Саша Ракезић

Весели демони хипнагогије

Разговор са Зораном Стефановићем, 1994.

Скромна појава есеја "Стрип из сна" у панчевачким "Свескама" (бр. 11, 1992) у суштини је значила један од ретких домаћих утемељених покушаја разматрања стваралачких механизма. Аутор есеја, Саша Ракезић је својим развијањем технике свесних снова указао на праву "картографију" одавно примећене "кероловске" везе између логике снова и дечије логике са механизмима стварања, чиме пројекат постаје светски куриозум. Оглед је, будући везан за графичке уметности, још драгоценији због своје очигледности, тако да је избегнуто фројдовско-јунговско замагљивање основе проблема.

Ракезић (алијас Александар Зограф) је поред бављења осталим уметностима, и светски релевантан аутор алтернативног стрипа. Недавно му је изашао и стрип-албум "Life under sanctions" у Сиетлу, САД (предговор чувени Џим Вудринг, издање Фантаграфикс-а). Од овог броја "Књижевна реч" ће редовно и ексклузивно доносити Зографове хипнагогичке стрипове - виђене у свесним сновима.

СТЕФАНОВИЋ: Који је био иницијални оквир да усмериш своје стварање на подручје сна?

РАКЕЗИЋ: Моје поновно откриће тих прастарих техника и интересовање за стварање путем тражења тих слика из сна, је ишло случајно - десило се да сам сањао сан у коме сам читао стрип. И то је било толико снажно и толико јако да сам успео да после буђења забележим стрип ("Један стриповни експеримент", сањано 6. маја 1987, објављено у НОН-у и Патагонији; п.а.). Догађај се десио спонтано и све сам схватио једноставно, на најнепосреднији начин. Значи, нисам до тога дошао теоријским путем, мада сам можда знао овако, као што многи људи схватају, да се у сновима крије тај неки извор стварања. Мени се то једноставно десило, један снажан и непосредан доживљај, да је то оставило неког трага у мени и на неки начин ме одредило да почнем да се интересујем за оно што се нама дешава током различитих фаза сна. Касније сам током рада открио, да у ствари постоје много различитих фаза сневања и веома фине нијансе. Неке од тих нијанси званична наука тек почиње да открива, а неке су потпуно непознате. Ја сам се интересовао како за она стања сна која су истражена и којима су се и други бавили, тако и онима за која мислим да су потпуно неистражена и која тек опипавам "у мраку".

СТЕФАНОВИЋ: Алфа стање и R.E.M. (Rapid Eye Movement) су познати елементи сна, а који би били непознати?

РАКЕЗИЋ: Што се онога познатог тиче, ја сам користио белешке призора виђених у сну, њихову ликовну изражајност, значи оно што се десило у сну покушао сам да пренесем на цртеж. Такође сам у сну виђао цртеже које сам реконструисао након буђења. И то је нешто што су већ радили људи пре мене. Користио сам на неки начин искуства надреалиста и других који су користили имагинарну снагу сна, да би стварали своја "дневна дела". Поред тога, открио сам и успео да овладам посебном техником луцидног сневања. Успео сам да се "пробудим" у сну и да у сну будем свестан. А с обзиром на моја интересовања, у луцидним сновима сам почео да опажам цртеже. Колико је мени познато ниједан од људи који су се бавили бележењем снова нису зашли дубоко у луцидно стање сна да би одатле могли да преносе те цртеже. И друга ствар је да сам почео да бележим цртеже које сам видео у полусну, магновењу између сна и јаве. То је било веома битно зато што сам открио да су визуелне сензације које се појављују у том стању сна најприлагођеније регистровању и реконструкцији у будном стању. Последњих година сам тако скупио стотине цртежа који су виђени, као по диктату, у стању полусна. Такође сам у том хипнагогичком стању успео да видим читаве стрипове, дакле не одвојене цртеже. Низ од неколико слика које су биле повезане као у стрип-сторији. Поседујем колекцију и таквих хипнагогичких стрипова од којих су неки објављени и у овом броју "Књижевне речи". Посебно је занимљиво да је то експеримент који и даље траје. Очекујем да се узбудљиве ствари тек почну да се дешавају. Сада је успео да се појави лик који се неколико пута појавио у одвојеним Снохватицама, хипнагогичким халуцинацијама. Значи, један лик је постао сталан, без икаквог уплива мог рационалног дела.

