Projekat Rastko : Poljska : Umetnost

Stojan Novakovi�

Le�an grad i Poljaci u srpskoj narodnoj poeziji. ^[*][1]

Letopis Matice srpske, knj. 120 (1879), str. 159�174.

U Archiv-y für slavische Philologie II, 623 spominje se Legen grad u jednoj pripoveci saop�tenoj u �lanku Aus dem südslavischen Mdrchenschatz, i izdavalac je "Arhiva" dodao pod linijom bele�ku, kojom se doti�e pitanja, gde je Legen ili Le�an grad srpske i bugarske narodne poezije. Odbijaju�i misao na Mletke po tome �to su Mleci bili veoma poznati po pravome imenu svome, V. Jagi� pominje ne bi li se Le�an grad mogao dovesti u svezu s ma�arskim legény, Bursche, Junggeselle, Soldat.

Pitanje o mestu Le�ana grada dosad je ve� nekolike zanimalo. I sam sam skupio o njemu nekoliko bele�aka, te sam ih rad ovom prilikom i drugima objaviti.

Da se na Mletke misli, mogla bi dati povoda samo najglavnija pesma u kojoj se Le�an spominje, a to je pesma narodna o �enidbi Du�anovoj. Da se to mi�ljenje odbije dovoljan bi bio samo onaj razlog, koji je u gore pomenutoj noti u "Arhivu" II, 623 istaknut, i koji dovoljno spre�ava me�anje Le�ana i Mletaka, te nas upu�uje, da Le�an negde na drugoj strani od Mletaka tra�imo. No k tome razlogu mo�e se jo� dodati i jedno svedo�anstvo same narodne poezije, koje ga jako potvr�uje. U "Vili" 1866, 425, saop�tena je pesma o Petru�i devojci, �eri kralja od Le�ana, gde se, me�u raznim prosiocima te devojke, navodi "nekakav od Mletaka Marko". Tu, dakle, sama narodna poezija jasno dr�i ova dva mesta za posebna i ne dopu�ta me�ati ih jedno s drugim.

Na ma�arsko legény, a preko toga na Ma�arsku i Ma�are dr�im da se ve� i za to ne mo�e misliti �to su Ma�ari sa svojim imenom, kao prvi susedi Srbima sa severa, isto onako dobro poznati kao i Mleci. Kojim se dakle razlogom odbijaju Mleci, tim se istim i iz istog uzroka moraju odbiti i Ma�ari.

Glavno mesto, u kome se pominje Le�an, dolazi ba� u pesmi o �enidbi Du�anovoj, Vuk II, br. 29, u kojoj je sa�uvana neka stara pri�a koja se u vi�e varijanata i na razna imena peva me�u Srbima i Bugarima. Radi lepote i znatnosti pesme same i radi Du�anova imena i pomena odavna se tra�ilo gde je mesto iz koga se, po toj narodnoj tradiciji, Du�an, najsilniji car srpski, o�enio. I. Ruvarac, prvi koji je narodnu na�u poeziju s literarno-istorijske strane razmatrao,^[2] do�ao je u svome razmatranju i na ovu pesmu, i u njoj na Le�an grad ("Sedmica" 1857, 51), te je i o mestu Le�ana grada izneo kako bele�ke iz dotada�njih pisaca, koji su se o njemu bavili, tako i svoje nove kombinacije. Tim njegovim bele�kama i ja �u se ovde poslu�iti.

