Projekat Rastko : Poljska : Umetnost

Tri poljska klasika

Prevod sa poljskog i beleška
Zoran Đerić

Zbignjev Herbert: Krštenje
Tadeuš Ruževič: Lađa
Česlav Miloš: Emigrirati
Beleške o pesmama i pesnicima

Zbignjev Herbert

Krštenje

Veterani četrdesetodnevnih potopa
upoznati sa provalama neba
koji su videli smrt planina
i izbavljenje miševa
sada sede na svojim pragovima
gledaju talasanje žita
lepo kao opadanje voda
to je bila veoma srećna pomisao
poveriti nadu pticama
otada je njihova vera moćna
kao golubarnik

spašeni iz plamtećih kuća
gde čovek gori kao perce
zagledaju u unutrašnjost lobanje
u besmisao svitka ružičaste anatomije
oni koji poznaju značaj tela
govore
da zaslužuju više nekretnina
zločinac mačka i astronom
loši i dobri
izravnaće plitke jame

na kraju mi s trunom duge pod kapcima
koji podižemo pokretima gore i dole
prinoseći mu žrtvu
i spuštajući kapke
govorimo
i jedni i drugi imaju ruke
uronjene u vodu
uronjene u vatru
pomirene ništavnosti
ili milosrđe

a samo protiv nas su
crkveni očevi pisali brošure
contra academicos
samo nas zadesi strašna sudbina
plamena i lamenta
pošto primismo kršenje zemlje
odviše hrabri bejasmo u neizvesnosti

Tadeuš Ruževič

Lađa

Ne plači
ipak ga nisi volela
on je predmet
koji treba izneti iz kuće

diskretno odškrinuti prozor

u mom crnom odelu
u lađi
bez vesala
napušta ovaj svet
otplovljava
otac

drveni kovčeg
zaglavio se među granje
zelenih venaca smreke
papirnih traka

otac je poživeo
devedeset godina
umro je u februaru 1977

ne plači
ipak sam ga voleo
ispod stakla sličica
otac nosi zeleno drvo
krst i sekiru
kaljače
za dubok sneg
na stolu leže obojeni lančići
zvezde anđeoske kose

neka mu zemlja laka bude

Česlav Miloš

Emigrirati

U snovima vraćaju mi se godine provedene u domovini.
I tek tada znam koliko sam patio.
Naši minuli životi su sakriveni,
Ili zazidani, kao što to rade pčele,
Lepeći voskom mesta koja su oštećena.

Ko bi uspeo da opstane čuvajući uspomene
Na sva poniženja naše uzvišene ambicije,
I blagog gledanja na bednika
Koji misli da ono što je imalo kod kuće, ima i ovde neke vrednosti?

Kad bih za mlade sastavljao svedočanstvo,
Ne bih ni jednom rečju pominjao uspeh.
Koji, naravno, biva, ali je gorak.

Beleške o pesmama i pesnicima

1. Zbignjev Herbert (1924-1998), iako već tri godine mrtav, ne prestaje da iznenađuje svoje čitaoce. Poslednjih godina objavljeno je više rukopisa iz njegove zaostavštine. Među njima je knjiga eseja Lavirint nad morem [Varšava-Pariz, 2000], nesvakidašnja priča o umetnosti i civilizaciji Juga i Severa, od antike do naših dana. Kod nas su prevedene i objavljene prethodne dve knjige ove, sada je očigledno, esejističko-putopisne trilogije: Varvarin u vrtu i Mrtva priroda s đemom. Nedavno se pojavila knjiga Kralj mrava [Krakov, 2001] kao i novo izdanje najpoznatije knjige stihova Gospodin Kogito [Vroclav, 2001]. Pojavila su se i Herbertova pisma, među njima i, osporavana, mada ne i kompromitujuća po pisca, intimna prepiska indikativno naslovljena kao Pisma Muzi [Gdinja, 2000]. Ponovljena izdanja Herbertovih knjiga pesama su uobičajena, kod različitih izdavača, svake godine, tako da, nema sumnje, pesnik je više nego prisutan svojim pesmama i esejima, a sve više je i autorskih knjiga o njemu, odnosno zbornika sa studijama koje su posvećene njegovom delu.

