Велибор В. Џомић: Голгота Митрополита Црногорско-приморског Јоаникија

Посланице, бесједе, расписи, текстови и документи - година 1941.

Посланице, бесједе, расписи, текстови и документи - година 1941.

Понизимо се пред Богом и усправимо се пред људима

(Говор патријарха Гаврила Дожића на београдском радију 27. марта 1941. године)

Помози вам Бог, браћо и децо светосавска! У име свих владика српских, сакупљених на Светом Архијерејском Сабору овде у престоници, и у име своје, хитам да вам се јавим, да вас поздравим и благословим.

Пред нашу нацију у ове дане судба је поново била ставила питање: коме ће се приволети царству?

Јутрос у зору на то питање дат је одговор: приволели смо се Царству Небеском, то јест царству Божијем истине и правде, народне слоге и слободе. Тај вечни идеал, ношен у срцима свих правих Срба и Српкиња, чуван и разгореван у светилиштима наших православних храмова и исписан на нашим народним крсташима барјацима, јутрос је освануо чист и светао као сунце, очишћен и опран од прашине, навејане на њ, и од сваке мрље.

Главни носилац тог народног идеала од јутрос је постао наш млади Краљ Петар Други Карађорђевић, син Витешког Краља Мученика Александра Првог, достојан потомак славног Вожда Карађорђа, онога Карађорђа који је први дигао оборени косовски крсташ-барјак за слободу балканских народа.

Провиђење нас је управило на прави пут, који је Свети Сава давно и давно указао Српском народу. Бог Правде, који нас је до сада чувао од пропасти, чуо је глас и молитве наше, и поново нас је спасао од странпутица и скретања са нашег непроменљивог историјског пута.

Слава и хвала Богу! Чеда моја, у Духу Светоме, понизимо се сви пред Богом и усправимо се пред људима. Ако је Бог с нама, шта нам могу људи? Ако је живети, да живимо у светињи и слободи; ако ли је мрети, да умремо за светињу и слободу, као и много милиона православних предака наших.

Побожни и сложни, сви као један човек, вршимо своју дужност, верни своме узвишеном и љубљеном краљу, испуњени поштовањем према властима и војним и грађанским, испуњени љубављу један према другом, као и према нашој браћи друге вере.

Сви Богу предани и краљу одани, загрљени, збратимљени, потрудимо се да брод нашег државног живота срећно преброди буре садашњег времена, и пребродићемо их с Божјом помоћи.

Поздравља вас и благосиља ваш молитвеник пред Богом.

АЕМ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ГАВРИЛО

(Говор патријарха српског Гаврила преузет је из његових "Мемоара", објављених у издању "Сфаироса", Београд 1990. године)

Саберимо се око круне и олтара

(Телеграм митрополита Јоаникија свештенству Митрополије на Цетињу са засиједања Светог Архијерејског Сабора поводом 27. марта 1941. г.)

"Данас је Његово Величанство Краљ Петар Други узео у своје руке краљевску власт. Свети Архијерејски Сабор радосно поздрављајући овај историјски догађај препоручује с обзиром на данашње прилике и наређује да све црквене власти и свештенство наше Цркве најенергичније истраје да се наш народ једнодушно и сложно окупи око нашег младог краља и најоданије се преда вршењу својих дужности према Краљу и Отаџбини и пуном одржавању слоге, реда, мира и спокојства. У народу ово хитно саопштите црквеним властима и пастви и енергично настојавајте да се у потпуности извршује".

(Телеграм Митрополита са ванредног засиједања Светог Архијерејског Сабора СПЦ поводом 27. марта, М. Бр. 1987 - 27. 03. 1941. године. Овај телеграм је по наређењу Митрополита Јоаникија свештенству доставио прота Никола Марковић који је своју браћу свештенике, у одсуству Митрополитовом, а у тим тешким и судбоносним данима по народ и Цркву позвао да буде на висини имена и традиције Митрополије и нашега народа).

Црногорци крећу у бој без зрна жита у дому

СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИР
МОРАЧА

ПРАВОСЛАВНОЈ МИТРОПОЛИЈИ
Цетиње

Овим се потврђује пријем акта М. бр. 1987. од 28/15. 03.1941. године, као и извршење истог. Народ је одушевљен и кличе своме младом Краљу. Кличе своме првом грађанину Његовој Светости Господину Гаврилу и Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Господину Јоаникију, којима су много благодарни, јер знају шта је робство Немца и Аустрије.

