mesto Babilonija, u kojem je bila vrlo velika i visoka kula, ali se na tri dela prelomila; jedna stoji a dve le�e na zapadnoj strani. Ljudi pri�aju u ovoj zemlji da ta dva dela �to le�e na zemlji predstavljaju dva pro�la veka ovoga sveta tre�a �to stoji predstavlja poslednji vek. Od toga istog mesta te�e reka Eufrat. I�ao je tada car s one planine ka jednome ostrvu u Crnome Moru ni�e Sinope. Na tome ostrvu mesto Misistra mu se pokorilo. Posev�i ga, po�ao je na jedno polje pred pogani�kim mestom nazvanim Enguri, zaustaviv�i se na tome polju, pogleda nazad na svoje dvorske pe�ake, to jest na jani�are, i svide�e mu se kako uredno idu, i ovako re�e: "Kad bih mogao da imam deset hiljada jani�ara, dao bih mnogo za to". A jedan solak, od onih pe�aka koji idu najbli�e caru, stoje�i pored njega, re�e: "Sre�ni gospodaru, ne samo deset hiljada, ve� i dvadeset hiljada bi vam bilo dobro da imate". A car, segnuv�i u hazuku, gde je imao pri sebi crvene zlatnike, dao mu je sto crvenih zlatnika za onu re�. Odatle je car krenuo u Brusu, a prevezav�i se kod Galipolja, stigao je u Jedrene za zimu.

Dodatak

Uzun Hasan je bio persiski kralj, �ukunded sada�njega kralja. One gradove uzete u ono vreme zauzeli su u ovo vreme Persijanci i povrh toga su ve� uzeli nekoliko turskih i �itavu Babiloniju. Ovaj isti persiski kralj slao je svima hri��anskim vladarima svoje izaslanike, dogovaraju�i se protiv Turaka, jer mu je u ono vreme bilo te�ko; sada ni�ta. Kromer spominje toga persiskog kralja u godini 1472, a ovu bitku s turskim carem opisao je oko godine 1474.

Odeljak petnaesti.
O vla�kom vojvodi.

Drakul, vojvoda moldavski, imao je dva sina: starijem je bilo ime Vlad, a mla�em je bilo Radul. Ovu obojicu bio je dao caru Mehmedu na njegov dvor. Onda je umro. �uv�i car o njegovoj smrti, odmah je starijeg Drakulovog sina obdario novcem, odelima, lepim �atorima onako kako odgovara gospodinu i otpremio ga veoma po�asno u moldavsku zemlju da bi posle smrti svoga oca vladao na taj na�in �to bi svake godine dolazio k njemu i da mu se javlja, a danak da mu daje kao �to je ranije bio davan; a njegovog mla�eg brata je ostavio na svome dvoru. Dolazio je tada Vlad dva puta uzastopce na carski dvor, onda nije hteo dolaziti za nekoliko godina. Tada car posla po njega jednoga gospodina, kojem je bilo ime Hamzabeg; kad ovaj sti�e u varo� Brailu, Vlad nije hteo da mu se poka�e, ve� zadr�av�i ga, sam po�e da skuplja vojsku, a bilo je to u zimu i Dunav je bio smrznut. Skupiv�i vojsku, pre�e preko leda u carsku zemlju ni�e Nikopolja, pa pustiv�i svoju vojsku, ubijao je, tukao kako Turke tako i hri��ane i po�inio je veliku �tetu caru. Ovde je svima, kako �ivim tako i umrlim, dao da se pootsecaju nosevi i poslao ih u Ugarsku, hvalisaju�i se kako je tako mnogo Turaka uni�tio koliko je tih noseva bilo. Potom se vratio carevu izaslaniku u Brailu, koji ni�ta nije znao �ta se de�avalo, i uhvativ�i izaslanika sa svima slu�benicima, kojih je bilo 40, poslao je na jednu tvr�avu veoma sigurnu, me�u vodama, zvanu Kurista, pa je tamo prvo dao da se nabije na kolac Hamza-beg, a oko njega drugi njegovi slu�benici. Do�le su potom vesti caru �ta je Drakul u�inio (jer su ga i tako nazivali po ocu). Onda car odmah posla po njegovog brata. Kad ovaj do�e u carski dvor, dva najvi�a gospodina iz carskog saveta, jedan Mehmed-pa�a a drugi Isak-pa�a, izi�o�e mu u susret, pa uzev�i ga izme�u sebe, vodili su ga caru onde gde je sedeo na svojem prestolu. A kad je do�ao, ustav�i, car ga uze za ruku i postavi pored sebe na ni�i presto; odmah je doneta zlatotkana materija, pa je naredio da se njemu obu�e, onda je naredio da se donese crvena zastava i dao je njemu, a uza sve go novac, �atore, konje, kao �to dolikuje vladaru; otpravi s njim i �etiri hiljade konjanika ka Nikopolju, da ga tamo �ekaju, a sam ne odugovla�e�i, skupiv�i vojsku, krete za njim. A kad smo ve� bili kraj Nikopolja na obali Dunava, a s one strane Dunava mladi vojvoda Drakul je isto tako bio s vojskom, brane�i prevoz, car re�e jani�arima: "Mili moji jaganjci, �to je moje to je i va�e, a osobito ovo blago koje imam, dajte mi savet (jer to je va�a stvar), kako bih se mogao na onu stranu prevesti protiv mojega neprijatelja?" Odgovorili su mu na�i jani�ari: "Sre�ni gospodaru, naredi da se pripremaju �amci, stavi�emo no�as na kocku svoje �ivote samo da se prebacimo na onu stranu". Onda je car naredio da nam se dadu osamdeset velikih opremljenih �amaca i druge potrebe, mali topovi velike pu�ke, male pu�ke i drugo vatreno oru�je. A kad je ve�. bila no�, seli smo u �amce i pustili smo se nadole po vodi zato da se ne bi vesla ni �amci �uli, i do�av�i na onu stranu ni�e od njihove vojske na strelomet ili na dva, tamo smo se ukopali i topove namestili i �titovima smo se okolo zaklonili, kolje smo isto tako poboli oko sebe zato da nam konjanici ne bi mogli na�koditi. Onda su pre�li �amci na drugu stranu i tako su nama prebacili druge jani�are. A urediv�i se rano, kretali smo lagano s koljem ka vojsci s oklopima i s topovima, a kad smo ve� do�li blizu do njih, zaustavili smo se, topove smo poname�tali, a za to vreme su nam oni dvesta pedeset jani�ara pobili iz topova. Vide�i car to s one strane veoma mu je �ao bilo �to sa svojom vojskom nije mogao da do�e u pomo�. A i mi smo se ve�ma bojali da mu sve jani�are ne pobiju. Vide�i potom da nas tako mnogo nestaje, brzo smo se sna�li, imaju�i sto dvadeset velikih pu�aka, te smo odmah iz njih po�eli gusto da tu�emo i oterali smo svu vojsku s bojnog polja, a sami smo se potom bolje osigurali. A i car je jo� i druge pustio, koje zovu azapi da se �urno voze nama u pomo�. Vide�i da ne mo�e spre�iti prevoz, Drakul je krenuo od nas dalje, a onda se sam car sa svom silom prevezao i odmah nam je dao trideset hiljada zlatnika da ih me�u sobom razdelimo, a povrh toga je sve jani�are koji nisu bili slobodni u�inio slobodnima, da svoja dobra daju posle smrti kome ho�e (me�u kojima sam i ja bio). Odatle smo krenuli napred u zemlju moldavsku za Drakulom i njegov brat s nama, i mada je Vlad imao malu vojsku, mi smo se ipak bojali i veoma smo se �uvali od njih, svake no�i smo se koljem opkoljavali, a ipak se nismo sa�uvali, jer su jedanput udarili na nas no�u, tukli su, ubijali ljude, konje, kamile �atore su sekli (mo�da: plja�kali), nekoliko hiljada Turaka su pobili i veliku �tetu caru po�inili a drugi su Turci pred njima be�ali k nama, te smo ih (odbijali) od sebe, tukli i ubijali, da ne bismo od njih bili uni�teni. Potom su Turci doneli nekoliko stotina Vlaha i car je naredio da ih presecaju napola; videv�i to ostali, odstupi�e od Drakula i prista�e uz brata njegova; a Drakul pobe�e u Ugarsku kralju Matiji, kojega kralj Matija baci u tamnicu zbog njegovih surovih dela koja je �inio. Predav�i tada zemlju bratu Drakulovom, car je po�ao nazad. Po�eli su potom Turci da pri�aju caru kako su na po�etku bili te�ki ratovi u Vla�koj i kako je mnogo smo Turaka ginulo. Zato treba dobro razmi�ljati o tome ratu. Odgovorio je Mehmed: "Dok Kiliju i Beograd Vla�ka dr�i, a Ugri pak ra�anski Beograd, dotle se ne mogu pobediti". Do�av�i tada car u Jedrene, odmah bez odlaganja uze sa sobom jani�are i po�e ka Galipolju i onde se ukrca u razli�ite ratne la�e, a uze sa sobom i topove za ru�enje i haubice �to tuku uvis i krenuli smo ka ostrvu Mitileni tamo gde je bila sv. Pavla ujela zmija, i tako je brzo putovao tamo da bi onoga gospodina na Mitileni pretekao da se ne snabde ljudima. A prispev�i, odmah je opkolio i osvajao je topovima haubicama veoma izobilno, pa je osvojio po ugovoru, kojeg se nije dr�ao, jer je sve slu�benike, koje je tamo zatekao, kao i samoga gospodara, naredio da poseku. Uzev�i tada vlast u svima varo�ima i posev�i gradove, vratio se opet nazad. Kad smo do�li u Jedrene, poslao je izaslanstvo kralju Matiji u Ugarsku jer Matija jo� nije bio krunisan, da s njime na�ini primirje, jer se s te strane najvi�e bojao. A kad je primirje na�inio odmah nas je car okrenuo na arbana�ke knezove i sam je do�ao; pokorio je tada lako sve, jednog za drugim, i to zato �to je jedan posmatrao kad je drugoga pokoravao. Jedan mu se knez odupro, kojeg su zvali Skender Ivanovi�. Kako je ovaj bio za sultana Murata uzet me�u jani�are i sve je carske stvari bio prozreo, predano misle�i o svojoj zemlji (jednom), uspelo je jedanput caru da mu ovako rekne: "Skendere, tra�i od mene ne�to, ili ako ho�e� kakvo vojvodstvo, da�u ti ga". �uv�i to, molio ga je da mu da zemlju Ivanovu, �to je car u�inio i dao mu je. Zavladao je tada u njoj osim gradova, u kojima su carski jani�ari bili, koje je on potom, kao legitiman i njima poznat, lukavo odveo i izmamio iz gradova, a sam je zavladao njima. Car Murat je posle hteo da ih od njega uzme, ali nije mogao. Tako isto i Mehmed sin Muratov; i tako su ga morali ostaviti na miru sve do smrti, jer je da se brani od Turaka vrlo lako onome ko poznaje njihove stvari i ustrojstvo. I tako ti se Mehmed, pokoriv�i sve knezove arbanske osim ovoga Skendera, vratio nazad u Jedrene. Uskoro posle toga do�li su izaslanici od Toma�a kralja bosanskoga tra�e�i primirje.

Dodatak.

Nije to prvina turskome caru da hri��anina na hri��anina navede, pa obojicu uni�ti, jer oni imaju ovu uzre�icu: neka zmija zmiju ujeda, onda �e biti jedna manje. Tako su u�inili �erbanu moldavskome vojvodi �to su na njega naveli sedmogradskog vojvodu Batorija, tako i Batoriju �to su na njega gurnuli Andriju Gecija, kojega je on bio kad je �erbana izagnao iz Moldavije, poslao sa izaslanstvom na Portu, a oni mu dali zastavu i obe�ali pomo�. Kad je Geci poginuo pod Sebirovom, opet su na njega gurnuli Betlena Gabora, koji je ego i sada sedmogradski gospodar. �to dakle Turci �ine hri��anima dobro, to je ili zato �to moraju, ili �ine iz svoje potrebe, svakako ne bez svoje koristi.

Odeljak �esnaesti.
O primirju s kraljem bosanskim.

Bosanski kralj Toma� tra�io je od cara Mehmeda primirje na petnaest godina. Zadr�av�i izaslanici, ne govore�i im ni�ta, ne daju�i im nikakva odgovora, car je oglasio da se vojske skupljaju u Jedrene; ali niko nije znao kuda se imaju okrenuti. Tako su bosanski izaslanici �ekali odgovor, ne znaju�i �ta se zbivalo i �ta �e se zbiti. A i vojska je ve� bila gotova. Tada jedanput nai�em ja u jednu zgradu sa svodovima, u kojoj je bila dvorska riznica, ovim slu�ajem. Ova zgrada je bila poverena mome mla�em bratu, pa kako mu je bilo te�ko, poslao je po mene da mu tamo do�em; ne oklevaju�i oti�ao sam tada njemu. Kad ti gospoda carski savetnici, Mehmed-pa�a i Isak-pa�a samo njih dvojica sami si�o�e u onu zgradu; videv�i to moj brat, re�e mi pa kako vi�e nisam mogao da izi�em, sakrio sam se me�u sanduke. Kad su onda do�li, postavi im moj brat �ilime i sedo�e jedan pored drugoga. Re�e tada Mehmed-pa�a: "�ta da radimo? Kakvu poruku da damo izaslanicima bosanskoga kralja?" Odgovori mu Isak-pa�a: "Ni�ta drugo, nego dajmo mu primirje na petnaest godina, a sami brzo idimo za njima, jer druk�ije ne mo�emo bosansku zemlju osvojiti, po�to je zemlja planinska, a povrh toga �e imati ugarskoga kralja u pomo�i, pa Hrvate i drugu gospodu i tako �e se snabdeti da mu potom ni�ta ne�emo mo�i u�initi. I zato dajmo im primirje da mogu otputovati u subotu, a mi za njima izi�imo u sredu sve do Sitnice blizu Bosne, a odatle niko ne�e znati kuda �e se car okrenuti". Zaklju�iv�i tako svoja savetovanja, odo�e caru, a ja tako�e izi�oh iz one zgrade. Sutradan im je dakle bilo utvr�eno primirje na petnaest godina da se verno dr�i. U petak sam oti�ao u njihov stan: "Draga gospodo, imate li s carem primirje ili nemate?" Odgovorili su mi: "Zahvaljujemo gospodu bogu �to smo postigli sve �to smo hteli". A ja sam im rekao: "Verujte mi, vi nemate nikakvog primirja". I hteo je stariji ne�to vi�e od mene da sazna, ali mu mla�i nije dao, misle�i da ja zbijam �alu. Onda sam ih pitao kojega �e dana odavde po�i. Rekli su: "Ako bog da, u subotu". A ja sam rekao: "I mi za vama u sredu sve do Bosne. To vam doista istinu govorim, da to dobro pamtite". I oti�ao sam od njih. Na onome savetovanju me�u onim pa�ama bilo je odlu�eno, �im car otputuje da bude tada trapezuntski car pose�en, i tako se potom i dogodilo: mi smo otputovali u sredu, a ovaj car je bio pose�en u petak. I�li smo tada u zemlju kneza bosanskoga, koji se zvao Kova�evi�, a po�to smo mu iznenada do�li, pokorio se caru, ali mu je potom car dao odse�i glavu. Onda smo krenuli u kraljevsku zemlju i opkolio je najpre grad Bobovac, a kako nije bilo s nama topova, odmah je onde naredio da se liju i osvojio je grad. A oni �to su po primirje dolazili onde su bili i video sam se s njima, podse�aju�i ih na ranije re�i, ali je ve� bilo kasno. Posev�i tada car ovaj grad, krenuli smo ka Jajcu, a zbog brzine poslao je Mehmed-pa�u sa dvadeset hiljada ljudi, ne bi li kralja Toma�a mogli gde susti�i u nekom gradu, �uv�i da nije nimalo ljudi na�o pri sebi. A on, znaju�i ve� o Turcima, radio je nesre�nik i danju i no�u ne bi li mogao brzo da skupi ne�to ljudi za pomo�. Do�ao je tada u grad zvani Klju�, hote�i onde malo da se u podne odmori. Odmah su i Turci do�li i jahali su oko grada, ne znaju�i ni�ta o kralju Toma�u onde. Onda jedan lupe�, str�av�i iz grada dole, posmatrao je Turke, i pristupiv�i mu jedan Tur�in, dade mu beloga hleba i bugarski ga zapita �ta se de�ava u gradu. On re�e da je tu kralj; �uv�i to Mehmedpa�a, opkoli grad, a sutradan su izmamili kralja iz grada dole, daju�i mu re� da �e biti miran i zdrav i �itav, ali �-su to odr�ali. Jer �im je stigao car Mehmed do Jajca, doveli su samoga kralja s jednim njegovim prijateljem. Kad vide�e ovo pla�enici koji su bili u gradu, pokori�e se dobrovoljno. Zauzev�i tada car grad, naredio je da kralja samdrugog poseku, a potom uzev�i �itavu njegovu zemlju i posev�i gradove, krenuo je u svoju prestonicu. Tamo je mene bio ostavio car u jednome gradu a plata nam je data za pola godine svakome po obi�aju. Imao sam i drugih Turaka trideset kao pomo�, ali kad je car ve� izi�ao iz zemlje, tada kralj Matija bez oklevanja do�e u Bosnu i opkoli Jajce i Zve�aj, grad u kojem sam ja bio, a Bosanci koji su se bili u varo�i Turcima pokorili, osiliv�i se tada, baci�e zastavu dole i udari�e na Turke. Videv�i to, Ugri pristupi�e smelije onoj kuli i uvuko�e se u varo�. A videv�i Turci da su u varo�i Ugri oja�ali, pobego�e u grad i ostado�e zatvoreni. Ostao je kralj Matija tada onde osam nedelja, tuku�i ih. Drugu vojsku posla kralj Matija s topovima ka Zve�aju da ga osvoji na kojem su gradu zidovi bili veoma r�avi, pa su se zato veoma ru�ili od topova te smo morali stalno da radimo popravljaju�i? rupe koje su topovi probili. Tako smo se u poslu dugo zadr�ali i produ�avali, dok Jajce grad nije prvo zauzet, i kad ovaj Matija osvoji dogovorom, krete na Zve�aj. Tada smo se morali i mi pokoriti i tako �to je god Turaka bilo u Jajcu i Zve�aju, malo ih se u Tursku vratilo, jer ih je kralj Matija uzeo sa sobom. A i ja sam hvalio gospoda boga �to sam se �asno vratio nazad me�u hri��ane. U to vreme Bosnu je dr�ao jedan vojvoda Mehmed Mumijatovi�; mesto njega je u Jajcu bio njegov slu�benik po imenu Jusuf Harami pa�a, i ovaj je bio kod kralja Matije ostao s drugim Turcima i sa mnom.