Pesma koju smo odabrali prva je pesma u knjizi Hermes, pas i zvezda, drugoj Herbertovoj zbirci, objavljenoj 1957. godine i nije do sada prevođena na srpski jezik, mada je, iz istoimene zbirke, veliki broj pesama preveo Petar Vujičić, naš najveći prevodilac poljskih pesnika na srpski jezik, a među njima je pesništvo Zbignjeva Herberta zauzimalo istaknuto mesto (videti Vujičićeve prevode u knjigama: Zašto klasici, 1980; Gospodin Kogito, 1988. i Elegija o odlasku, 1990; kao i prevod poslednje za života objavljene pesničke knjige Z. Herberta, Epilog oluje, 1998, koji je neposredno po njenom objavljivanju prevela i objavila kod nas Biserka Rajčić). Isprovociran naslovom, kao i činjenicom da zbog nekih razloga ta pesma nije kod nas ranije prevođena, odlučio sam se da je prevedem. Nedavne poplave u Poljskoj, kao i sve druge nalik na veliki potop elementarne nepogode poslednjih godina u svetu, pa i kod nas, u Srbiji, daju joj novu aktualnost i još jednom potvrđuju pretpostavku po kojoj je poezija univerzalna metafora, ali, često i mnogo više od toga.

2. Pesma “Lađa” Tadeuša Ruževiča (rođen 1921) objavljena je u knjizi Majka odlazi (prvo izdanje 1999. godine), knjizi koja je dobila najveće poljsko književno priznanje, nagradu Nike za 2000. godinu. Ne samo zbog toga, već i zbog izuzetne liričnosti, dramatičnosti ove autobiografske knjige, u kojoj se nalaze zapisi o majci, ali i o ocu, dnevnici, fotografije, pisma, poezija – ova knjiga je imala više izdanja, što svedoči o izuzetnoj čitanosti, odnosno omiljenosti Ruževiča među poljskim čitaocima. Ovaj pesnik je izuzetno cenjen i kao dramski pisac, a na poljskim scenama se sa uspehom igraju njegovi komadi.

Prevođen na srpski jezik još od 1955. godine, ovaj pesnik je, zahvaljujući najpre Petru Vujičiću, a potom i Biserki Rajčić, poznat i cenjen i kod nas. Vujčić je objavio četiri knjige prevoda Ruževičeve poezije: U središtu života (1960), Nemir (1970), Traumatska priča (1987) i Reljef (1993), a prošle godine je Biserka Rajčić objavila prevod jedne od poslednjih Ruževičevih pesničkih knjiga – Uvek fragment. U međuvremenu je ovaj pesnik obradovao svoje čitaoce već pomenutom knjigom Majka odlazi, odnosno Profesorov nožić (2001).

3. Početkom februara 2002. godine, objavljene su u dnevnim novinama nove pesme Česlava Miloša (1911), “Emigranti” i “Uprkos prirodi”, koje najavljuju izlazak iz štampe njegove nove pesničke knjige, Drugi prostor, kod krakovskog izdavača “Znak”, koji je nedavno počeo da objavljuje i sabrana dela ovog, sad već možemo reći, ne samo velikog savremenog pesnika, već i poljskog klasika. Činjenica da se posle 50 godina emigracije, vratio u domovinu, da svoje poslednje dane proživi u Krakovu, obeležila je i ovu pesmu gorkim iskustvom koje iznad svega govori o nepovratno izgubljenim godinama, negde u svetu, daleko od rodne kuće. Bez obzira na svetsku slavu koju je pesnik poslednjih dvadesetak godina stekao (po dobijanju Nobelove nagrade, 1980. godine), povratak u zavičaj maternjeg jezika bio je i ostao najveći smisao i cilj izgnanika poput Miloša.

Zahvaljujući prevodiocu Petru Vujičiću, poezija Česlava Miloša je na srpskim čitaocima dostupna već četiri decenije: od antologije iz 1964. godine, preko knjiga Gde sunce izlazi i gde zalazi (1981), Spasenje (1982), Himna o perli (1985), do velikog izbora Poezija (1988) i zbirke Hronike. Vujčić je prevodio takođe i njegovu prozu i eseje, a sa tom praksom je nastavila Ljubica Rosić, prevodeći, među ostalim, eseje U potrazi za otadžbinom (1998) i, nedavno, Miloševu prepisku.