Гледао сам позване резервисте, све старије људе, који крећу са својих огњишта, остављајући своју фамилију, многи и без зрна жита. Препоручују ми и моле да им фамилију неупуштим, да их помажем у невољи. Обећавам да ћу учинити све што могу.

После извршеног благодарења, коме су и позвати резервисти присуствовали (29 - 16. 03.), растанак је био дирљив. Сваки иде радије у војну јединицу, на фронт, него својој кући. Клицању нема краја.

Народна пјесма која ниче из дубине душе сваког Србина Црногорца ("Онам ' онамо") разлијеже се долином Мораче. Све весело иде, а многе сам видио који за пут од 50-60 км. пјешачења, у својој торби имају свега по пола кукурузног хљеба и неку главицу лука. Ово ради тога што је часни пост. Пјесма и клицање, а по некад и по који револверски метак, чују се док не зађоше у клисуре зв. Платије. Суза нема ни код жена.

Ваше Високопреосвештенство, овим изражавам не само своју мисао, но мисао народа овога краја, у чије Вас име молим да примите изразе дубоког поштовања и захвалност и да будете тумач народа овога краја код Његове Светости Патријарха.

В. Д. НАСТОЈАТЕЉ
Гаврило Дабић, јеромонах

(Извјештај јеромонаха Гаврила (Дабића), в. д. настојатеља Манастира Мораче, Митрополиту бр. 96/30. 03. 1941. - М. бр. 2160/04. 04. 1941. г.)

Звонима објављена радосна вијест

УПРАВА МАНАСТИРА
КОСИЈЕРЕВА

ПРАВОСЛАВНОЈ МИТРОПОЛИЈИ,
Цетиње

Команда мјеста из Требиња 27. марта тек. године извијестила је ову управу Манастира да је Његово Величанство Краљ Петар Други данас примио Краљевску власт у своје руке.

Ту радосну вијест управа Манастира објавила је народу са звоњењем звона. Дотични грађани чим су чули звона на Манастиру похитали су да виде и чују шта се догодило. Када су разумјели тај весели глас, одушевљено су поздравили тај историјски догађај са пјесмом и весељем и доцније се повратили својим кућама. Има везе са вашим актом М. бр. 1987 од 28. 03.1941. године.

СТАРЈЕШИНА МАНАСТИРА
игуман Рафаило Ђуровић

(Извјештај игумана Рафаила Ђуровића, старјешине манастира Косијерева, Митрополији бр. 126/5. 04.1941. г. М. бр. 2274, по акту М. бр. 1987. од 28. 03. 1943. Г.)

Хапшење патријарха Гаврила и пљачка манастира Острога

СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИР
ОСТРОГ

ПРАВОСЛАВНОЈ МИТРОПОЛИЈИ
Цетиње

Ујутро 25. априла 1941. године, у 6 часова дошла је једна група од 20 њемачких војника са 6 (шест) аутомобила у манастир Острог и покупили су по манастиру: ћилимове, ћебад, разна пића, кафу, шећер, месо, веша и осталог намјештаја. Од дворских ствари које су остале послије одласка Краљевог однијели су поред много чега: дворски новац (15 џакова у папиру) и неколико сандука злата (од прилике око 7 (седам), затим су одвели Њ. Св. Патријарха и архимандрита Леонтија.

1. маја ове године у 4 и по часа понова су дошли шест војника и овицира, од оних који су раније долазили (25. 04.). Овом приликом су сломили браве на вратима настојатељског стана, отворили касе и из њих носили (соба и каса) све што им се допало, на пр.: наките, ћилиме, веш, чарапе, марамице, чаше, посуђе, цигарете, шибице, сапуне, месо, сланину, вино, ракију, бензин, кафу, шећер, слатко уље, једном рјечју све што им се допало, метнули су у аутомобиле. Уз то су мене водили кроз шуму да им показујем пећине у којима су тражили злато.

Морам да нагласим и то да не могу да нађем двије најдрагоцјеније ствари, које су се чувале у Острогу: Писмо св. Василија и једну златну кашику из 12. вијека, којом су се вјековима причешћивали енглески владари приликом крунисања, а коју сам ја донио из Енглеске и приложио Острогу. Могуће је да су те ствари узели Њемци за музеј, јер су хтјели да узму и панагију са Свеца, такође за музеј, па пошто је чувар Ћивота рекао да је из 1927. године, одустали су од намјере. Приликом пребирања ствари побацали су по поду оно, што им се није допало, и то је данас све у нереду.