Dodatak.

Ovoga bosanskoga kralja Kromer naziva Stefanom, a Rac Toma�em, u ostalim stvarima se sla�u, samo Kromer ne pi�e kakvom je smr�u umro.

Odeljak sedamnaesti.
�ta je radio Mehmed u Bosni.

�uv�i car Mehmed �ta se desilo u Bosni, godinu dana kasnije ponovo je do�ao u Bosnu da osvaja gradove, a kako topova sa sobom nije imao, onde je naredio da se liju; tuku�i iz njih, sve je zidove sru�io; onda je naredio da se juri�a na grad zvani Jajce i ve� je zastava carska bila na zidu, kad se jedan gradski pe�ak uhvati s jani�arom i bore�i se o zastavu, tako su se obojica dr�ala da su zajedno pali dole i poginuli. Vide�i car njihovo juna�tvo, da su mu se dobro odupirali, naredio je odmah da se topovi vuku do vode koju zovu Vrbas, blizu varo�i, i naredio je da ih tamo bace gde voda sa stene pada da ih niko ne bi mogao izvaditi i oti�ao je dalje, ne poku�avaju�i vi�e da ih pokori, a idu�i nazad, pokorio je jednoga bosanskoga kneza. �uv�i kralj Matija o tome, krenuo je u pomo�, ali saznav�i da je car ve� oti�ao ne u�iniv�i ni�ta gradu, vratio se nazad i Jajce je za to vreme ostalo ne-osvojeni grad. Osvojio je tada Mehmed Negropont i pitao je za onaj gvozdeni �tap, o kojem je pisano ranije, i kad ga nije na�ao, naredio je da se onda�njim ljudima noge poseku, da bi ispunio svoj zavet. Naredio je potom car Mehmed, posle ovih spomenutih borbi, svome tefterdaru da prebroji sve njegovo blago i da ta�no prora�una prema koli�ini koliko bi hiljada ljudi za gotov novac mogao izdr�avati i za koliko godina, a da njegove zemlje ne daju nikakvu pomo�, kako u ljudima, tako ni u novcu. To je tefterdar u�inio i za �etiri nedelje je sve to prora�unao i rekao caru govore�i: "Sre�ni gospodaru, mo�e� izdr�avati za deset godina �etiri puta po sto hiljada ljudi, a da im plati� potkov i eksere, to jest plotu i �tetu". Ali car nije tako razumeo, ve� da deset godina mo�e da izdr�ava svake godine �etrdeset hiljada ljudi. Re�e mu car: "Jo� nisam gospodar, jer te zemlje koje dr�im sve su tu�e". A u to vreme se �ulo kako se papa sa svim hri��anstvom dogovarao protiv Turaka. Boje�i se tada car Mehmed da mu se sve zemlje koje je pokupio od hri��ana ne suprotstave poslao je po sve svoje stare�ine da k njemu do�u i savetovao se s njima, govore�i: "�ujemo da hri��ani ho�e na nas da se krenu silno; �ta o tome ka�ete i �ta savetujete; ja mogu da izdr�avam za deset godina �etiri stotine hiljada ljudi". Odgovori�e mu: "Sre�ni gospodaru, imaju�i tako mnogo vojske, kreni u njihovu zemlju, bolje je to nego da ih kod ku�e �eka�". Tada car naredi da se donese veliki �ilim i naredio je da se pred njima rasprostre a nasred �ilima je naredio da se stavi jabuka i zadao km je ovakvu zagonetku: "Mo�e li ko od vas ovu jabuku da uzme a da ne stane na �ilim?" I savetovali su se me�u sobom kako bi to moglo biti, a niko se nije mogao dosetiti. Onda car sam pristupi �ilimu, uhvati obema rukama ivicu �ilima i savijao je pred sobom, pokre�u�i se napred sve vi�e, dok nije dohvatio jabuku. Uzev�i jabuku, razvi �ilim kako je bio i re�e gospodi: "Bolje je �aurima pomalo otkidati, nego u njihovu zemlju odjednom daleko odlaziti, jer kad bi nam se tamo bilo �ta desilo onda bi nam se sve zemlje usprotivile". I re�e jedan gospodin, po imenu Isabeg Avranezovi�: "Sre�ni gospodaru, odavno pri�aju o tome rimskome papi, kao da treba da krene na nas sa �itavim hri��anstvom, a eto ne �uje se; �to ste namislili, to �inite, ne vode�i ni�ta ra�una o vestima hri��anskim". I tako pohvali�e njegovu re� i carev primer. Pozva onda car jednoga Grka hri��ani na po imenu Toma�a Kiricu i re�e mu: "�ta vi mislite o va�em rimskom papi?" Odgovori mu: "Sre�ni gospodaru tako mislimo da su to sveti ljudi". I re�e car: "Svi ste zablu�enici, a zato i ti, Toma�u, primi veru Muhamedovu jer je istinitija od va�e". Toma� za�uta, a to se zbivalo u Jedrenu u novome dvoru. Tada car, obdariv�i gospodu, otpusti ih ku�ama. Potom umre car Mehmed i sahranjen je u Carigradu; ostala su posle njega dva sina: jednome je ime (bilo) D�em Sultan, a drugome Bajazit.

Dodatak.

Svako treba sigurno da zna da turski car nije bezbedan i boji se da se jednom hri��anstvo ne osvesti i ne pobuni se pa da ne upadne u njegovu zemlju. Kad bi ovo videli hri��ani �to su pod njim i osetili silu uz hri��anstvo i jednodu�nu slogu, svi bi mu se zajedno usprotivili i uz hri��ane bi pristali. Vi�e puta sam se naslu�ao na mnogim mestima raznih razgovora o tome (�to daj bo�e �to pre). Samih srpskih planika, koje le�e le�ima ka Belome Moru, ima sedam: prvu zovu srpski Duka�in (nju su Turci nazvali Karadag, jer le�i najvi�e nad morem), drugu Klementi, tre�a je Belopavli�i, �etvrta Ku�i, peta Hercegovina, i po�to ova ima iz polja lak�i prilaz, onda oni ljudi �to tamo stanuju daju caru godi�nje po dvadeset aspri, ni�ta vi�e; �esta je Simara, sedma Plava; sa ovih sedam planina mo�e biti dobrih ljudi Srba makedonskih za borbu pedeset hiljada, samo kad bi oru�je imali, za koje im je tamo te�ko, jer ako �to od Turaka ne otmu, druk�ije ne�e dobiti, jer km nije dopu�teno da kupuju ma kakvo oru�je, nita �e im pak prodati, jer vrlo �esto tuku Turke i veliku im �tetu pri�injavaju. Iz ovih planina je izaslanik (koji je putovao po �itavom hri��anstvu) bio isto tako i kod pokojnog kralja, mole�i za pomo�, koga je kralj bio poslao pokojnom gospodinu �ulkjevskom, krunskome hetmanu, i bio je s nama u logoru u Bu�i godine 1617. Ime ovog izaslanika je bilo Aleksandar Bilovi�, iz one porodice iz koje je jedan bio na Kosovu Polju ubio cara Murata. Znao je nekoliko stranih jezika. O tim planinama sami Turci pri�aju kako na kopljima (sem kojih ne mogu imati drugo oru�je) hara� caru daju. Ovaj izaslanik je bio i kod kneza Mauricija, koji je obe�ao da �e im brodovima preneti vatreno oru�je, praha, olova i ma�eva, samo kad bi i druga hri��anska gospoda pristala na taj rat. Srpski patrijarh stanuje u varo�ici Pe�i nazvanoj; preko njega �esto i sami Turci pregovaraju s onim planinama; ina�e tamo k sebi u te planine oni ne pu�taju tek onako (olako).

Odeljak osamnaesti.
O sinovima Mehmedovim, o poretku u gradovima i o pravednosti.

Sinovi cara Mehmeda, D�em Sultan i Bajazit, vodili su veliku borbu me�u sobom oko carstva do pre nekoliko godina. Potom je D�em Sultan izgnan iz zemlje a Bajazit je postao car. Ovaj nije preduzimao nikakvu bitku, jer nije imao s kim, po�to je njegov otac hri��ane u onim krajevima pot�inio pod svoju mo� osim ugarskog i poljskog kraljevstva, a ipak je bio osvojio Kafu na Crnome Moru s one strane i u vla�koj zemlji Kiliju i Beograd. A u Turskoj postoji ovakav obi�aj: ako ko posle cara ostane (kao �to su to bila ostala dva brata), pa bi se sva�ali oko vlasti, onda ko se prvi skloni kod jani�ara, taj dobija carstvo. A ako bi sklonjeno blago (kakvo je jedno nad Carigradom pet italijanskih milja u gradu zvanom Jeni Hisar) koji od bra�e makar i hteo da uzme, onda mu ne bi dali, jer je grad siguran i tako snabdeven kako za to treba. I onda �im jedan carstvo. stekne, onaj kome je grad poveren dizdar, uzev�i klju�eve od grada done�e caru i preda�e. Car, obdariv�i ga, daje mu klju�eve nazad i preporu�uje mu da onako posluje kako je iz davnih vremena bilo, jer je u Turskoj poredak i red druk�iji nego u drugim dr�avama. Car sam u svima zemljama sve gradove u svojoj ruci dr�i i nijedan grad ne daje svojoj gospodi, ve� svoje vaspitanike jani�are, u njima valjano dr�i. Ako je koja varo� ogra�ena i da u njoj bude grad, tada je car dr�i posev�i je svojim ljudima, jani�are koji su u gradu sam snabdeva ako bi bili opkoljeni. Vina niti ikakvog pi�a nije slobodno imati u gradu. U ostala vremena, sem opsade, svaki �ivi od svoje plate, a platu im za svaku �etvrtinu godine u potpunosti i bez gre�ke �alju iz dvora; odelo im tako�e daju jedno na godinu; takav im je poredak u gradovima; osim toga u gradu imaju dve stare�ine: jednoga zovu dizdar, drugog �ehaja, koji imaju na �etiri dana zlatnik; desetari na osam dana zlatnik, a svi na deset dana zlatnik, a govore im: "Time se hranite sada, jer od carskog provijanta ne treba dirati ve� samo u opsadi". Sami uvek stra�are i �uvaju po redu. Imaju isto tako dva vratara, kapija je uvek zatvorena sem kapid�ika, a ko ide gore ili dole, bez proveravanja nikog ne pu�taju. A ako bi se ukazala kakva hitna potreba da vojvoda treba da do�e u grad i ima da pregleda kakav nedostatak, pa tada do�e s mnogo osoba, ne pu�taju ga druk�ije nego samo sa �etiri do pet ljudi. Gradove turske tako snabdevaju da �itava turska dr�ava, od najvi�e ga do najmanjega, bio bogat bio siroma�an, svaki gleda u carske ruke; a car opet sve snabdeva prema zasluzi i dostojanstvu. I zato nijedan gospodin nema ni�ta svoje nasledno. Ima i takvih koji imaju, ali veoma malo; kada car kome oduzima imanje, a mo�e svoju poslugu da zadr�i, zadr�ava je, �ekaju�i sve dotle dokle ga car ne snabde. A car opet uzme jednome a da drugome. Onaj kome oduzmu, ide u carski dvor i slu�i godinu ili dve, ili ne-koliko meseci prema sre�i. Onda car daje njemu imanje, a uzima od drugoga. Ima ih u carskome dvoru uvek takvih oko dve stotine, a zovu ih manzul begler. Ali nekima poma�e car novcem i imaju isto tako i obi�aj da se o tome ni�ta ne brinu, govore�i me�u sobom: "Dao bog caru zdravlja, pa �e mi dati bolje imanje". Ima i razloga zbog kojih im oduzimaju imanja a drugima daju, a najve�i je kad neko siroma�nima nepravdu �ini, a do�e �alba; nijednog takvog ne�e otrpeti, ve� uzev�i od njega da�e drugom. Drugi razlog je kad carsku slu�bu zapostavi, jer je svakome odre�eno kako ima da slu�i caru; ko bi pak od njih imao sinove, takav je obi�aj, da ih kad stasaju sa sobom uzme u rat i poka�e ih carskome dvoru, onda car svakome od njih odredi da se daje plata prema svojoj volji i ne�e je uzeti ve� bez nekakvog razloga. Car ima i tu kontrolu da svake godine odredi �etiri gospodina koji putuju na �etiri strane njegove zemlje, pregledaju i raspituju se da nekom nije u�injena nepravda od pretpostavljenoga ili od koga drugog, a gde bi se pokazalo da je neki gospodin siroma�nome u�inio nepravdu, ova gospoda imaju silu da ka�njavaju na kaznu smrti, ili oduzimanje imanja, kako ko zaslu�i. A ova gospoda su nazvani haif solu�ilar, kao da rekne� ispitiva�i nepravde. A kad neko od njih do�e na mesto gde je odre�en, on tada nare�uje da se oglasi: ako bi kome bila u�injena kakva nepravda, da do�e, da ispri�a. Zavr�iv�i tada svoje obaveze, vra�aju se obdareni na carski dvor. Postoji i ovaj obi�aj: ako bi se desilo da carskoga dvoranina ubiju pa makar i�ao po svojoj potrebi, a ubica bude uhva�en, bez milosr�a biva ka�njen, a ona pokrajina cela, ili ako je u varo�i - ulica gde se to desilo, bez odlaganja moraju da dadu dve hiljade zlatnika u carsku riznicu a to zato �to nisu to spre�ili ili �to ne�e da izdadu sumnjive i samovoljne. A velika gospoda, kad do�e carski dvorani ni ne�to naredi, sa strahom rade, boje�i se da carski gnev ne padne na njih. Zato carskim dvoranima, bilo ih malo ili mnogo, svuda ukazuju dostojno po�tovanje.

Odeljak devetnaesti.
O obi�ajima mesnog i ratnog saveta i o poretku njihovog obi�aja.