Nekaki kralj le�anski spominje se ve� u srpskim letopisima. Tako. nazvani Brankovi�ev letopisac (u Arkivu za jugoslav. poviestnicu III, 11) ima ovako jedno mesto: Indignatus igitur Dragutin abit ad socerum suum Vladislavum, Regem Ungariae, narratisque omnibus pervicit, ut Vladislaus magnum exercitum genero sno daret et a fratre suo Rege Ledianensi (l�dianskago krala) accepit quoque exercitum et pergens ad fratrem suum etc. Peja�evi�, upotrebiv�i toga letopisca u svojoj Hist. Serb, pi�e na str. 219: Ledianornm nomine, opinor, Lithuanos intelligi, quorum fortasse pars aliqua sub fratris degebat regimine. P. J. �afarik (Wien. Jahrb. B. 55.) pe slaga�e se s Peja�evi�em, ali nigde ne kaza, gde bi on sam mislio da se mo�e nalaziti Le�an grad. I Kopitar odbija�e mi�ljenje Peja�evi�evo, a mi�lja�e da Le�an valja tra�iti negde ju�no ili zapadno od Prizrena. Ima jedna bele�ka (ako joj samo smemo toliko vrednosti pripisati) narodne tradicije i lokalizacije, zabele�ena od pisca koji je radio poznije od sviju gore pomenutih i ne znaju�i za njihov posao, bele�ka po kojoj se ta narodna lokalizacija Le�ana najbolje podudara s mi�ljenjem Kopitarovim. Juri�i� u svojoj knjizi "De�anski prvenac" (N. Sad 1852.) spominje grad Le�ok u Pologu (nedaleko od Tetova, jugoisto�no od Prizrena, na gornjem Vardaru) i napominje, kako za taj grad "govore da je jelinski, no mnogi posvedo�avaju, da se ovo zove grad Le�en, premda u narodnim pesmama stoji: 'u Le�anu gradu latinskome'". U mojoj ras-pravi o "Zemlji�tu radnje Nemanjine" (Godi�njica �upi�eve zadu�bine, I, 215�216) ja sam posvedo�io da taj Juri�i�ev Le�ok nije ni�ta drugo nego L�'sk' na�ih doma�ih izvora o Stef. Nemanji. Mo�e biti da mu Juri�i� ni ime nije dobro zapisao, i da mu se pravo ime i sad jo� podudara s prva�njom formom. Ako se, dakle, ova bele�ka i mogbude pripisati narodnoj tradiciji i lokalizaciji, mo�i �e se staviti tek u sasvim pozno doba, i ne mo�e ni�ta odlu�ivati.

Ispitav�i sve ovo, I. Ruvarac se priklonio mi�ljenju Peja�evi�evu da kralj od Le�ana nije ni�ta drugo nego kralj od Litve, te po tome da je Le�an � Litva. U potvrdu ovakoga svog mi�ljenja pozivao se naro�ito na jedno mesto u S. Milutinovi�a "Pjevaniji", Lajpcig 1817, na pesmu pod br. 72, gde se �itaju ovi stihovi:

Osim toga isticao je mi�ljenje, da bi se spomen Litve u narodnoj na�oj poeziji mogao dovoditi jo� iz doba stanovanja na�eg naroda na severnoj strani Karpata, �to bi tako�e pomagalo ostalim ve� navedenim razlozima.

To su razli�ita mi�ljenja koja su dosad iznesena o pitanju: gde je Le�an grad na�e narodne poezije.

Najozbiljnije od njih, mi�ljenje I. Ruvarca, uputilo se, kako vidimo, k severu. Nije na drugu stranu oti�ao ni poku�aj V. Jagi�a, koji malo vi�e pomenuh i koji je i ovom �lan�i�u povoda dao. Dr�e�i ovaj pravac kao ne�to stalno, istavi�u najpre mesta iz narodnih pesama zato �to mu se nijedno ne protivi. Gore pomenuti citat iz Milutinovi�eve "Pjevanije" ne samo da se svemu tome tako�e ne protivi, nego je on upravo i bio jedna od glavnih pobuda, koje su I. Ruvarca odlu�ile da brani i novim dokazima potkrepljuje ono �to je mislio jo� Peja�evi�. Druga jedna narodna pesma, �tampana u "Vili" 1866, 425, peva "kralja od Le�ana" i u njega "Petru�u devojku", sa koje kralju dosadi�e prosioci, te joj on i govori:

K�i na to odgovara, da ona toga ne�e nijednoga, a da bi uti�ada oca, govori mu:

Po�to je otac poslu�a, Lazar vozar dobije od devojke zapovest da otisne od obale la�e i

on oti�te od obale la�u,
tre�i danak Biogradu do�e.

