Добродошли на српски део „Пројекта Растко“,
непрофитне мреже електронских библиотека, стручних установа и локалних заједница посвећених уметностима, традицијама и друштвеним наукама.
Плаћени оглас
42. награда "Бранислав Нушић"
"Валцер за Олгу" Зорана Стефановића најбоља драма 2021.
На 42. конкурсу за оригинални драмски текст за 2021. годину, жири у
саставу Бошко Сувајџић, председник, Стојан Срдић и Зоран Ђикић, донео је одлуку да се за најбољу драму прогласи текст „Валцер за Олгу“
Зорана Стефановића. Ова одлука је донета једногласно.
У драми су последњи дани руске царске породице Романових, виђени
кроз судбину најстарије царске кћери књегиње Олге, којој је дата могућност да
утиче на историју Словена и Човечанства након бољшевичке револуције.
Драма је објављена у едицији Савремена српска драма број 59, као папирна књига али и као електронска на званичном сајту Удружења драмских писаца Србије
(www.drama.org.rs).
26. фебруар 2022: Највећа електронска ауторска библиотека о мачевању
Мачевање, заборављена заоставштина предака
„Историја човечанства је историја борбе а историја борбе је највећим делом историја мача.“ — Ричард Бартон
Мач није само пуко оружје намењено крвавој борби. Он је у свим
развијенијим културама одувек био и знак достојанства, одличје части,
сакрални предмет који има мистичну моћ живота и смрти, раскршће између
добра и зла, овостраног и оностраног, царства профаног и светог. Он је
симболизовао и богињу правде која раздваја кривицу од невиности, моћ и
снагу, светлост и мудрост... — Александар Станковић, аутор библиотеке
Из предговора проф. др Илије Кајтеза: "Зашто доводити у међусобну везу философију (философе) и рат и мир.
Плодотворност и оправданост оваквог приступа може бити несумњива, јер
није могуће открити макар један вео тајне рата и мира и разапетог и
распетог човека између и у њима, ако то не чинимо помоћу оног облика
људског сазнања и вековне мудрости које су мисаоно најмоћније и сазнајно
најдубље у историји човечанства. Велови сваке тајне се најбоље
откривају досегнутом тајном. После философског синтетичког, умног и
промишљеног приступа могу много лакше и плодоносније да наступе
самостално, или у потребној сарадњи са философијом, остале посебне и
појединачне науке. Философи увек и изнова постављају иста и нерешива
питања људског битисања и сваког смисла, јер они истрајно покрећу и
пропитују „мучну прастару загонетку постојања“ и у понављању онтолошких
проблема и могућих врсних решења показује се потреба, неизбежност, моћ,
нужност и оправдање вредности философије. Човек је упућен на своју
прошлост да би боље и правилније сагледао будућност света и избегао све
замке и опасности бурне садашњости. Човек окренут прошлом није
заробљеник Старог, него мудар човек који настоји да не понавља учињене
погрешке и поноре прошлих дана. [...]" ПРОЧИТАЈ ЦЕО ЕСЕЈ
28. јун 2020: Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта у 2020.
Нови интернет портал као нови увид у светску славистику
Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта добила је у јуну 2020. нови Интернет сајт–портал на адреси www.slavika.org/folklor/
који је садржином и профилом већ сада референтно место славистике и
словенских студија на Интернету, са обиљем ексклузивног материјала
Богатством и квалитетом прилога, свежом и интегралном сликом
фолклористике, портал Комисије за фолклористику Међународног комитета
слависта даје преко потребан подстрек светској славистици. Појавивши се у
право време и у правом облику нови портал се показао као озбиљан
међународни ресурс већ у почетку, прилично јасно најављујући и нову фазу
рада Комисије.
24. мај 2020: Нова славистичка библиотека на Пројекту Растко
Пројекат Растко — Белорусија
19. децембар 2019: Нова ауторска библиотека
Електронска библиотека Миодрага Сибиновића – празник словенских култура
У оквиру библиотеке посвећене угледном русисти, слависти и
преводиоцу, читаоцима и истраживачима ће бити бесплатно доступни преводи
најзначајнијих руских и источноевропских писаца, Сибиновићеве ауторске
књиге, студије, приређене збирке, библиографија, осврти на дело и
аудиовизуелни записи.
У недељу, 4. августа 2019. у Београду, након кратке болести изненадно је преминуо творац бесмртног Аканта — Радивој Раде Богичевић, велики српски стрипар, аниматор, илустратор, сликар и писац. Сећања Срећка Јовановића на Радивоја Богичевића (2007)
28. јун 2019: Нова ауторска електронска библиотека
Дејан Ајдачић - Истраживања словенских култура
Дејан Ајдачић српски је филолог, фолклориста, етнолингвиста, теоретичар књижевности, преводилац и уредник. Библиотека „Дејан Ајдачић: Истраживање словенских култура“ је почела са објављивањем прилога 28. јануара 2007, а као засебан сајт формирана је 28. јуна 2019.
Афоризми у Србији имају дуги живот у часописима и књигама,
али и памћењу људи који их изговарају понекад и не знајући
име његовог творца, и кратки живот у сусретима
афористичара. „Пројекат Растко“ у двадесет другој години
свог постојања отвара библиотеку афоризама „Мудрост у
Малом“ која садржи афоризме у ауторским књигама,
антологијама, мањим колекцијама, биографије афористичара,
разговоре са њима, најаве и архиву догађаја, листу линкова
на сродне сајтове.
Фотомонографија „Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској“
У Свечаној сали Дома Војске Србије у четвртак 24. новембра
2016. године са почетком у 13 часова биће одржана промоција фотомонографије
„Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of
the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia“.
