Vsevold Guljevič

Za razliku od onih ruskih umetnika emigranata koji su u drugoj polovini tridesetih godina udarili temelje stripa u Srbiji i Jugoslaviji, a čiji je rad vrednovan proteklih godina, ime slikara Vsevolda Guljeviča neopravdano je ostalo u senci sve do današnjih dana. Možda je jedan od razloga i to što se on u ovoj oblasti oglasio nešto kasnije i što je njegovo bavljenje stripom trajalo samo deset meseci.

Više svetla na delo ovog svestranog umetnika bacila je 1996. godine izložba Ljubice Dabić "Ruski umetnici emigranti u Vojnom muzeju", koja je naredne, 1997, gostovala i u galeriji SANU. Tom prilikom predstavljen je Guljevičev slikarski rad, nastao koncem tridesetih godina. Pored četiri sačuvana portreta Vožda Karađorđa, Miloša Obrenovića, Kralja Petra I i Kralja Aleksandra I, izložena je i kolekcija od šezdeset akvarela, na kojima je prikazan istorijat uniformi od dolaska Jugoslovena na Balkan do današnjih dana. Na osnovu istorijske građe, literature i fresaka svetih ratnika, Vsevold Guljevič je rekonstruisao izgled, opremu i naoružanje ratnika određenih epoha. Sa velikim smislom za detalje prikazao je oficire i vojnike XIX veka, predstavivši se kao veliki poznavalac uniformi i oružja.

Vsevold Guljevič pripada onoj generaciji ruskih emigranata koji su sticali obrazovanje u novoj sredini. Autori izložbe su utvrdili da je završio Krimski kadetski korpus u Strnišču kod Ptuja, 1929. godine, a potom se upisao u Nikolajevsku vojnu akademiju u banatskoj Beloj Crkvi. Međutim, mesto, datum rođenja i ostali biografski podaci, kao što je npr. informacija o tome gde je učio slikarstvo, ostali su nepoznati.

Naknadnim istraživanjem, otkrili smo da je Vsevold Guljevič rođen 23. decembra 1903. godine u Varšavi. Bio je oženjen Natalijom (prezime nepoznato) sa kojom je imao sina Vladimira.

Za vreme okupacije, neko vreme se bavio ilustracijom i stripom. U pronedićevskom Malom zabavniku Dragoljuba Prljinčevića, koji je izlazio od 1. decembra 1944, Guljevič je uz Kuznjecova bio najzastupljeniji autor. Kreirao je četiri stripa: Mač sudbine, Nibelunzi, Grozni Džek i Bregovi u plamenu. Svi su rađeni u realističkom maniru i svi plene kako izvanrednim crtačkim rešenjima tako i autentičnošću kostima, oružja i uniforme. To se posebno ogleda u njegovom najambicioznijem projektu Mač sudbine čija je radnja smeštena u nemanjićku Srbiju krajem druge decenije četrnaestog veka. U dvadeset sedam nastavaka ovog, nažalost nedovršenog stripa, Guljevič majstorskom rukom crta priču o mladom Milošu Brankoviću, koji nakon očeve smrti napušta roditeljski zamak i odlazi u svet u potragu za srećom. Sa istom ozbiljnošću obradio je klasičnu germansku legendu o Zigfridu i Krimhildi pod naslovom Nibelunzi, kao i stripove Bregovi u plamenu i Grozni Džek, od kojih će samo ovaj poslednji uspeti da privede kraju. Pored pomenutih stripova, Guljevič se u Malom zabavniku javlja i kao ilustrator pojedinih tekstova.

Poslednji, 27. broj Malog zabavnika izašao je 24. septembra 1944. godine. Doneo je nastavke čak tri njegova stripa. Mesec dana kasnije okupator je proteran, a oslobodioci su ušli u Beograd.

Vsevoldu Guljeviču se od tada gubi svaki trag.

// Projekat Rastko / Strip //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]