Ovakvo je ustrojstvo careva dvora: najpre je carski savet, to jest veziri; dakle �to oni odlu�e, to stoji. Ima i drugih, to su kazilar. Onih prvih ima dva, koje car �ini zato da ne bi imao brigu u ve�em savetu ne znaju�i �iju pre da slu�a i na �ijoj da se zaustavi. A postoji isto tako obi�aj da nijedan vezir ni�ta novo ne odlu�uje da se stari poredak na dvoru ne bi remetio, ve� kako je ranije u stara vremena ustanovljeno, toga se dr�e i u tome �ive. Savet isto tako nikad ne zasedava kraj cara ve� daleko od cara u drugoj zgradi, a ako su u logoru, onda postoji za to odvojeni �ator nazvan danisik �adiri, a postoji i drugi �ator u kojem se car pokazuje, a zovu ga segvan. Onamo dakle pozvav�i veziri ljude iz raznih krajeva, ispituju gde se �ta de�ava, a �uv�i �ta ko iz koje zemlje pri�a, popi�u sve i sami me�u sobom prosu�uju je li �to dostojno carevih u�iju; na�e li se �to, izvode sa sobom pred cara; tek po�to sam car proceni i posavetuje se zajedni�ki na �emu treba da se zadr�e, zaklju�uju savet i razilaze se i nare�uju �ta je jo� potrebno. Car vodi ra�una o tome kada negde njegovi ljudi upadnu i zarobe ljudstva, pa odmah �alje pisare za njima, a koliko god de�aka se na�e uhva�enih, sve uzimaju u jani�are, a za svakoga daje car trista aspri i �alju ih preko mora; katkad takvih ima oko dve hiljade. Ako ih nema dovoljno od neprijatelja, onda ih uzimaju od hri��ana u njegovoj zemlji, od onih koji imaju de�ake u nekim selima, i to koliko ih koje selo mo�e dati, samo da bi onaj broj bio uvek ispunjen, a tu decu koju uzimaju iz svoje zemlje zovu �ilik, jer posle svoje smrti mogu svoje blago predavati kome ho�e. Ali one koje uzimaju od neprijatelja zovu pen�ik, a ovi posle svoje smrti ne mogu ni�ta predati, ve� posle njih sve uzimaju za cara, izuzev kad ko kod cara stekne priznanje i zaslugu pa ga u�ini slobodnim, kako se bilo desilo u vla�koj zemlji, o �emu je pisano ranije. Na one de�ake koje �alju preko mora car ni�ta ne daje, ve� oni kojima su povereni, a potom ih otpravljaju kuda car naredi i za �ta je ko pogodan: jedni se u�e da dele megdan na konju, i te car snabdeva druge uzimaju na galije da posmatraju i da se ve�baju borbi na vodi, a ko se dobro poka�e, od tog vremena mu te�e plata. Odatle ih pak uzimaju za dvorske jani�are, one koji su najjuna�niji, a mla�i moraju da slu�e starije. Koji pak postaju zreliji, njih daju u gradove, kao �to je ve� pisano. Na carskome dvoru biva oko �etiri hiljade jani�ara, me�u kojima je takav poredak da imaju nad sobom stare�inu, a zovu ga jani�ar-aga; to je veliki gospodin, a ima platu �est stotina aspri na dan, a njegov zamenik za svaki dan �ezdeset aspri stotinari na dva dana zlatnik, njihovi zamenici, kao polustotinari, na �etiri dana zlatnik, desetari na osam dana zlatnik, a ostali drugovi na deset dana zlatnik. Sinovi ovih imaju isto tako od cara platu, kako ko, jedan tri, drugi dve, tre�i pola aspre, a to su oni koji ve� odrastaju. Nijedan jani�ar, kad �to skrivi, ne biva ka�njavan platom ve� glavom, ali nijednog ne mogu da pogube javno, ve�. tajno, zbog drugih da se ne bi pobunili. Nijedan jani�ar niti njihov desetar na konju ne sme da ja�e, osim samoga age i njegovog zamenika, tako je ustanovljeno. Od ovih su jedni solaci (to jest odli�ni strelci iz luka), i oni idu najbli�e caru, ne odevaju se druk�ije. Drugi su strelci iz malih pu�aka neki iz jani�arki, a moraju se na putu svakoga dana pokazivati s oru�jem pred svojim stare�inama. Svakome strelcu iz luka daju za svaku godinu po zlatnik, a osim toga odelo, ko�ulju, ga�e velike na�injene od tri lakta platna, ko�ulja je od osam. Ima car isto tako na svome dvoru �est stotina konjanika, ovi pak imaju nad, sobom dva zapovednika i te zovu galiblar suba�lari i svaki pod sobom ima po trista ljudi, a sve te zovu garib zgitler; njihovim stare�inama daju po dva zlatnika na dan, drugima po zlatnik i po, nekima po zlatnik, nekima po pola zlatnika pa sve do orta, a osim tih jadnih sirotana nikoga drugoga ne primaju na carski dvor, jer su svi ovi vaspitanici. Od ovih vaspitanika biraju �ezdeset odli�nih de�aka u jednu �etu i zovu ih solaci. Njihovog stare�inu zovu solakpa�a; ovaj ima platu za svaki dan zlatnik; to su oni �to pred carem idu s lukovima. Ima isto tako i vratara, a njih ima dvesta i imaju dve stare�ine i zovu ih kapid�i ba�lar, kao da rekne� stare�ine nad vratarima, a svaki pod sobom ima stotinu, ovi ja�u na konjima, platu ima njihov stare�ina za svaki dan dva zlatnika, a ostali na �est dana zlatnik. Tre�a vi�a dvorska �eta proizlazi izabrana iz ovih istih vaspitanika, koji na konjima ja�u; ima ih �est stotina, imaju dve stare�ine, zovu ih ulefed�ilar, svaki ima trista ljudi pod svojom komandom, a plata njihova je dva i po zlatnika na dan, a ostalima na �etiri dana zlatnik. Ovu �etu zovu ulefed�ii� kao da rekne� novcem skupljeni. �etvrta �eta je jo� vi�a, koju zovu �lihdar, kao da rekne� �to dr�i oru�je, a ima ih trista, njihov stare�ina ima platu na dan tri zlatnika, drugi zlatnik i po, neki zlatnik, neki pola zlatnika. Njihov posao je da vode konja pod carem kada je to potrebno, a ipak svakome jedva ako dopadne da vodi (konja) jedanput godi�nje, ili na dve godine, ili �ak i vi�e. Petu �etu najvi�u zovu spahi oglani to jest spahiski sinovi. Ovi na konjima ja�u, ovih biva trista, njihovog stare�inu zovu spahalar agasi kao da rekne� gospodar spahija ili vojnika, ovaj ima platu pet zlatnika na dan, a ostali po dva po dva i po, po tri i po, kako ko zaslu�i. A ovi imaju ovu du�nost: sablju, luk, tobolac da opa�u i da nose za carem gde se naredi, a dopadne to svakoga jedanput na godinu, ili na dve godine, a svi su konjanici. Svi ovi zajedno moraju da le�e po cara no�u i �utke da provode no�, pa ma bila ki�a, bio sneg, bilo hladno, svaki mora ostati na svome mestu; svaki dan ih je pedeset ili sto, kako se naredi. Od ovih nijedan ne treba da se brine ma o kakvom oru�ju, jer sve car snabde �ta kome treba prema njegovom �inu, bio konjanik, bio pe�ak a isto tako opremu za konja po njihovom obi�aju. One �to jelo nose zovu �esnigirler; njih ima osamdeset, stare�inu njihovog zovu �esniger pa�a, njegova je plata na dan dva zlatnika, a ostalima po zlatnik. Komornika ima pedeset, zovu ih te oglarlar, imaju platu po pola zlatnika, hranu i za sebe i za konje sve od cara. Car ima isto tako hiljadu konja praznih, iz godine u godinu, pod svojim sedlima i ove, kako je potrebno i car naredi, razdaju sa sedlima i s opremom kako je potrebno a osobito kad je velika bitka. Konju�ara ima dvesta, koji se o konjima staraju a imaju i svoje konje, i sve od cara; ovima daju na osam dana zlatnik. Ima tako�e �ezdeset kamila izvrsnih koje nose carevo blago; svaka kamila nosi dva sanduka, u svakome po trideset hiljada crvenih zlatnika; a ima i �etrdeset kamila koje nose kuhinju i provijant, drugih jo� toliko �to nose �atore i sve potrebe uz njih. Imaju i dve kamile �to nose velike bubnjeve, koje zovu kios, jedna nosi dva; u ove bubnjeve ne udaraju, ve� samo kad bi bila velika bitka; drugih manjih bubnjeva ima mnogo, a onih kamila �to nose oru�je ima trista, jer Turci kola nemaju zato da se s njima ne zadr�avaju kad idu u rat. Oru�ara koji oru�je prave i �iste ima �ezdeset, a svi su na konjima, a njihovog majstora zovu d�ebed�i ba�a ovaj ima zlatnik na dan, a ostali na osam dana zlatnik i tako uvek iz godine u godinu. Onih pak �to careve �atore razapinju ima �ezdeset, zovu ih mehterler, svi su na konjima, njihovog stare�inu zovu mehter ba�a, ima za svaki dan pola zlatnika, a ostali na osam dana zlatnik. Ima jo� i posebnih kamila koje nose carevu posteljinu le�i�te kao i naro�iti novac koji mu stoji pri ruci kao li�na i osobita blagajna a ovih kamila ima 412 i povrh toga ne�to praznih, i to kad bi se nekoj �to desilo, da bi na to mesto do�la druga. Oru�ara, �atord�ija i onih �to kamile �uvaju, kuvara, truba�a ima sada svega na broju trista i devedeset, oni su svi konjanici, a ostalih svih ima dve hiljade i �etiri stotine pedeset. Dvorskih jani�ara, osim onih koji su po gradovima i varo�ima, ima tri i po hiljade i ne�to jo� vi�e.

Dodatak

Samo su ranije bivala dva vezira ali sada ih biva sedam pa i osam, ali je jedan najvi�i veliki vezir, posle cara prvi, drugi je - njegov zamenik. Jer kad veliki vezir ide u rat, onda zamenika ostavlja kraj cara. A ovaj, �im ode vezir, ima ulogu velikog vezira, budu�i pri carevom boku. Veliki vezir pak �im se udalji deset dana hoda od Carigrada, ve� je i sam kao dar; sve mu je slobodno: pa�aluk dati i oduzeti, kome ho�e vojnika dodati i konjanika smanjiti (jer jani�are ne mo�e ni da doda ni da smanji, zato �to carevi sami uzimaju njihove spiskove sebi), i to za neki slu�aj; a �to on tamo u�ini, to vi�e car ne menja. Na mestu kada savet zasedava, sto tako odvojeno sedi vezir napred kao u sredini palate s desne strane, drugi pored njega i tako dalje jedan pored drugoga, a svi na desnoj strani, jer je kod njih leva strana po�tovanija. Malo pomaknuti, s leve strane sede dva kazi askera, to jest najvi�e sudije, ili biskupi, jedan evropski, drugi aziski; ovi imaju silu da dele zvanja u svome podru�ju, ali s u�e��em vezirovim i saglasno��u carevom, svaki od njih na svojoj strani: aziski u Aziji, evropski u Gr�koj. Pored ovih duhovnika sede tri kaznaca: veliki, srednji i mali; zato ih ima tri, jer jedan, ili dva, uvek moraju da idu u rat da pla�aju vojnicima. Na desnoj strani pak pored vezira sedi ni�and�i ba�a, kao kod nas kancelar; a na poveljama, punomo�jima pravi na vrhu one carske znake, jer to nema pravo niko da �ini nego samo on ili neki od saltih vezira. Za kaznacima sede kazna�ki pisari, koji izdaju i uzimaju novac i pi�u; ima ih nekoliko desetina; pisari s potkancelarom imaju kraj samih vrata od sobe odvojeno mesto svoje i onde pi�u; ima ih divanskih petnaest-dvadeset, ali oni imaju svoje u�enike, koji, sede�i sa strane, pi�u �to im daju. Nad samim vezirom, nasuprot vratima kroz koja se spolja ulazi u ovu palatu pred okupljeni savet, ima malo prozor�e, a na njemu je trostruka, gusta re�etka, tamo car prislu�kuje �ta i kako sude i vidi prema vratima ko i kako ulazi i izlazi, ali njega ne mo�e niko da vidi.

�to se ti�e zarobljenika, kako ovde spominje Raci� druk�iji je sada obi�aj ve� i u tome: u ono vreme su ih slali preko mora zato �to su Turci u Evropi malo �ta imali, a veoma su se bojali da im i to �to imaju ne oduzmu. Ali sada kad dovedu one koje uzimaju od podanika, taoce, koje zovu �ilik, onda ih odvedu na jedan trg u carskom saraju, izi�av�i car tamo s evnusima, s Arapima, pregledaju likove njihove i posmatraju stas; ko im se tada svidi ili po stasu ili po liku (u �ta se Arapi dobro razumeju), uzimaju na stranu, a one gore tako�e na stranu, od ovih opet boljih ponovo biraju za nauku, za razne zanate, za �ta vide da bi ko �eleo, te za slu�enje evnusima, da u�e jezike i prou�avaju obi�aje, sna�nije za druge stvari sposobne za ba�te i razli�ite sarajske poslove, kao i za la�e, kojima uvek voze careva drva, da veslom veslaju na carskom �amcu i sli�no. One pak �to ostave posle biranja, popisuju po hri��anskim i turskim imenima, kakvo su kome dali, s opisom njegova lica i ima li kakav vidljiv znak na �elu, na licu, na ruci, ispi�u ih i izvode na jedan trg i nare�uju da se oglasi: ko ho�e sebi slugu, neka kupi; tada je slobodno svakome da ide i kupi, a za svakoga treba dati dva crvena (zlatnika); odmah zapi�u onoga �to kupuje, gde stanuje i kako ga zovu; bivaju tada godinu, dve, tri i pet, koliko treba, kad je pak caru potrebno ili za ba�te, jer pomru vrtari, ili �to su ih otpustili iz saraja i upisali u jani�are, onda nare�uju da se na onome istom trgu oglasi da svaki ko ima dovede carskoga roba. Svi tada �to su ih kupovali vra�aju. Ako za to vreme neki umre, kao �to je meni umro takav, onda pop one ulice gde sam stanovao, kada sam mu saop�tio da mi je sluga umro, do�av�i sahranio ga je prema svome obi�aju i od tih mi dao potvrdu, napisav�i vreme i dan kada je to bilo i kakav je lik bio umrloga; tako svaki kod koga umre. Kod koga su pak bili, svi su izveli na trg i pokupili su u saraj, u ba�te i za druge slu�be. Ovaj kod mene je bio dve godine i ni�ta mu nisam davao, samo �ta da jede i da pije; imao je ve� od cara pola aspre dnevno. I tako sada tu razdaju takve sluge, ne voze ih preko mora. Onima pak koje dovode iz hri��anske zemlje, koje oni zovu pen�ik, ovakvima opisuju i lik, i vidljive znake na telu i iz koje je nacije, jer moraju na njih da pla�aju caru, i ako pri tome ne uzme potvrdu da je platio, morao bi ga opet platiti; zato to zovu pen�ik, to jest ve� pla�en. Kada sad ti do�u caru, daju ih gospodi i istaknutijim ljudima na ve�banje; ako je ko dostojan saraja ili po stasu, ili po liku, nau�iv�i ga pona�anju, daju ga u sara) na dalje nauke, kao �to je to bilo s vla�kim gospodi�i�ima, isto tako i sa sinovima �ur�ijanskoga kralja Simona, pa i sa sinom sicilijanskoga kralja, kojega su uhvatili na moru, ove su uzeli u saraj zbog izvrsnosti porekla, jer kod takvih obi�no bivaju lepe naklonosti. Uzimaju isto tako i druge na zanate; kao kad se bio potur�io jedan Englez uzeli su ga, iako nije znao jezika, zato �to se malo razumevao oko satova; tako i druge, ako se ko za ne�to poka�e, ako ne mora dugo da se mu�i i odslu�uje pre no �to dobije kakvo mesto u saraju. Poredak kod vojnika i pla�anje njima ve� su druk�iji od onoga koji ovde spominje Rac, jer je posle sultana Mehmeda sultan Sulejman sve reformisao; koliko je tada bilo svakojakih, kako jani�ara, tako i konjanika i drugih pla�enika, ili jeste, o tome �e biti napisano ni�e i tamo�nji finansiski popis bi�e naveden u prevodu.

Odeljak dvadeseti.
O vojnom poretku.