У историјско-документарној књизи презентовани су исцрпни подаци о страдању српских
цркава, свештенства и српског народа у Независној Држави Хрватској. Књига доноси
биографије и податке о страдању 227 српских свештеника, од који су већина убијени
у својим домовима, у црквама или у госпићким и јасеновачким логорима. Описани
су и начини уморства појединих свештеника и бројни примери бруталног затирања
свештеничких породица.
Фотомонографију у издању издавачког друштва „Свет књиге“ на промоцији ће
представити:епископ пакрачко-славонски мр Јован (Ћулибрк), академик Љубодраг
Димић, др Предраг Ј. Марковић, Стево Ћосовић, уредник и Јован Мирковић, аутор.
У програму учествује Светлана Спајић, сакупљач, обрађивач и интерпретатор
традиционалних песама.
12. новембар 2016: Преминуо проф. Ђорђе Јанковић (1947-2016)
Упокојио се великан словенске археологије и културе
У Београду се 12. новембра 2016. упокојио проф. др Ђорђе Јанковић, археолог,
рођен 1947. године, један од најзначајнијих стручњака словенске археологије у свету. Руководио је бројним истраживањима на простору бивше
Југославије. Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и
средњовековној археологији Западног Балкана, као и пореклу Словена и
Срба која су од интереса за разјашњавање етногенетских процеса у Европи.
Сахрана великана словенске археологије и културе биће у четвртак, 17. новембра, на Новом гробљу, у Београду. Опело ће бити служено у руској Иверској капели, с почетком у 14:30 часова, а сахрана у 15:00.
Еротославија : преображења Ероса у словенским књижевностима
У књизи Еротославија слависта Дејан Ајдачић тумачи преображења љубави и еротике у словенским књижевностима.
Врстан познавалац словенских књижевности указује на уметничке, историјске и антрополошке чиниоце у делима о љубави различитих епоха – од прича и песама усмене традиције, стихова ренесансних песника, прозе и поезије 19. и 20. века, до текстова код нас мало познатих савремених аутора.
Приступом који прекорачује границе жанрова и поетика, Ајдачић се усредсређује на свет осећања, мотиве завођења, стида, прељубе и блуда, уздржавања у љубави, инфантилизма и јувенилизације, осветљава фантазматске описе љубави и тела будућности у радовима о научној фантастици, те представе о Другоме у љубави.
Аутор читаоце увлачи у своја промишљања, наводи их на поновно читање разматраних дела, а истраживаче књижевности и култура на њихова нова истраживања.
„Нови Албатрос“, Београд, 2013, ISBN 978-86-6081-110-5
Пројекат Растко вас позива на представљање нових књига издавачке куће СловоСлавиа:
Пер Јакобсен, „Јужнословенске теме“ и „У част Пера Јакобсена“. Зборник радова
Учествују: Предраг Палавестра, Јован Делић, Дејан Ајдачић, Персида Лазаревић Ди Ђакомо и Пер Јакобсен
[Музички програм: „Дивертименто н. 1“ В. А. Моцарта, изводи гудачки трио]
Уторак, 4. мај 2010. године, 12:00 часова Културни центар Београда, Галерија Артгет Трг Републике 5/I, Београд
Успех српске енциклопедистике
Википедија на српском објавила стохиљадити чланак
20. новембра, у 8 часова и 8 минута, Википедија на српском језику добила
је свој стохиљадити чланак. Јубиларни чланак је о Пакленим острвима
(Паклинским острвима), архипелагу код Хвара са шеснаест острва, а његов
аутор уредник који доприноси Википедији под псеудонимом XZ.
Овим поводом, Викимедија Србије организује конференцију за штампу у Дому омладине Београда у четвртак, 26. новембра, са почетком у 13 часова, на
којој ће медијима представити овај догађај.
Википедија на српском језику је тренутно 29. Википедија по броју чланака
и највећа на било ком јужнословенском језику, као и највећа
енциклопедија на српском језику уопште. Википедија на српском језику има
преко 240.000 посета дневно, што је чини седмим најпосећенијим сајтом у
Србији. До сто хиљада чланака, што по количини текста одговара корпусу
од четрдесет одштампаних енциклопедијских томова, стигла је захваљујући
шестогодишњем раду више хиљада својих уредника.
Електронска библиотека „Историја медицине“ је непрофитни подухват, слободног приступа за све читаоце а намењена је образовању најшире публике.
Жеља нам је да јавности пружимо монографије, чланке, приказе, изворе о великим личностима, пожртвовању и херојству, друштвеном и културном напретку, заблудама, начинима на који је медицина бранила и подизала народе, државе и човечанство.
Да осветлимо друштвену и културну историју и кроз призму лекара и лекарства....
"Пред нама је, дакле, прва студија из ове области код нас, која ће несумњиво на најбољи начин представити нашу науку стручној јавности у свету..." — Бранка Милосављевић, Весник војног музеја
"Дело које представља прекретницу у проучавању мачева са наших простора и изводи их на светску сцену у великом стилу..." — Вук Обрадовић, Национална асоцијација за оружје Србије
Сигнализам (лат. signum - знак) је међународни
неоавангардни књижевно-уметнички покрет, настао у српској култури
средином шездесетих, а присталице на ширем југословенском простору
стекао је крајем шездесетих и почетком седамдесетих година. Почеци
сигнализма везују се за 1959, када оснивач и теоретичар овога покрета
Мирољуб Тодоровић почео с експериментима у језику, уверен да нема
револуције у поезији уколико се она не изврши у њеном основном медијуму —
у језику.