Sestra junakova, do�av�i da zahiti vode, smotri prva �udnovatu la�u, vrati se za�u�ena ku�i i pripovedi bratu, �ta je videla. Radoznali junak krene se, da sobom vidi la�u;

u la�i ga po�aste i pi�em uspavaju, te kad ga je devojka Petru�a takog videla, ona zapovedi, da se la�a otisne, i kao i otud, opet tre�i dan sti�e natrag Le�anu.

Kao �to se vidi, pesma se unekoliko kao varijanat naslanja na pesmu Vukove druge knjige pod br. 101. "�enidba Budimlije Jova". U toj Vukovoj pesmi Janokom se zove mesto odakle be�e k�i kraljeva � Janok dakle u njoj dolazi na mesto Le�ana. Po smislu, dakle, i jedno bi i drugo trebalo tra�iti severno ili severozapadno od Budima. U pesmi o Petru�i devojci mogao bi Stojni Beograd zna�iti Stuhlweissenburg u Ugarskoj, i tada bi Le�an trebalo tra�iti tri dana bro�enja uz Dunav; ako li bi Stojni Beograd pomenute pesme zna�io dana�nji Beograd u Srbiji, �to nije pi�ta nemogu�no po neta�noj topografiji narodnoga pesni�tva, onda bi se pod Le�anom lako mogao misliti Budim. Ali bi ba� u na�oj narodnoj topografiji bilo vrlo �udnovato da i prostiji peva� sme�a ta dva mesta, po�to je Budim toliko poznat i iz samih lirskih pesama, i po�to se kudikamo �e��e pominje od Le�ana.

Jo� ima i tre�a narodna pesma, u kojoj se pominje Le�an. U Srb. Letopisu 1848, I, 102, ima (na svu priliku iz Ba�ke) pesma, kako je od Le�ana ban potra�io od Zmaj-despota Vuka konja i oru�je babovo, pa mu zapretio, da �e mu dvore ispaliti, "staru majku konjem potla�iti, vernu ljubu u rod opraviti", ako mu ne po�lje �to je zaiskao. Po savetu materinu Zmaj-despot se s konjem i oru�jem babovim krene pravo pred dvor od Le�ana bana. Tu se najpre od njegovog samog izgleda svi prepadnu, i ban od Le�ana za�as izgubi glavu, pa se njemu zbude sve �to je on Zmaj-despotu Vuku pretio. Ovaj pomen Le�ana dolazi u na�em tra�enju mesta toga �udnovatog grada kao neutralan, po�to ne pokazuje ni�im na kojoj se strani taj grad zami�lja.

Toga radi i opet nam ne ostaje ni�ta drugo, nego prema ukazanju napred navedenih pesama iz Milutinovi�eve "Pjevanije" i iz "Vile" 1866. potra�iti Le�an negde severnije ili zapadnije od Budima.

Stoga bi prvo mogla do�i na red Ruvar�eva hipoteza da je Le�an � Litva. No ona se mu�no mo�e odr�ati. Danas

je ve� suvi�e misliti da su se u spomenima narodne poezije mogle sa�uvati �ak i geografske reminiscencije iz severnih stani�ta pre nego �to su se Srbi iz njih u sada�nje svoje zemlje doselili. I toga radi bi se morao tra�iti Le�an u bli�ih nam severnih naroda � Poljaka i Ma�ara, Tim putem sam i ja potra�io razre�enje ovoj zagoneci, i vide�e se, jesam li oma�io.