Zastava carskih ima �etiri, koje pripadaju dvoru: jedna je bela; zlatnim slovima ispisana, i ta je iznad svih ostalih, jer ona pokazuje da je celokupna vlast carska kraj nje, a zovu je alem sand�ak, kao da rekne� zastava velike mo�i. Druga zastava je crvena, i ta je dvorskih pe�aka. A kad god su razvijene te �etiri zastave, tamo ti je car me�u svojim dvoranima u ovom poretku: dvorski konjanici su pored njega, pred njim su jani�ari, za njim su kamile, a oko toga je svuda opkop. Ispod opkopa su �titovi pobijeni u zemlju, a oko opkopa svuda je nasut bedem uvis, na bedemu je svuda ograda gusto pozabadana, le�i�ta za topove, da mogu daleko da ga�aju. Osim svoga dvora, koji oko njega stoji, ima car jo� dve vojske, jedna je anadolska, druga rumeliska, a pored toga carskoga utvr�enja postoje i drugi pe�aci �to stoje s desne strane, nazvani azapi, a isto tako se ukopavaju kao i prvi, ali ipak nemaju takvu opremu. Ovih biva dvadeset hiljada. I za njima su kamile i konji, i tako�e na njima nose potrebe. Ovi azapi su skupljeni s one strane mora, iz Azije. Postoji; tako�e anadol beglerbeg, to jest aziski potkralj, pod kojim stoje svi aziski konjanici, me�u kojima je dvadeset vojvoda; svaki ima svoju zastavu koju mu je car dao. Pored vojvoda ima 50 suba�a, kao za odr�avanje poretka; svi stoje kraj svojih zastava, koliko ih gde ima; tih aziskih konjanika biva na �ezdeset hiljada svaki je vojvoda sa svojim pukom, a blizu su jedan drugome. S leve pak strane careve stoji jedan gospodin koji je s ove strane mora; zovu ga rumeli beglerbeg, kao da rekne� potkralj gr�ki ili evropski a ovaj je vi�i od ostalih, ima pored sebe osamnaest vojvoda, a svaki je sa svojim pukom i svojom zastavom u istom poretku kao prvi; ovi imaju �etrdeset suba�a, a svaki stoji pored vojvoda po koliko uz kojega pripada. Ovih rumeliskih konjanika biva sedamdeset hiljada zajedno sa sarahorima, o kojima �e ni�e biti govora. Sa iste te leve strane careve je tako�e pe�adija skupljena s ove strane, iz Romanije, isto tako ukopana, kao i oni na desnoj strani, ove pe�adije ima 20.000. Kada tako car naredi kojim konjanicima da stupe u bitku, onda oni bez oklevanja idu i tuku se s velikom vikom i bubnjevima. I carski bubnjevi biju, pa je me�u njima takva velika vika i buka, kao da se zemlja trese. Kod njih su tako�e od cara poslati najbolji �au�i na konjima pokrivenim oru�jem da posmatraju ko �e kakvo juna�tvo da u�ini i kako �e se ko poneti u bici; svaki od ovih ima buzdovan u ruci ili bulavu, ma�u�i njome u pravcu bitke; ovakve zovu �au�lar, a gde god su oni, kao kad bi i sam car bio, a svi ih se boje, jer koga oni pohvale, svakome �e biti dobro, a koga pokude pred carem, te�ko njemu biva. Stare�inu ovih (ljudi) zovu �au� ba�a. Znajte da je takav poredak turski pri velikim bojevima, jer sam car nikada ne ide ili je uvek me�u jani�arima dok se bitka ne zavr�i. Protiv takve tada pogani�ke sile kada hri��anska sila nai�e, kao �to je bio nai�ao kralj Vladislav na Varnu i tako se bio protiv nje postavio s kolima, okru�iv�i se okolo, a me�u kolima su sve bili pe�aci a isto tako na levoj strani sve konjanici, i zato su hri��anski konjanici savla�ivali turske konjanike, dok se potom nisu sami upropastili, pohitav�i na carske jani�are bez opreznosti. Isto tako se Janko vojvoda na Kosovu Polju sam bio upropastio, jer je poraziv�i konjanike pohitao na jani�are, od kojih je sam bio pora�en. Zato ko god bi hteo s turskim carem povesti bitku, mora da na�ini druk�iji poredak, ne takav kakav su stari imali, a tako bi mogao s bo�jom pomo�i Turke potu�i do nogu. Jer me�u njima postoji jedan nedostatak, o kojem oni sami ne znaju, ali sam ja to dobro pregledao i dobro znam: njihovi pe�aci ne mogu dugo izdr�ati na bojnom polju, jer se za to nikako ne pripremaju, smatraju�i da �e oni uvek podjednaku sre�u imati. Jo� i druga stvar im je nesigurna, to jest kada bi jednom jani�ari bili potu�eni do nogu i ostali na bojnom polju, a osobito u Evropi, onda turski car na tako izve�bane ljude ne bi mogao tek makar kako da krene i ne bi se brzo oporavio i okrenuo protiv hri��ana jer kad bi se te vojske li�io, usprotivile bi mu se sve hri��anske zemlje koje je oteo od hri��ana i tako bi morao da bude prognan preko mora. Isto tako treba znati: kada bi konji�ka vojska bila potu�ena, a ostali samo pe�aci, kako se desilo kod Varne, onda ne treba hitati na jani�are s �ela, ve� odostrag ognjenim mecima ga�ati u kamile, koje bi, budu�i prepla�ene ognjem, poletele na svoju vojsku i pogazile bi jani�are iza kojih stoje, a onda iz logora pucati iz topova na njih s druge strane, jer se nikad ne bi dosetili, jer to ne znaju, ali ja sam se uverio i saznao po jednoj kamili, o �emu je bilo veliko pitanje, ali nisu mogli znati da sam to bio ja, a to se desilo u vla�koj zemlji kada smo ratovali s Drakulom. I tako se oni veoma boje kad �uju da hri��ani silno na njih kre�u, jer ih je strah da jednom ne izgube bitku tako pa da im jani�ari budu potu�eni.

Dodatak.

Rac tu pi�e da bi te�ko bilo turskome caru da na�e vojsku, kad bi mu jedna bila potu�ena. Ja pak na to velim da mu ne bi bilo osobito te�ko, sem kad bi mu ovde me�u hri��anima bila sva potu�ena do nogu, kad bi mu i logor sa svima jani�arima, konjima, kamilama uzeli, onda bih verovao da bi mu bilo prili�no te�ko da skupi brzo vojsku, a to iz toga razloga u ova na�a nesre�na vremena �to se ta bestija veoma ra�irila i razmno�ila, i nema� toga kraljevstva i te pokrajine da iz neke nema jezika ili su�nja, jer ih mnogo pristupa i tur�i se, kao �to je bilo za moga vremena, kad je jedan �panac, vrli malte�ki plemi�, namerno do�ao i potur�io se. Ovaj je �ovek potom bio od njih uzet i za nevolje Potockoga on je u Vla�koj uredio flotu. Turski car svojoj pla�enoj vojsci ne pla�a na pratnju, to jest za tri, za �etiri konja, ve� samo za osobu, pa makar taj imao za svoju udobnost, idu�i u rat, jednog tovarnog konja ili dva, jednog roba ili pak dva; ako robova nema, onda bar jednoga janasmud to jest slugu za poslugu, koji vi�e slu�i za nadu, nego za platu. Neki ih imaju po nekoliko, pa �ak i petnaest-dvadeset, mada samo on prima platu. Pa ako propadne koji puk vojnika u bici, to izginu oni koji sami primaju platu, a robovi, sluge ostanu, dolaze onda ovakva dvojica ili trojica veziru i govore: "Neka bude zdrava carska glava; moj gospodar je bio carski pla�enik postao je mu�enik, jer je ubijen, bore�i se s hri��anima za veru. Nas dvojica molimo te za njegovo mesto, a mi �emo se starati da se caru odu�imo". Vezir ili zapovednik, vide�i osobu zgodnu ili obadve. podeli me�u njima polovinu plate ubijenoga a polovina ostaje u kasi, i ka�e im: "No, junaci zaslu�ite vi�e i budite �vrsti u bici". A kod njih je zakon: koliko puta dobiju bitku, ili zauzmu grad, varo�, pokrajinu, uvek �itavoj vojsci pove�avaju platu prema zasluzi, ponekad sa pet aspri, ako �to znatno u�ine, ponekad opet sa asprom, sa dve, i tako ponekad tamo dotera vojnik do dva do tri crvena zlatnika plate od trideset polugro�i�a, kao �to sam ih ja poznavao nekoliko. Zato mo�e car da ima na taj na�in brzo vojsku, osim, kao �to sam dodao, ako bi bili i ovi potu�eni do nogu. A to se de�ava i me�u jani�arima: bio sam prisutan na Puladiskom Polju u Aziji; Hasuf ba�a s d�elalijama izgubio je 3.000 jani�ara. Tada se tre�ega dana skupilo vi�e njih nego �to je bilo ovih �to su pobijeni. �ak su se i robovi otkupljivali od gospodara svojih i dolazili u jani�are, drugi, nemaju�i da se otkupe, pravili su sa svojim gospodarom sporazum (govore�i da �e mu ispla�ivati jani�arsku platu kolika je, samo da mu pomogne) i dolazili su, i mnoge je primao, a druge opet ve� nije hteo. Za sultana Sulejmana, kad je hri��anska flota uni�tila njegovu flotu na moru, da je jedva komandant sa dvema galijama pobegao i hri��ani su ve� smatrali da turski car ne�e brzo stvoriti flotu i ljude, a kakvu je slede�e godine opremio i kako je ljudima snabdeo i �ta je u�inio, pune su hronike toga; znaju�i da ima sam u sebi takvu silu kad mu done�e vest o takvom porazu, pozvav�i muftiju, rekao je: "�ta je to da je svemogu�i bog tako rasr�en na pravoverni narod pa ga je prepustio sili hri��anskoj?" Odgovori mu muftija: "Care, gospodaru moj, zar se nikad ne moli� bogu?" "Naravno, molim se" - odgovorio je. "A za�to - veli - ne pamti� onu molitvu koju zovu fatiha, koja ovako po�inje: o bo�e, stvoritelju i hranitelju �itavoga sveta. A gospod bog ti je isto tako stvorio i hri��ane, i zna i za njih, ne �udi se �to jedanput nisi sre�no pro�ao s njima; ne gre�i, ne srdi se za to, komandantu oprosti, a �to br�e mo�e� naredi da se spremaju druge galije a evo ja sam obe�avam jednu galiju sa posadom; neka i drugi tako u�ine. Ako bi se izgovarali nedostatkom blaga, neka po�alju za to konjsku opremu, nepotrebne konje, de�ake i �ene". Tako je ute�io cara, te mu je car oprostio (u tekstu: da je caru oprostio), ina�e bi visio. To sam zato napisao da bi svako znao kakve te�ko�e turski car ima u svemu. Samo to treba gledati, kad bi ovde u ovim krajevima s ove strane mora njegova vojska s jani�arima bila sva pobijena, da i logor s robovima bude uni�ten, ve� bi mu bilo te�e, jer hri��ani od kojih su najvi�e jani�ari, ve� bi se osvrtali, znaju�i za odbranu i silu i slogu hri��ansku i ne bi i�li njemu, a drugi koji su potur�eni, pristajali bi nazad uz hri��ane, ali sada vide�i da hri��ani sami na sebe okre�u svoje sile i vojske uzdi�u jadnici i ne smeju ni da pisnu, ne hote�i bilo �ta o tome da govore, a od hri��ana ti je najvi�e jani�ara, koji ili da ne bi davali porezu, ili zbog nekakvog prestupa ili zbog turskih devojaka, koje su lepe i razvratne, ili zbog nema�tine su se potur�ili i najvi�e odlaze u jani�are od svoje volje, jer se tamo nekako manje ka�njava, po�to se jani�aru, pa ne znam kakav prestup da u�ini, mo�e samo dati 80 batina po stopalu ili mu glavu odse�i.

Odeljak dvadeset prvi.
O brzim konjanicima turske vojske.

Akind�ije su kod Turaka ljudi konjanici i brzi, kao Tatari, a najvi�e ih stanuje na dobru�kim poljima i oko Dunava i oko bugarskih i gr�kih planina, a zovu ih zato akind�ijama, kao kad bi rekao teku�i, jer postoje pljuskovi, kao ki�ni, koji iz oblaka padaju, a od tih pljuskova velike poplave proizlaze i brzi potoci se izlivaju iz obala; sve �to dohvate, sve nose sa sobom, ali ne traju dugo. Tako isto i ovi brzi konjanici turski ili lete�i, kao ki�ni pljuskovi ne traju dugo, ali dokle dostignu i dohvate, sve pohvataju, pograbe, pobiju i iskvare tako da za mnogo godina petao tamo ne�e zapevati. Ovi brzi konjanici su dobrovoljni i idu od dobre volje za svoju korist; neki Turci ih zovu �obani, jer se stokom hrane i konje �uvaju samo za to �to o�ekuju da ih pozovu negde za upad. Oni su uvek spremni, ne treba im nare�ivati, niti ikakve plate davati, niti za �tete nagra�ivati. A ako neko ne�e da ide, onda svoje konje pozajmljuje kome drugom za polovinu plena. Ako pak ni�ta ne dobije, onda govore: "Nismo imali koristi, ali imamo veliko opro�tenje kao i oni �to odlaze u boj protiv hri��ana". �to god pak zadobiju, kako ljude, tako i �ene, osim de�aka, sve prodaju za novac. A de�ake sam car pla�a.

Ovi pak brzi konjanici imaju me�u sobom komandire, a postoje povrh toga vojvode postavljene po pokrajinama od cara; protiv Nemaca je vojvoda smederevski, protiv Ugra i protiv Vlaha je vojvoda nikopoljski, a njegov pomo�nik je vojvoda vidinski; protiv Hrvata i Korotanaca je vojvoda vrhbosanski i njegov pomo�nik vojvoda sitni�ar; na moru su pak protiv Katalana i Italijana vojvoda galipoljski i vojvoda morejski. Vojvode ili sand�aci sve pokrajine ispituju pomo�u uhoda i znaju �ta se u kojem kraljevstvu de�ava; i kada koji od njih uvreba vreme da bi se moglo zarobiti �to ljudi, onda javlja caru, govore�i o upadu u zemlje hri��anske, a car �e dopustiti. Onda bez oklevanja odmah nare�uju da ovi izaslanici po varo�ima oglase, imenuju�i vojvodu i onu pokrajinu, hvale�i im taj upad, i na to ogla�enje se raduju, skupljaju se i opremaju i odlaze na ozna�eno mesto, gde je sam onaj vojvoda kojem je dopu�ten upad. Vojvoda tada, do�ekav�i ih, snabdeva ih �amcima i drugim potrebama (ako treba da upadnu nekuda preko vode), pa urediv�i sve stvari, nare�uje svakome �ta �e ko da radi; onda tek kre�e u hri��ansku zemlju, vode�i ih sve do mesta gde je zamislio. Stigav�i tamo, nare�uje im da se premeste na br�e konje, jer svaki od njih ima dva konja: jednog vodi, a na drugom ja�e. One zamorene ostavljaju na tome mestu, jer ima i drugih Turaka koji im ih �uvaju dok se ovi ne vrate, a daju im od osam konja zlatnik. Tamo vojvoda tiho ka�e dan dokle �e ih �ekati i udariv�i u talambas raspu�ta ih i nastaje takva buka od njih, guraju�i se me�u sobom, jer svaki �eli da bude napred, da neki s konja padaju i na mestu ostaju. Razlete se tada svi, kuda ko mo�e, pale�i, ubijaju�i, vezuju�i i uzimaju�i �ta ko mo�e. Vojvoda pak nare�uje da se na onome mestu razapne mali �ator imaju�i sa sobom nekoliko stotina izabranih ljudi i na dobrim konjima, �ekaju�i one na mestu, a brzi konjanici k njemu voze, vode sa svih strana. Kad tako vojvoda do�eka vreme i dan, kako im je naredio, onda sav plen �alje napred, a ko zakasni, sam je kriv, tamo ve� ostaje. I urediv�i se, idu lagano, o�ekuju�i neprijatelje, pa ako bi ih gde sustigli, okre�u se i tuku se s njima, vide li da ne mogu bitku dobiti, onda sav plen ubijaju i uni�tavaju, a sami na kraju odle�u kao vetar, a tada im niko ne mo�e ni�ta u�initi, mogao bi ih potu�i jedino kad bi ih stigao u te�kim planinama, ili pri velikim vodama, ili na mo�varnim mestima. Ili pak ako bi dobili vest o mestu vojvodinom (pre no �to do�u oni �to su se razleteli), pa ga napasti ili no�u ili danju, poznaju�i mesta, po�to su u svojoj zemlji, i uni�titi vojvodu, onda bi lako s onima zamorenim i optere�enim, ili pak one �to su se razleteli na raznim mestima presretati i ubijati. Eto takav je na�in turskih brzih konjanika; na isti takav ili malo druk�iji na�in, ali svakako bolji, rade Tatari, koji su ve�tiji i izve�baniji u tome nego akind�ije.

Odeljak dvadeset drugi.
O sarahorima, martolosima i vojnicima.

Ima u cara i vojnika koje zovu sarahori, a ovi postaju od onih brzih konjanika, jer kad car �uje da je (skupljena) velika hri��anska vojska protiv njega, onda naredi da se oglasi po varo�ima: ko bi hteo da uzima platu bi�e mu davana. Tada dakle mnogi od ovih gore spomenutih brzih konjanika odlaze caru i daju im na konja zlatnik na �etiri dana, i od tog vremena ne zovu ih brzi konjanici ve� sarahori, skupljeni vojnici a za svaki mesec im pla�aju, jer njihova slu�ba traje samo dok su potrebni. Njihovo oru�je je - sablja, d�ide, koplje ili luk; poneki imaju i oklope. Car pak ove dr�i dok mu trebaju, a biva ih ponekad dve hiljade.

Ima (osobito tako�e po krajinama) martolosa i oni su hri��ani, a imaju platu na konju na osam dana zlatnik, a plata im se daje tako�e svakoga meseca, kao i sarahorima, ali im slu�ba traje dokle ko sam ho�e, a ovi najvi�e obmanjuju hri��ane izdajstvima svojim razli�itim, prave�i zasede ispred Turaka.

Postoje jo� i vojnici, slobodni hri��ani, carski podanici, a ne pla�aju nikakve dacije, ve� imaju sela svoja, slobodna od danka i poreza, nikome ni�ta nisu obavezni, samo kad im narede, idu uz vojsku i slu�e cara, prazne konje vode, �uvaju, poma�u da se kopaju bedemi, nose vodu, �ine druge usluge; kad nema rata, ili kad im car ne naredi gde da budu, dolaze u carev stan. Kad carske konje izvode na travu oni ih �uvaju, vodu daju, a no�u kraj svakog konja spavaju njih dvojica ili jedan, osobito kraj glavnijih, a ovih biva nekoliko stotina.

Dodatak.

Postoje u Turskoj jo� u gradovima po krajinama vojnici konjanici, a zovu ih be�li. Ovi dobijaju platu od sand�aka, ne od cara, po nekoliko aspri na dan, jer je to za�tita koja ne poti�e od cara, ve� ih zapovednici �uvaju po svojoj volji. Bivaju to dobri ljudi i junaci, jer ko bi r�avog primio? Njima dopu�taju sand�aci da idu da hvataju hri��ane iz zasede: urade li �to dobro i dobiju (li �to), od toga uzima sand�ak najbolji deo, dobiju li valjane su�nje, oduzima ih, jer to sand�ak svakome objavljuje jo� u po�etku, obe�avaju�i izvesnu sumu za svaku glavu su�nja, oni pristaju i na taj uslov, da im zasede ne bi bile zabranjene. Ovi be�lije imaju tu povlasticu da kad umre neki spahija, ili pla�enik, ili neko ko je dr�ao zemlju u onom kraju, odmah sand�ak moli; za koga se zauzme, preporu�uju�i ga tada, dobija od Porte. I tako ovaj od toga vremena ve� postaje carski sluga ili vojnik. Na to mesto sand�ak ako ho�e drugoga prima, ili mu ovaj ipak i dalje poslu�uje.

