Saša Rakezić

Veseli demoni hipnagogije

Razgovor sa Zoranom Stefanovićem, 1994.

Skromna pojava eseja "Strip iz sna" u pančevačkim "Sveskama" (br. 11, 1992) u suštini je značila jedan od retkih domaćih utemeljenih pokušaja razmatranja stvaralačkih mehanizma. Autor eseja, Saša Rakezić je svojim razvijanjem tehnike svesnih snova ukazao na pravu "kartografiju" odavno primećene "kerolovske" veze između logike snova i dečije logike sa mehanizmima stvaranja, čime projekat postaje svetski kuriozum. Ogled je, budući vezan za grafičke umetnosti, još dragoceniji zbog svoje očiglednosti, tako da je izbegnuto frojdovsko-jungovsko zamagljivanje osnove problema.

Rakezić (alijas Aleksandar Zograf) je pored bavljenja ostalim umetnostima, i svetski relevantan autor alternativnog stripa. Nedavno mu je izašao i strip-album "Life under sanctions" u Sietlu, SAD (predgovor čuveni Džim Vudring, izdanje Fantagrafiks-a). Od ovog broja "Književna reč" će redovno i ekskluzivno donositi Zografove hipnagogičke stripove - viđene u svesnim snovima.

STEFANOVIĆ: Koji je bio inicijalni okvir da usmeriš svoje stvaranje na područje sna?

RAKEZIĆ: Moje ponovno otkriće tih prastarih tehnika i interesovanje za stvaranje putem traženja tih slika iz sna, je išlo slučajno - desilo se da sam sanjao san u kome sam čitao strip. I to je bilo toliko snažno i toliko jako da sam uspeo da posle buđenja zabeležim strip ("Jedan stripovni eksperiment", sanjano 6. maja 1987, objavljeno u NON-u i Patagoniji; p.a.). Događaj se desio spontano i sve sam shvatio jednostavno, na najneposredniji način. Znači, nisam do toga došao teorijskim putem, mada sam možda znao ovako, kao što mnogi ljudi shvataju, da se u snovima krije taj neki izvor stvaranja. Meni se to jednostavno desilo, jedan snažan i neposredan doživljaj, da je to ostavilo nekog traga u meni i na neki način me odredilo da počnem da se interesujem za ono što se nama dešava tokom različitih faza sna. Kasnije sam tokom rada otkrio, da u stvari postoje mnogo različitih faza snevanja i veoma fine nijanse. Neke od tih nijansi zvanična nauka tek počinje da otkriva, a neke su potpuno nepoznate. Ja sam se interesovao kako za ona stanja sna koja su istražena i kojima su se i drugi bavili, tako i onima za koja mislim da su potpuno neistražena i koja tek opipavam "u mraku".

STEFANOVIĆ: Alfa stanje i R.E.M. (Rapid Eye Movement) su poznati elementi sna, a koji bi bili nepoznati?

RAKEZIĆ: Što se onoga poznatog tiče, ja sam koristio beleške prizora viđenih u snu, njihovu likovnu izražajnost, znači ono što se desilo u snu pokušao sam da prenesem na crtež. Takođe sam u snu viđao crteže koje sam rekonstruisao nakon buđenja. I to je nešto što su već radili ljudi pre mene. Koristio sam na neki način iskustva nadrealista i drugih koji su koristili imaginarnu snagu sna, da bi stvarali svoja "dnevna dela". Pored toga, otkrio sam i uspeo da ovladam posebnom tehnikom lucidnog snevanja. Uspeo sam da se "probudim" u snu i da u snu budem svestan. A s obzirom na moja interesovanja, u lucidnim snovima sam počeo da opažam crteže. Koliko je meni poznato nijedan od ljudi koji su se bavili beleženjem snova nisu zašli duboko u lucidno stanje sna da bi odatle mogli da prenose te crteže. I druga stvar je da sam počeo da beležim crteže koje sam video u polusnu, magnovenju između sna i jave. To je bilo veoma bitno zato što sam otkrio da su vizuelne senzacije koje se pojavljuju u tom stanju sna najprilagođenije registrovanju i rekonstrukciji u budnom stanju. Poslednjih godina sam tako skupio stotine crteža koji su viđeni, kao po diktatu, u stanju polusna. Takođe sam u tom hipnagogičkom stanju uspeo da vidim čitave stripove, dakle ne odvojene crteže. Niz od nekoliko slika koje su bile povezane kao u strip-storiji. Posedujem kolekciju i takvih hipnagogičkih stripova od kojih su neki objavljeni i u ovom broju "Književne reči". Posebno je zanimljivo da je to eksperiment koji i dalje traje. Očekujem da se uzbudljive stvari tek počnu da se dešavaju. Sada je uspeo da se pojavi lik koji se nekoliko puta pojavio u odvojenim Snohvaticama, hipnagogičkim halucinacijama. Znači, jedan lik je postao stalan, bez ikakvog upliva mog racionalnog dela.