Miklo�i� u svojoj studiji Die slavischen Elemente im Magyarischen, Wien 1871. pod l�h''* str. 39. pominje da se Poljak ma�arski zove lengyel. U tome mislim da je koren na�em Le�anu. U te se na�e re�i koren Le� jasno naslanja na ma�arsko lengy, a nastavak je obi�an nastavak za narode ili stanovnike predela i provincija. Nema se dakle �ta napomenuti radi spolja�njeg oblika re�i, a isto tako nije potrebno dokazivati da u srpskom jeziku ima dosta poma�arenih slovenskih re�i koje su u poznije doba, u takom poma�arenom obliku, iz ma�arskoga uzajmljene. Da je i ime Poljaka u starije vreme preko Ma�ara moglo do�i me�u masu srpsku, to se mo�e i istorijom potvrditi, osim �to takom mi�ljenju i ina�e nema �ta smetati. Posle krsta�kih ratova, za kojih su Srbi imali priliku da gledaju kako razli�iti zapadni narodi kroz njihovu zemlju prolaze, te su se scene ponovile kad su nastali ugarski i austrijski ratovi s Turcima. Prvi taki ve�i rat jeste ovaj od 1443�1444^[3] gde su u savezu vojevali despot srpski �ura� Brankovi� i ugarsko-poljski kralj Vladislav, koji je y borbi s Turcima i �ivot svoj izgubio. Letopisac Brankovi�ev, izdan u Arkivu III, koji je ca srpskoga preveden, zove toga Vladislava upravo kraljem Le�aninom: anno 1440 constitutus est in Ungaria rex Viadislav Ledianin. Sigurno po tom istom izvoru zove Vladislava kraljem Le�aninom i �ed. Mijatovi� u napred pomenutoj studiji njegovoj. Njega i njegovih vojnika radi utvrdilo se tada u pameti na�ega naroda ime Le�anin i poznije (po�to je pravi smisao re�i zaboravljen) Le�an. Od njega je posle [nastao] i Le�an grad, ban od Le�ana, po�to je pomen tih doga�aja u pameti narodnoj potamneo, te se ime prva�njega kralja Le�anina po�elo me�ati s drugim doga�ajima i od imena narodnoga pretvorilo se u ime geografsko.^[4]

Haposletku vreme je da zavr�im, te da resultate svedem u ovome �to ide:

Ime Le�ana za Poljake, koje je poteklo iz ma�arske re�i lengyel mo�e se postanjem svojim pouzdano vezati za vreme kralja Vladislava Le�anina. Mo�e lako biti da se na nj mislilo, kad se u pesmi o �enidbi Du�anovoj pevao "latinski kralj Mijailo u Le�anu gradu latinskome". Poznije je epitet Le�anin, nejasan po postanju i korenu svom, dobio zna�enje grada, kao �to ga vidimo u samoj pesmi o �enidbi Du�anovoj.

Toga radi prenos starijih pri�a na Le�an grad ne mo�e prema�ati po�etak XVI veka. Vrlo je mogu�no, da je tada u�ao u poetske li�nosti i sam car Du�an, jer se, kako je poznato, o njemu u narodnoj poeziji gotovo ni�ta istori�no ne peva, nego mu je ime ponajvi�e stavljeno na mesto starijih imena. Ni�ta ne smeta misliti, da je psiholo�ki za to bio najudesniji upravo momenat u po�etku XVI veka, kad se stara dr�avna radnja bila ve� umotala u senku poeti�nosti, i kad ve� be�e nestalo ljudi, koji su je o�ima poznavali.

O svezi na�e narodne poezije s vojevanjem Poljaka protiv Turaka, koje je i moglo dati povoda uno�enju Le�ana y sasvim starije pri�e, govori�u ni�e, u zasebnom �lanku, a sad �u �asom pregledati mesta, na kojima se Le�an pominje u bugarskoj narodnoj poeziji.

***

U bugarskim narodnim pesmama nalazimo Legen i Lean namesto na�ega Le�ana. Legen spominje se u zbirci Miladinovaca "B''lgarski narodni pesni", Zagreb 1861 na str. 25 y pesmi 30 i na str. 16 y pesmi 84. U prvoj je Legen �dr�ava. Sama je pesma ona ista, koju �itamo u Vukovoj zbirci knj. II na prvom mestu pod naslovom "Sveci blago dijele", i tako mesto toga bugarskoga Legena � u nas je In�ija, a pesma je potekla iz hri��anskih upliva i knji�evnosti srednjega veka. U drugoj je Legen � "grad kralja Latinina", koji za ru�na sina tra�i devojku, te je gra�a pesme bez sumnje ona ista koja je onako lepo opevana u jednoj od najdu�ih narodnih pesama u "�enidbi Maksima Crnojevi�a" (Vuk II, 624 pod br. 89). Lean � grad spominje se u bugarskoj narodnoj pesmi �tampanoj u Kolu V, 44, u kojoj ima ne�to od skaske, �to je u pesmi o �enidbi Du�anovoj, samo �to je pome�ana s drugim materijalom.