Pa jo� osim martolosa i vojnika ima hri��ana Bugara, Srba i Grka, koji imaju svoja doma�instva, njive, vinograde, ku�e, a od njih ni�ta ne daju, samo u vreme kad im se naredi moraju da idu u uho�enje u hri��anske zemlje, a ako ko dobro poslu�i, obdaruju ga i platu mu nazna�uju. Takvi idu ili kao da tra�e slu�bu, ili kao trgovac s espapom, ili kakav nemo�nik, a �to god sazna i pregleda brzo obave�tava, imaju�i ve� svoje ljude razme�tene, koji �ekaju njegova nare�enja. Kao �to sam ja poznavao jednoga Grka Dimitrija, koji je za Hajder Ba�e, beglerbega ovde u Ukrajini, u Poljskoj bio kao uhoda, jedanput kao trgovac s tamo�njim robom s konjskim bojama, s pokriva�ima, sa suvim gro��em, koje mu je sam pa�a doturao, i svaki put s druk�ijom robom, s ko�ama kamiljim, sa safijanom, sve je to od pa�e uzimao. Taj Dimitrije je imao tri sina i svi su znali ruski, u Poljskoj su slu�ili i sve su znali. Vla�ki su jezik isto tako svi znali, i otac. Imao je ovla��enje, koje sam ja bio uzeo od njega, budu�i u njegovom domu kraj Dunava u Jeni Kjejde, kojim mu je ovla��enjem za tu njegovu uslugu bilo odre�eno kao nagrada da uzme u Ismailu dvesta talira; i uzeo sam mu ga bio tajno, da bih ga pokazao u Poljskoj na�oj gospodi radi opreznosti, koji �uvaju na svojim dvorovima ljude raznih narodnosti. Ali kad me je Tom�a uhvatio u Vla�koj, me�u ostalim mojim stvarima i ono mi je uzeto. Mo�emo se onda uveriti kako tim ljudima treba verovati, a osim onih, velim, koji ve� ovde imaju svoja doma�instva, a tamo ga nemaju.

Odeljak dvadeset tre�i.
Kako se Turci mno�e te ih sve vi�e i vi�e ima.

Tursko mno�enje je sli�no moru, koje nikad ne nadolazi niti odilazi. A tako i poganici nikad za mir ne znaju, uvek se sva�aju, pa iako se more u jednom kraju uti�a, ipak u drugome o obale udara, jer je voda morska opora i slana, a u nekim pokrajinama so od nje prave, ali ako svakojako ne pome�aju s njom deo slatke vode, onda so ne mo�e da bude. I sve vode, lutaju�i po svetu na sve strane, bivaju dobre i slatke, i za sve stvari pogodne, potrebne i korisne, a kada do mora do�u i pome�aju se s vodom morskom, onda se sva njihova dobrota i slatkost izgubi i bi�e kao i druga morska voda, opora i slana. I Turci su nalik na to, jer nikad nisu u miru, ve� uvek vode borbu iz godine u godinu, od jednih zemalja do drugih, a ako negde na�ine primirje to sve u�ine za svoju korist, jer u drugim pokrajinama sve zlo �ine, ljude zarobljavaju, a �to ne mo�e i�i, sve ubijaju, a to se de�ava vi�e puta svake godine, jer po nekoliko hiljada hri��ana dovode me�u poganike, pa se ovim pome�av�i se s poganicima, svi iskvare, kao i vode re�ne u moru, jer napustiv�i svoju veru, primaju pogani�ku, a takvi gori bivaju prema hri��anima nego pravi poganici. A tako sve to poma�e razmno�avanju njihovom: dok jedni islu�uju, drugi su islu�ili, a nove i nove dovode, tre�i se opet za to brinu da vode, da ih nikako ne bi nestajalo, kako im je Muhamed naredio. Povrh toga, koliko ih se dobrovoljno potur�i, kojih je svake godine veliki broj, kao �to se bilo desilo u Galati kad je car, ne mogu�i im �initi nasilja u tome da im oduzima sinove, kao onima koji su se bili dobrovoljno pokorili, a vide�i tada mnogo pristojne mlade�i kod onih �enovljana, naredio je da ih nagovaraju obe�anjima i darovima da se tur�e, pa i dopu�tanjem ve�e samovolje no �to je to bilo pristojno, �to je potom ispalo po carevoj volji, jer su o�evi vide�i sinove sklone svakojakim samovoljnostima, hteli da ih po�alju u hri��ansku zemlju, �to mnogi od njih opazi�e, u velikoj gomili se dogovori�e i po�o�e pred cara i potur�i�e se. Od ovih su jedni uzeti u saraj drugi su rastureni drugoj gospodi. Me�u ovima je bio veoma u�en mladi�, sin jednoga lekara, kad je ovaj do�ao u saraj i kad je opa�ena njegova naklonost prema biljkama (jer je imao dobru volju da u�i lekarske nauke), dali su ga jednome crnom Arapinu, evnuhu, da ga u�i; bio je potom odli�an lekar (umro je ostaviv�i nekoliko sinova) za sultana Mehmeda; tada je po pravu toga lekara i majstora uzeta hri��anima velika parohijalna crkva u Galati ili u Peri, koja se tako�e zove arab d�amisi, jer kako se Galata dobrovoljno pokorila, car je bio obe�ao da im ne�e �initi verskih nasilja, da km ne�e uzimati sinove za robove i ne�e im crkve pretvarati u d�amije. Zato je ovaj isti rekao pred carem da su njegovi preci bili osniva�i ove crkve i da to njima po propisu pripada; nau�iv�i ga kako treba da postupi, a kako su sami sudili, uzeli su crkvu pod tim izgovorom, a hri��ani su na�inili parohijalnu crkvu kod svetoga Franje.

Dodatak.

A ovu crkvu svetoga Franje kasnije su tako�e hteli da uzmu, ali na drugi na�in, ali je francuski poslanik gospodin de Bren, �ovek veliki i znalac turskog pisma, spre�io ovo ne bez velikih tro�kova i dobio je dekret ili fetvu da vi�e ne�e biti uzeta, oslobodiv�i za to pak nekoliko desetina su�anja izmame.

Odeljak dvadeset �etvrti.
Pokazuje kakav bi pohod na Turke i kakav bi poredak imao da bude.

Znajte o tome da razum i dobro upravljanje mnogo poma�e u boju, zato se na Turke ne treba pripremati s te�kim oru�jem, kojim optere�en �ovek se te�ko s voljom i hitro okre�e, debela konjani�ka koplja, samokrese i te�ko oru�je treba ostaviti, ali treba pripremati sve stvari potrebne za bitku i za veliki boj pogodne; da svako mo�e svojim oru�jem vladati, a da ne nosi prazno za pokazivanje. Jer su Turci takvim ure�enjem daleko napred (odmakli), jer ako ga goni� onda �e uma�i, ako te on goni, ne�e� mu ute�i, a to sve zbog svoje velike lako�e. Turci i njihovi konji uvek su br�i i hitriji. Ali su Nemci zbog te�kih konja i optere�enja oru�jem lenji, jer imaju�i mnogo na glavi, duh te�ak (�ovek) ima, i povrh toga ne �uje niti svuda dobro vidi; rukama pak i sam sobom ne vlada zbog te�ine oru�ja, jer se poneki odevaju u tako te�ko i potpuno naoru�ane, kao da �e ga ko imati osvajati sede�i na njemu, ali kad neki dobar �ovek s �istim srcem i juna�kim treba da ratuje bolje je da u bitku stupi tako da mo�e �asno, ako je potrebno odstupiti i budu�i zdrav i �itav ponovo da zapo�ne ono �to treba, nego da na jednome mestu pogine, stoje�i kao vo.

Tatari se isto tako opremaju kao i Turci, a jo� usto budu�i juna�ni, mnogo su ispred ovih, jer ne dopu�taju Turcima da ih u krug opkole, niti da im s boka pri�u, ve� se moraju samo �elo u �elo tu�i, i lice k licu upraviti, da bi svako do�ao u bitku, i Tatari su isto tako brzi na svojim konjima, kao i Turci, jer Turcima nije pogodan takav na�in; a zato su Tatari nad Turcima �esto odnosili pobedu, a hri��ani nikada, a osobito u velikom boju, a to zato �to dopu�taju da ih u krug opkole i da im pri�u s boka. Kada Turci nai�u na naoru�anu vojsku i gusti red, imaju nare�enje da najvi�e i najpa�ljivije gledaju konje, a ne ljude, da pristupaju njima s obeju strana s kopljima, s d�idama i sabljama i sa drugim oru�jem. Zato se svako mora �uvati optere�enja oru�jem, �to �e svaki dobar junak lako razumeti: kad s konja optere�en sja�e, retko ko �e bez pomo�i uzjahati, a u odlu�nom boju ne�e se uvek gospodaru na�i sluga da mu pomogne na konja da uzja�e. Zato ko god bi hteo protiv Turaka povesti rat, onda bi morao �itav dana�nji na�in da napusti, ve� da se dr�i ovoga kako je vi�e napisano. Narod se isto tako mora tome navikavati i ve�bati. Na taj na�in bi mogao s pomo�i bo�jom odneti pobedu nad turskim carem.

Samo sve to od glave, od zapovednika od kralja zavisi, i pripada njima, jer svaki od njih mora biti razuman ratnik i najpre sebe, potom �itavu vojsku valjano da uredi, a osobito protiv poganika. A onda kraljevi ili zapovednici treba da budu me�u pe�adijom, imaju�i uza se nekoliko desetina izabranih ljudi na konjima, i odatle nikud ne treba da izlazi, �ak i kad bi to bilo potrebno. Jer svaka glava, bio kralj, bio zapovednik, mora se razumno dr�ati i �uvati se u velikoj bezbednosti, jer njegova rana veliki mete� pravi u vojsci kao i glava, od koje celo telo malaksava. Zato sva gospoda vitezovi obi�no to treba da gledaju da biraju za kralja i zapovednika ne toliko silnog, koliko mudrog i ve�tog, a kad imaju takvoga, da ga kao zenicu u oku �uvaju, ne daju�i mu da rukom ratuje bez potrebe.

Potrebno je isto tako jo� da kralj ima uza se nekoliko desetina ljudi oru�anih na lepim naoru�anim konjima, koji bi odlazili od njega me�u pukove i pokazivali bi se vitezovima i juna�ki ih opominjali u kraljevo ime, kao da je sam na tome mestu, da se dobro dr�e, i tako da jedni odlaze a drugi dolaze, tako da bi kralj znao gde se �ta de�ava. Isto tako turski car ima svoje �au�e uza sebe da tako rade i da takav red odr�avaju, a vide�i njih da neprijatelji misle da je to sam kralj bio. Isto tako svako treba da zna da turski car ne mo�e da skupi za odlu�ni boj tako veliku vojsku, kao �to govore o njegovoj velikoj sili, kao da njegovom ljudstvu nema broja �to nije ta�no, jer svaki gospodar ho�e da zna koliko ljudi ima i koliko mo�e imati. Osobito pak turski car, koji svake godine biva uvek u vojsci s carem, kao �to sam ranije napomenuo, koliko kakve vojske biva za cara i kako stoji sa svojim vojvodama; ovde jo� mo�emo uglavnom navesti sve, jednu pored druge, da se bolje pamti i vidi.

Dakle, ovoliki je broj turske vojske:

Najpre dvorskih jani�ara biva s njim, osim onih u gradovima, 4.000; ve� ra�unaju�i sve, i one �to pripadaju kakvoj posluzi, jer se svi moraju tu�i kad se naredi, i oru�je sve i konje uzimaju od cara, ima ih svega 6810.

Onih pak vojnika �to plate uzimaju od aziskih zemlji�ta i �to moraju iz carskih varo�i i drugih da dolaze za vreme rata caru, svega ih je 60.000.

Pe�adije aziske, koju zovu azapi, ima 20.000.

To je desna strana careva; leva pak strana evropska isto tako konjanika ima 70.000.

Pe�adije evropske ima 20.000. To ti je �itava vojska sultana Mehmeda koja je imala svega 180.810. Meseled�ija ima 50, vodovo�a 50.

Dodatak.

Za ovih sada�njih vremena od sultana Sulejmana �itava je vojska porasla, jer km je prido�ao Misir s drugim dr�avama, zato je daleko vi�e sada nego �to je bilo za Raca, o �emu �e biti re�i dalje; ali ovde �e se dodati da ne stavlja ad�ami oglane, kojih biva s carem u ratu hiljadu, dve, a ponekad i vi�e, nuz genelija, to jest dobrovoljaca, koji idu samo radi plena, nuz be�lija, to jest pojedinaca pla�eni�kih, koji se bave pored sand�aka. To su oni koji svi bivaju u ratu. Cehove tako�e otpravljaju: iz svakog zanatliskog ceha biva po petnaest-dvadeset momaka dobrih za bitku. Konjotera�i tako�e imaju zastavu, pod kojom biva dvesta pa i trista ljudi; ima i hri��ana, ali i oni moraju da idu u boj kad km narede, a ovi su oni koji vojsci meso donose za carski novac, kao �to �e se govoriti kasnije. Kada bi dakle svi koji platu dobivaju i koji treba i�li u rat, bila bi to velika vojska, ali ih mnogo ne ide; jer jedne pa�e uzimaju sebi za poslugu, druge osloba�aju kazi askeri, to jest duhovnici, kao ono kod nas �to biva (kad je) op�ta mobilizacija, neki se opet otkupljuju kod svojih vojnih stare�ina, i tako se sklanjaju, a kada padne popis, tada stare�ina prisiljava svoje da se ovi javljaju na mesto onih kojih nema, ako pak opaze, odsutni gube svoja mesta, i platu i zemlju, koje odmah tamo daju drugima.

Odeljak dvadeset peti.
Kako se spremaju za juri� i kakav je poredak pri tome.

Kad turski car s vojskom svojom do�e do nekog hri��anskog grada ne razmi�lja se dugo ve�. da mu vojska ne bi sedela badava, odmah uz velike tro�kove i zalaganje dovodi topove �to mo�e bli�e zidu, pa po�to ga razru�i i razbije, �im ugleda zgodno vreme, tada najpre naredi da se oglasi po vojsci da sva posluga s konjima, s kamilama, s mazgama, kao i svi oni �to pasu stada ovaca i drugu stoku, koje vode za ishranu vojske, da dognaju i doteraju do vojske. A kad se ovo izvr�i, onda opet nare�uje da se oglasi i da se ozna�i dan juri�a (�to retko druk�ije biva nego u petak); pri ogla�avanju juri�a odmah spominju nagrade onima koji najpre ili upadnu na zid, ili �to znatno u�ine. Obi�no ko na zid prvi iznese zastavu - dobija pa�aluk, ko bude drugi za njim - taj vojvodstvo onoga pa�aluka, tre�i suba�tvo onoga vojvodstva, drugima isto tako kao po stepenu, svakome odre�uju konje, novac, odela i razli�ite stvari a �to god ka�u sigurno je da �e odr�ati i dati zbog drugoga puta; ili uzeli grad, ili ne, ipak svakoga obdaruju prema obe�anju �to se dobro poneo. A same ve�eri pak ogla�avaju da se po �itavoj vojsci svuda zapali �to vi�e mo�e sve�a, �to izgleda onome ko izdaleka gleda kao da zvezde svetle u vojsci, tada se ve� pripremaju, presvla�e se u kra�a odela i ko ima oklop, pancir, �titove, krugove i drugu opremu, sve spremaju, a kad bude dosta po pono�i idu tiho do zidova, imaju�i sa sobom pletene ko�eve i druge naprave koje nose pred sobom, oru�a i tanad. Isto tako nose velike lestvice, ve� ranije za to pripremljene, da bi ih moglo �to je mogu�e vi�e da puzi po zidovima, kako odozgo, tako i odozdo. Jani�ari idu ka razbijenom zidu i onde sasvim tiho staje, a kad ve� do�e vreme, tobd�ije udare iz topova i tako se nameste da ba� poga�aju u onu rupu, zbog �ega se opsednuti sklanjaju od paljbe, a jani�ari hitro upadnu kroz zid i tamo �ine ko �ta mo�e; tada se sipa gusta paljba iz razli�itih oru�a, a najvi�e iz lukova, a strele nose�i od cara dodaju onome kome su potrebne. Takva bitka traje ponekad �as, katkad �as i po, najvi�e dva. Gde tada ve� u ono vreme ni�ta ne urade, a carski zapovednici opaze da ve� slabe napada�i, a opsednuti se dobro brane, onda nare�uju da se odstupi, car nare�uje da se ranjenicima pomogne, (pobijeni da se pokupe i sahrane) i bolesne odmah unapred �alje ku�i; sam car se jo� nekoliko dana zadr�i, stalno pla�e�i opsednute ne bi li mogao na ovaj ili onaj na�in �to da u�ini i da se osveti za svoju sramotu. Ako pak car oseti da je te�ko �to u�initi, onda nare�uje da se ostavi deo �atora i ne�to gorih konja, hromih mazgi, a vojska krene vrlo rano, na�iniv�i zasedu za opsednute koji bi iz grada ispadali da napadnu logor. Zato opsednutima nije zgoreg da poznaju ovaj na�in i da budu oprezni jer preko dva �asa vi�e nikad ne traje odlu�ni juri�. Tako se bilo desilo kad je (car) ra�anski Beograd osvajao, gde je Izmailaga, jani�arski najvi�i stare�ina, bio ubijen gone�i one �to su iz grada izi�li na �atore.