3. маја 1941. године

Јеромонах Василије Драговић
у Острогу

(Извјештај јеромонаха Василија Драговића, сабрата манастира Острога, Митрополији бр. 383/03. 05. 1941. г. М. бр. 2391/41)

Нови покушај пљачке манастира Острог

СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИР
ОСТРОГ

ПРАВОСЛАВНОЈ МИТРОПОЛИЈИ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ
Цетиње

Уз достављени извјештај који се доставља под бр. 384 од 3. маја т. г. извештавате се да су дана 4. маја т. г. у 18 часова дошли у манастир три италијанска војника са једним камионом, који је носио нумеру РОМ 2197 и затражили су да прегледају манастирске просторије и том приликом, прегледајући просторије, захтијевали су девет душека и када сам се ја са братством успротивио објашњавајући да је то лично манастирска имовина, пристали су и на четири. Ми смо се поново успротивили и рекли им да ћемо известити одмах телефоном Гувернера на Цетињу. Тада су се исти поколебали и избацили душеке из камиона уз вику и псовку задржавши само један душек у вредности око 1.000. динара.

У исто вријеме један је од њих узео и један приложени јастук кога је приложила овоме манастиру уд. Олга Белас Ћирковић из Дубровника, а други од њих узео је једну Патријархову бугарску звијезду за грађанске заслуге.

Подносећи предње учтиво Вас молим да се заузмете код италијанских власти на Цетињу да се овај манастир заштити даље пљачке, као и манастир Ждребаоник, који је у непосредној близини Данилова Града и изложен оваквим и сличним случајевима.

Напомиње се да смо од истих затражили реверс на однешене ствари, али га нијесу хтјели дати, него су чак и нумеру кола поцијепали. У исто вријеме Вас молим да издејствујете једно рјешење од гувернера на Цетињу којим би се заштитили манастирски интереси од њемачких и италијанских војних лица. Ово би рјешење требало да гласи и на немачком и на италијанском језику, како би га управа показивала војницима који овдје долазе, јер овдје више немају ништа да траже од државних и дворских ствари, пошто су све однешене.

ПРИВ. СТАРЈЕШИНА,
јеромонах Павле Павићевић

(Извјештај јеромонаха Павла (Павићевића), привременог старјешине манастира Острога, Митрополији бр. 385/05. 05.1941. - М. бр. 2411/41).

Опљачкан манастир Ждребаоник

ПРАВОСЛАВНОЈ МИТРОПОЛИЈИ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ
Цетиње

У прилог депеши која је послата из Данилова града од стране Управе манастира Ждребаоника извјештавате се да је јутрос 7. о. м. око 6 часова прије подне један вод од 20-22 војника (Италијана) дошао у манастир Ждребаоник, разбили настојатељев стан као и канцеларију Управе, изговарајући се да траже државне ствари и том су приликом покупили скоро све животне намирнице и то 100 кгр. брашна (сите), 50 кгр. масти, 18 кгр. гаса, 200 кгр. кромпира, 50-60 кгр. пасуља, 3 шунке, 30 кгр. шећера, 22 кгр. паште, једном ријечју сву залиху животних намирница са којима је располагала управа манастира, тако да је братство манастира и послуга остала без икакве хране с обзиром на данашње прилике тешко се иста може и набавити, па вас молим да интервенишете код италијанских власти да се ови манастири заштите оваквих или сличних случајева, који ће се, како изгледа, понављати врло често.

ПРИВ. НАСТОЈАТЕЉ МАН. ОСТРОГА,
јеромонах П. Павићевић

(Извјештај јеромонаха Павла (Павићевића), привременог старјешине манастира Острога, Митрополији бр. 387/07. 05. 1941. г.)

Жупском манастиру пријети опасност од наоружаних банди

СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ
МАНАСТИР ЖУПА
Ваше Високопреосвештенство!
Милостиви Архипастиру!
Управи Манастира част је ставити до знања следеће:

Примио сам Ваш акт бр. 2486 од 19/6. 05. 1941. год. а односно заштите интереса манастира св. Луке у Жупи и спријечавања противправног дјеловања овамошњих неких сељака у циљу пљачке и посвајања манастирских добара.

