Всеволд Гуљевич

За разлику од оних руских уметника емиграната који су у другој половини тридесетих година ударили темеље стрипа у Србији и Југославији, а чији је рад вреднован протеклих година, име сликара Всеволда Гуљевича неоправдано је остало у сенци све до данашњих дана. Можда је један од разлога и то што се он у овој области огласио нешто касније и што је његово бављење стрипом трајало само десет месеци.

Више светла на дело овог свестраног уметника бацила је 1996. године изложба Љубице Дабић "Руски уметници емигранти у Војном музеју", која је наредне, 1997, гостовала и у галерији САНУ. Том приликом представљен је Гуљевичев сликарски рад, настао концем тридесетих година. Поред четири сачувана портрета Вожда Карађорђа, Милоша Обреновића, Краља Петра I и Краља Александра I, изложена је и колекција од шездесет акварела, на којима је приказан историјат униформи од доласка Југословена на Балкан до данашњих дана. На основу историјске грађе, литературе и фресака светих ратника, Всеволд Гуљевич је реконструисао изглед, опрему и наоружање ратника одређених епоха. Са великим смислом за детаље приказао је официре и војнике XIX века, представивши се као велики познавалац униформи и оружја.

Всеволд Гуљевич припада оној генерацији руских емиграната који су стицали образовање у новој средини. Аутори изложбе су утврдили да је завршио Кримски кадетски корпус у Стрнишчу код Птуја, 1929. године, а потом се уписао у Николајевску војну академију у банатској Белој Цркви. Међутим, место, датум рођења и остали биографски подаци, као што је нпр. информација о томе где је учио сликарство, остали су непознати.

Накнадним истраживањем, открили смо да је Всеволд Гуљевич рођен 23. децембра 1903. године у Варшави. Био је ожењен Наталијом (презиме непознато) са којом је имао сина Владимира.

За време окупације, неко време се бавио илустрацијом и стрипом. У пронедићевском Малом забавнику Драгољуба Прљинчевића, који је излазио од 1. децембра 1944, Гуљевич је уз Кузњецова био најзаступљенији аутор. Креирао је четири стрипа: Мач судбине, Нибелунзи, Грозни Џек и Брегови у пламену. Сви су рађени у реалистичком маниру и сви плене како изванредним цртачким решењима тако и аутентичношћу костима, оружја и униформе. То се посебно огледа у његовом најамбициознијем пројекту Мач судбине чија је радња смештена у немањићку Србију крајем друге деценије четрнаестог века. У двадесет седам наставака овог, нажалост недовршеног стрипа, Гуљевич мајсторском руком црта причу о младом Милошу Бранковићу, који након очеве смрти напушта родитељски замак и одлази у свет у потрагу за срећом. Са истом озбиљношћу обрадио је класичну германску легенду о Зигфриду и Кримхилди под насловом Нибелунзи, као и стрипове Брегови у пламену и Грозни Џек, од којих ће само овај последњи успети да приведе крају. Поред поменутих стрипова, Гуљевич се у Малом забавнику јавља и као илустратор појединих текстова.

Последњи, 27. број Малог забавника изашао је 24. септембра 1944. године. Донео је наставке чак три његова стрипа. Месец дана касније окупатор је протеран, а ослободиоци су ушли у Београд.

Всеволду Гуљевичу се од тада губи сваки траг.

// Пројекат Растко / Стрип //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]