Odeljak dvadeset �esti.
O turskoj pravi�nosti.

Velika pravi�nost vlada me�u poganicima, a pravedni su sami me�u sobom i s podanicima svojim kako hri��anima, tako i svima Jevrejima, koji god su pod njima; jer sam car to nadgleda, kako je o tome ve� bilo pisano. Ima tako�e nekih njihovih podanika ' koji im danak daju i zato u svojim zemljama vladaju, kao vojvoda vla�ki, moldavski, sedmogradski, �ur�ijanski, kurdski, dadijanski, iako se prema ovima pravedno postupa, ipak to biva s nezgodom, jer im se bez carskoga znanja velika �teta �ini, a kad tu�ba do�e, onda im nare�uju da tra�e svuda po varo�ima; ako na�u gdegod ne�to su�njeva, ili otetu stoku, nare�uju im da ih vrate, ali natra�iv�i se, jadnici, imaju�i �tetu, brigu i �alost, odlaze mnogo puta uzaludno ku�i. I njihove propusnice malo kome poma�u: imaju jedni protiv drugih razli�ite primedbe i �ale, tako isto i u drugim svojim obe�anjima i datim re�ima, kao �to vele od nevinih krive �ine, da bi svojoj zlo�i dali odu�ka: darove i poklone tako�e razdaju ne iz milosti niti iz ljubavi, ve� radi careve i svoje slave. Dakle, u Turskoj je takav obi�aj da se nikakav hri��anski izaslanik ne mo�e pojaviti pred carem bez darova, jer car ho�e da se to svima svi�a i da svima bude poznato, kad izaslanici pristupaju k njemu da se time mogu hvaliti. Ako se pak desi caru da na�ini s kim primirje, ne �ini to zbog �ega drugoga, ve� zato �to ili ima ne�to s kim drugim, ili da bi za ovoga zgodnije vreme izabrao, jer on se s jednim miri a s drugim borbu vodi. To isto �ini i s podanicima: uvek na�e nekoga koji �e mu krivicu prona�i, i tako se u tome kao u krugu lukavo snalaze, a najvi�e gledaju da uvek hri��ani budu uni�tavani. A ko god za�eli s njima da jede �orbu, mora je mesom platiti.

Car zna broj svih svojih podanika hri��ana i koliko ih je u kojoj varo�i ili u kojoj zemlji zapisano; ovi ne daju svuda podjednak danak, i to najvi�e daju godi�nje od svake glave �ezdeset aspri, �to caru �ini mnogo puta po stotinu hiljada godi�nje, jer ko god samo mo�e zara�ivati novac, taj ve� pla�a zlatnik godi�nje, osim dece koju u nekim mestima oduzimaju. Ima car isto tako prihoda, koji pripadaju njegovoj blagajni upravo, od mora, od zemlje i od srebrnih planina i zlatnih polja. Oni hri��ani koji pod turskim carem daju osim carskog danka svojoj gospodi (kojima ih car privilegijom poveri) desetak od letine i od stoke, nikakve poslove ne obavljaju ni caru niti svojim gospodarima �to stanuju na zemlji, osim po molbi ili za dug. Kad vojska prolazi, nepravde ne sme �initi podanicima i preko useva ne prolazi, niti sme namerno da u�ini kakvu �tetu ili da uzme �to, pa da je tako malo �to bi stajalo nov�i�. Jer turska gospoda ne podnose to, i kad bi neko koko� jednu uzeo, glavu bi izgubio, jer car �eli da siroma�ni budu na miru.

Hri��ani isto tako moraju za carem otpremiti nekoliko hiljada samara, ili konja s namirnicama, da bi to tamo prodavali za svoju korist, koliku cenu odrede, ne �ine�i im u tome nikakvu �tetu, pa ni u najmanjoj stvari. Za cara Murata desilo se bilo da se jedna baba po�alila na jednoga azapa da joj je mleko, koje je nosila na prodaju, na putu uzeo i popio. Car je odmah naredio da ga uhvate i da mu raspore stomak da vide ima li mleka u �elucu (jer nije priznao od dobre volje), ali da ga nisu bili na�li, onda se i babi imalo isto desiti; tako je siroti pe�ak izgubio glavu, a baba mleko; a to se Desilo idu�i od Plovdiva ka �rnomenu.

Dodatak.

Propusnice su kod Turaka sumnjive, iako ih mogu davati, ipak isto toliko umeju da izmi�ljaju primedaba protiv njih. Desilo se bilo za moga vremena da je Jusuf pa�u, koji je za sultana Ahmeda bio pristao uz pobunjenike, Murat pa�a hteo da dovede i ukeba, pa ga je najpre uzeo k sebi kao sina, uveravaju�i ga da ga je ve� izmolio kod sultana Ahmeda, novo-u�injenog cara po ocu. Onda mu je izradio propusnicu na koju su se svi istaknuti veziri i muftije potpisali i na Alkoran zakleli. Doputovao je nesre�nik. Po�ekav�i petnaestak dana, oba kazi askera se sporazume�e s drugima i podneso�e �albu u ime gra�anstva, prona�o�e duhovni dekret, to jest fetvu, za ukidanje propusnice, posle �ega Jusufa s njegovim najboljim ljudima (u mome prisustvu) na Skaderi u �atorima zadava�e, govore�i mu da ga ne ubija ni car, ni savet, ve� gra�anstvo, kome je �inio nepravde. Pravde dakle kod Turaka ima, ali je lukavo upotrebljavaju, i kome ho�e u�ine je kako valja, a kome ne�e kako bilo.

Ponekad isto tako darovi mogu mnogo, kao �to se bilo desilo poljskim trgovcima za sumana Ahmeda, za kajmakama �ur�ije Mehmed pa�e, kada je jedan Grk, imaju�i pismeno od poljskog trgovca na 160 crvenih zlatnika s potpisom jemaca i svedoka prema obi�aju, ne mogu�i se do�ekati samoga du�nika, jer se u Moskvi bavio nekoliko godina, jednog svedoka, koji je jedva znao i turski, prona�ao je na trgu i samoga poveo sudiji; onaj je izlo�io stvar pokazao potpis; sudija je pitao (svedoka) da li priznaje da je potpis njegov; ne shvataju�i kako da ne prizna potpis, trgovac je prosto priznao; zbog priznanja ex confessatis ba� su njega i osudili, on je odbijao da plati ovaj dug. Sudija je naredio da ga odvedu u tamnicu zbog neizvr�ene isplate. Nesre�ni trgovac, vide�i da ga vode u javnu tamnicu (koja je tamo stroga), boje�i se da ne pokvari ugled ako se oglasi da je u tamnici, odmah je platio onaj dug. Vra�eno mu je pismeno, ali je ipak molio da sudija ne da (novac) odmah Grku, ve� da malo pri�eka, obe�avaju�i drugi novac iz Karvasera i poklon da donese sudiji, zbog �ega je tim pre izi�ao u susret njegovoj �elji. Do�av�i u Karvaser, trgovac je odmah pribegao Karaman pa�i (to jest najstarijem trgovcu u Karamanu), koji me odmah o tome obavesti i zamoli da do�em k njima. Kad sam ja video da je to ve� bila presu�ena stvar, izgledalo mi je te�ko da se stvar nadoknadi, ali po�to sam se s njima sporazumeo o tro�ku i ho�e li na to da ga rizikuju, najpre sam preporu�io put s poklonima preko nekih pravnika, i doista nisam se prevario sa svojim savetom jer je ko�tala ta stvar 3000 talira, ali smo je izokrenuli uz veliko divljenje Turaka. To se dogodilo po uputstvu samoga �ur�i Mehmed pa�e, u to vreme zamenika (jer je vezir ubija Mehmed pa�a bio u Aziji u persiskom ratu), kome rekoh �ta �elim, odnev�i mu no�u �etrdeset lepih samurovina. Priznav�i da je stvar bilo te�ko ponovno izneti na razmatranje, rekao mi je da sutradan izi�em s trgovcima pred carski divan, rekav�i mi da sam tu stvar ne mo�e suditi, jer se odnosi na knjige na�ega zakona do te mere da po na�em zakonu pla�aju jemac i svedok za du�nika, jer sa dva svedoka �ovek gubi glavu, �to je ve�a stvar nego dug, i tako �u vas ja poslati kazi askerima, oni �e - stvar je sigurna - odmah pohvaliti dekret sudijin. Ti �e� moliti da te ostave pri privilegijama carskim koje su izdate prema ugovoru i dogovoru o primirju s njegovim veli�anstvom poljskim kraljem, jer tamo pi�e da poljski trgovci treba da budu slobodni od takvih sudova; dodu�e, kako se te privilegije ne sla�u s na�im zakonima, oni �e onda isto tako re�i: Pitaj nas sve. Po�tovana gospodo, pitam ja vas: kada se turski car miri i primirje pravi sa hri��anskim kraljevima, da li to �ini prema knjigama ili od dobre volje prema davna�njem obi�aju? Odgovori�e da to ne �ine prema knjigama, jer one to ne dopu�taju, ve� prema kanonima to jest prema davna�njim obi�ajima. Ti �e� zatim re�i: I mi molimo da budemo ostavljeni pri privilegijama carskim prema obi�ajima, a ne prema knjigama. Prema dogovoru s njegovim veli�anstvom poljskim kraljem u�injenom.

Kada su se sutradan sve te takve ceremonije obavile, ba� se nije ni�ta odstupilo s obeju strana, on se na moje poslednje re�i javi govore�i: "Istinu govori ovaj �aur", i re�e meni: "A ume� li da �ita� na na�em jeziku i da li razume� pravo?" Rekao sam: "Umeli i jo� se u�im". onda su nam rekli da odstupimo malo; �asak kasnije pozvav�i nas, re�e rumeliski kazi asker onome Grku �to je bio dobio re�enje: "Poka�i pretsednikovo re�enje". Izvadiv�i ga iz nedara, pokazao ga je. �itaju�i ga kazi asker, pocepa ga na dvoje i re�e da je r�avo dobio re�enje, da tra�i drugi put. A najpre je ve� bio pohvalio re�enje. Pa�a je odmah naredio da se napi�e bujurda, to jest pismeno nare�enje sudiji da onaj novac vrati poljskome trgovcu i rekao je da mu se preda njegovo poderano re�enje. Kad smo s tim do�li sudiji umalo �to nije precrkao od straha, zaboraviv�i na dostojanstvo ustade, ljudski nas primi i zamoli da mu oprostimo, da je on prema zakonu sudio ne znaju�i o na�im dogovorima. A tako i tamo sve prolazi s poklonima, mada su zakoni kra�i i bilo kakva pravda br�a.

Turski car nerado pu�ta inostrane poslanike preda se bez poklona, a kako su se poslanici njegovog veli�anstva poljskoga kralja navikli da prolaze, onda kad veziri ne mogu ni�ta od poslanika da iskam�e ili iscenjkaju, osobito kad ugledaju svoje vreme, onda ne pu�taju poslanika, ve� samo uz nekog bega ili beglerbega ili pa�u kojega �alju nekuda na slu�bu, koji po njihovom zakonu mora na rastanku da daruje cara. Tada ad extraneos ad vulgum prave se da je to dato od poslanika poljskog i mnogi im veruju. Takva se stvar bila desila kada je pokojni gospodin vojvoda mazovjecki u ono vreme pomo�nik kamjenje�koga sudije Gurski bio poslanik kod sultana Ahmeda, kojega je Nasuf pa�a na razne na�ine nagovarao da caru da bar jednu iglu u ime kraljevo, �to je bilo te�ko uraditi, jer je samome pa�i bio dao dobar poklon. Tada je pri celivanju careve ruke pa�a tako to udesio da se nekoliko �inovnika (koji su imali da putuju odvojeno) opra�talo i darovalo cara; a svetina je razumela da je to poslanik davao. Dobro je onda Rac napisao napred da ko s njima �orbu jede, mesom je pla�a, jer �esto i poslanicima prebacuju, govore�i: "Vi�e cara ko�tate nego �to ste doneli". Zato se prema na�im poslanicima razli�ito pona�aju, hote�i da nadoknade ono �to na njih potro�e novac; a ako u tome ne uspeju, onda to od hri��ana makar i drugih namiruju: to je istinita stvar prema njihovoj uzre�ici: oteti jednome psu a drugome dati, ili neka pas pasju krv jede.

�to se ti�e danka, kojeg se u ovome odeljku dotakao Rac, (za ono: ko mo�e novac da zara�uje), to treba ovako razumeti: onaj ko ve� mo�e da zara�uje, taj pla�a danak na svoju glavu, ali oni koji jo� ne mogu, jer su mali ili nesposobni, ne podle�u tome. Zato svake godine u svaku pokrajinu bivaju slani od Porte upisani revizori sa finansiskim spiskovima i ispisuju jedne na nove, druge na mestu umrlih, a to popisivanje i tome sli�na slanja �ini pa�a umesto nagrade, jer koristi od popisivanja i drugih neregularnih prihoda takvi prema pokrajini dobijaju prili�no. Zbog toga isto tako vojnici koji �uvaju Portu, po redu posle mesec dana stra�are pred pa�inim vratima, na divan ga vode i kad grad obilazi, i to jedni pe�ice drugi na konjima.

A �to ovde Rac spominje zlatna polja, ima u Egiptu jedna pokrajinica me�u velikim planinama, a ima samo pet omanjih seoca; reke nikakve nemaju, ni�ta ne seju u toj ravnici koju su naselili me�u onim planinama, samo prah od urmina drveta (kojega imaju mnogo i to je njihova obi�na hrana); zasejavaju kroz svileno re�eto po onoj zemlji svako prema razmerama svojega polja, na koje no�u s rosom pada zlato, sutradan to zgr�u i pa�ljivo skupljaju, a potom prosejavaju, onako isto rade�i i biraju�i zlato. Nema ti tada boljeg zlata od toga, i od toga zlata prave crvene zlatnike �to ih zovu �erefi, koji su uvek skuplji od ostalih, a ve� izvesnu koli�inu zlata ti tamo stanovnici moraju da daju misirskome pa�i. Ovaj pa�a daje svake godine iz Misira osim pirin�a, so�iva p�enice, gra�ka, pamuka, �e�era, lana i suvog gro��a i razli�itih tkanina u vrednosti �est stotina hiljada crvenih (zlatnika); od ovih ide na more sto hiljada, na Meku sto hiljada, na tamo�nju vojsku sto; ostatak u li�nu carevu riznicu, koja je unutra u saraju. O ishrani valjano smi�lja za rat vezir, jer kad ve� nami�ljaju da povedu rat, onda najpre �alju u sve one pokrajine koje se dodiruju sa onim zemljama gde �e se rat voditi s porukama pretsednicima op�tina, koji ve� odmah �im poruke do njih do�u obave�tavaju srezove, koji prosu�uju, za svako selo i naselje obi�an broj merica kako p�enice tako i je�ma propisuju, a ovi bez oklevanja moraju to pripremati i prevoziti tamo gde im se naredi, a obi�no prevoze to morem ili Dunavom, ili suvim, kako ispadne, do grada najbli�eg onoj dr�avi gde �e se voditi rat. Ali kad vide nekoga Grka, hri��anina podanika careva ili pak Tur�ina koji je bogat, da�e iz carske blagajne izvesnu sumu talira, da�e odmah i poruke u srezove Vla�ke i Moldavije i odmah �e u porukama odrediti valjane cene, kolike su one u to vreme u toj zemlji i naredi�e da se kupuju ovce i ovnovi i da se teraju ka onome mestu. Kada onda do�e vojska, svega je dosta; ali svakoj stvari �e odrediti vi�u cenu da ne bi ni carska blagajna bila u �teti i da se tro�ak isplati, i tako jedno dobijaju, dovoze, doteruju, a za drugo se staraju. Ne spominje se ono �to ve� akind�ije i Tatari dovla�e iz neprijateljske zemlje, tj. oni �to idu pored provijanta. Hri��ani imaju svoje povlastice, ve�e nego drugi, druk�ije kape i svoju zastavu i naziv, jer ih zovu surud�ije. Zanatlija je isto tako svaki onako kako je ve� ranije re�eno. Predsednika suda ili sudiju ima svaka vojska sa sobom, drugoga horde, to jest zanatlije i ljudi trgovci. Zato pa�a ne sudi ni�ta u vojsci bez sudije, osobito ve�e stvari; vezir mo�e sam, i to ne svaku stvar, ali manje pa�e bez sudije ni�ta.