Sve na jedno uzimlju�i � ako jo� ne budem koju znatniju bugarsku pesmu propustio u ra�un uzeti � ja dr�im da je ovo ime od Srba oti�lo Bugarima, i dr�im to ve� i zato �to ga nisam opazio ni u jednoj pesmi bugarskoj s drugih strana izvan severne Makedonije. Taj pak predeo vezan je ca Srbima vi�e nego ikoji drugi, ma da je i ina�e dodirnih ta�aka i jedinstva me�u srpskom i bugarskom poezijom tako mnogo! A po�to je Le�an me�u Bugare do�ao pozajmicom od Srba � razume se da ono �to je o tom imenu za Srbe posvedo�eno i za Bugare vredi.

***

Malo vi�e rekoh, da �u naro�ito objasniti otkud su Poljaci u na�oj narodnoj poeziji toliko popularni, da je narodni pesnik mogao za Du�ana pevati da se iz Poljske �eni.

�to je danas neobi�no � u svoje doba je moglo biti veoma obi�no. Kroz �itavu borbu s Turcima od boja na Kosovu pa do dana�njeg dana osvedo�eno je politi�ko ose�anje srpskoga naroda, da mu je svaki drag koji ho�e na Tur�ina i koji je voljan pomo�i mu da povrati slobodu i nezavisnost. Istorija mo�e da poka�e da su se ovoga radi u milosti srpskoga naroda menjali Ugri, Poljaci, Austrijanci, i � u najnovije vreme � Rusi. S istorijom bi se potpuno slagala i narodna poezija, kad bismo je samo mogli imati hronolo�ki pore�anu s celom fiziognomijom njenom svakoga toga doba. Koliko je iz koga doba imamo posle sa�uvanu, ona potpuno potvr�uje ovu postavku. Ugarski prvi borci s Turcima, naro�ito Sibinjanin Janko, pripadaju me�u najomiljenije junake na�e, i pesme o njima sa�uvale su se do dana�njeg dana. U taj krug pesama, kad jo jo� bio u potpunoj svojoj kreposti, pripadali su i Le�ani � Poljaci. Koliko su Poljaci nekad mogli biti popularni me�u Ju�nim Slovenima, prekrasno pokazuju one simpati�ne strofe koje o njima peva Gunduli� u svome "Osmanu" i koje se ne mogu pripisati samom Gunduli�u, jer Gunduli�a u tim vrstama vi�e valja smatrati kao tuma�a narodnih ose�anja. Znameniti Srbin XV veka, Mihailo Konstantinovi� iz Ostrvice,^[*] izbaviv�i se Turaka i jani�arske vojske njihove u koju be�e ubrojan, skloni se u Poljsku, i napisav�i poljski znamenite memoare o svom vremenu, posta jedan od prvih pisaca na poljskom narodnom jeziku, pokazav�i ujedno i u pravopisu i jeziku svoga dela jugoslovensko svoje poreklo. U svome �lanku o narodnoj poeziji slovenskoj, kojega po�etak iza�e u Radu XXXVII V. Jagi� na str. 118 privodi jedno mesto iz poljskog pesnika Mjaskovskog (1549�1622), koje svedo�i da su srpski guslari u njegovo vreme poznati bili po Poljskoj. Sveze su dakle me�u jednim i drugim narodom, prema potrebi i prilikama onoga vremena, bile �ive. �to se ovim potvr�uje za svetovne ljude, to ne manje vredi i za duhovne, koji su po poljskoj dr�avi radi njenih pravoslavnih podanika putovali. U jednom rukopisnom zborniku primera za pisanje pisama koji je iz XVII veka, ali je bez sumnje iz jo� starijega prepisivan, mo�e se �itati "pitak na le�ku zemlju ili Malu Rosiju)."

