Terminologija u homeopatiji

Odboru za standardizaciju srpskog jezika obratilo se, u julu 2000. godine, IP "Klio" s molbom da se utvrdi nekoliko termina iz oblasti homeopatije. Naime, ovo preduzeće uvrstilo je u svoj izdavački plan za 2000. godinu knjigu Homeopatija za decu. Pošto je reč o jednom od prvih priručnika iz te oblasti kod nas, pravo je vreme da se utvrdi nekoliko termina. Knjiga se prevodi s engleskog jezika a u pitanju je sledećih nekoliko termina: potency, potentize/potentization, plussing, mother tincture, succussion, proving, modality i miasm/miasmatic.

Komisija za odnose s javnošću i rešavanje neodložnih pitanja, na svojoj sednici od 16. septembra 2000. godine, razmotrila je molbu IP "Klio" i usvojila već pripremljeni

ODGOVOR

U ovom slučaju pruža se retka prilika da se nova terminologija utvrdi sistematski i na vreme. U načelu, treba paziti na to da termin bude u najvećoj mogućoj meri jasan, da ističe posebnost onoga o čemu je reč ali ne po cenu zamagljivanja ili mistifikacije, kao i na to da ponuđeni termini budu u skladu s već ustanovljenom praksom  što ne mora ići u prilog jednom istom rešenju!

Krenimo redom.

Termin potency odnosi se na jačinu homeopatskog leka (a homeopathic remedy). Međunarodno homeopatsko udruženje preporučuje da se u svakom jeziku u ovom slučaju zadrži isti termin, dakle – potencija, љto se i kod nas dosad činilo.

Termini potentize / potentization označavaju naročiti postupak kojim se homeopatskom leku daje određena potencija, tj. on se dovodi u takvo stanje da ima određenu potenciju. Odgovarajući termini bili bi potencirati (lek), odn. potenciranje (leka).

Za plussing, što je postupak kojim se lek pojačava a da mu se potencija ne menja, odgovarajući termin bio bi pojačavanje (leka).

Termin mother tincture najbolje bi se mogao prevesti kao matična tinktura (reč je o osnovnoj tečnosti od koje se pravi homeopatski lek).

Za succussion kod nas se sreće i termin sukusija, ali smatramo da nema razloga da se izbegava sasvim proziran termin mućkanje (leka).

Termin proving označava eksperiment pomoću kojeg se utvrđuje dejstvo leka na zdrave osobe (čime se utvrđuje i koji se simptomi tim lekom mogu suzbijati). Izvorni nemački termin jeste (die) Prüfung. Iako se u (još slabo razvijenoj) homeopatskoj praksi kod nas sreće termin dokazivanje, smatramo da nema potrebe ići dalje od reči ispitivanje (homeopatskog leka): s jedne strane, dokazivanje (leka) moglo bi uputiti na to da je u pitanju dokazivanje njegove efikasnosti, što nikako nije slučaj, a s druge – nije neophodno već samim terminom ukazivati na to da je reč o načinu ispitivanja specifičnom za homeopatiju. (Takvo rešenje bilo bi saglasno s onim koje je predložio i dr Miloš Popović u svom Prvom homeopatskom priručniku, Beograd 1995. Takođe, takvom rešenju pribegli su stručnjaci u jednom drugom slovenskom jeziku, kojem su homeopatski termini poznati već mnogo decenija  ruskom: ispыtanie. Inače, u istoj knjizi dr Popović na jednom mestu pominje i utvrđivanje leka, što smatramo prikladnijim nego dokazivanje.) A onaj ko na sebi ispituje homeopatski lek – ispitanik – može reći ne onako kako se to ponekad kod nas čini – "imao/imala sam dokazivanje", nego, bez nepotrebnih rogobatnosti, "lek mi se ispoljio".

Terminu modality odgovarao bi naš termin modalitet (reč je o jačanju ili slabljenju simptoma bolesti u zavisnosti od promene okolnosti, kao što su promena temperature ili jačine svetlosti, kretanje, dodir i pritisak, prisustvo druge osobe ili samoća itd.).

Terminima miasm / miasmatic odgovarali bi naši termini mijazam (reč je o nasleđenim slabostima u čovekovoj konstituciji) i mijazmički (npr. mijazmičke slabosti).

Što se tiče pisanja naziva homeopatskih lekova, treba reći da se ti lekovi dobijaju od biljaka, minerala i drugih prirodnih supstanci. Oni se, u svetu i kod nas, prodaju pod svojim latinskim nazivom, te ih tako treba i pisati. Na primer, lek koji se dobija od crnog luka naziva se allium cepa (odnosno, u ćiriličkoj varijanti, alijum cepa), drugim rečima – ne treba ga prevoditi kao "crni luk", jer je reč o homeopatskom crnom luku, tj. onome koji je prerađen na naročit način.

Kad je u pitanju prevođenje ovakvih tekstova, treba skrenuti pažnju na još dve stvari. Jedna su tzv. pozajmljenice iz lenjosti: korisnik termina automatski, idući linijom manjeg otpora, upotrebljava izvorni termin, samo malo fonetski i morfološki prilagođen naљem jeziku, zanemarujući domaću reč, koja ne znači ništa "manje", nego, naprotiv, "više"  jer je svakome sasvim jasna. Takva pozajmljenica iz lenjosti jeste supresija (simptoma / bolesti), odnosno suprimiran (npr. suprimirani simptomi)  umesto suzbijanje ili potiskivanje (simptoma / bolesti), odnosno suzbijeni / potisnuti (simptomi). Umesto agravacija (simptoma) umesnije je reći pogoršanje. Sreće se, zatim, antidotiranje (homeopatskog leka)  umesto poništavanje dejstva (ovo drugo jeste nešto duže, ali je potpuno jasno). Naročito je rogobatno uzimanje slučaja (prema engl. taking a case)  umesto za naš jezik prirodnijeg pristupanja slučaju ili, ponekad, analize slučaja.

Drugo o čemu treba voditi računa karakteristično je za prevođenje medicinskih tekstova uopšte, a tiče se njihove bezličnosti, koja ih boji primetnim birokratskim tonom. Tako će se, u skladu s engleskim izvorom, u medicinskoj struci čuti, u opisu bolesnikovog stanja ili simptoma bolesti, Prisutna je žeđ, Postoji promuklost, Kod bolesnika je prisutan bol i sl. Naime, trudeći se da bude što objektivniji, medicinski poslenik imenuje samo pojavu, posmatrajući je nezavisno od njenog nosioca ili potiskujući ovoga u drugi plan. Smatramo da je takav način izražavanja (a i takav način posmatranja!) neprirodan i nepotreban, te da, u nameri da se izbegne bezlični jezik i birokratski mentalitet treba reći: Bolesnik je žedan, Promukao je, Boli ga (to i to) ili oseća jak bol (tu i tu) i sl.

Odgovor je, kao i u jednoj ranijoj prilici, pripremila dr Duška Klikovac, kojoj je u razjašnjenju značenja nekih termina pomogla dr Mirjana Todorović. Koleginici dr Duški Klikovac i dr Mirjani Todorović Komisija izražava iskrenu zahvalnost.

// Projekat Rastko / Filologija i lingvistika //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]