Posle uni�tenja gospodina staroste Feljinskoga, �ije je kutije Tom�a dograbio i na�ao je moja dva pisma �to sam pisao gospodaru Konstantinu, obave�tavaju�i ga o svemu, rukopisom koji ni sam gospodin starosta nije poznavao, ve� jedan pisar, a ovaj je ve� bio u nesre�i poginuo; kad je gospodar pitao za ova �ija su bila, na�ao se jedan koji je rekao da su moja. Onda je gospodar podneo tu�bu Ali pa�i, zvanom Ma�ar-oglu, koji je u to vreme bio s vojskom. Kako sam ja isto tako tada bio s vojskom, pa�a je naredio svome �ehaji da me uzme u pritvor, koji me je preko no�i zaklju�avao s jednim su�njem sputanog, njega za jednu, mene za drugu nogu. Nekoliko dana kasnije po�elo je su�enje meni u divanskom �atoru. Gospodar Tom�a je poslao da se intrige prave, pokazana su pisma, za koja sam rekao da nisu moja, jer je bilo te�ko dokazati, bila je samo pri�a gospodina staroste. Imao sam sigurnog razloga da to svedo�anstvo nije bilo sigurno i va�no. Slana su pisma su�njima, kojih je bilo blizu �atora nekoliko znatnih: g. Milovski, g. Jordan, g. Malicki, g. Mnji�ek i drugi; nijedan nije poznao rukopis, ali su govorili da je jevrejski; doveli su Jevreje - ni oni nisu poznali; na kraju su mi naredili da pi�em, pisao sam poljski i turski i to su pokazali, ali se nije slo�ilo. Glasali su sand�ak-begovi, a najvi�e �to sam se ja �alio Porti. Sand�ak iz mesta Vizije Koje le�i pod planinama pored Crnoga Mora, nedaleko od Varne, rekao je da bi Potocki, i sam ve� u tamnici, bio rad da i druge svoje zemljake vidi onde, osobito onoga koji se u to vreme na�ao me�u njima. "Kako se �ali Porti, savetujem, gospodine pa�o, da ga pusti�, da ne bi suvi�e skupo platio". Viknu na to pa�a govore�i: "�ta, zar da mi uzmu glavu za jednog �aura?" Ja sam tako�e rekao, upotrebljavaju�i pravni�ku odbranu: "Va�a pravi�nost je slavna i me�u hri��anima, pa zar ti treba da bude� onaj po kome bi se imala pokvariti tako dobra slava o otomanskom narodu? Po�alji me na Portu tamo �u re�i ko sam i �ta sam". Doista je pogledao, ali potom je naredio da odem u �ator njegova pomo�nika. Ipak je stvar zapela,(jer je sudija zaklju�io da je te�ko dokazati �ija su pisma ja onda nisam zaslu�i oveliku kaznu), jer u turskom pravu tri stvari je te�ko dokazati: pismo, ubistvo mu�a, tu�a �ena u no�i. Onda je poslao po mene ne bih li mu hteo �to dati; rekao sam: "I ono �to sam imao gospodar mi je uzeo; kako me vidi� tako me opisuj". Onda me je hteo otpraviti poljskom kralju s pismima, isto tako i radi otkupa onih njegovih su�anja, ni to nisam odbijao da bih se samo kako bilo izvukao. Ali se gospodar pa�ljivo brinuo o mojem zdravlju i kad smo se ve� krenuli ka Cecori, prepre�io je pa�i put s darovima i onde je sve dotle oko njega obigravao, da me je pa�a neka�njenog ostavio kod njega u Ja�iju, gde sam dvadeset dana bio pod velikom stra�om u Bi�kovom dvoru. Na kraju, da nije bilo neke vla�ke gospode, dvaput je ve� naredio da me izvedu i pogube, ali gospod bog svemogu�i, koji se brine o onima koji mu potpuno veruju, oslobodio me je iz njegovih ruku, jer je s poljskim su�njima kojih je bilo 250 okovanih u lance po 10, i mene poslao me�u svojim ljudima i naredio im je da me odmah kraj Dunava ubiju, i to zbog nezgode koju je zbog mene hteo da izbegne pred Portom, ali mi je i u tome gospod bog bio u pomo�i, jer sam po opomeni jednog vla�kog gospodina pobegao na Crno More, potom sve do Smirnijuma, gde sam �ekao dolazak Nasuf pa�e, boje�i se �ur�ija, koji je u to vreme na Porti vladao, a to je bio Tom�in otac. Osvetio sam se ipak uz bo�ju pomo� i sre�om poljskoga kralja, jer je u ono vreme zbog gospodina Gregora Kohanjskog, sekretara, bio (�ur�i) svrgnut s vlasti. Mene je s drugim ljudima Ahmed pa�a, pekarski sin, budu�i kajmakam, poslao da ga uhvatim, i tako je pala kocka na mene, jer ovaj aga �to je bio s nama, ne veruju�i izgleda svojima, ostav�i u Me�inu s one strane Dunava, mene je poslao da ga ulovim. Dva dana smo oko toga izgubili, dokle ga nismo prona�li i isto tako kod Braile dav�i ga Ciganinu da ga okuje, odvezao sam ga sam s �au�em agi. I tek sam tad putovao da ispri�am poljskom kralju prema nare�enju na Porti.

Dodu�e, ja sam bio iskusio �ur�ijevu pravi�nost jo� pre te nesre�ne nevolje u Vla�koj, kad mu je Tom�a bio poslao dve hiljade crvenih (zlatnika) da me uni�ti, ili da me nabije u Jedikulu, optu�uju�i me pred njim kao veoma opasnog �oveka i kako on zbog mene ne mo�e da sedi u Vla�koj. Po�to sam o tome ve� bio opomenut od jednog bojara i nadaju�i se da bo�ji promisao pomogne mojoj nevinosti, po nare�enju �ur�ija izi�ao sam preda nj kao da o tome ni�ta nisam znao. Zatekao sam kod njega samo samog Skender pa�u, a pred palatom vla�ke bojare i agente koji su potpirivali protiv mene. Kad je tada �au�, koji je i�ao za mnom, prijavio moj dolazak, pozvav�i me odmah Je pitao: "Ko si i �ta ovde na Porti radi�? Da li trguje� ili �to o�ekuje�?" Rekao sam: "Nije tebi tajno, svetli pa�o i znam da se se�a�, kada je pokojni Murat pa�a drugi put po�ao u Aziju, on me je tebi preporu�io, ostaviv�i te na tome mestu kao kajmakama; posle si mi dao carsku privilegiju da mi niko osim velikog vezira i tebe samoga (kad bi se �to desilo) ne bi mogao suditi. Onda zna� ko sam ja, i da nisam do�ao ni zbog kakve trgovine, ve� da u�im jezik i tursko pisanje". Onda izvadih iz nedara privilegiju, hote�i da mu je poka�em, ali on mahnu rukom i re�e: "Dobro se ja toga se�am. Pa ipak, za�to ne sedi� s mirom i za�to se me�a� u vla�ke stvari? Jer vidi� kakva je tu�ba protiv tebe". Rekao sam: "Ti, svetli pa�o, mo�e� znati da li se me�am u vla�ke stvari, o kojima bih imao s tobom samim da govori ma koji si carski namesnik; podseti se jesam li bio koji put pred tobom zbog tih stvari?" Posle ovih mojih re�i po�e ne�to sa Skender pa�om da �apu�e, posmatraju�i me pa�ljivo, a onda mi Skender pa�a dade znak da poljubim pa�i skut i tako zahvalim. Ja to rado u�inih. Osmehnuv�i se: "Gledaj svoj posao i budi oprezan". Izi�ao sam onda veseo od pa�e; a kad to opazi�e Vlasi, upado�e odmah k njemu, ali ih pa�a izgrdi govore�i: "Ba� je ludo od va�eg gospodara �to se boji bilo �ega kad ima mene, oca svoga, kao carskog namesnika. S kim ovaj ima da govori o vla�koj dr�avi ako ne�e sa mnom, a ja ni�ta od njega nisam �uo. Neka va� gospodar sedi na miru i neka moli boga za carevu i moju glavu. A to �to ste dovezli, dajte odmah mome blagajniku, ne odlaze�i odavde". A to mi je Skender pa�a pri�ao, kojega sam ja jo� znao kao �ehaju Tirnaki pa�e, beglerbega budimskog.

Tako se razli�ito pokazuje pravi�nost kod Turaka jer svaki vezir veoma pola�e na to da ga gra�anstvo smatra pravi�nim.

Odeljak dvadeset sedmi.
O primanju hri��anskih poslanika, o ceremonijama oko toga i o poretku na Divanu.

Hri��anski poslanici, osobito kad dolaze suvim, zaustaviv�i se negde blizu pred Carigradom, obave�tavaju vezira ili njegova zamenika o svome dolasku, mole�i odmah da po obi�aju donesu izraze odgovaraju�eg po�tovanja, isto tako po�asno mesto i druge potrebe da imaju. Onda �e vezir ozna�iti poslaniku dan ulaska, nare�uje suba�i svome da pripremi i opremi ve� dvor za stanovanje i druge potrebe, kao �to �e se ni�e napisati. Kad do�e dan ulaska, vezir nare�uje da �au�-ba�a s nekoliko desetina parova �au�a izja�e na susret poslaniku; tako isto i dvojici prvih aga spahiskih. Izjaha�e tada nagizdani na milju ili pak manje, ali da bi ih se moglo smanjiti - nikako, ve� naprotiv, izjahuje ih �to vi�e mo�e, pa makar i konja i odelo pozajmili, samo da bi uzeli po talir, jer svakome od njih poslanik mora da da po talir; samome �au�-ba�i i onim agama po nekoliko desetina talira ili po komad kakve materije. Ne stide se da na to podsete, kao da je to kakav dug. Onda �e dovesti poslanika u njegov stan, onde ih iz uljudnosti on poziva na so, na hleb, narediv�i jo� unapred da se spremi obilno zbog �asti gospodara (svog) i svoga dobrog posla, ostaju tada neki, drugi odlaze, a ovi, po�to se najedu, ne zadr�avaju se dugo, ve� odlaze. Tamo odmah �au�-ba�a ostavlja poslaniku jednoga �au�a, pristava, nare�uju�i mu da bude pa�ljiv u slu�enju poslaniku i da odr�ava red; sam odlazi na ve�ernji divan veziru i onde mu referi�e o poslanikovu ulasku i kakav je �ovek i koliko stvari ima, i �ta su razgovarali me�u sobom. Po tome pa�a poznaje razum poslanika i kakav je. Sutradan, ili tre�ega dana �alje poslanik �au�a - pristava s tuma�em ili svojim zamenikom veziru da ga zapita za zdravlje i �ele�i da se brzo s njim upozna i odmah moli za audijenciju, koju �e vezir odrediti. Kad vreme do�e, pristav �e javiti. Odlazi onda poslanik veziru, gde najpre, po�to se pozdrave i upitaju za zdravlje, poslanik pozdravlja pa�u od svoga kralja i predaje pismo; pri tome �e re�i da ima isto tako hitno pismo za cara i moli da li mo�e imati brzu audijenciju kod cara, �to pa�a obe�ava da uredi kod cara svojim staranjem. Ako poslanik ima isto tako kakve poklone, poklanja ih i predaje pa�i. Vezir nare�uje da se za uzvrat donese kaftan, to jest bogata ode�a od kakve zlatotkane materije i nare�uje da se obu�e poslaniku, takve (ali gore) navla�e njegovim istaknutijim ljudima, zatim poslanik odlazi u stan, a odande ga obi�no vodi neki pa�in sluga ispod ruke niz stepenice; u stanu �eka audijenciju kod cara, me�utim dolazi suba�a to jest jedan �inovnik, kao podvojvoda ili komandant grada, kojega vezir predlo�i; ovaj upravlja gradskim poretkom, prestupnike ka�njava, svi su panduri i d�elati pod njegovom vla��u, preljubu i pijanstvo ka�njava i takve hvata i stavlja u zatvor, daje od ove slu�be svakoga meseca veziru (jer je to njegov prihod) sto hiljada polugro�i�a i darove za jelo: vo�e. slatki�e, petlove �ivinu, a najvi�e golubova" Ovaj �inovnik priprema poslaniku stan, nare�uje da se prave stolovi na poljski na�in, isto tako klupe, kuhinja, prozori i druge stvari, �to je potrebno napraviti na carski ra�un, mora jo� dati �ilime, to jest zastira�e, jer kod njih zidove ne prekrivaju, ve�. pod zastiru. Onda daje nekoliko divanskih prekriva�a, nekoliko �ilimova, nekoliko divnih jastuka, a isto tako asure, ako je zima, onda i �ebad za prostiranje preko asura zbog toplote, pa tek onda zastira�; to daju prema osobi poslanika, to jest velikome vi�e. malome poslaniku daju manje toga. I ovome poslanik daje poklon za rad, a ukoliko mu obe�a ili da ve�i, utoliko �e mu dati lep�e i bolje zastirke. Kad vezir obavesti o audijenciji kod cara, poslanik se priprema za nju, ako ima isto tako kakve darove za cara i njih priprema. Audijencija kod cara uvek se obi�no obavlja u dan molbi, koji bivaju samo u nedelju ili u utorak; toga dana onda vezir javlja poslaniku da do�e na carski divan da pozdravi cara. Pre no �to poslanik krene, po�alje k njemu glasnika i po drugi put da se valjano opremi darovima i da odmah do�e, �alje potom nekoliko pari �au�a njemu na susret i vode ga na divan, gde pa�e �etiri dana sude samo do podne i to zovu divanom. Pro�av�i prvu kapiju, ide dalje unutra sve do druge kapije, gde vi�e niko dalje ne mo�e jahati ve� jedino car. Onde poslanik sjahuje sa svojim ljudima i ide ka vratima, a u to izlazi na susret majstor ceremonije sa �tapom. Pozdraviv�i poslanika, ka�e mu da istupi napred, a ostalim poslanikovim (ljudima) da idu malo dalje pozadi poslanika, da bi oni �to stoje okolo mogli od njih videti poslanika i raspoznati ga. Pre�av�i malo ka saraju ili dvoru od kapije sredinom poplo�anog dvori�ta, zadr�a�e poslanika i pokaza�e mu s desne strane i kao malo unazad jani�ar agu sa �orbad�ijama ili komandantima pe�adije, pred kojim stoje svi jani�ari, koliko ih u to vreme u gradu ima, skupiv�i se, po�ev od kapije otkuda izlazi poslanik pa sve do dalje li�ne careve kapije, a licem su okrenuti ka divanu i prema carskoj kapiji pred njim. Tu �e im se poslanik pokloniti glavom, oni �e isto tako u�initi odmah, mahnuv�i glavama kao jedan. Po�av�i malo dalje, opet s desne strane, pokaza�e carskoga kuvara i trpezara i kuhinjske �inovnike; ovima se isto tako mora pokloniti, na levoj pak strani u kutu iza �esme pokaza�e konju�ara i potkonju�ara i svu poslugu iz konju�nice; i prema ovima je ista takva ceremonija. Tamo ve� stoje tuma�i, i agenti hri��anskih poslanika staju i sedaju sve do samoga divana, gde onaj �to prolazi upu�uje poklone glavom na ovu i na onu stranu i dolazi do divana, to jest na ono mesto gde savet sedi. Ulaze�i, izlaze (preda nj) �au�-ba�a i kapid�ilar �ehajasi, to jest stare�ina nad �au�ima i isto tako stare�ina, ne�to kao pomo�nik stare�ine, vratara sa srebrnim �tapovima; pozdraviv�i poslanika ovi ga uzimaju me�u se; onaj majstor (ceremonija) odstupa, ponekad odstupa od poslanika za polovinu dvori�ta. Onaj potkancelar s pisarima �to sedi kraj vrata onoga dvorca, ulaze�i s desne strane, ustaje i klanjaju se poslaniku; poslanik njima tako�e, u�av�i u onaj dvor�i�, jer nije veliki. Svi veziri i drugi �inovnici ustaju, poslanik im se svima klanja, a veziru odvojeno (ako poslanik ho�e, mogu i ruke jedan drugom pru�iti). Stavi�e me�utim stolicu, odmah prema velikom veziru sedi poslanik. Tada �e se upustiti u razgovor, a najpre se pitaju za zdravlje, o kraljevom, pa o poslanikovom; a onda i dalje, kako vreme ispadne; onda nare�uju da se iznese jelo iz carske kuhinje (jer za ta �etiri dana carskoga divana svima daju jela iz carske kuhinje, po�ev od vezira pa do najmanjih carskih slugu). U druge dane osim vratara i kada jani�ari ose�aju neraspolo�enje prema caru ili prema nekom �inovniku, ili kad ho�e da na�ine kakvu bunu, unapred daju ovaj znak �to ne�e da jedu jela (a ova su pirina� sa ov�etinom i so�ivo isto tako s ov�etinom), a kad aga i veziri ovo opaze, brzo pitaju za razlog, na vreme izbegavaju zlo, a ako ima kakve uvrede, brzo je le�e, ina�e biva zlo.

