Марија Петричевић

Неопходан уџбеник

Лазић, Радослав. „Естетика оперске режије“

„Најважније у оперском театру је радња и реч. Музика, као што је рекао Чајковски, одуховљава радњу и реч (музика у симфонији) — апстрахује осећања, а у опери изражава осећања конкретног човека у конкретним животним ситуацијама. Задатак режисера је да нађе радњу на сцени, која ће рађати осећања, која је утврдио композитор у партитури. Треба ићи, не од музике, изражавајући осећања која су у њој, већ ка музици — стварајући и природно изражавајући логику радње личности, која одговара осећањима израженим музиком. У музици су осећања, а не садржај. Садржај је у речима и радњи (поступцима). Оперски певач не мора глумити осећања (то је фалш!), он мора да делује логично и уверљиво, а осећања његова слушамо у музици.“

Ово размишљање о редитељском приступу опери Бориса Александровича Покровског, једног од најугледнијих светских оперских редитеља, педагога оперске режије, дугогодишњег редитеља Бољшој театра, на почетку књиге Естетика оперске режије, проф. др Радослава Лазића на најбољи начин нас уводи у тему и „полемику“ коју ова књига отвара.

Истраживањем оперске режије професор Радослав Лазић се подухватио једног пионирског посла јер је естетика оперске режије готово непозната, млада научна дисциплина.

Естетика оперске режије има за предмет изучавања, разумевања и мишљења уметнички аспект оперске режије, њен онтолошки статус у свету музичко–сценских уметности, у естетици и теорији опште редитељске уметности.

Резултате свог дугогодишњег исцрпног и систематског истраживања професор Лазић је, у два тома ове књиге, поделио у шест тематских целина: Теоријско–естетичке претпоставке, Редитељи о режији опере, Светски редитељи о режији, Ка историји и теорији опере, Поетика оперске режије, Естетика оперске режије.

Теоријско–естетичке претпоставке уводни је део књиге у коме, после поменутог Бориса Александровича Покровског следе уметничка начела корифеја југословенске оперске режије др Бранка Гавеле, Јосипа Кулунџића и др Ериха Хецела.

У систему редитељске уметности оперској режији припада посебно место због њене комплексности, вишеслојности и вишеструкости. Имајмо у виду само то да је и сама опера најсложенија синтеза уметности. Редитељ је једини међу мноштвом предодређен да брине о стварању хармоничне целине оперске уметничке представе. У томе је естетска суштина оперске режије и њена филозофија. Зато су за конституисање науке о оперској режији битна мишљења самих уметника.

Имајући то у виду професор Лазић је у сарадњи са сарајевским часописом „Звук“, осамдесетих година, спровео опсежну естетичку анкету о оперској режији. Резултати те анкете, односно ставови редитеља о уметности оперске режије на тлу некадашње Југославије (1918–1991) највећим делом су дати у поглављу Редитељи о режији опере. Тако овде о постанку, развоју, природи, о уметничким, естетским и техничким професионалним задацима оперског редитеља сведоче: др Бранко Крефт, Владимир Хабунек, Јован Путник, Коста Спаић, Емил Фрелих, Миленко Шуваковић, Ани Радошевић, Младен Сабљић, Неда Мурат, др Петра Селем, Серж Вафиадис, др Слободан Турлаков, Борислав Поповић, Арсеније Милошевић, Војислав Солдатовић, Радослав Дорић, Гордан Драговић и Дејан Миладиновић.

Међутим, увек темељан и свестран професор Лазић своје истраживање је проширио и на европску и светску мисао о оперској режији као уметности. У поглављу Светски редитељи о режији сабрани су ставови великих светских редитељских имена попут Константина Сергејевича Станиславског, Валтера Фелзенштајна, Франка Зефирелија, Ђорђа Стрелера, Питера Брука, Клода Режија, Антоана Витеза, Ингмара Бергмана, Питера Селерса и многих других.

Свакој теорији претходи историја па је несумњиво неопходно конституисати историју оперске режије, као и истраживања законитости, уметничке и техничке еволуције оперске режије. Управо овим се бави поглавље Ка историји и теорији опере. У њему су изабрани текстови који дају историјске и теоријске претпоставке заснивања науке о оперској режији од Рихарда Вагнера, Адолфа Апије, др Артура Шнајдера, Карла Хагемана, Херберта, Граха, Бертолда Брехта и многих других светских имена. Ово поглавље затвара одломак о опери из огледа Пролегомена за историју Опере и Балета народног позоришта у Београду Бранка Драгутиновића, чиме професор Лазић јасно указује на историјску и теоријску основу у истраживању естетике опере код нас.

У поглављу Поетика оперске режије дата су естетска сведочанства о режији, поред осталих, Всеволода Емилијевича Мејерхољда, Жан–Жак Рубина, Виланда Вагнера, Роберта Вилсона, Андреја Тарковског.

Естетика оперске режије ауторски је пледоаје за уметност, историју и естетику оперске режије, као и рефлексије о режији времена и режији простора, као мултимедијским дисциплинама, у систему редитељске уметности. У овом финалу, као уосталом и целом овом књигом, професор Лазић се залаже за естетику оперске режије, и друге облике редитељског стваралаштва, у различитим врстама драмских музичко–сценских, филмских, радиофонских, луткарских, и других медијских уметности.

Читањем ових текстова и највећем лаику постаје јасно колико је за уметност оперске режије неопходно не само уметничко искуство и познавање законитости оперске драматургије, већ и познавање уметности певања, уметности дириговања, уметности глуме, уметности балета, уметности сценографије и костимографије. Стога истраживање уметности оперске режије сеже подједнако и у домен театрологије и музикологије.

Јединствена у свом жанру код нас, а и једна од веома ретких у свету, Естетика оперске режије може послужити као темељ за развој примерене методологије у проучавању естетике режије.

Истовремено ова књига је и неопходан уџбеник свима који су професионално везани за позориште, али и веома занимљиво штиво за све оне који воле позориште и оперу, пре свега. Томе нарочито доприносе веома опсежне биографије о сваком у књизи присутном редитељу, затим театрографија, ликовни прилози, фотографије редитеља и сцене из оперских представа као и тлоцрти мизансцена и други илустровани материјал.

_______________

Књижевне новине, лист за књижевност и друштвена питања, Београд, 1–15. новембар, 2001, Год LII, број 1045.