IN MEMORIAM
Ђорђе Лобачев
(1909-2002)

Преминуо Ђорђе Лобачев, оснивач српског стрипа

Дневник "Глас јавности", Београд, 1. август 2002. године.

БЕОГРАД (ТАНЈУГ) – У Санкт Петербургу, у 94. години, умро је Јуриј Павлович Лобачев, познатији код нас као чика Ђорђе Лобачев или много раније, још пре Другог светског рата, као Ђока Стрип, сарадник "Ошишаног Јежа" и "Политике". Лобачев, који је умро 23. јула, један је од оснивача српског стрипа и истакнути аутор незаборавних остварења.

Рођен је у Скадру 4. марта 1909. године, где му је отац службовао као руски конзул. Крштен је на Цетињу, најраније године детињства провео је, у време Балканских ратова, у Косовској Митровици, а затим на Криту и Солуну.

Тридесетих година у листовима "Мика Миш", "Микијево царство", а затим и у "Политици" и "Политикином забавнику" објављује, као један од аутора Београдског круга, многобројне стрипове, међу којима и "Хајдук Станко", "Барон Минхаузен" , "Плава пустоловка", "Принцеза Ру", "Баш Челик"...

Илустровао је књиге, цртао карикатуре и рекламе. Учествовао је у ослобођењу Београда 1944. године и све до 1949. радио исте послове. Један је од оснивача часописа "Дуга", за који је израдио први логотип.

Као совјетски грађанин протеран је у Румунију. После неколико година, прешао је у Лењинград (Санкт Петербург), где је остао до краја живота.

Београдска "Просвета" издала му је, пре неколико година, изванредан аутобиографски спис "Када се Волга уливала у Саву", а новопазовски "Бонарт" постао је ексклузивни издавач његових стрипова и сликовница.

IN MEMORIAM: Ђорђе Лобачев, стрип легенда

Чико, терај даље

Дневник "Данас", Београд, четвртак, 1. август 2002.

- Да ли сам могао, да ли смо сви ми могли тада и да замислимо да ће та година (1991) донети такве промене у двема мојим Отаџбинама, да ће овде Дубровник, Ровињ, Сарајево, а у Русији – Кијев, Крим, Одеса, постати "иностранство"... Босна, Херцеговина и Крајина... Нагорни Карабах и Чеченија... Хиљаде, милиони избеглица, сирочади, упропашћених живота, порушени градови и села, погинули, осакаћени...

Шта је остало од онога чему смо толико веровали пре пет деценија и чак за време рата? Шта ли ми је још суђено да доживим? Дозволите да се на томе зауставим...

Тако своју књигу мемоара, или можда више пустоловни роман "Кад се Волга уливала у Саву" (Просвета, Београд), завршава Ђорђе Лобачев – човек са две домовине и два матерња језика. Рођен 1909. године у Скадру на Бојани, као први син руског вицеконзула, овај ће човек одредити судбину југословенског предратног стрипа. Заједно са Кузњецовим, Навојевим и још неколицином, биће главни "кривац" за чињеницу да је Београд између два рата био један од најкреативнијих европских центара "девете уметности". Чика Ђорђе је преминуо 23. јула у Санкт Петербугу, некад Лењинграду, некад Петровграду, некад све ово претходно. Написао је своје мемоаре у којима демонстрира потпуно сећање на оно што му се дешавало читавог живота. Ту су најситнији детаљи, имена људи, улица, институција... Довољно за заинтересоване.

- Морам да признам да нисам ни знао да је реч о стрипу кад сам почео. Био сам студент, јако заљубљен у своју будућу жену. Она је живела у Кикинди. Моја писма – већина њих – су заправо били стрипови. Ипак, мислим да је кључни датум 21. октобар 1934. године. Тада се на целој страни Политике појавио стрип Алекса Рејмонда и Дешијела Хемета: "Детектив X – 9". То је била љубав на први поглед. Тада сам и схватио да је оно што сам тридесетих цртао Лизи заправо стрип и да ја то могу да радим. Мој пријатељ Вадим Кургански био је добар "литерата", и договор је пао. Биће детективски стрип, пун узбудљивих заплета. Радња ће се одвијати широм Југославије. Тако је настало "Крваво наследство"... "Хајдук Станко" је стрип који ме је увео у Политику. То је било мојих најдражих седам година. Ја се и данас осећам припадником те куће, али оне предратне. Она тада није била само новина већ институција...

Дуда Тимотијевић и Бата Вукадиновић су дошли на идеју да би требало правити један дечји лист. Сви у Политици смо то прихватили. Мени као цртачу припало је да осмислим и направим шпигл – како би то требало да изгледа. Тако сам ја учествовао у стварању овог култног листа. У почетку није било редакције већ смо сви радили на њему поред свог редовног посла. Ја сам, рецимо, био одговоран за илустрацију и стрипове. Дуда је преводио, док је уредник био Бата Вукадиновић. Било је то заиста лепо време.

Након што је преживео рат и послератну еуфорију, 1949. године, Ђорђе Лобачев је протеран из Југославије, као информбировац. Једно време је провео у Румунији да би се коначно скрасио у тадашњем СССР. Од тада је живео у Петровграду. Поново је радио стрип и илустрације – све до своје смрти.

Д. Стошић

// Пројекат Растко / Стрип //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]