Ali da se vratim poslaniku. Stavljaju onda okrugli mali sto izme�u poslanika i vezira svojega (jer vezir sedi kraj zida na klupi, a poslanik sedi na ni�oj stoli�ici), na onaj sto�i� postave pove�i krug, srebrn iscrtane ivice su povijene, pozla�ene; kada je bez poslanika, onda upotrebljavaju bakarne posrebrene, na taj krug, koji je ve� mesto stola, stavljaju ise�en hleb onda stavljaju mesto ubrusa veziru na kolena lepu dugu persisku maramu, a onda drugu umesto ubru��i�a za brisanje ruku, jer njih daju da se ne uma�e i ne poprska odelo isto tako svakome veziru, a daju i poslaniku. Za ovim stolom je samo vezir, a pored njega sedi drugi vezir, a tre�i sedi poslanik; drugima druge stolove postavljaju, tako�e kazi askerima druge, blagajnicima druge, ni�and�ijama druge. Kad pojedu jelo, daju svakome mlaku vodu s mirisnim sapunom, za brisanje ruku drugu maramicu. Kad ko ho�e da pije, daju neki za�injen �erbet; posedev�i malo posle obeda, zabavljaju se razgovorima. Onda pa�a pita ima li kakvih gospodi�i�a sa sobom koji bi bili dostojni da pozdrave cara. Tu ih poslanik spomene i dogovori se s pa�om koliko �e ih i�i s njim na celivanje careve ruke. Onda �e napisati i predati riznici (to). A tada donose ode�u od kakve zlatotkane materije i obla�e je poslaniku da s njom ide caru, jer oni tako misle da nije u redu da poslanik pozdravlja cara u svojoj ode�i, pa makar bila i najskupocenija, i to je zbog pompe. Ide onda poslanik, a vodi ga ili �au�-ba�a ili kapid�ilar-�ehajasi iz onoga dvora s leve strane, pored potkancelara i pisara i pored riznice pod trem, gde ima duga klupa, na kojoj sede svi oni �to treba da pozdrave cara ili da se s njim oproste, pa �ekaju vreme i ulazak vezira k caru s molbama. Me�utim, kad poslanik pred pa�ama sedi i s njima jede, ljude poslanikove uzimaju na onu stranu gde je �esma i gde je u kutu carska konju�nica pod trem, gde je ve� pripremljeno jelo za njih. Prostrev�i divanske zastira�e, postavljaju na zemlju �inije s razli�itim jelom; tu ih goste; a �to ne pojedu jer mnogo na iznose, a na�im narodima su jela neobi�na, pa ih se ponekad malo i doti�u, sami Turci razgrabe, rastrgnu, ne vode�i ra�una nimalo o �tapu koji je kraj toga name�ten; mnogo kome te�e onde �orba iz d�epa po atlasu, tako su poneki bestidni. I onda tu ostaju oni poslanikovi ljudi �to ne�e i�i da celivaju caru ruku i �ekaju, oni pak �to �e i�i s poslanikom, dolaze poslaniku pod onaj trem i staju sa strane. Iznose zatim iz riznice kaftane i daju onima �to �e i�i caru, redom po spisku. Ti kaftani osim toga nisu r�avi, ponekad svakojaki, ali ipak bez njega ne pu�taju kroz carsku kapiju. Kad onda car ve� u�e u zgradu gde slu�a molbe, odmah javljaju veziru, vezir jani�ar-agi; onda ide jani�ar-aga sa svoga mesta sredinom dvori�ta, koje je dosta veliko (po kojem ptice. i srne �etaju bez straha) pravo ka carskoj kapiji, za njim samo dve �orbad�ije. Do�av�i ba� nasuprot onom dvoru gde zasedava savet, okrenuv�i se licem k njima, klanja se, a oni se njemu unutra isto tako klanjaju, �to on mo�e da vidi, jer dvor�i� nije dubok. Pro�av�i tada malo dalje od onoga mesta ostaju onda ona dvojica �orbad�ija, �ekaju�i da se jani�ar � aga vrati, a on sam prolazi kroz carsku kapiju sve do zgrade gde je sam car. Onde referi�e kuda i u koji grad �alje jani�are, gde ih treba smeniti, gde dodati, gde smanjiti, a i ako zna �to naro�ito - pri�a; isto tako ako ga car za ne�to pita, a on zna, te�ko mu je da zataji, mora da ka�e. Izlazi onda otuda pa se onim istim svojim putem vra�a s onakvom istom ceremonijom na svoje mesto kao i ranije. �im jani�ar-aga pro�e pored vrata divana, izlaze dva kaziaskera, to jest rumeliski i aziski, biskupi ili sudije najvi�i. Onda odmah s one klupe na kojoj sedi poslanik idu odvojeno za njima da celivaju carsku ruku, ako ih ima, kadije �to putuju u sudski okrug. Pozdraviv�i cara, ovi izlaze, ali se sami malo zadr�avaju referi�u�i im za�to su zba�eni s polo�aja njihovih oni prvi, pa �alju ove druge i govore im �ta spada u njihove du�nosti. Ovi izlaze i vra�aju se svojim putem, klanjaju�i se poslaniku, on njima tako�e, odlaze svojim konjima da uzja�u, a veziri tek onda izlaze i idu u gu��jem poretku jedan za drugim, po�ev�i od velikog vezira pa sve do poslednjeg, koliko ih u to vreme ima. Pa ipak blagajnici i ni�and�ije ne idu, sem ako bi blagajnik bio isto tako i vezir, �to mo�e biti, onda u svome redu ide s vezirima, ali manji ne idu. Tek za poslednjim vezirom ide poslanik, a za poslanikom tuma�, za tuma�em zamenik poslanikov ili sekretar s kraljevskim pismima zavijenim u kinesku svilenu materiju, jer ina�e ne bi ostao kraj poslanika unutra, jer kraj poslanika ostavljaju samo tuma�a. Idu isto tako i posle toga i drugi, ako ima koga koji bi bio poslat izuzetno na kakvu po�asnu du�nosti ali takvi, kad ih ima, ranije, ispred poslanika idu i odmah izlaze, ne zadr�avaju�i se. �im u�u kroz carsku kapiju, gde s obeju strana stoji puno evnuha iz razli�itih belih naroda, svaki govori jezikom kakav zna poslanikovim ljudima, hote�i da �uje svoj jezik. Iza�av�i kroz tu kapiju, ima dvori�te lepo mermerom poplo�ano od kapije na nekih deset laktova ili manje. Tu su vrata one zgrade gde car �ivi, a kraj samih vrata te�e �esma, to jest izvor iz zida, koju tada namerno pu�taju da voda �ubori i da se ne �uje �ta se tamo govori pred carem, i doista se ne �uje, jer isti�u�i na mermer voda pravi dosta jak �ubor. Pod svodom na ovoj strani vrata stoje spremne kapid�i-ba�e sa srebrnim �tapovima. Tada dvojica od njih uzimaju poslanika me�u se, dr�e�i ga jedan s jedne drugi s druge strane jednom rukom ispod mi�ke, a drugom rukom sna�no za njegovu ruku, a to zato da ne bi koji poslanik, ili neko ko pozdravlja, ranio �ime cara, kao �to je na Kosovu Polju jednome (caru) jedan Srbin bio u�inio. I tako ga vode carevoj ruci. Tre�i od ovih ostaje i zadr�ava poslanikove ljude dok poslanik pozdravi (cara). Po�to poslanik ozdravi (cara), vode ga i postavljaju pored zida sa strane od cara jer mu veziri stoje ba� prema licu; onda se pak vra�aju ona dvojica, uzimaju tuma�a po onoj istoj ceremoniji i postaviv�i ga tako�e pored poslanika, idu po druge i tako po jednoga uvode na vrata. Ali one koji ne�e ostati s poslanikom pri otpravljanju poslanstva, odmah izvode nazad na vrata. Posle otpravljanja tog i takvog izaslanstva, ona dvojica ipak ostaju na vratima, tre�i vodi one poslanikove ljude posebno i postavlja ih u dvori�tu kraj staze kojom se poslanik vra�a nazad od cara. Onda vodi poslanik svoje izaslanstvo pred cara, pozdravljaju�i najpre od svoga gospodara, a onda govori �ta mu je nalo�eno, �to tuma� pak referi�e na turskom jeziku. Car i veziri slu�aju pa�ljivo. A kako u takvome slu�aju ili poslanik ili tuma� mogu zaboraviti, ili pak kad je neko pove�e izaslanstvo, car i vezir su polovinu zaboravljali a ponekad pak namerno nisu hteli sve da pamte, jer nisu bili navikli da na sve poslanicima daju odgovor, ali kad im se to prebaci, �esto su bivale nezgode i prepirke, a oko toga je najvi�e posla imao tuma�. Onda sam ja to bio uveo, sporazumev�i se najpre s vezirom, da sve ono �to je poslanik imao da govori pred carem, valjano proceniv�i s poslanikom i opisav�i pristojnim re�ima, preveo sam od re�i do re�i pa ponovo s turskoga (po�to je Perazys druk�iji od poljskoga jezika) na poljski prevev�i, tako smo to s poslanikom ponovo ugladili ozbiljno i lepo napisali na turskom, zape�ativ�i poslanikovim pe�atom, i pri audijenciji sam to dr�ao u ruci, a kad poslanik zavr�i �itav svoj govor, onda uzima pisma od svoga pomo�nika i daje tuma�u, a on najni�em veziru �to stoji na kraju, ovaj srednjem, a srednji velikom, a svi ovi, kao i mi obavljaju ceremoniju celivanja pisma. Vezir, poljubiv�i, stavlja kraj cara na mastionicu, koja je od zelenoga kamena, sva na�injena od safira veoma ve�to i skupoceno izra�ena, a ima je u du�inu na pola lakta. Uz ova pisma daje se i onaj list poslanikovog govora. I zato je ve� te�ko da se �to mo�e zaboraviti i po�to svaku stvar lagano razmotri, car daje odgovor na svaku ta�ku preko vezira. Dobro nam je potom bilo s tim, jer kako je vezir bio bez nezgoda ve� o svemu od cara obave�ten, bogato nas je obave�tavao; a i sami veziri su se tome radovali, jer ponekad vezir nije smeo o sva�emu da pita cara. Dvorac ovaj gde car prima poslanike, nije veliki, ve� naprotiv - mali; vrata na njemu su s juga i jedan nizak prozor, a drugi vi�i, a ipak jedan nad drugim su sa zapada; na ni�em nema opne; onako, stoji otvoren; na vi�em je od kre�a lepljena i ugra�ena re�etka, a iz dvori�ta gusta od �ice. Le�ima prema tome prozoru stoje veziri, ali ne zaklanjaju sobom prozor da bi car, koji sedi prema njima, video one �to prolaze pored prozora, a kad darove daju, onuda ih nose i onde ih car posmatra. Nekako na severu je kamin u italijanskom stilu nisko sazidan, na vrhu lepo ukra�en razli�itim bojama i kami�cima razli�ite boje ulepljenim u kre�, pa ipak je li istinsko sve te�ko je osmotriti. U kutu stoji zaklon, kad nema vatre u kaminu, visok kao �ovek, a dva lakta �irok, belim srebrom posrebren, koji, kad je zima, stavljaju prema caru, jer on sedi desnim bokom okrenut ka kaminu, a levim ka poslaniku. Prema onome prozoru, na drugoj strani, na istoku, nekako caru iza le�a, iako ne upravo iza le�a, ali ipak iza njega, ima drugi prozor isti onakav kao �to je onaj prema kojem poslanik bokom stoji; zidovi su lepim �vrstim kre�em izlepljeni pa se ne treba bojati da bi se odelo moglo obeliti od zida kao ovde kod nas. Pod je zastrt persiskim �ilimima, zlatom i biserjem ne suvi�e gusto protkanim ili izvezenim. Car sedi na banku, to jest od zemlje je za lakat vi�e na�injena pove�a uzvi�ica da je zauzela od kamina sav onaj kut iza cara; samo �to je kraj toga zida gde poslanik stoji prolaz za onaj prozor �to kao da je caru iza le�a, a poslaniku s desnoga boka; na banku su zastrti lepi i isto tako skupoceni �ilimi; na toj uzvi�ici, na levoj strani, nedaleko od cara, ra�irena je leopardova ko�a sa �est nogu i sa dva repa, nije velika, ali je veoma divna. I onda, po�to se sve svr�i s pismima i ona se predaju, vezir daje znak da se poslanik pokloni i izi�e. Onda ide poslanik vi�e ga ne vode, ve� samo idu pred njim ona dvojica sa srebrnim �tapovima sve do iza vrata. Ovi se vra�aju, a �au�-ba�a ili kapid�ilar �ehajasi isto tako sa �tapom otprati�e tako�e poslanika do polovine dvori�ta, ponekad i dalje, pa pozdraviv�i ga, vra�a se na divan, a poslanik, sastav�i se sa svojim ljudima, koji su stajali kraj staze, ide da uzja�e iza one kapije gde je sjahao, a svi oni koji su bili s poslanikom kod cara u onim istim carskim ode�ama, ma kakve one bile, klanjaju se na obe strane kao i ranije s onom istom ceremonijom. Pojahav�i tada na konje, nare�uju �au�i poslaniku da se zaustavi sa svojima; me�utim jani�ari u velikoj gomili jure u grupi da se velika tutnjava podi�e, jer svaki, makar stajao i najdalje od kapije, mora da izi�e pre age, koji izlazi iz kapije, a da ga ne prelazi. Onda jani�ar aga sa svojim �ehajom uzjahuju na konje, a svi drugi pred njim pe�ice prolaze pored poslanika, klanjaju�i se. Poslanik se njima tako�e (klanja); a pred svojim jani�ar agom idu, jedan ili dva bogomoljca i vi�u ote�u�i: Allah Allahu. Tek za njima ja�e poslanik lagano, da ih ne bi sustizao i prestizao.

Takva je ceremonija oko primanja poslanika. Poklone nisam ovde spominjao, jer ih na�i i ne daju. Ali kad dolaze drugi poslanici, �to �ine i veliki poslanici od hri��anskoga cara, onda s leve strane ulaze�i u dvor, nedaleko od izvora, pored onog zida (?) na kraju onoga hodnika ili trema gde goste poslanikove ljude, bace �atorsko krilo, ako se potreba poka�e i dvori�te zauzmu. Tu poslanikovi ljudi pola�u darove, a onaj majstor ceremonija, jer to �ine pre no �to poslanik do�e, imaju�i uza se unapred rizni�kog pisara, uzima ih i popisuje. Uzev�i ih, ostavlja stra�u, a sam odlazi na uobi�ajene ceremonije. Kad onda poslanik ide caru, tada vratari uzimaju darove, svaki po jedan pa makar i najmanji komad i nose unutra, pored onog prozora prema kojem car sedi i gleda, sve do unutra�nje riznice i onde to ostavljaju a posle car, pregledaju�i ih s evnusima i svojim �enama, pa ovoj ovo, onoj ono daruje, pa se ve� ubrzo na bezistanu (trgu) na�u neke stvari od darova. De�ava se isto tako i to da kad poslanik nema darova, a oni imaju nekoga od stranaca pred kojima bi im se prohtelo da se pohvale, �to obi�no �ine pred Persijancima, onda u ono vreme pu�taju poslanike kada neki pa�a ili pri dolasku ili pri odlasku daruje cara da bi gra�anstvo i neobave�teni stranci mislili da je to od kralja ili onoga poslanika; ovoga sam se ve�. dotakao malo vi�e u 18. odeljku. Red pak me�u vezirima i njihov broj, i onih �inovnika koji �uvaju divan, kako sedaju na svoja mesta, opisao sam isto tako kratko u odeljku 19.

I onda sutradan posle one poslani�ke ceremonije, ili najdalje tre�ega dana, dolaze po nagradu oni koji su na divanu poslu�ivali, kao: rizni�ki pisari �to su kaftane obla�ili i donosili, saka-ba�a, koji daje vodu za pi�e katkad za�injenu, nose�i je na sebi po carskom dvori�tu kapid�ije sa svih triju kapija carskih, onaj majstor ceremonija, carski lakeji, carska vojna muzika, ali oni bar malo propla�u pred poslanikom ali drugima skoro badava daje, jer kod njih ima ova poslovica: "Azad�ik, handa gidersen, �okd�a getirirsen", kao kad bi rekao: "Malo, kuda �e�? - da vi�e donesem", nekako i me�u sobom to odr�avaju: za jedan cveti� da�e nekoliko crvenih (zlatnika), za jednu pesmicu lepo napisanu - petnaest � dvadeset talira, a ako ne da�, sramote, grde, poslani�ke ljude gde sretnu vre�aju i kod ljudi im na razne na�ine �kode, pristup im zabranjuju i gde mogu smetaju im.

Posle ovih dolaze veziri, a isto tako i �inovnici, po�ev od stare�ine kapid�ija, pa sve do poslednjega. Dolaze isto tako i jani�ari, ad�emoglani, Ponekad i kakav bilo prost Tur�in, to jest onaj koji carske plate nema, done�e kakav cveti� ili ru�u, ili nekoliko jabuka, ili tako ne�to �to poklanja poslaniku, a treba mu na dar odgovoriti darom. Ako ne u�ini�, pripisuju ti ne�ove�nost i glupost.

[1] Na margini dopisano: Proklet takav red.

[2] Ove re�enice nema u drugim rukopisima.

Autori | Jezik | Folklor | Istorija | Umetnost | O Poljskoj | Prevodi | Bibliografija
Naslovna | Promena pisma | Novosti | Mapa | Kontakt