![]() |
![]() |
![]() |
Велибор В. Џомић: Усташки злочини над србским свештеницима"...О оци и пастири добри, управите отачаство своје пристаништу спасења његовог и молите мир од Бога роду нашему..." Тропар Светим србским новомученицима"због верности Богу и Божијој правди пострадасте телом земља се растужи, ала спасосте душе, Небо се весели, а преци се ваши распеваше Небом, на капији Раја сретоше вас с песмом: "Имена су ваша у књизи вечности, улазите у Рај децо бесмртности". Ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: Мученици нови молите се за нас". Уводна напоменаКњига "Усташки злочини над србским свештеницима" представља један систематски зборник објављених, али и необјављених имена, биографија, података и сведочанстава о страдању србских епископа и свештеника у тзв. Независној Држави Хрватској. У раду на прикупљању и систематизовању објављене и необјављене грађе везане за страдање србских свештеника у НДХ имали смо у виду значај објављивања оваквог тематског зборника у данашњем времену које је, по много чему, слично времену у коме су усташе извршили геноцид над нашим народом у Западним Србским Земљама. Они боље упућени познаваоци ововековне, мученичке историје нашега народа и наше Цркве знају да је прорежимско Удружење православних свештеника 1960. године у Београду објавило "Споменицу православних свештеника 1941-1945. године". У поменутој споменици су релативно добро, али не и потпуно обрађене биографије и описи страдања наших Свештеномученика у НДХ. Споменици се, међутим, с правом има приговорити због тога што се ни на једном месту не помињу наши Свештеномученици, који су у току и после Другог светског рата пострадали од југословенских комуниста. Светосавска Црква се ни у најтежим данима комунистичке страховладе није одрекла свога народа и заједничког страдања Цркве и народа у Независној Држави Хрватској, без обзира на то што су безбожници на сваки начин покушавали да умање број наших Новомученика и Свештеномученика не само у Јасеновцу, него и на свим другим мученичким местима и просторима Западних Србских Земаља. Светосавска Црква је брижно сакупљала податке о страдању нашега народа, свештенства и православних храмова у НДХ тако да је све то остало забележено у архиву Светог Архијерејског Синода СПЦ, али и у памћењу преживелих . Преосвећени епископ захумско-херцеговачки (тада банатски) др Атанасије Јевтић је објавио књигу "Српска Црква у Другом светском рату" у којој је, користећи архив Светог Архијерејског Синода СПЦ, дао најбољи статистички приказ страдања свештенства СПЦ од свих војних формација у поменутом периоду. Епископ Атанасије је на основу архивских података утврдио да је у НДХ пострадао 171 србски свештеник. Србски историчар Вељко Ђурић је у својој књизи "Усташе и православље" утврдио да је у НДХ пострадало 193 свештеника и три епископа, с тим што није уврстио мучеништво, страдање и смрт митрополита Доситеја (Васића) и епископа Николаја (Јокановића). Ми смо, користећи се летописима наших храмова, упоређивањем различитих, до сада објављених, спискова пострадалих свештеника, као и необјављеним и објављеним подацима, утврдили да је на подручју НДХ у Другом светском рату страдало 205 србских свештеника не рачунајући страдање епископа бањалучког Платона Јовановића, горњокарловачког Саве Трлајића и митрополита дабро-босанског Петра Зимоњића и смрт митрополита загребачког Доситеја Васића и епископа захумско-херцеговачког Николаја Јокановића. Узимајући, свакако, и бројку од пет страдалих православних епископа у НДХ, на основу нашега списка, број служитеља олтара Божјега, пострадалих у НДХ, износи 210. То је до сада највећа утврђена бројка пострадалих Србских Свештеномученика у НДХ. Нека имена наших Свештеномученика пострадалих у НДХ сазнали смо на основу података које су нам дали њихови живи сродници. Сасвим је могуће да ни овај Мученикослов није потпун и треба га сматрати привременим. Према неким најновијим сазнањима, изгледа да је у НДХ страдало 216 православних свештеника и пет епископа. Нажалост, имена и биографије преосталих осам Свештеномученика нисмо успели да сазнамо. Желимо да нагласимо да се овим не исцрпљује ововековни Мученикослов Србских Свештеника. Усташки злочини над србским свештеницима представљају једну трећину тог великог Мученикослова док комунистички злочини над србским свештеницима чине једну његову половину (комунисти су, према до сада утврђеним подацима, побили преко три стотине србских свештеника). У преостали део улазе немачки, италијански, бугарски, мађарски, арнаутски и "савезнички" злочини над србским свештеницима. Бројке њихових злочина крећу се од једне до неколико десетина пострадалих свештеника, што је доста добро (али, опет, не и потпуно) обрађено у удружењској "Споменици". Светосавска Црква је у периоду Другог светског рата и после њега изгубила преко шест стотина свештеника, а том Мученикослову, свакако, припадају и имена наших свештеника, који су робовали и тамновали у комунистичким робијашницама широм бивше Југославије и који су у режији владајућих безбожника премлаћивани на својим парохијама и у својим домовима. Обавезни смо да нагласимо да нисмо желели да дајемо своје коментаре уз потресна сведочанства о страдању наших Свештеномученика већ смо се искључиво бавили фактографијом јер је ова књига синтеза свих објављених и необјављених сведочанстава и података. у Београду, Велибор В. Џомић пред Светог Луку 1993. године Положај и страдање српског народа и цркве у НДХ >> // Пројекат Растко / Историја / Усташки злочини над србским свештеницима // |