Osim toga, pokušavam da se bavim i onim mračnim, neispitanim delom sna, koji se tiče komunikacije sa drugim ljudima tokom sna. Pošto sam otkrio da postoje i drugi ljudi koji se interesuju za kreativne mogućnosti sna na drugim tačkama na zemljinoj kugli, počeli smo da komuniciramo i da otkrivamo da li je moguće da umetnici sa različitih tačaka na zemljinoj kugli možda izmenjuju svoje "poruke" i da komuniciraju u stanju sna. To jeste moje lično uverenje i što iz mog rada nekako proizilazi. U kontaktu sam sa nekim strip-autorima, uglavnom američkim, koje sve ovo zanima; recimo Džim Vudringom.

STEFANOVIĆ: Kako si konstatovao ovaj mehanizam u drugim oblastima kojima se baviš - minijaturne skulpture, pisanje...?

RAKEZIĆ: Istovremeno sam i strip-crtač, esejista, novinar; bavim se i drugim granama umetnosti, u isto vreme. Možda je u to u stvari navođenje na lažni trag, jer sam ja i sve to i istovremeno ništa od toga. Jednostavno, od svog života želim da napravim neku vrstu eksperimenta i moje interesovanje za snove je samo jedna grana, spoljašnja čak, nekog mog bavljenja koje se tiče šire javnosti. Inače, bavim se još mnogim drugim stvarima; inače se sve to nadopunjava kao jedan živ konglomerat. Ono što je moje iskustvo u vezi snevanja i stripa se direktno prenosi u novinarstvo. Teško je to racionalno objasniti, čak i rečima izraziti, ali mislim da je to onaj uticaj koji bi mogao da se opiše kao "uvećanje svesti" ili kao "traganje za uvećanjem svesti"

STEFANOVIĆ: Da li ćeš proširivati svoj teorijski angažman, poput eseja u "Sveskama", s obzirom na to da se ovde malo radi na tome?

RAKEZIĆ: Kao što želim da se istovremeno bavim i pisanjem o ljudima za koje mislim da su vredni umetnici i da se bavim umetnošću u isto vreme - pretpostavljam da je to moja želja da se nalazim u dve pozicije, koje su na neki način suprotstavljene. Obično ljudi koji se bave nečim što je kreativno, ne vole da čak pričaju o tehnici stvaranja. Pokušavam da prenesem oba iskustva: iskustvo posmatranja onog što se stvara i samog stvaranja, to strašno i veličanstveno iskustvo koje ne može da se direktno prepriča. Ja želim obe pozicije da živim. Pretpostavljam da ću se i dalje baviti istraživanjem svega toga, a da li će to imati oblik knjige ili neke druge forme, to ću tek sam otkriti, s obzirom da sam tek na početku.

STEFANOVIĆ: Koji će biti okvir projekta koji radiš za "Književnu reč" (1994)?

RAKEZIĆ: Plašim da ni sam ne znam šta će biti, pretpostavljam da ono će ono što će izlaziti u "Književnoj reči" biti čisti eksperiment, grafička meditacija. Da će to biti strip-storije koje će same sebe nametati u momentu stvaranja. Da neće biti deo racionalnog promišljanja nego će jednostavno nastajati "iza scene", kao mala eksplozija.. Beleženje toka svesti u stripu. Mislim da je strip jako pogodna forma za beleženje svih tih čudnih pomeranja. Koriste se i reči i slike na jedan vrlo intimistički način.

STEFANOVIĆ: Postoji i fama da je XX vek svoju kreativnu vitalnost slio u film, strip, multimediju, a ne u, recimo, literaturu...

RAKEZIĆ: Vek novih sinteza. Ovo je u suštini jedna nova sinteza i neki moj skromni udeo u mediju stripa jeste pokušaj da se angažuje svest jave i svest sna kao podjednako delotvorne i podjednako žive. Znači, ne kao nešto čemu ćemo da se divimo kao nekoj prepariranoj ptici, nego nešto čime ćemo da ovladamo. Moj cilj je da stvaram u snu isto onako svesno kao što stvaram na javi. Svesno - u najbukvalnijem smislu te reči.

Razgovarao Zoran Stefanović