Ви сте интервенисали код Начелника Среза Никшићког, да он бајаги стане на пут разузданој банди пљачкаша и самовласника. Али Начелство среза до данас ништа није предузимало, а и да је што предузимало не слуша и не пита као да не постоји. Овамо се у Жупи и околини Никшића дешавају свакога часа страховита и незапамћена чуда. Пљачке, разбојништва, јавно отимају по читаве буљуке оваца и крда говеди, нападају и пљачкају поједине куће, фамилије прже на ватру и отимају њихова имања. Нико никога ни за што не пита нити слуша, ради свако и чини како хоће и може. Приликом капитулације узела је лаћанија оружја, на сваку страну пуца пушка као да се бој бије.

Манастир Св. Лука и сва његова имања су запуштена и под ноге згажена, гору развлачи како ко може на сваку страну. Манастир нијесу још нападали да га пљачкају, али како сазнајем од мојих пријатеља покушаће ако се усуде од мене. Овдје нема наше власти, а Талијанска све ово посматра хладнокрвно.

На основу изложеног поново молим Ваше Високопреосвештенство, да изволите хитно предузети мјере код Гувернера на Цетињу, да он хитно нареди Команди Талијанских власти у Никшићу, да одреди једну патролу у Жупу, и предузму полицијску власт са нашим мјесним жандарима, који се никуда из мјеста не крећу. Нарочито да им се скрене пажња да узму у заштиту Манастир и његова добра и интересе његове које извјесни мисле и хоће да окрње ако то већ нијесу учињели.

Ви можете Вашим заузимањем и ауторитетом све учињети, да спасете народ и манастире. Ако ово одмах не учините Манастир Св. Лука и сва његова добра потпуно ће пропасти и бити посвојена.

Очекујем хитан одговор како бих се знао управљати.

Манастир Жупа
31. маја 1941. год.

Одани Вам
СТАРЈЕШИНА МАНАСТИРА ЖУПЕ
Архимандрит Никодим Јањушевић

(Извјештај архимандрита Никодима (Јањушевића), старјешине манастира Жупе код Никшића, Митрополији бр. 214/31. 05. 1941. г.)

Убијен архимандрит Никодим

ПОСЛ. БР. 0 - 5/41

ПРАВОСЛАВНОЈ МИТРОПОЛИЈИ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ
Цетиње

Дана 29. јуна 1941. године у манастиру Жупи убијен је управитељ истог манастира Јањушевић Никодим, архимандрит.

Сходно члану 45 у вези члана 69 и др. В. П. Митрополија ће у року 24 сата од пријема овога акта поступити по поменутим члановима В. П. и постојећим црквеним законским прописима, о чему овај суд извијестити актом и брзојавом, како би даље Суд могао по закону поступити приликом прописа и процјене евентуалне заоставштине пок. Јањушевића.

СРЕСКИ СУД У НИКШИЋУ,
дана 3. јула 1941. године

(Допис Среског суда у Никшићу Митрополији Посл. бр. 05/41).

Ослободите интерниране свештенике!

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

ЊЕГОВОЈ ЕКСЦЕЛЕНЦИЈИ
АРМИЈСКОМ ЂЕНЕРАЛУ
АЛЕКСАНДРУ ПИРЦИО-БИРОЛИ
ГУВЕРНЕРУ ЦРНЕ ГОРЕ
Цетиње

Предмет:

Ослобођење свештеника из интернације у Албанији.

Ваша Ексцеленцијо,

Као што сам Вас усмено замолио, имам част то учинити и писменим путем т. ј. да буду ослобођени интернације у Албанији, свештеници, који су тамо интернирани са територије Црне Горе и то:

1) Свештеник Павле Радуновић, парох друге парохије у Бару и архијерејски намјесник.

2) Протосинђел Варнава Бућан, настојатељ манастира Подластво.

3) Свештеник Душан Костић, парох горњољуботињски из Архијерејског намјесништва цетињског.

4) Свештеник Андрија Лаковић, парох љешкопољски из Архијерејског намјесништва у Подгорици.

Прва двојица налазе се у логору у Клоси, а друга двојица у логору у Прези. За њихово чим брже пуштање на слободу молим у толико прије, у колико су ми њихови добри познаваоци и мјештани посвједочили да су невини, и због тога што због њиховог одсуства страдају интереси цркве.

Изволите, Ваша Ексцеленцијо, и овом приликом примити израз мога одличног поштовања.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Допис Митрополита црногорско-приморског Јоаникија армијском ђенералу Александру Пирцио Бироли, Гувернеру Црне Горе, М. бр. 3766/10. 12. 1941. г.)

Посланице, бесједе, расписи, текстови и документи - година 1942 >>