Lepo svedo�anstvo za nekada�nje pevanje na�ega naroda o Poljacima jesu i poznati stihovi iz Gunduli�eva "Osmana", u kome se (pev. III) nabrajaju junaci narodnoga pesni�tva. Me�u tim junacima nije jedan Poljak:

To �to se ovi ljudi pominju uz imena junaka, kao �to su car Stefan, Milo� Obili�, Marko Kraljevi�, Sibinjanin Janko, itd. svedo�i da su zacelo i oni nekada bili junaci narodne pesme, ali se u njoj do danas nisu mogli odr�ati.

Pa to sve nije jo� i��ezlo ni iz one narodne poezije koja je u na�e dane iz usta narodnih kupljena. U Srb. dalm. mag. za 1851 na str, 119 �tampana je pesma narodna o "obnovljenju Ravanice." Nju je ispisao J. Sunde�i� iz usta peva�a Jovana Koljibabi�a iz Neretve. U toj se pesmi peva, kako se sa sabora narodnoga koji se skupio oko crkve Ravanice na Kosovu oprema u Rusiju u Petriburg � samouk Luka, s namerom da izradi da se opravi crkva Ravanica i sedamdeset i sedam^[5] crkava po Kosovu. U tom putu on dolazi prvo Karabegu, koji ga upu�uje Bogdan-begu, a ovaj ga opet upu�uje y Polja�ku, gde �e tek mo�i dobiti prave upute i savete za Petriburg. Za tim se peva:

Da je ovakih i druk�ijih, pravih pesama o poljskim vitezovima bilo u srpskoj narodnoj poeziji onda, kad je Poljska prema Turcima i pot�injenim Turskoj narodima stajala u polo�aju sadanje Rusije, to je izvan sumnje, a mo�e se i pozitivno tvrditi. Jaka je potvrda toj zamisli ono �to je napred napisano o Le�anu i kralju Le�aninu � ali se mo�e na�i i takih potvrda, koje su bli�e istini i od samih najpouzdanijih kombinacija. Poznato je da je dubrova�ka knji�evna radnja stekla lepih zasluga i za bele�enje narodnih pesama, te da ima zbornika narodnih pesama kupljenih trudom obrazovanih Dubrov�ana jo� u XVII veku. Jedan taki rukopis, bez zapisa, ali sigurno ne mla�i od po�etka pro�log [XVIII] veka, ostavio je Srpskom u�enom dru�tvu u Beogradu poznati i za srpstvo toliko zaslu�ni Dubrov�anin, g. Medo, knez Puci�. Ta�niji opis toga rukopisa �tampa�e se na drugom mestu; ovde sam rad samo privesti narodnu pesmu o smrti kralja Vladislava Le�anina, za koga narod ve� peva�e da je na Kosovu poginuo. Ta �e pesma, sad ve� izgubljena iz narodnog pam�enja u kom se jo� od po�etka pro�log veka izvesno nalazila, najbolje posvedo�iti �to je dovde govoreno o Poljacima u na�em narodnom pesni�tvu. �itaoci pak ovoga �asopisa, koji nisu imali prilike upoznati se s ve�im zbirkama narodne na�e poezije starijega oblika, mogu po ovoj pesmi poznati kako je nekad izgledala na�a narodna poezija. Original je pisan latinicom, starim dubrova�kim pravopisom; a ovde se �tampa �itanje po izgovoru. Pesma glasi:

U ovoj staroj pesmi izme�ani su doga�aji, spominje se i peva kao glavno lice kralj Le�anin i njegova pogibija � ali se ne isti�e njegova narodnost ni tim niti kojim drugim imenom. Pri svem tom pesma je dragocen dokaz pretpostavkama koje smo napred istakli.

A svekoliko nam razmatranje i opet pokazuje kako bi se narodna poezija najbolje mogla uporediti s rekom koja neprestano novim vodama ispunja svoje korito sve dokle ne usahne ili tok ne promeni. U zasu�enom ili ostavljenom koritu nije mogu�no na�i ni �a�u stare vode; nejasan trag u pesku i obliku korita sav nam je spomen, po kome joj istoriju mo�emo crtati. Takim je sredstvima i ova crta izvo�ena!