Осим тога, покушавам да се бавим и оним мрачним, неиспитаним делом сна, који се тиче комуникације са другим људима током сна. Пошто сам открио да постоје и други људи који се интересују за креативне могућности сна на другим тачкама на земљиној кугли, почели смо да комуницирамо и да откривамо да ли је могуће да уметници са различитих тачака на земљиној кугли можда измењују своје "поруке" и да комуницирају у стању сна. То јесте моје лично уверење и што из мог рада некако произилази. У контакту сам са неким стрип-ауторима, углавном америчким, које све ово занима; рецимо Џим Вудрингом.

СТЕФАНОВИЋ: Како си констатовао овај механизам у другим областима којима се бавиш - минијатурне скулптуре, писање...?

РАКЕЗИЋ: Истовремено сам и стрип-цртач, есејиста, новинар; бавим се и другим гранама уметности, у исто време. Можда је у то у ствари навођење на лажни траг, јер сам ја и све то и истовремено ништа од тога. Једноставно, од свог живота желим да направим неку врсту експеримента и моје интересовање за снове је само једна грана, спољашња чак, неког мог бављења које се тиче шире јавности. Иначе, бавим се још многим другим стварима; иначе се све то надопуњава као један жив конгломерат. Оно што је моје искуство у вези сневања и стрипа се директно преноси у новинарство. Тешко је то рационално објаснити, чак и речима изразити, али мислим да је то онај утицај који би могао да се опише као "увећање свести" или као "трагање за увећањем свести"

СТЕФАНОВИЋ: Да ли ћеш проширивати свој теоријски ангажман, попут есеја у "Свескама", с обзиром на то да се овде мало ради на томе?

РАКЕЗИЋ: Као што желим да се истовремено бавим и писањем о људима за које мислим да су вредни уметници и да се бавим уметношћу у исто време - претпостављам да је то моја жеља да се налазим у две позиције, које су на неки начин супротстављене. Обично људи који се баве нечим што је креативно, не воле да чак причају о техници стварања. Покушавам да пренесем оба искуства: искуство посматрања оног што се ствара и самог стварања, то страшно и величанствено искуство које не може да се директно преприча. Ја желим обе позиције да живим. Претпостављам да ћу се и даље бавити истраживањем свега тога, а да ли ће то имати облик књиге или неке друге форме, то ћу тек сам открити, с обзиром да сам тек на почетку.

СТЕФАНОВИЋ: Који ће бити оквир пројекта који радиш за "Књижевну реч" (1994)?

РАКЕЗИЋ: Плашим да ни сам не знам шта ће бити, претпостављам да оно ће оно што ће излазити у "Књижевној речи" бити чисти експеримент, графичка медитација. Да ће то бити стрип-сторије које ће саме себе наметати у моменту стварања. Да неће бити део рационалног промишљања него ће једноставно настајати "иза сцене", као мала експлозија.. Бележење тока свести у стрипу. Мислим да је стрип јако погодна форма за бележење свих тих чудних померања. Користе се и речи и слике на један врло интимистички начин.

СТЕФАНОВИЋ: Постоји и фама да је XX век своју креативну виталност слио у филм, стрип, мултимедију, а не у, рецимо, литературу...

РАКЕЗИЋ: Век нових синтеза. Ово је у суштини једна нова синтеза и неки мој скромни удео у медију стрипа јесте покушај да се ангажује свест јаве и свест сна као подједнако делотворне и подједнако живе. Значи, не као нешто чему ћемо да се дивимо као некој препарираној птици, него нешто чиме ћемо да овладамо. Мој циљ је да стварам у сну исто онако свесно као што стварам на јави. Свесно - у најбуквалнијем смислу те речи.

Разговарао Зоран Стефановић